ДУШАН ПРОРОКОВИЋ О СРПСКОЈ ПОЗИЦИЈИ У ПРЕГОВОРИМА О СТАТУСУ ПОКРАЈИНЕ
Космет је више од политике Када ме дипломате питају шта значи „више од аутономије а мање од независности”, ја их питам шта значи „условна независност” Када је прошлог викенда младим политичарима из демократских странака на семинару Београдског фонда за политичку изузетност председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Душан Пророковић одржао предавање о српској позицији у тим преговорима, учесници су рекли да им је то био први пут да су јасно разумели о чему је реч. Разговор за „Политику” почели смо питањем зашто је створен утисак да српска страна не уме да дефинише свој став о Космету и зашто се у речима међународних представника може чути иронија у реченици: „Како оно беше, више од аутономије а мање од независности”. – Када ме то питају стране дипломате, ја увек поставим контрапитање: „А шта значи условна независност?”. То би било моје следеће питање, али боље да кренемо прво од овога. – Врло је јасно шта значи „више од аутономије а мање од независност”. Разлог зашто се овако представља став Београда, а поготово у међународним оквирима, јесте двојак. Прво, мислим да постоји константна иницијатива Приштине да се ставови Београда прогласе магловитим и нереалним, као да ми не знамо шта хоћемо. Са друге стране, имамо потпуну конфузију због мешања многих људи и многих организација у разговоре о будућем статусу КиМ. У последњих шест година изнето је око 70 различитих модела за решавање будућег статуса. И међу главним преговарачима Коштуницом, Тадићем и Драшковићем постоје различити ставови. – У дневно-политичким коментарима можда можете да запазите неке разлике, али ако погледате стратешко размишљање свих људи који су у преговарачком тиму – никаквих размимоилажења нема. Чак мислим да постоји сагласност између свих парламентарних странака о томе. Дневно-политички коментари су једно: да ли изаћи на изборе или не, да ли учествовати у власти или не, али суштинска разлика не постоји. Добро, дакле, шта је „више од аутономије а мање од независности”? – То је широка аутономија Космета уз одређене међународне гаранције, у смислу да би Албанци сами могли да управљају ресурсима, да би чак можда имали и право (то зависи од процеса преговора) на међународно представљање, рецимо у области културе, спорта, науке... Али, Србија би задржала суверенитет над територијом КиМ и таква аутономија би била међународно гарантована. Дакле, Србија не би имала никакав механизам да повреди ту аутономију, као што је то урадила 1989. године, када је мењала Устав. Много тога зависи од процеса преговора и у овом тренутку је немогуће предвидети како би тај институционални аранжман за Космет изгледао. После ове три рунде преговора изгледа да уопште не стоји теза која је лансирана у Контакт групи: да ће Албанци у процесу децентрализације морати да учине неке уступке како би их Срби направили у погледу коначног статуса. – Велики албански уступак је и то што су преговори уопште почели. У децембру сам имао прилику да учествујем на једном округлом столу у Скопљу, коме је присуствовао један од најутицајнијих људи Харадинајеве Алијансе за будућност Косова Бујар Дуголи, који је уједно и министар за индустрију у Влади Косова. Његов изричит став је био да са Србијом нема о чему да се преговора, него да Влада Косова треба да чека да их неко унилатерално призна, како би могли да прогласе суверенитет над територијом целог Космета и практично уђу у ланчани процес признавања, према, како је он навео, хрватском и словеначком сценарију. После шест месеци УН би то само верификовале као готову ствар. Ако је то Дуголи рекао у децембру, а до сада смо имали три рунде преговора, онда можете видети да је албанска страна ипак направила уступак. Очекујте ли да ће још у нечему попустити? – Извесно је да ћемо преговарати о четири ствари. Прво је питање децентрализације, други имовина, треће заштита споменика културе и цркве и тек четврта ствар су статусна питања. Током преговора отвориће се многа питања. Ево рецимо, питање имовине. Имамо четири врсте имовине: приватну, државну, друштвену и црквену. Плашим се да ће ти преговори трајати можда наредних