kossev.info <https://kossev.info/velike-igre-malih-igraca/>
Velike igre malih igrača - KoSSev KoSSev - 7-9 minutes _____ Milivoje Mihajlović, rođen je 1958. godine u Prištini. O događajima na Kosovu izveštavao je za prištinsko „Jedinstvo“, Tanjug, Radio-televiziju Beograd, BBC, APTN, Agenciju Frans Press, CBS… Bio je glavni urednik Radio Prištine, osnivač Media centra, urednik informativnog programa YU-info televizije, direktor Radio Beograda. Piše: Milivoje Mihajlović <https://kossev.info/godina-zapleta/> Poštovani prijatelju, Prvi dani 2019. godine protiču nam u zadovoljstvu da sa naslovnih stranica novina i u glavnim vestima TV Dnevnika uživamo u porukama političara da će godina pred nama biti „presudna“, presudna za kosovski čvor, presudna za normalizaciju odnosa, presudna za pravno obavezujući sporazum… Tako je bilo i prethodnih godina. Obećanja su ostavili da požute na naslovnicama starih novina, a kosovski čvor zatezali do besmisla, u nadi da će narod shvatiti da to nije običan čvor, pa se može odrešiti, već istorijski čvor koji se mora preseći… Prošla godina je za Kosovo bila u mnogo čemu simbolična. Startovala je zloslutno. Ubijen je Oliver Ivanović. Mirna predratna biografija poznatog sportiste i inženjera, koja je u poratnim mesecima i godinama dobila dinamiku političkog trilera, okončana je sa šest metaka u leđa. U međuvremenu – bio je najvažniji „šraf“ u sprečavanju etničkog čišćenja Severa, državni sekretar u Vladi Srbije, trogodišnji zatočenik u montiranom političkom procesu, anatemisan i od protivnika i od saveznika, jedan od retkih koji je verovao da Srbi i Albanci imaju zajedničku perspektivu… Na startu „godine dijaloga i normalizacije“ streljan je čovek dijaloga i normalizacije. I tako smo dobili ‘godinu podele’. Na južnoj kosovskoj ‘hemisferi’ usijanje je izazvao Zakon o specijalnom sudu za ratne zločine. Po svemu sudeći, u tom zakonu se krije politički ključ vladavine Kosovom u narednih nekoliko godina (možda i decenija). Drama u Skupštini Kosova prilikom pokušaja da se ukine taj zakon izazvala je besne reakcije ‘zapadnih saveznika’, brze promene stavova domaćih aktera i samo je privremeno ispunila cilj režisera. Legenda kaže (pojednostavljeno) da je po scenariju, koji je za ovu dramu osmislio Hašim Tači, Skupština trebalo da ukine Zakon o specijalnom sudu i da ga uputi predsedniku na potpisivanje. On bi, po tom scenariju, rok od osam dana za potpis iskoristio da ‘zapadnim’ saveznicima predloži da ne potpiše zakon, u zamenu za ‘malu uslugu’ – da njegovo ime skinu sa optužnice. Kola su se, po običaju, slomila na premijeru. Njemu je odbijen zahtev za vizu SAD i Velike Britanije, uskratili su mu gostoprimstvo najvažniji i najveći saveznici Kosova. Kosovska drama je u martu kulminirala hapšenjem Marka Đurića. Brutalno hapšenje direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije pretvoreno je u medijski spektakl čiji je cilj bio ponižavanje Srbije i produbljivanje jaza između Srba i Albanaca. Pravi cilj je bio da prištinski autoriteti pokažu ‘mišiće’ pred svojom javnošću. Ima onih koji veruju da mnogi akteri ove drame nisu baš najbolje naučili uloge, pa su improvizovali (uključujući i veliki broj medija sa obe strane Ibra). U aprilu je javnost bila zaokupljena brzopoteznom akcijom hapšenja šest Turaka – „gulenista“ koji su hitno i tajno isporučeni Turskoj. Vladar Kosova je sa šest žrtvovanih „gulenista“ zadovoljio apetite partnera na Bosforu, ispoštovao je svoje saveznike u Vašingtonu (od 240 „gulenista“ isporučio je samo šest), usput je sve svalio na „svog“ premijera – naterao ga da smeni vrh policije i tajne