Re: [SNN] MRCVARILI SU BOLESNOG COVEKA

Wed, 29 Mar 2006 12:45:44 -0800

Centralni zatvor u Beogradu je od Tita i Slopbe unistio ogroman  broj ljudi.Onda se okrenuo protiv njih samih.
----- Original Message -----
Sent: Tuesday, March 28, 2006 5:58 PM
Subject: [SNN] MRCVARILI SU BOLESNOG COVEKA


Svedok 503
 
 
Advokat Toma Fila podseca da je Slobodan Miloševic imao veoma loš tretman u Centralnom zatvoru, što je nastavljeno i u Hagu
MRCVARILI SU BOLESNOG COVEKA
@ Sredoje Simic

       Advokat Toma Fila, koji je bio pored Slobodana Miloševica prilikom hapšenja 1. aprila 2001. godine, kaže da smrt nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ nije neocekivana. Štaviše, on je na to cesto (i) javno upozoravao, govoreci da ce biti veliko cudo da Miloševic, sa tretmanom koji je imao u Hagu, docek kraj maratonskog sudenja.
       Na osnovu cega je, još pre pet godina, došao do tog ubedenja? - pitamo.
       - Video sam kako je, 2001. godine, posle lažnih obecanja da nece niti izrucen u Hag, doveden u Centralni zatvor - kaže za "Svedok" Tomo Fila. - Prvo su hteli da ga nabiju u celiju ispod zemlje. Ipak, smilovali su se i dali mu celiju na spratu, ali nije imala grejanje, pa se smrzavao. Cak ni bojler nije radio. Posle desetak dana dobio je nagli pritisak, tako da je morala da se uradi koronografija. Odveden je na VMA, gde je konstatovano da ima anginu pektoris, ali su ga brže bolje vratili nazad. Nisu ga pustili da se odmori. Kasnije je bolest eskalirala, pojavili su se problemi i sa sluhom, nije dobro cuo.
       Svedok: Znaci da se Miloševic razboleo još u Centralnom zatvoru u Beogradu?
       Toma Fila: Ne kažem da se razboleo u zatvoru. Ali, ta bolest traži odredene uslove. U neuslovnim uslovima, u kakvima se nalazio, nije mogao da ozdravi. Video sam nagle skokove i padove pritiska kod Miloševica. Lekari iz Klinicko-bolnickog centra "Dedinje" i sa VMA su mi tada rekli da se nikad ne zna šta može da se desi, da svakog casa može da dobije infarkt i umre, ali i da, sa tom bolešcu, živi dugo. Miloševic je u Hagu sistematski maltretiran i iscrpljivan, odobravali su mu posete, pa zabranjivali, u celiji su svetla gorela po celu noc, spekulisalo se da li ce se ubiti ili nece. Nikad niko nije razumeo da je neophodno da se Miloševic održi živ i zdrav do izricanja presude, bez obzira na to kakva ona bila.
       S: Da li je Haški tribunal namerno pustio da Miloševic umre?
       T.F: Kad kažete da je neko nekoga ubio, to podrazumeva umišljaj, da je to namerno uradeno. Ja to ne kažem, niti to milislim. Ali, u Hagu imaju jako loš odnos prema nama Srbima, satanizuju nas. Kažu, recimo, da bivši šef države ne uzima lekove. Kao da je neki školarac, kao da je dete pa nece za uzima riblji zejtin, kao da je hteo da se ubije. Da je hteo, uradio bi to one noci u vili "Mir", kad sam sa njimm bio sat i po vremena. Rekao je tada: "Necu da se ubijem. To bi bio zlocin prema mojoj deci"!
       S: Znaci, loš tretman koji je imao u CZ samo je nastavljen u Hagu?