неколико година, можда чак дуже него преговори о статусним питањима. А шта међународна заједница подразумева под „условном независношћу”? – У Београду се толико полемика води око формулације „више од аутономије а мање од независности”, а ниједна се није повела о условној независности. Ми смо имали само два папира о условној независности, а оба су дошла из невладиног сектора. Дакле, ни једна званична институција, нити држава, није изашла са папиром о томе шта би значила условна независност. У ком оквиру се крећу тезе о условној независности? – Неке ствари у тим папирима делују ми доста конфузно. Прво: да ли условна независност значи транзицију од условне ка пуној независности, друго: да ли условна независност значи јачање међународног присуства на Космету и, ако значи, зашто се сада обавља транзиција власти на Космету, рецимо, у секторима полиције и правосуђа, када ће то Албанцима опет бити узето када се поведе расправа о условној независности. Много је знакова питања у том папиру. Нико не помиње ни да ли постоји неки рок за то. – Тачно, нико не каже да ли би то било 10, 20, 50 година. За нас је условна независност спорна, јер оно што је данас условна независност сутра ће бити потпуна независност. Питање је само времена. Незванично се чује да Руси кажу: Ви усагласите свој став и ми ћемо вас подржати. Да ли то значи да ми немамо усаглашен став или да Руси неће да нам помогну? – Не, не видим да наш став није усаглашен. Да ли је то онда порука да не очекујемо помоћ? – Па знате како, свих шест чланица држава Контакт групе и те како су упознате са ставом Београда. Како овај процес буде текао, тако ће оне да мењају своје ставове или неће. Сматрате ли знаком добре воље међународне заједнице што Агим Чекуа није седео за преговарачким столом у Бечу? – Мислим да то има много више везе са унутрашњим односима у Приштини, него са ставом међународне заједнице. Мада, многим иностраним политичарима које сам срео није било пријатно што је Хашим Тачи био шеф делегације у другој рунди преговора. Јер су свесни да не треба правити беспотребне тензије у процесу преговора. ----------------------------------------------------------- Различити интереси У дипломатској борби за очување Космета поменули сте и национални карактер. – Често се у нашој јавности чује питање шта ће нам уопште Космет. Постоје две врсте разлога због којих Србија мора да задржи Космет. Први разлог је националног карактера. То се овде често ниподаштава, али легитимно право сваког народа јесте да заштити своје националне интересе. Много пута до сада је спомињана та вертикала, везаност српског народа за Космет, подсетићу да се у школама учи преткосовски, косовски, посткосовски циклус. Али данас није популарно помињати национални интерес. – То је зато што овде није дефинисан систем вредности. Сваки народ је поносан на свој патриотизам, али овде је та реч толико злоупотребљавана да је срамота рећи да сте српски патриота. Али, добро, временом ће се то регулисати. Други су разлози стратешког карактера. Прво, стварање независног Космета није циљ него средство да дође до даље хомогенизације Албанаца и де факто то ће бити један огроман етнички простор. Де јуре, да ли ће то бити велика Албанија или не, потпуно је свеједно, али то представља регионалну претњу. ----------------------------------------------------------- Космет и Република Српска Ако већ исход преговора о Космету не може да утиче на статус, рецимо, Чеченије или Абхазије, може ли да утиче на Републику Српску? – Београд има један принципијелни став: Република Српска треба да буде ентитет у Босни и Херцеговини, са свим надлежностима које у овом тренутку има онако како то Дејтонско-париски споразум прописује. Косово треба да буде аутономија у оквиру Србије, онако како се у директном дијалогу са Албанцима договоримо. Тешко би било објаснити како нешто Албанцима дозволити, а Србима у БиХ не дозволити. Чак и код странаца постоји велики проблем да то објасне и мислим да би неко исхитрено решење о будућем статусу Космета могло да донесе радикализацији општих политичких прилика у региону. Биљана Митриновић http://www.politika.co.yu/ Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
