standard.rs <http://standard.rs/2018/09/28/govor-ane-brnabic-na-zasedanju-generalne-skup stine-un/>
Говор Ане Брнабић на заседању Генералне скупштине УН http://newlookworld.com/ 10-12 minutes _____ петак 28. септембар 2018. 11:08 Спремни смо за компромис, али за то нам је потребан партнер, политички храбар, одговоран, посвећен и поуздан, а то досад није био случај Данас се Србија веома много труди да постане разложнија, а мање емоционална, прагматичнија, а мање заокупљена митовима, поносна на своје победе, а не на своје поразе, земља која ствара неочекивана пријатељства уместо традиционалних омраза, рекла је премијерка Ана Брнабић у Уједињеним нацијама тражећи подршку од светске заједнице за одржив мир у региону. Говор председнице Владе Републике Србије Ане Брнабић преносимо у целости: „Пре свега, желим да искористим ову прилику да честитам Њ. Е. госпођи Марији Фернанди Еспинози Гарсес на преузимању дужности председника 73. заседања Генералне скупштине Уједињених нација. Уверавам вас, госпођо председнице, да је Србија дубоко посвећена промоцији, у пракси, тема на дневном реду овог заседања: мирољубивих, праведних и одрживих друштава. Поред тога, морам такође рећи да ми је заиста задовољство што видим жену државника, као што сам и ја, да председава овом значајном институцијом. Такође желим да честитам Њ. Е. господину Мирославу Лајчаку на успешном вођењу 72. заседања Генералне скупштине, као и Њ. Е. господину Антонију Гутересу, генералном секретару, на ангажовању и преданости ствари унапређења значајних реформски процеса у оквиру система Уједињених нација. Екселенције, Нећу речи ништа ново ни оригинално ако кажем да је данашњи свет – било да је реч о Европи, Америкама, Азији, Африци, Аустралији – суочен са значајним и све већим изазовима: већ озбиљним последицама климатских промена; мигрантском кризом; тероризмом; растућим популизмом; те све већим поделама међу нама у време када нам је потребно веће заједништво. Сви смо то чули у иступањима и од више од једног државника током дебате у Генералној скупштини Уједињених нација. Рећи ћу, међутим, ово: настојећи да нађемо излаз из ове ситуације и у тежњи да градимо бољи свет за све нас, сви треба да пођемо од нас самих, те од оног што ми сами морамо урадити, пре свега као појединци, онда као земље, па региони, континенти и на крају као уједињени свет који ми јесмо. Још једном, треба да почнемо да спајамо земље и народе света, баш као и пре неких седамдесетак година. Србија је на путу да почне о себи размишљати као о просперитетном, динамичном, креативном, иновативном, отвореном друштву, унутар уједињене Европе, која је целовита, слободна и у миру. Мене често питају – када други напуштају Европску унију, када се толико много сумња у проспект уједињене Европе – зашто би улазак у Унију био ваш превасходни стратешки циљ? И често и сама себе то питам. А у животу, када нисте сигурни за одговоре, враћате се на основне ствари. Избаците из главе све оно што се у њој преко дана накупило, заборавите на политичке заблуде и манипулације и усредсредите мисли на основне вредности. Тако долазите до одговора. Основна вредност Европске уније, у чему много наличи на Уједињене нације је: мир. Није то ни привреда, ни трговина, нити пак веће тржиште. То је мир. Све те друге ствари, и много, много више, произилазиле су, и увек ће произилазити, као ефекат преливања мира. Европска унија је мировни пројекат, и то успешан. А ми желимо и имамо потребу да будемо део тога – зато постоји одрживи мир, те доследно томе, стабилност и напредак на Балкану – том немирном региону света који је некад био познат као буре барута Европе. Ја сам веома поносна на оно што је Србија била у стању да постигне у последње четири године. Створили смо макроекономску стабилност и показали да смо одговоран и поуздан партнер. Наша економска активност јача, незапосленост се више него преполовила у поређењу с оном од пре само четири године, а сведоци смо и брзог опоравка. Данас је Србија једна од земаља с највећим економским растом у Европи који карактерише значајан и све већи прилив страних инвестиција. Предузимамо кораке ка свеобухватној реформи јавне управе с једним једноставним циљем: како бисмо је усредсредили на потребе грађана. Сваког дана подсећамо запослене у јавној управи, све нас, да смо ту где смо да служимо, а не да нас служе. Радимо такође на јачању владавине права – реформом судства, радом с медијима, установљавањем искреног дијалога с организацијама цивилног друштва, изградњом институција за борбу против организованог криминала и корупције, те обезбеђивањем правичности и правде за све. Оно што радимо није лако и далеко од тога да смо у том увек успешни, али то је пут на који смо чврсто закорачили. Када говоримо о стварима које нису лаке, али за које је потребно предузети одговорност како бисмо градили мир и просперитет у региону, на континенту, те коначно у свету, не могу довољно нагласити колико су за Србију значајни регионална сарадња и стабилност. А говоримо о региону који никада, баш никада, није био стабилан или предвидив или пак део света познат по миру, разуму и прагматизму. Баш супротно. Одувек смо били познати, а богме и поносни, на