       T.F: Od momenta kad ga je tadašnja srpska vlada prevarila da nece biti izrucen u Hag i neuslovnog smeštaja u CZ, on je bio pod strašnim pritiskom. Video sam njegove reakcije. Nisu dali da ga posete deca i supruga, koja bi ga, sasvim sigurno koliko-toliko stabilizovala, deca su mu se našla pod krivicnim progonom, iako je u ugovoru, kad se da kažem predavao, stajalo da se porodica Slobodana Miloševica nece izložiti progonu. I to su slagali. Krivicni postupak se vodi prootiv Marka, Marije i Mire Markovic.
       S: Za Vas smrt Slobodana Miloševica nije neocekivana?
       T.F: Ni govora. To je moglo da se završi brzim sudenjem ili da su mu stvorili normalne uslove da se brani. Pojedinci se ljute što sam rekao da je trebalo da bude cuvan u nekim pogodnim prostorijama, recimo, u nekoj vili sa stražom, kao što sam i predlagao. Pa, hrvatski general Blaškic je dobio vilu sa obezbedenjem, ali je onda odlucio da se vrati nazad u zatvor. Ako su mogli da obezbede generala Blaškica, zašto ne bi mogli i Miloševica. Da je to uradeno, do sada bi imali i presudu, jer ne bi bilo onoliko prekida zbog bolesti. Osudujucu ili oslobadajucu, ali bismo imali završen krivicni postupak. A ovo je bilo mrcvarenje jednog coveka, koje je trajalo pet godina, a koje je pocelo državnim obecanjem da nece biti poslat u Hag. Bezobrazno je kad kažu: "Što je morao da se brani sam, dali su mu pravo na advokata"! Ako u statutu suda piše da se optuženom dozvoljava da se brani sam, to podrazumeva dve stvari. Prvo, da je moguce da se brani sam, a drugo da mora da bude psiho-fizicki sposoban da to cini. Zato je ružno prebacivati mu zato što nije uzeo advokate. Ko zna da li bi ostao živ. Možda bi "puko" i ranije. Zavisi ko bi bili advokati, da li bi ih, recimo, birale neke nevladine organizacije.
       S: Kako tumacite tvrdoglavost Haškog tribunala da mu ne dozbole lecenje u Moskvi?
       T.F: Satanizacijom nas Srba. Oni stalno misle da mi lažemo, da nešto muvamo. Svet je tako pisao o nama. Silovali smo, navodno, stitine hiljada žena-muslimanki u BiH, a ispalo je oko hiljadu sveukupno. Govorilo se i pisalo da smo pobili 200.000 Albanaca, a nema ni dve hiljade žrtava. Ispalo je, na kraju, da doruckujemo decu, a veceramo roditelje, da lažemo, mažemo, da smo cudo od ljudi. Napravili su od nas monstrume. A, njima nije potrebno da se lece, oni lažu, ne piju lekove. Hoce da pobegnu. To je šamar Rusiji, jednoj velikoj sili, ali niko na to ne reaguje.
       S: Kakve ce se Miloševiceva smrt odraziti na Haški tribunal i tužilaštvo?
       T.F: Pa, taj sud ovde i nije imao neki ugled. Kod nas ce ostiti tamo gde je i bio, znaci nigde. A, što se zapada tice, s obzirom na satanizaciju Srba, oni se uopšte ne uzbuduju oko toga. Ne mislite valjda da ce da kažu da su pogrešili? Nece. Kao što je bilo sa onim nesrecnim sveštenikom i sinom, koje su krvnicki prebili, onom Srpkinjom iz Bosne koju su nedavno ubili, ranili joj muža i dete. Deset ljudi su oni na ovaj ili onaj nacin ubili zbog Haga.
       S: Veliki je pritisak na Beograd da se izruce Ratko Mladic i Radovan Karadžic, posebno Mladic. Koliko ce smrt Miloševica srpskoj vladi otežati tu medunarodnu obavezu?
       T.F: Predlagati im da se predaju i odu u Hag znaci nagovarati ih da dobrovoljno odu u smrt.

''''''''''''''''''''''''''''''''

 
Mediji u SAD, uz neizbežnu Kristijan Amanpur sa CNN, koja ponavlja pricu o "100.000 ubijenih Alabanaca", izneli i drugu stranu - oduzimanje prava na život Slobodanu Miloševicu

U ISTORIJU SA VELIKIM "I"
@ Naš stalni dopisnik Mirko VOJVODIC

       Nepoštovanje fundamentalnih ljudskih prava, pre svega, prava na život, od strane Tribunala u Hagu, najverovatniji je uzrok smrti bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševica, u pritvorskoj jedinici zatvora u Ševeningenu. Koliko god to zvucalo apsurdno, i koliko god nama dobro poznata Kristijan Amanpur pokušavala da ko zna koji put dokaže krivicu Srba za genocid nad svim ostalim narodima na Balkanu, ostaje gorka cinjenica da je u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala pušten da umre nevin covek. Prilog na CNN-u, od oko pet minuta, u kojem je Amanpurova uz solidnu montažu, još jednom ukazala na sve "zlocine" koje su Srbi pocinili na prostorima bivše Jugoslavije, valjda zbog ogranicenog vremena, ostao je bez odgovora na pitanje na koje ni haški tužioci nisu imali odgovor. Gde je nestalo 99.615 žrtava genocida na Kosovu za koje je bio okrivljen Slobodan Miloševic?
       Naravno, iz biografije "balkanskog kasapina" izbrisan je i podatak da je manje od godinu dana pre pocetka bombardovanja Srbije 1999, Slobodan Miloševic tražio od americkog predsednika Klintona da iskoristi autoritet i dobru reputaciju medu vodama teroristicke organizacije UCK, i ukloni Osamu bin Ladena i njegove mudžahedine sa tih prostora, kako bi se zaustavilo svakodnevno krvoprolice i ubijanje nedužnih civila, pripadnika vojske i policije. Tokom emitovanja pomenutog "in memoriama" zbog "tehnickih problema" prekinut je prilog Brenta Sadlera, jednog od najboljih poznavalaca prilika na Balkanu, koji je sve vreme 78-dnevnog bombardovanja bio na licu mesta.
       Šta je to Sadler spremio, a da ovdašnja publika nije trebalo da vidi, ostaje da se nagada, ali je teško poverovati da, ni posle nekoliko sati strpljenja, gledaoci nisu mogli da vide taj deo price o smrti Miloševica. Istovremeno, prilog Amanpurove mogao je da se pogleda i na web strani CNN-a, valjda kao potvrda da je, eto, celom svetu laknulo jer je otklonjena i poslednja opasnost planetarnih razmera?!
       S obzirom da je Miloševica smrt zadesila u subotu ujutru, a zbog izmenjene programske šeme svih važnijih radio-programa tokom vikenda, ozbiljniji komentari mogu da se ocekuju tek tokom narednih dana. Medu malobrojnim komentarima ipak se na prvom mestu stavlja neažurnost službenika pritvora u Ševeningenu, pogotovu što je pre nepunu nedelju dana Milan Babic, ratni lider Srba iz Krajine, izvršio samoubistvo, drugo u kratkom periodu. Otvoreno pitanje "prirodne" smrti Dokmanovica, odugovlacenje procesa protiv Momcila Krajišnika, Vojislava Šešelja i ostalih Srba optuženih za ratne zlocine, otvara mnoga pitanja u vezi neutralnosti suda, osnovanog na zahtev NATO baš u vreme bombardovanja civilnih ciljeva na teritoriji Srbije i Crne Gore, od marta do juna 1999. Izbegavanje Bila Klintona i drugih iz njegovog okruženja da se pojave kao svedoci u procesu protiv Slobodana Miloševica, ocigledan su primer zamene teza o žrtvi.
       Na stranu to što Srbija i Miloševic nikada nisu ugrozili bezbednost bilo koje zemlje iz okruženja, ako se izuzme pomoc srpskom narodu na ratom zahvacenim prostorima. Zaboravimo i to, da nijedan vojnik NATO nije ni povreden, a kamoli ubijen (iako je bilo prilika za to), najteži udarac za Haški tribunal i Karlu del Ponte ocigledno je bio sve teži zadatak dokazivanja kolektivne krivice srpskog naroda u celini. Bez imalo stida i uz pomoc CNN-ovih reportaža sa terena, u režiji Amanpurove, sa brojem mrtvih od kojih bi se i dr Mengele okrenuo u grobu, bez obzira na sve grehe tokom svoje vladavine, glavni tužilac NATO-tribunala, Karla del Ponte, imala je sve manje aduta, i cela optužnica, zasnovana na TV reportažama, vec je bila na klimavim nogama. Jedini izlaz iz pat pozicije bio je u fizickoj likvidaciji Slobodana Miloševica, kao nezgodnog svedoka na racun NATO, koji je kršenjem svih medunarodnih zakona po svim konvencijama napravio zlocin, ali i ulazak u novu eru gde ce se poštovati samo pravo jaceg! Pocasno mesto pored Kristijan Amanpur mogao bi da zauzme ondašnji portparol "alijanse za humanitarno ubijanje" Džejmi Šej, jer bi verovatno smrt nevinog coveka koji je samo tražio medicinsku pomoc, proglasio kolateralnom štetom. Na stranu to što je taj izraz naucio od Timoti Mekgveja, pogubljenog zbog teroristickog napada na državnu zgradu u Oklahomi, gde je "kolateralna šteta" bila nešto manja od one po gradovima Srbije.
       Odugovlacenje procesa protiv Slobodana Miloševica, do njegove (prirodne) smrti, pripisivano je optuženiku koji je opstruirao "planetarni sud pravde", samo sa jednom željom – da se još jednom vidi sa porodicom negde u Rusiji. Milan Babic se "obesio" kravatom koja mu je bila "neophodna" i u pritvoru. Slavko Dokmanovic im je izmakao iznenada. Sledeci na listi verovatno je Momcilo Krajišnik, ili Vojislav Šešelj... ako kravata izdrži coveka od sto kila... Verovatno je Tribunal predvideo i tu eventualnost, pa su mu na raspolaganje stavili proveren materijal, nešto poput svilene kragne, po uzoru na "Koza Nostru".
       Jedno je sigurno, sledeci sa nogama napred, sigurno ce biti još jedan "kolektivni Srbin", samo se ne zna kada ce, kao u "Đekni". Ali, s obzirom da je zatvaranje Tribunala sasvim izvesno najdalje do 2010, Karli del Ponte ce verovatno trebati još srpske krvi, kako bi opravdala vec naplacene honorare, i tim povodom, umesto izvinjenja iovako napacenom srpskom narodu, vec je postavila nove zahteve. Celija najpoznatijeg haškog pritvorenika ostala je prazna, i mora pod hitno da se popuni. Svejedno je da li ce to biti Ratko Mladic ili Radovan Karadžic, komfor koji pruža Ševeningen ne može da zameni nijedna šuma. Sa malom razlikom – iz šume ima izlaza, iz Ševeningena, za Srbe ocigledno nema.
       Slutnja da bi odlazak Miloševica u Moskvu na lecenje, zbog problema sa krvnim pritiskom, bilo i poslednje videnje sa najpoznatijim optuženikom, koji je ocigledno služio kao imidž ovom sudu i glavnom tužiocu, prevagnula je kod donošenja odluke da mu se i pored cvrstih garancija iz Kremlja, ne omoguci da ostvari poslednju želju da se vidi sa porodicom, i sa slobode pošalje poruku celom svetu da su rat i razbijanje Jugoslavije zamišljeni u "laboratoriji" multinacionalne kompanije, na cijem je celu tada bio Dik Cejni.
       "Halliburton Brown and Root", odmah nakon potpisivanja primirja posle 78 dana bombardovanja Srbije, izgradio je vojnu bazu "Bondstil", najvecu posle vijetnamskog rata, i jedinu gradevinu na zemlji, osim Kineskog zida, koja se vidi golim okom iz svemira. Ocigledno je da je Slobodan Miloševic, iako je bio cenjen bankar i u ovdašnjim krugovima, potcenio moc onih koji vladaju svetom. Ipak, broj komentara na svim medijima može da se podvuce zajednickim naslovom: "Ušao je u istoriju sa velikim I".
AMNESTIJA UMESTO
KOLEKTIVNE ODGOVORNOSTI?
      Medu brojnim komentarima u vezi smrti Slobodana Miloševica, izdvajaju se oni sa osvrtom na cinjenicu da je od osnivanja Tribunala u Hagu ovo cetrvti smrtni slucaj, iskljucivo medu Srbima. Od toga, dva za samo nedelju dana. U oba slucaja rec je o ratnim liderima, što otvara mogucnost da se svim preostalima sa "liste želja Haga" omoguci da za eventualne zlocine odgovaraju pred lokalnim sudovima za ratne zlocine, i konacnom oslobadanju od kolektivne odgovornosti.

 
 

SPONSORED LINKS
Yugoslavia phone card Flag of yugoslavia Yugoslavia

YAHOO! GROUPS LINKS



Одговори путем е-поште