HJUSTON (Beta) - Dve godine posle sukoba na Kosovu,
izgleda da bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević nije počinio genocid za
koji ga je optužio NATO i da nije odgovoran za smrt oko 10.000 ljudi u
toj. pokrajini, navodi firma za strateška istraživanja iz Teksasa
"Stratfor".
Da ironija bude veća, optužbe protiv njega bi mogle da omoguće
međunarodnim sudovima da sude plejadi svetskih lidera i vojnih
zapovednika, među kojima i Amerikancima, dodaje se u opširnoj analizi o
verovatnom izručenju Miloševića Međunarodnom krivičnom tribunalu za ratne
zločine u bivšoj Jugoslaviji u Hagu. Podseća se da je Haški sud optužio
Miloševića za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine zbog njegove uloge
u ratu 1999. godine na Kosovu.
Taj sud još nije objavio optužnicu protiv Miloševića zbog njegove uloge
u ratu u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995, izjavio je portparol
Tribunala. Optužnica za Kosovo ga tereti za proganjanje i sedam slučajeva
ubistava, u kome je bilo 340 žrtava, navodi institut iz Teksasa.
U članku se precizira da su ta ubistva klasifikovana i kao ratni
zločini, odnosno kršenja pravila rata, i kao zločini protiv čovečnosti,
koji se definišu kao ozbiljni zločini protiv nedužnih, često van konteksta
ratovanja. Dodaje se da je bivši predsednik SRJ takođe optužen za nasilnu
deportaciju kosovskih Albanaca.
Međutim, navodi "Stratfor", ono što je vrlo uočljivo jeste da je u
optužnici izostavljena optužba za genocid. "To pada u oči jer je
Miloševićeva vlada bila okrivljena za ubistvo i do 10.000 kosovskih
Albanaca tokom prvih nedelja rata na Kosovu 1999. godine.
Dve godine istraživanja i ekshumacija izgleda nisu pružile dokaze za ta
ubistva, ističe "Stratfor". Agencija navodi da se Haški tribunal u, skladu
s tim, izgleda zadovoljio manjim optužbama, koje će lakše dovesti do
presude o Miloševićevoj krivici. Takav razvoj događaja, primećuje teksaška
agencija, može biti presedan i ubuduće olakšati međunarodnim sudovima da
podignu optužnice protiv drugih demokratski izabranih državnika, kao i
vojnih zapovednika.
"Taj presedan predstavlja rizik i za američke vođe i vojne zapovednike
koji komanduju u prekookeanskim misijama koje ubijaju i lokalno civilno
stanovništvo", ističe "Stratfor".
Agencija ponavlja da su optužbe za koje Milošević treba da odgovara u
Hagu, međutim, znatno drugačije od optužbi za genocid koje su pre dve
godine na njegov račun stizale iz Londona i Vašingtona. Tokom početnih
nedelja rata na Kosovu, podseća firma iz Teksasa, vlade zemalja-članica
NATO-a su tvrdile da ima na desetine hiljada ubijenih i nestalih kosovskih
Albanaca, a Haški tribunal je tada saopštio da će ostaviti mogućnost da se
optužnici protiv Miloševića pridoda i ona za genocid.
Ali, Tribunal nije dodao tu optužbu jer "Kosovo još nije dokumentovalo
'polja smrti' koja su se očekivala pre dve godine", primećuje "Stratfor".
Prema jednom portparolu Tribunala, taj sud je dosad na Kosovu ekshumirao
oko 4.000 tela. Međutim, ističe teksaška agencija, mnoga od tih tela nisu
još identifikovana i ti ljudi mogu biti žrtve borbi, kolateralne štete,
ili međuetničkih sukoba.
Međunarodna istraga "polja smrti" na Kosovu je rezultirala brojnim
kritičarima u redovima upravo onih ljudi koji su išli na Kosovo da otkriju
istinu, navodi ova američka agencija.
Podseća se da se jedan španski tim stručnjaka vratio sa Kosova 1999. i
da je vođa te grupe rekao dnevniku "El pais" da je ograničen broj
pojedinačnih grobnica posledica borbi između albanskih gerilaca i
jugoslovenskih snaga, i da su one sušta suprotnost gomilama leševa na
lokacijama genocida u Ruandi.
Izgleda da je Haški tribunal zbog toga promenio strategiju, navodi
"Stratfor". U aprilu 2000. Tribunal je obznanio ambiciozan plan da
ekshumira oko 300 navodnih lokacija grobnica. U avgustu iste godine,
londonski "Gardijan" je citirao portparola Tribunala Pola Rizlija, koji je
rekao da je broj žrtava znatno manji od 10.000 i da je približniji od dve
do tri hiljade, što je nešto više od broja otkrivenih žrtva u leto 1999,
odmah posle rata. U leto 2000, Sud u Hagu je otkrio samo 680 tela, naveo
je "Gardijan".
Krajem 2000, Haški tribunal je promenio taktiku, navodi se u članku i
precizira da je Tribunal pomerio fokus od masovne potrage za 'poljima
smrti' do sastavljanja optužnice, koja se bazira na postojećim dokazima
protiv Miloševića. Njemu će se stoga suditi za ratne zločine - kršenja
Ženevske konvencije, koja su, kako primećuje teksaška agencija, prilično
česta u ratu, kao i za neke zločine protiv čovečnosti, ali ne i za
genocid.
Podseća se, međutim, da su neki bosanski Srbi optuženi i za genocid.
"Stratfor" naglašava da je Tribunal u procesu da postavi jedan značajan i
ironičan presedan. Odbacivanjem optužbe za genocid protiv Miloševića,
Tribunal je omogućio da se drugi šefovi država i vojni lideri ubuduće
relativno lako pozivaju na odgovornost pred sudom.
Kao posledica Miloševićevog slučaja, prag za zločine protiv čovečnosti
je znatno snižen, primećuje se u analizi. Ukoliko se nepopularan ali
demokratski izabran vođa kao što je Milošević može optužiti, izručiti i
suditi za ovakve zločine, onda se to može uraditi i brojnim drugim
liderima u svetu. Svaki lider koji je poslao trupe u nekih konflikt je
onda odgovoran za smrt civila ili preteranu upotrebu sile, primećuje
"Stratfor".
Na potencijalnoj listi su mnogi, od ruskog predsednika Vladimira Putina
zbog Čečenije, do manje poznatih kao što je Joakim Ćisano iz Mozambika,
koji je bio predsednik u vreme građanskog rata u toj zemlji i koji je
ostao na vlasti. "Stratfor", međutim, zaključuje da bi Amerikanci u tom
slučaju verovatno imali najviše posla sa zakonom. Bivši predsednik SAD Bil
Klinton je naredio operacije na Kosovu, u Somaliji, Avganistanu i Sudanu,
koje su sve za posledicu imale smrt civila.
Jedna od značajnih problema sa kojima će se sresti međunarodni sudovi u
sprovođenju tog presedana je to što neće imati poluge za hvatanje
optuženih. Nijedan sud na svetu nema mogućnosti da primora Kinu, Rusiju
ili SAD da predaju sadašnjeg ili bivšeg lidera, ističe teksaška agencija.
"Stratfor", međutim, zaključuje da će se ubuduće verovatno češće podizati
optužnice protiv takvih osoba.
Agencija podseća da Stalni međunarodni krivični tribunal treba da počne
da radi za nekoliko godina. Uprkos američkim nastojanjima da onemoguće
osnivanje tog suda, polovina neophodnih potpisnika osnivačkog dokumenta ga
je ratifikovalo, navodi se na kraju analize.