наше набујале емоције, жртвовања, поетске битке, традиционалне омразе. Данас се Србија веома много труди да све то остави иза себе, да то превазиђе и постане разложнија, а мање емоционална; прагматичнија, а мање заокупљена митовима; поносна на своје победе, а не на своје поразе; земља која ствара неочекивана пријатељства уместо традиционалних омраза. И поносна сам да кажем да је наш председник предводник у тој нашој интерној борби да одрастемо и сазремо; да оставимо прошлост за собом и да се окренемо веома различитој будућности. Ја овде, пре свега, говорим о питању наше Аутономне покрајине Косова и Метохије која чак и Уједињене нације дели по средини – мање од половине земаља чланице Уједињених нација признају једнострано проглашену независност Косова, док више од половине, тј. више од пет милијарди људи у свету, одбија да призна нелегалну сецесију Косова. Оно што Србија настоји да уради у последњих годину дана јесте у суштини да покуша да затвори Пандорину кутију отворену пре 10 година када су власти у Приштини прогласиле једнострану независност, а један број земаља у свету похитао да призна ту једнострано проглашену независност без обзира на међународно право и стандарде; без обзира на чињеницу да је то учињено само четири године пошто су српске цркве и манастири, који припадају светској културној баштини, опљачкани и спаљени; те без обзира на чињеницу да међународна заједница, као мантру, понавља ‘стандарди пре статуса’ – када су сви видели да стандарди нису на дневном реду Приштине, те земље су одлучиле да прекину сопствену мантру и да одлуче о статусу. Србија је данас посвећена миру и, ако могу тако да кажем, понаша се као одрасла. Потписали смо Бриселски споразум пре више од пет година и применили га. Приштина га је потписала, али још није применила ниједно једино слово које у њему пише. Ми ћемо инсистирати на примени Бриселског споразума и успостављању Заједнице српских општина, али ћемо и даље бити толерантни и стрпљиви. Данас вам могу рећи и ово: ма колико да је тежак, а тежак јесте, ма колико да је велики изазов, а јесте, ма колико да је понекад безнадежан и јалов дијалог с Приштином, ми ћемо остати привржени изналажењу компромиса којим ће се обезбедити одржив мир, напредак и светлија будућност свим народима у региону. Србија ће и даље исказивати спремност на компромис, што није нимало лако; но, за то нам је потребан партнер, политички храбар, одговоран, посвећен и поуздан, а то досад није био случај. Стога од међународне заједнице тражим да и даље подржава напоре које је Србија иницирала. Да бисмо постигли напредак у дијалогу потребна нам је чврста и доследна подршка од стране међународне заједнице. Екселенције, Србија је одлучна да ради с другим земљама широм света на узимању „заједничке нам судбине“, како то многи у Уједињеним нацијма називају, у сопствене руке. Желимо да будемо одговорни према будућим генерацијама. Желимо да нас оне сматрају одговорним. Стога толико много улажемо у мир, разумевање и помирење у региону. С друге пак стране, на тај начин инвестирамо и у своју будућност. Кључни приоритети моје владе су млади и образовање. Треба да почнемо учити своје младе људе како да мисле, а не шта да мисле. Не само Србија, него сви ми треба да почнемо да улажемо више него икад раније у образовање које ће створити иновативније, храбрије појединце који ће слободније размишљати и заузврат стварати слободнији, праведнији свет који ће, да поштено кажем, бити и занимљивији. Свет који ће ценити људе због оног ко су и због вредности и уверења које имају, а не због тога одакле су, које им је боје кожа или кога воле. Србија има велику срећу да има много људи, нарочито младих људи, који су међу најбољима на свету у креативном размишљању, видео-играма, генетском истраживању, дигиталној пољопривреди, анимацији, физици, инжењерству, блокчејну, вештачкој интелигенцији, анализи података, математици, биологији, развоју софтвера и програмирању. Наш апсолутно кључни приоритет је да им дамо подршку и да обезбедимо да створимо систем, институције како би још више њих могли да реализују свој пуни потенцијал. Не само да ће то бити основа за будући раст Србије већ, што је можда и важније, да им, надамо се, пружимо могућност да заједно с другима из целог света граде бољи свет за све нас. Нема никакве сумње да је наша будућност дигитална и да је, како рече генерални секретар приликом отварања генералне дебате, ‘технологија на нашој страни’. Иако је мала земља, ја верујем да Србија може и да ће играти важну улогу у развоју дигиталних технологија у будућности, што ће нам помоћи да се носимо с климатским променама које су далеко највећи изазов пред нама; да редуцирамо глад тако што ћемо повећати ефикасност пољопривреде и учинити је паметнијом; да смањимо сиромаштво тако што ћемо омогућити да и они најсиромашнији и најхендикепиранији лако дођу до новца, они које не можемо оставити за собом. Овако Србија гледа на свој пут у друштва која ће бити мирнија, праведнија и одрживија.“ Извор РТС <http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3271700/brnabic-srbija-p okusava-da-zatvori-pandorinu-kutiju-koju-je-otvorila-pristina.html> , 28. септембар 2018.
