slobodarski.rs <http://slobodarski.rs/2019/03/13/parovic-ocistiti-srbiju-od-kancerogenih-crnogorskih-instalaza-nedeljnik-afera/>
Паровић: Очистити Србију о канцерогених црногорских инсталажа|Недељник Афера 4-5 minutes _____ Један сам од ретких српских политичара који инсистира да се институције државе Србије, српска јавност и српска политичка сцена коначно и трајно очисте од кадрова лојалних црногорском мафијашком картелу. Уколико хоћемо да Србија преживи и очува потенцијал да са Црном Гором икад обнови нормалне односе онда се не сме правити никакав компромис и покушавати да се нађе неки добар са којим се може правити договор. Јер као што није било добрих нациста тако не постоје добри монтенегрини, а разлог је тај што су и Мило Ђукановић и Душко Кнежевић и Душко Марковић и Милан Роћен и сви они редом део једне мафијашке дружине која је своју душу продала НАТО-у и ту поправке нема. Ово пишем јер сам из много извора чуо како се Душко Кнежевић, одбегли банкар црногорског режима сада гледа као некакав српски пријатељ пошто наводно он може да сруши Мила Ђукановића. У читаву ту причу грађења позитивног имиџа се укључила и Радио телевизија Србије која је своју екипу послала чак у Лондон да тамо ради специјалну емисију са човеком који је по многима дао кључни новац којим је намештен референдум 2006. када се мимо воље народа Црна Гора одвојила од Србије и кренула пут отворене антисрпске политике. Морам признати да до сада нисам чуо да је у свом дисидентском стажу Кнежевић рекао и једну реч о том спорном финансирању намештеног референдума или о срамотном намештању тзв. „државног удара“ у који је опет Србија била увучена или о везама са албанском мафијом због које је Црна Гора признала тзв. Републику Косово. Дакле, у читавој тој афери која потреса Црну Гору нема нити једног елемента за који се Србија може ухватити да на томе гради своју будућу политику према тој држави што мени говори да је читава прича вештачки направљена и да се развија у строго контролисаним условима, па самим тим и коначан резултат те афере неће бити рушење мафијашког система већ нека врста прерасподеле моћи унутар картела. Волео бих да грешим, али мислим да ће на крају Мило Ђукановић и Душко Кнежевић наћи заједнички језик. Опљачкане милијарде ће се прераспоредити, а наравно свој део ће добити Енглези који од брегзита буџет попуњавају прављењем оваквих строго контролисаних политичких криза у државама у којима су на власти њихове инсталаже. Оно што је пак опасност по Србију је да ће чим договор падне адреса наредног напада управо бити наша држава. Показало се да и Ђукановић и Кнежевић у Београду имају своје људе које веома лако могу да користе у међусобном обрачуну. То је исти метод који користе шкаљарски и кавачки клан који су свој обрачун пренели на улице Београда где се показало да имају јако велики број својих људи спремних за борбу. Управо те црногорске инсталаже у Београду (али и у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Косовској Митровици) представљају онај део малигних ћелија које руше имуни систем државе Србије и нарушавају нам суверенитет. Ти канцерогени елементи нашег друштва оличени у људима попут Владимира Бебе Поповића користе ресурсе државе Србије како би вршили поставку кулиса за ову како сам већ рекао строго контролисану аферу, а све са циљем да се ни случајно не деси ситуација у којој у црногорску јавност почињу да долазе информације које ојачавају српске позиције или пак ресурси уз помоћ којих би Демократски фронт могао да направи искорак ка преузимању власти. Са друге стране, управо преко тих инсталажа у Србију је дошао политички потенцијално опасан арапски капитал преко кога се врло лако може направити велика дестабилизација унутрашњих прилика у земљи. Мене нимало не би изненадила ситуација у којој епилог читавог клинча Мила Ђукановића и Душка Кнежевића буде нека тема која ће „запалити“ Србију, а у том смислу су управо арапске инвестиције најпогодније. Српски национални интерес јесте обнављање нормалног односа између Србије и Црне Горе. Да би тај однос могао да буде нормалан прво ми у Србији морамо извршити чишћење државног система од малигних елемената инсталираних од стране монтенегринског мафијашког картела и као што рекох ту компромиса не сме бити. Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет
