АКАДЕМИК СРБОЉУБ ЖИВАНОВИЋ О НОВОЈ ПОСТАВЦИ У СПОМЕН-ПОДРУЧЈУ ЈАСЕНОВАЦ
Фалсификовање истине Број од преко 700.000 побијених Срба у Јасеновцу треба да остане у литератури и у медијима, све док га неко не исправи помоћу нових истраживања и чињеница Пројекат нове музејске поставке у Спомен-подручју Јасеновац покренуо је у медијима Републике Хрватске талас дискусије у којој се размењују и врло оштри аргументи. Зато смо се и обратили академику, професору Србољубу Живановићу из Лондона, члану Међународне комисије за Јасеновац и члану тима судских антрополога који је вршио 1964. ископавање масовних гробница у Јасеновцу и на Доњој Градини, на десној, босанској страни Саве, где се налазило и највеће стратиште овог усташког логора смрти. Како видите најављену, нову музејску поставку у Јасеновцу? – Нова поставка је замишљена тако да прикаже Јасеновац као радни логор, у којем је понеко и умро. Предвиђено је да се избегне приказивање порекла, етничке и географске припадности жртава. Ту неће бити Срба, Рома, Словенаца, антифашиста Хрвата и муслимана, већ само некако накупљених око 70.000 имена жртава. Неће бити приказана средства за мучење, клање и убијање, маљеви, жице којима су жртве везиване, неће бити места за истину о бацању жртава у Саву, о затрпавању жртава у савске насипе и слично. Неће више бити места ни за вајарско дело Душана Џамоње. Неће више бити спомен-плоче Ромима. Име Срба неће бити спомињано. Можда ће само бити наведено да је ту страдало „нешто Козарчана” и слично. Само представљање нове поставке средином јануара било је, у најмању руку, чудно. Шта се тада догодило? – Пројекат нове поставке Музеја у Јасеновцу је представљен без присуства Срба из садашње државе Хрватске, без представника СПЦ и Срба из БиХ. Нису чак позвани ни рабин Републике Српске г. Атијас, ни владика славонски чије је седиште баш у Јасеновцу. Нису позвани ни представници Музеја Војводине, са чије су територије сакупљане жртве да би биле уморене у Јасеновцу. Најављена поставка је актуелизовала питање броја жртава јасеновачког логора. Шта је суштина тог спорења? – Хрватске власти, Сабор, званичници, стручњаци и други, стално покушавају да умање број жртава, мислећи да ће злочини почињени у Јасеновцу бити мањи уколико прикажу да је уместо 700.000 уморено „само” 70.000 људи. Злочин је исти ако је уморено само једно дете, а ми поседујемо близу 20.000 имена и адреса, као и податке о њиховој националној припадности, само деце, побијене на најзверскији начин. Близу 1.000 имена јеврејске деце недавно је предато и Музеју „Јад Вашем” у Јерусалиму. Били сте члан прве комисије судских антрополога која је 1964. године истраживала масовне гробнице у Јасеновцу и на Доњој Градини. Каква су сазнања те комисије? – Комисија судских антрополога која је 1964. године ископавала масовне гробнице у Јасеновцу и на Доњој Градини, утврдила је да је у том усташком логору смрти (или комплексу логора) убијено више од 700.000 Срба, око 80.000 Рома и више од 23.000 Јевреја. Никада се неће сазнати број жртава бачених у Саву, које је вода носила све до Кладова. Институт за судску медицину у Београду чува у својој архиви обдукционе налазе лешева које је вода избацила на обалу код Београда. Њихова имена су, наравно, непозната и они неће бити „урачунати” у „тачну” бројку жртава, чак ни са ознаком „НН”. Немачки војни и државни извори, хрватски усташки извори, италијански и други извори потврђују наведене бројке. Оне се слажу и са статистичким подацима. Према томе, број од преко 700.000 побијених Срба треба да остане у литератури и у медијима, све док неко не исправи овај број помоћу нових истраживања и чињеница. Недавно сте боравили у Београду у име Међународне комисије за Јасеновац. Разговарали сте и с председником Владе Србије Војиславом Коштуницом. О чему? – Разговарали смо о потреби оснивања музеја геноцида и холокауста на Старом сајмишту у Београду, на месту где се налазио концентрациони логор за време Другог светског рата, у којем су уморени многи Јевреји, а преживели депортовани у друге логоре смрти. Премијер Коштуница је обећао да ће ускоро бити предузети кораци у том смислу. Сада је време да се тај договор хитно оствари, јер не захтева нека већа материјална средства. Пошто хрватска држава инсистира на неодговарајућој поставци Музеја и Спомен-подручја у Јасеновцу, потребно је да одмах буде позвана Међународна комисија за Јасеновац и да одржи састанак у Београду. Војислав Коштуница је дао начелни пристанак да влада то и учини. Ко су чланови те комисије? – Наша комисија има десет чланова и председника, професора Бернарда Клајна. Чланови су др Мајкл Бинбаум из Лос Анђелеса (САД), професор др Валтер Робертс из Вашингтона (САД), академик др Јелена Гускова из Москве (Руска Федерација), академик Србољуб Живановић из Лондона (Велика Британија), професор Јан Ханкок (Чешка), др Ефраим Цуроф из Јерусалима (Израел), професор Марко Аурелио Ривели (Италија), професор Ванита Синг (Индија), Алексис Труде из Париза (Француска) и др Рајко Долечек (Чешка). Шта је у овом тренутку најважнији посао ваше комисије? – Комисија би требало да процени све шта се дешава у вези са новом поставком у Јасеновцу, као и шта да се учини да се спомен на невине жртве никада не заборави. На састанак би требало позвати представнике Републике Српске, односно Удружења за заштиту Спомен-подручја Доња Градина, Фонда за проучавање Спомен-подручја Доња Градина, рабина Републике Српске, Одбора СПЦ за Јасеновац, владику славонског из Јасеновца г. Саву, владику бихаћко-петровачког г. Хризостома и све друге заинтересоване, каже у разговору за „Политику” професор из Лондона Србољуб Живановић. Слободан Кљакић http://www.politika.co.yu/ Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
