standard.rs <http://standard.rs/2019/03/07/zatvorenik-koji-je-rekao-ne-velikom-bratu/>
Затвореник који је рекао „не“ Великом брату - Нови Стандард http://newlookworld.com/ 10-12 minutes _____ четвртак 07. март 2019. 14:40 Прогон Асанжа представља покоравање свих нас; наше независности, самопоштовања, интелигенције, саосећања, политике и културе Сваки пут када дођем у посету Џулијану Асанжу, састанемо се у соби коју он тако добро познаје. Ту је празан сто и слике Еквадора на зидовима, као и полица са књигама које се никада не мењају. Завесе су увек навучене, па нема природног светла. Ваздух је устајао и загушљив. То је „Соба 101“. Пре него што уђем у „Собу 101“, морам да предам свој пасош и телефон. Све што имам код себе се претражује, укључујући и храну коју донесем. Човек који чува „Собу 101“ седи у нечему што подсећа на старомодну телефонску говорницу и на екрану гледа Џулијана. Ту су и други, невидљиви државни агенти, гледају и слушају. У соби „Соби 101“ камере су свуда. Како бисмо их избегли, Џулијан нас усмерава у угао, где стојимо један до другог, приљубљени уза зид. Тако ћаскамо: шапућемо и дописујемо се у нотесу који он покушава да сакрије од камера. Понекад се смејемо. Имам предвиђени временски оквир. Када он истекне, врата „Собе 101“ се отварају и чувар изговара: „Време је истекло!“ За Нову годину су ми дозволили додатних 30 минута, а човек у телефонској говорници ми је пожелео срећну Нову годину. Не и Џулијан. Наравно, „Соба 101“ је соба из пророчког романа Џорџа Орвела „1984“, у којој је мисаона полиција посматрала и мучила своје заробљенике, све док они не би предали своју људскост и принципе, покоравајући се Великом брату. Џулијан Асанж се никада неће повиновати Великом брату. Његова отпорност и храброст су запањујући, премда се његово физичко здравље бори да одржи корак. Џулијан је истакнути Аустралијанац који је успео да промени начин на који многи људи размишљају о лицемерним властима. Из тог разлога, он је постао политичка избеглица, подвргнута нечему што Уједињене нације називају „произвољно притварање“. Уједињене нације кажу да он има право на слободу, али то је одбачено. Има право на лечење без страха од хапшења, али и то је одбијено. Има право на одштету, али и то му је ускраћено. Као оснивач и уредник Викиликса, његов злочин је био то што је понудио смисао у мрачним временима. Викиликс има беспрекоран резултат кад је реч о прецизности и аутентичности, са којим ниједне новине, ТВ или радио станица (рачунајући и Би-Би-Си, Њујорк тајмс, Вашингтон пост и Гардијан) не могу да се пореде. Заиста, он их посрамљује. То објашњава због чега се он кажњава. РАСКРИНКАНЕ ЗАВЕРЕ На пример, претходне недеље Међународни суд правде је пресудио да британска влада није имала никаква правна овлашћења над становницима архипелага Чагос, које су током 1960-их и 1970-их година у тајности протерали из њихове постојбине на острву Дијего Гарсија у Индијском океану и осудили на егзил и сиромаштво. Велики број деце је умро, много њих од туге. Био је то епски злочин за који је мало ко знао. Готово 50 година Британци ускраћују право острвљанима да се врате у своју постојбину, коју су предали Американцима за велику војну базу. Министарство иностраних послова Британије осмислило је 2009. године идеју да прогласи околину архипелага Чагос за „морски резерват“. Ова дирљива брига за животну средину је била разоткривена као превара када је Викиликс објавио тајни телеграм британске владе који уверава Американце да ће „бившим становницима бити веома тешко, ако не и немогуће, да остваре свој захтев за поновно насељавање на острвима уколико се читав архипелаг Чагос прогласи за морски резерват.“ Обраћање Џулијана Асанжа из амбасаде Еквадора у Лондону, лето 2015. Истина о завери очигледно је утицала на ову значајну одлуку Међународног суда правде. Викиликс је такође разоткрио и на који начин Сједињене Државе шпиунирају своје савезнике, како ЦИА може да вас посматра кроз ваш ајфон, како је председнички кандидат Хилари Клинтон узела огромне суме новца од представника Волстрита за тајне говоре који су уверили банкаре да ће она, уколико буде изабрана, бити њихов пријатељ. Године 2016. Викиликс је открио директну везу између Хилари Клинтон и организованог џихадистичког покрета на Блиском истоку; другим речима, са терористима. Један мејл је обелоданио да је она, док је била државни секретар САД, знала да Саудијска Арабија и Катар финансирају Исламску државу, што је није спречило да прихвати огромне донације њихових влада за своју фондацију. Након тога, Хилари је одобрила највећу продају оружја у историји својим саудијским добротворима. Оружје које се тренутно користи против сиротог народа у Јемену. То објашњава због чега се он кажњава. АНТИТЕЗА ВИШИЈЕВСКОМ НОВИНАРСТВУ Викиликс је такође објавио више од 800 000 тајних докумената из Русије, укључујући и Кремљ, који нам говоре више о махинацијама моћи у тој земљи од провидне хистерије око наводне умешаности Русије у резултате америчких избора у Вашингтону. Ово је право новинарство, оно које се