in4s.net <https://in4s.net/makedonci-danas-o-promjjeni-imena-svoje-drzave/>
Македонци данас о промјени имена своје државе, до 13 сати мала излазност 7-8 minutes _____ Грађани Македоније излазе на референдум на коме би требало да се изјасне о томе да ли подржавају споразум између Скопља и Атине о промјени имена те бивше југословенске републике. Како јавља Спутњик, излазност до 13 часова је 15,93 одсто. На улицама Скопља је мирно, а испред зграде Собрања засад нема окупљања грађана. Грађани Бивше Југословенске Републике Македоније данас одлучују о Споразуму са Грчком, о промјени имена своје државе. Заправо, чини се данас ће бити донијета и можда много важнија одлука! Спор око имена Македоније почео је 1991. године. Грчка то име сматра својим, Македонија својим. У јуну 2018. године ипак је постигнут договор и потписан је споразум. Компромисно решење је да ново име БЈРМ буде Република Северна Македонија. Дио јавности је споразум дочекао “на нож”, а грађани обје земље организовали су вишедневне протесте, и једни и други вођени паролом “Само је једна Македонија”. Протести су током љета утихнули, спорадично су се јављали представници опозиције из обје земље негодујући, а Македонију су почели да опседају страни званичници, пише Б92. „Опсада“ америчких и европских дипломата на Македонију Посредник у преговорима Атине и Скопља у вези са новим именом Македоније Метју Нимиц, након вишемјесечног обитавања на релацији САД-БЈРМ-Грчка, засијењен је посетама америчких и европских званичника. Ујдурма “свјетског нивоа” је почела дипломатским ратом Русије и Грчке када је у јулу Атина протерала двојицу руских дипломата из земље, због наводног мијешања у постизање споразума Атине и Скопља око новог имена Македоније. Из Москве је стигао одговор да ће Русија депортовати двојицу грчких дипломата као одговор на одлуку Атине да двојицу руских дипломата прогласе персонама нон грата. Потом су и са Запада пристигле оптужбе да се Русија мијеша у референдум у Македонији. Тог тренутка постало је кристално јасно да су се интереси великих држава поново пресјекли на „бурету барута Европе“. Исток и Запад укрстили су копља због Македоније. Споразумом Македоније и Грчке је утврђен низ детаља и процедура, што укључује и референдум. Са Запада су здушно подржали референдум, нудећи Македонцима чланство у НАТО и преговоре за улазак у ЕУ, док је Русија, више путем средстава информисања него посјетама Скопљу, покушала да стане на пут јачању Запада на Балканском полуострву. Колико је Македонија постала битна Западу нису крили бројни званичници који су се у септембру сјатили у Македонију. Њемачка канцеларка Ангела Меркел је посјетила Скопље како би охрабрила грађане да подрже Договор са Грчком за решавање спора око имена. Она је први њемачки лидер који је дошао у званичну посјету Македонији, након Герхарда Шредера који ју је кратко посјетио током косовске кризе 1999. године. У Скопљу су, да би подржали референдум, боравили и аустријски канцелар, министар спољних послова Луксембурга, генерални сектерар НАТО и амерички сенатор Рон Џонсон, близак сарадник предсједника Доналда Трампа. Дошли су и висока представница ЕУ за спољну политику и безбједност Федерика Могерини и помоћник америчког државног секретара за европска и евроазијска питања, Вес Мичел. Комесар ЕУ за европску суседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан приликом посјете Македонији поручио је да је увјерен у позитиван исход предстојећег референдума. Запад или Русија И док Хан није коментарисао наводе о могућем утицају Русије на референдумску кампању, амерички министар одбране Џим Матис, који је такође боравио у Македонији, нагласио је да Русија покушава да се умијеша у предстојећи референдум о споразуму Атине и Скопља о промјени имена Македоније. Матис је рекао да нема сумње да је Москва финансирала групе наклоњене Русији како би пропао предстојећи референдум о промјени имена Македоније. Амерички министар одбране осудио је, како је рекао, напоре Русије да искористи свој новац и утицај да ојача противљење предстојећем референдуму, чији би исход могао да отвори пут за улазак земље у НАТО, чему се Москва противи. Шеф руске дипломатије Сегеј Лавров посјетио је регион и том приликом демантовао је наводе о руској умијешаности у македонски референдум. Лавров је рекао да је Русија против наметања „вјештачког избора“ пред земље Балкана, које су присиљене да се изјасне да ли су „са Западом или са Русијом „. Како Б92 преноси Руска телевизија РТ недавно је оцијенила да се Македонија „налази на ивици огромне кризе, где предстојећи референдум о уласку у НАТО и ЕУ може да доведе до сукоба“. Из Москве су допирале и оцјене да је „експанзија“ евроатлантских структура на Балкану „усмерена најпре против Русије“ и да је за Русију је губитак историјских савезника на Балкану „озбиљна претња“. Шеф НАТО Јенс Столтенберг јасно је Македонцима ставио до знања да историјски договор влада Македоније и Грчке о решавање спора око назива отвара могућност за равноправно чланство Македоније у међународној заједници, укључујући и равноправно чланство у НАТО. Тако је борба за “превласт” Запада на Балкану истакнута и формулацијом референдумског питања: „Да ли сте за чланство у ЕУ и НАТО, уз прихватање споразума о имену између Републике Македоније и Грчке?“. Само питање бацило је ново име Македоније у други план, а сам споразум са Грчком дефинисао је и детаље попут измјене Устава Македоније. Ипак, споразум је постигнут уз гаранције за македонски национални идентитет, језик и културу – њихов језик, националност и остало наставиће да се називају „македонски“ а не „северно-македонски“. У бирачки списак је уписано 1.806.337 грађана, а да би референдум био успешан морају да се испуне два услова – да изађе најмање половина уписаних бирача плус један односно више од 903.169 и да „за“ заокружи најмање 451.586 грађана Македоније. Али, референдум је консултативан те је за спровођење Договора о решавању спора о имену са Грчком потребно да се у Скупштини Македоније двотрећинском већином изгласају потребне уставне измене. Успјешан референдум и уставне промјене које гарантују промјену имена државе у Северна Македонија, услов су за македонске интеграције у ЕУ и НАТО. Македонија је подијељена око референдума – на једној страни је коалиција око владајућих СДСМ и ДУИ која сматра да Договор са Грчком треба подржати, јер отвара евроатлантске перспективе земље, а на другој опозициони ВМРО ДПМНЕ који критикује тај договор као капитулантски. Македонски премијер Зоран Заев каже да вјерује да ће референдум о имену Македоније успети, док је предсједник Македоније Ђорђе Иванов изјавио да ће бојкотовати референдум о имену државе, истичући да Договор с Грчком угрожава македонску државност и национални идентитет. Кога ће грађани послушати, каква ће бити будућност Македоније, да ли ће и на који начин одлука Македонаца утицати на цијели Балкан, али и свијет – показаће већ први октобарски дан.