policije, postavio ga kao metu Erdoganu za uvredljive prozivke i pretnje… Tači je i u ovoj epizodi pokazao da je savladao finese političke dramaturgije ili, fudbalskim rečnikom – usavršio je dribling na malom prostoru. Kosovo se u maju ponovo našlo na dnevnom redu Saveta bezbednosti UN. Duga i beskorisna rasprava mogla se opisati kratko: Kosovo traži da UNMIK ode, Srbija se tome protivi, SAD smatraju da UNMIK troši previše para, a Rusija tvrdi da Amerikanci u Bondstilu obučavaju kosovske bezbednosne snage. UNMIK nije otišao. Ali, u junu je otišao EULEX. Gromoglasno najavljena iz Evropske unije, kao misija reda i zakona koja će od Kosova napraviti oazu pravde, EULEX je više ličio na desetogodišnji safari evropskih činovnika, sa kojeg su se mnogi vratili kao milioneri. U javnosti EULEX će ostati zapamćen po zataškavanju sopstvenih korupcionaških afera. „Blistavi simbol nesposobnosti“ ( kako je ocenio Gardian) EULEX je potrošio više od milijadu evra, a ostavio je Kosovo u gorem stanju nego što je bilo pre deset godina. Na fudbalskom prvenstvu u Rusiji kosovski fudbalski gasterbajteri su pobede reprezentacije Švajcarske slavili simulirajući rukama dvoglavog orla. Posle „drona“ na stadionu u Beogradu i ovo je ocenjeno kao provokacija. Tabloidi su toliko galamili da je brzo zaboravljena slaba igra srpske reprezentacije.. Sa rukama u obliku dvoglavog orla fotografisali su se i ministri vlada Kosova i Albanije, u Prekazu i Peći, posle zajedničke sednice na kojoj su odlučili da izbrišu granicu na Prokletijama. Leto je, osim fudbala, prošlo u dramatičnoj predstavi zvanoj „razgraničenje – korekcija granica – podela i razmena teritorija“. Bila je to velika igra malih igrača. U septembru je ova drama postavljena na sceni „Gazivode“. Posle višednevnih najava da će na Kosovu održati najveći govor, predsednik Srbije se prošetao Gazivodama. Njegovu posetu pratile su zapaljene barikade u Drenici, intervencije policije, porast temperature… Krajem meseca, u Prištini je bila neka gužva na ulicama, pa se na Gazivode uputio i Tači, i poveo novinare i snimatelje da se ne lomataju po vrućini na demonstracijama. Popio je kafu u lokalnoj kafani, ocenio da je prelepo mesto i rekao da je „bila posebna emocija provesti nekoliko sati na jezeru“. Njegovu posetu je pratilo podizanje najvišeg stepena borbene gotovosti Vojske Srbije. Obe posete Gazivodama pratila je tabloidna histerija i usijana atmosfera – neka vrsta scenskih efekata ove predstave. Oba predsednika su, zapravo, na izlete na Gazivode povele i javnost. Oči javnosti su bile uprte u mirnu i bistru vodu Gazivoda i ko zna šta nam je sve promaklo od događaja na drugim mestima. Novembar je bio mesec INTERPOL-a i carine. Takse na robu iz Srbije su povećane za 10, pa za 100 odsto. Ima onih koji smatraju da je ta mera dugo pripremana i pričaju da su nekoliko meseci ranije velike količine robe iz centralne Srbije stigle na Kosovo. Letimičan pogled na rafove u prodavnicama potvrđuje ovu priču. U decembru je kosovska skupština usvojila odluku o formiranju vojske. Ova burna godina se završila, kako je i počela – Specijalnim sudom za ratne zločine pripadnika OVK. Naslovne strane pune su fotografija onih koji su dobili poziv u Hag. Srbija je prošla kroz taj proces i on može da bude lekovit. Ali, i Hag je idealno mesto da se ove naše zajedničke lokalne drame postave na svetskoj sceni. Evropa je u 2018. godini ponovo pokazala da je problem Kosova i građani ovog dela sveta – ne zanimaju. Najviše se uzbudila što su, zbog energetskog spora između Srbije i Kosova, kasnili satovi na rernama i mikrotalasnim pećnicama širom Evrope.
