politika.rs <http://www.politika.rs/scc/clanak/419263/Restitucija-i-Folksdojceri>
Реституција и Фолксдојчери 4-6 minutes _____ „Србија је једина држава у Европи која враћа имовину припадницима фолксдојчера за које је утврђено да нису припадали окупационим снагама, кажу у Агенцији за реституцију” („Политика”, 26. 12. 2018). Проблем је далеко сложенији, па треба размотрити његову историјску генезу. Пред Други светски рат у Југославији је било 505.000 Немаца-фолксдојчера. Штета коју је Немачка изазвала Другим светским ратом била је ненадокнадива. Зато су савезници на Кримској конференцији 1945. године утврдили принцип према којем је Немачка требало да штету исплати у натури, до највеће могуће мере. Југословенска државна комисија ратну штету проценила је на 35 милијарди долара, колико се односило на Немачку. Авној је, 21. 11. 1944. године, одлучио да се конфискује имовина „народних непријатеља”, без обзира на националност, као и да се под државни секвестар стави напуштена имовина. Том одлуком, Немцима у Југославији је 1945. године одузето укупно 97.490 поседа са 638.000 хектара земље, куће, пољопривредне машине, радионице, фабрике... Готово четврт века, Немачка је питање имовине фолксдојчера користила увек као противтежу захтеву Југославије за ратну одштету. Источна политика Вилија Бранта отварања према истоку, довела је до сусрета са Титом на Брионима, када је договорено решење по „Брионској формули” на основу којег су „обе стране дошле до уверења да су односи достигли степен који допушта да се на место раније отворених питања из прошлости постави дугорочна сарадња на привредном подручју”. Договор Тито – Вили Брант, у јуну 1973. је био у „четири ока” о чему је сачињен ед мемоар – подсетник, који је достављен министарствима иностраних послова са, за сада непознатим роком трајности. Само се посредно зна да је Југославија добила веома повољан кредит од милијарду немачких марака са каматом од 1,5 одсто на 30 година, иако је тражен кредит од три милијарде. После састанка на Брионима, а пре конференције за штампу, Вили Брант је рекао у шали да је питање ратне одштете решено и да ако треба још нешто да се рефундира, то може чак и он да из свог џепа уради, јер је решено и питање подунавско – швапске имовине (запис историчара Антуна Милетића). Немачка је тада одобрила Југославији помоћ у капиталу и овај споразум је ратификован у Скупштини СФРЈ 26. децембра 1974. године. Из „Брионске формуле” као уговора о ратној одштети и штети, закључујемо логички, произилази да ниједна страна од дана потписивања ед мемоара нема право на било каква даља потраживања, или другим речима – стављена је тачка на, највишем нивоу, на даља цењкања. Преведено на правни терен, то је уговор о поравнању, а не о финансијској подршци. Пошто је тај ед мемоар проглашен државном тајном, још се мије појавио у јавности ни једне земље потписнице. После овог догађаја, има најмање две категорије грађана које живе у уверењу да имају права да потражују одштету – фамилије страдалих у рату, наши некадашњи логораши и радници на принудном раду у Трећем рајху на једној страни, и на другој, наши некадашњи држављани немачког порекла – фолксдојчери у самој Немачкој, или било где другде у иностранству. Поравнањем на државном нивоу, имовина фолксдојчера је постала државна имовина која не подлеже реституцији, без обзира на одлуке суда о учествовању или неучествовању у непријатељској војсци. Иначе, наши некадашњи држављани немачког порекла у Немачкој су добили извесно обештећење од те земље, као повратници и жртве Другог светског рата. Право на реституцију имовине по мом мишљењу, имају они фолкдојчери који су били држављани и имали боравак у Југославији у моменту ратификације Споразума Југославија–Немачка у Скупштини СФРЈ, 26. децембра 1974. године. Митар Радоњић, Нови Сад
