[SNN] "Duh priznavanja" pusten je iz boce

Sun, 07 May 2006 07:22:10 -0700

"Duh priznavanja" pušten je iz boce

Kosovo će, ma kako se rešila njegova sudbina, predstavljati determinišući faktor unutrašnje i spoljne politike svojevrsne "zajednice nepriznatih država" u Evroaziji

U sadašnjem trenutku, pred rešavanje statusa, ruski analitičari pokušavaju da otkriju šta je zajedničko između situacije u južnoj srpskoj pokrajini i onoj koja postoji u Zajednici Nezavisnih Država nastaloj posle raspada SSSR.

Ovde je ključno pitanje, kao što je poznato, šta je zajedničko a šta različito kad se uporede situacija na Kosovu i ona kad je reč o nepriznatim republikama na teritoriji Zajednice Nezavisnih Država (ZND). A da takva veza postoji, sumnje nema. Pored ostalog, i kada je reč o Ukrajini, Moldaviji ili Gruziji, tvrde RIA Novosti za Fonet.

Strah od presedana
Ovde je reč o jednom veoma značajnom principu - pravu nacija na samoopredeljenje. Primetno je da se SAD i njeni saveznici kategorički protive povlačenju analogije između albanskog samoopredeljenja u Srbiji i borbe abhaškog i osetinskog etnonacionalnog pokreta u Gruziji, jermenskog u Nagornom Karabahu, pridnjestrovskog internacionalnog protesta u Moldaviji.

Zato što će isforsirano priznavanje nezavisnosti Kosova od strane SAD i Evropske unije stvoriti opasan presedan za samoopredeljenje po etničkom principu i formiranje etnodemokratije kao državnog uređenja i na teritoriji bivšeg SSSR. "Duh priznavanja" zapravo je pušten iz boce. I od sada će Kosovo, ma kako se rešila njegova sudbina, predstavljati determinišući faktor unutrašnje i spoljne politike svojevrsne "Zajednice Nezavisnih Država - 2" - "zajednice nepriznatih država" u Evroaziji.

POGODAN TRENUTAK

Za Rusiju je upravo pogodan trenutak da precizira i detaljno razradi svoj stav u odnosu na samoopredelenje nepriznatih država na postsovjetskom prostoru. Ukoliko Moskva to učini, onda će njena uloga u procesu sređivanja međuetničkih konflikata na teritoriji bivšeg SSSR postati još značajnija.

Šta na sve to kaže Moskva? Tako, na primer, predsednik Vladimir Putin ocenjuje: "Rešenje za Kosovo mora imati univerzalni karakter. To je za nas izuzetno važno pitanje ne samo sa aspekta poštovanja principa međunarodnog prava, nego i polazeći od praktičnih interesa postsovjetskog prostora... Nisu razrešeni svi konflikti na postsovjetskom prostoru. Mi ne možemo prihvatiti da se na jednom mestu primenjuju jedni principi, a na drugom - drugi".

Ali da pogledamo koji se to, zapravo, principi, ovde moraju razmatrati? Ispostavlja se da ih ima poprilično. Na prvi pogled čini se da ako se Kosovu (kao ranije Sloveniji ili Hrvatskoj) bude priznata nezavisnost na osnovu principa etničkog samoopredeljenja ("krvnog prava"), onda se postavlja pitanje zašto bi takvog prava bili lišeni Jermeni, Abhasci ili Osetinci? Međutim, "krv" nije tu ključni pokazatelj. I Kosovo nije prosto slučaj etničkog samoopredeljenja i formiranja etnokratske države. Kad je reč o sređivanju situacije oko Kosova figurira zahtev obaveznog povratka izbeglica) u mesta u kojima su ranije živeli.

Ovakav zahtev Evropljana ili Amerikanaca podržava i Rusija.

Krvni princip
Suština stvari je u tome da sem "krvnog principa" postoji i pokazatelj kao što je princip postojanja državnih institucija. I tu vidimo da su državne institucije na Kosovu veoma slabe, one su taoci klanovskog "preddržavnog sistema". A postoji i neophodnost borbe protiv svetskog terorizma i šverca droge pa tako vidimo da su na Kosovu i to ali i drugi detalji više nego realnost.

I zašto mi, zaista, ne priznajemo nezavisnost Kosova? Pre svega zato što na njemu nema demokratije, što su tamo na vlasti klanovske institucije, što na Kosovu cvetaju šverc droge i terorizam.

A zašto ne podržavamo Nagorni Karabah? Zato što je tamo održano nekoliko izbornih ciklusa, što se razvijaju institucije lokalne samouprave. Zbog čega Moskva podržava Južnu Osetiju i Abhaziju? Pored ostalog i zato što Tbilisi usmereno ka određenom cilju sprovodi politiku diskriminacije etničkih manjina (ne samo Abhazaca i Osetina, nego i Azerbajdžanaca i Jermena, Kurda i Asirijaca) i likvidira adžarsku autonomiju. A vlasti tih teritorija drže se sasvim drugačijih principa.

Kao što vidimo, u svakoj od "nepriznatih republika" - na Balkanu ili u ZND - postoji gomila problema, postoje "sopstveni principi" na osnovu kojih bi se tamo mogla postići rešenja. Takav prilaz ne bi omogućio Rusiji da upadne u zamku krajnjeg univerzalizma i omogućio borbu protiv širenja ideje "prava etnosa" unutar Rusije.



http://www.glas-javnosti.co.yu/






SPONSORED LINKS
Yugoslavia phone card Yugoslavia

YAHOO! GROUPS LINKS



Одговори путем е-поште