данас сматра егзотичним: антитеза вишијевског новинарства које говори у име непријатеља народа. Добило је назив по вишијевском режиму који је владао окупираном Француском у име нациста. Вишијевско новинарство је цензура нечињењем (censorship by omission), што показује нечувени скандал тајног договора између аустралијских власти и Сједињених Држава да ућуткају Џулијана Асанжа и ускрате му права која има као грађанин Аустралије. Премијерка Џулија Гилард је 2010. године отишла толико далеко да је наредила аустралијској федералној полицији да истражи и процесуира Асанжа и Викиликс, све док је АФП није обавестио да никакав злочин није почињен. Прошлог викенда , „Сиднеј морнинг хералд“ је објавио обиман додатак који промовише прославу покрета „Me Too“ у згради Сиднејске опере, заказану за 10. март. Међу водећим учесницима налази се и недавно пензионисана министарка спољних послова Џули Бишоп. Бишопова је последњих дана у локалним медијима приказивана као губитак за политику, „икона“ вредна дивљења, како ју је неко назвао. Бивша аустралијска министарка спољних послова Џули Бишоп Уздизање на ниво звезде феминизма особе која је политички толико примитивна, каква је Бишопова, говори нам колико је такозвана политика идентитета подрила суштинску, објективну истину: да оно што је заиста важно није ваш пол, већ класа којој служите. СЛУЧАЈ ЏУЛИ БИШОП Пре него што је ушла у политику, Џули Бишоп је радила као адвокат злогласне компаније „Џејмс Харди“ и водила борбу са тужбама рудара и њихових породица, који су у мукама умирали од азбестозе. Адвокат Питер Гордон присећа се Бишопове како „реторички поставља питање суду: зашто би радници имали право да им се суди преко реда само због тога што умиру“. Она каже да је „поступала према инструкцијама… професионално и етички“. Може бити да је само „поступала према инструкцијама“ и када је путовала у Лондон и Вашингтон прошле године, заједно са својим министарским шефом особља, који је наговестио да ће аустралијска министарка спољних послова покренути питање Џулијана Асанжа и, уколико све буде како треба, започети дипломатски процес његовог повратка кући. Џулијанов отац је написао дирљиво писмо премијеру Малкому Тернбулу, у коме од владе тражи да дипломатски интервенише како би његов син био ослобођен, рекавши да је забринут да он можда неће напустити амбасаду жив. Џули Бишоп је имала прегршт прилика да у Великој Британији и Сједињеним Државама понуди дипломатско решење које би Џулијана вратило кући. Ипак, то је изискивало храброст некога ко је поносан да представља суверену, независну државу, а не вазала. Уместо тога, она није ни покушала да противречи британском секретару иностраних послова Џеремију Ханту, када је дрско изјавио да се Џулијан „суочава са озбиљним оптужбама“. Какве оптужбе? Оптужби није било. Министарска иностраних послова Аустралије је одустала од своје дужности која је обавезује да говори у име аустралијског грађанина који је без разлога процесуиран и оптужен а да ни за шта није крив. ОДУПРИ СЕ Хоће ли се наредне недеље у Сиднејској опери они феминисти који идеализују ову лажну икону присетити њене улоге у скривеним договорима са иностраним силама да се казни аустралијски новинар, чији је рад разоткрио да је похлепни милитаризам уништио животе милиона обичних жена у бројним државама света: само у Ираку, инвазија коју су предводиле Сједињене државе, а у којој је учествовала и Аустралија, оставила је иза себе 700 000 удовица. Шта би могло бити учињено? Аустралијска влада која је била спремна да, као одговор на јавну кампању, ради на томе да се фудбалер избеглица Хаким ал-Араиби спаси од тортуре и прогона у Бахреину, у стању је и да Џулијана Асанжа врати кући. Ипак, одбијање Министарства спољних послова у Канбери да испоштује декларацију Уједињених нација која каже да је Џулијан жртва „произвољног притварања“ и има основно право на своју слободу, представља срамно кршење духа међународног права. Због чега аустралијска влада није направила никакав озбиљан покушај да ослободи Асанжа? Због чега се Џули Бишоп повиновала жељама две иностране силе? Због чега је ова демократија доспела на лош глас услед свог сервилног односа и удруживања са иностраном силом која не поштује закон? Прогон Џулијана Асанжа представља покоравање свих нас, наше независности, нашег самопоштовања, наше интелигенције, нашег саосећања, наше политике и културе. Зато, престаните да скролујете. Организујте се. Окупирајте. Инсистирајте. Истрајте. Направите буку. Предузмите непосредну акцију. Будите и останите храбри. Супротставите се мисаоној полицији. Џон Пилџер <http://standard.rs/wp-content/uploads/2019/03/PILDZER2.jpg> на протесту испред амбасаде Еквадора у Лондону Рат није мир, слобода није ропство, незнање није снага. Ако Џулијан може да се супротстави Великом брату, можеш и ти. Можемо сви ми. Говор Џона Пилџера у Сиднеју на митингу за Џулијана Асанжа који је организовала Партија социјалне једнакости. Превео Срђан Бељић Извор informationclearinghouse.info <http://www.informationclearinghouse.info/51204.htm>
