EKSKLUZIVNO
Bogoljub Bjelica,
clan Glavnog odbora SPS-a, u prvom razgovoru za novine posle 38 dana strajka
gladju i izlaska iz pritvora:
SLOBODAN
MILOSEVIC SE PREDAO
KAD SU MU ZAPRETILI DA CE
MU UBITI PORODICU I
SARADNIKE
@ Sredoje
Simic
Ne
verujem da ima toliko moralno posrnulih ljudi, ili da ih bar nema mnogo, koji su
spremni da Slobodana Milosevica posalju u Hag. To bi bio sraman cin! Smatram
zlocinom isporuku bilo kog gradjanina, zasticenog suverenitetom drzave, a kamoli
Milosevica. Duznost svakog dobrog srpskog domacina je da cak i neprijatelja, kad
mu poveri glavu i dodje pod njegov krov, stiti svojim autoritetom i svim
potencijalima. Takav smo narod i to je istorijski potvrdjena vrednost. Bojim se,
ipak, da je oko toga, u pojedinim glavama, doslo do bitnih etickim problema -
kaze ekskluzivno za "Svedok", u prvom razgovoru za novine po izlasku
iz pritvora, Bogoljub Bjelica (45), clan Glavnog odbora SPS-a i prvi covek
socijalista beogradske opstine Stari grad.
Nas
sagovornik je uhapsen 1. aprila ove godine zbog toga sto je, kako se tvrdi, bio
u grupi koja je pruzala otpor policiji prilikom hapsenja eks-predsednika SRJ
Slobodana Milosevica, u rezidenciji "Mir". Dvadesetak dana posle
hapsenja Bjelica je, iz protesta, poceo strajk gladju! Pet dana ni vodu nije
uzimao. Tek posle mesec dana gladovanja prebacen je na VMA u kriticnom stanju.
Za 38 dana, koliko je strajkovao gladju, oslabio je 16 kilograma. Sada se
oporavlja u krugu porodice, okruzen najblizim patrijskim
grugovima.
Svedok: Koja je bila Vasa uloga u
svemu sto se krajem marta desavalo u rezidenciji
"Mir"?
Bogoljub Bjelica: Hteo sam
da, sa drugovima i prijateljima, pomognem istini, da sprecimo razno-razne
manipulacije i dezinformacije. Bili smo odlucni u nameri da zaustavimo
detronizaciju licnosti predsednika Milosevica i svega onoga sto je uradio na
zastiti elementarnih nacionalnih i drzavnih
interesa.
S: Ko Vas je poslao na
Dedinje?
B.B: Nije bilo potrebno da me neko
tamo salje ili zove kad su ugrozeni takvi interesi. Postojala je, doduse, i
partijska odluka da se dodatno angazujemo, da pokusamo da zaustavimo te pogubne
procese.
S: Kad ste otisli u
rezidenciju?
B.B: Zbog mog politickog i
stranackog rada, tamo sam odlazio cesto. Martovskih dana, medjutim, skoro
celodnevno boravio sam u rezidenciji. Bilo je tamo dosta nasih drugova, mnogo
uglednih gradjana, brojne narodne straze. Svi smo, na simbolican nacin,
iskazivali solidarnost i protivljenje silnim neosnovanim optuzbama na racun g.
Milosevica, ali i na racun naseg nacionalnog
bica.
S: Zaista ste verovali da narodne straze
mogu da odbrane Milosevica?
B.B: Pogresno je
postavljati martovske dane na takve osnove. Jer, nije bila u pitanju odbrana
predsednika Milosevica. Nasa namera je bila da se takvim reagovanjem na
neosnovane optuzbe, pre svega, zastiti istina, iza koje stoje milioni glasova
naseg naroda. Naravno, sve je bilo persinifikovano u liku g. Milosevica. Radi
istine smo preduzimali sve sto se moglo.
S:
Hocete da kazete da Milosevic nije kriv, da mu nije mesto u
zatvoru?
B.B: Ne samo da mu nije mesto u
zatvoru, vec je to velika sramota za srpski narod. O tim danima, kao i o svim
ovim godinama, ne mogu da sude, bez obzira na formalnu poziciju, pojedinci u
aktuelnoj vlasti. O tome ce objektivno moci da sude generacije koje dolaze. Bice
to, uveren sam, ocenjeno kao svetle godine nase istorije, a g. Milosevic
drzavnik koji je, u veoma teskim svetskim prilikama, cinio sve sto se moze da se
sacuva narod i drzava.
S: Da li je tacno, kao
sto se tvrdi, da ste Vi i Sinisa Vucinic bili vodje oruzanog otpora u vili
"Mir"?
B.B: Nije bilo organizatora,
onako kako su pojedini organi hteli da dokazu. Sinisu Vucinica nisam poznavao do
martovskih dogadjaja. Osim mene i Vucinica uhapseni su i mnogi pripadnici MUP-a
i SDB-a, iako su legalno bili u ulozi zastite g.
Milosevica.
S: Ipak, u i oko rezidencije je
bilo mnogo naoruzanih ljudi.
B.B: Naoruzano je
bilo samo obezbedjenje g. Milosevica.
S: Da li
ste Vi bili naoruzani?
B.B:
Ne.
S: Sinisa Vucinic govori o pokusaju
kidnapovanja Milosevica kriticne noci. Da li je to
tacno?
B.B:
Jeste.
S: Ko je hteo da ga
otme?
B.B: Maskirani civili su, uz rafale,
pokusali da udju u objekt i to urade. Rezidencija je bila izresetana rafalima,
polomljena stakla na ulaznim vratima i na dezurani. Kad je odjeknula detonacija,
istrcao sam iz vile. Sasuli su rafale u mom pravcu. Pored mene je stajao narodni
poslanik Boro Drakulovic kome je metak prosao pored glave. Imali smo mnogo
srece.
S: Na te rafale je
uzvraceno.
B.B: To se
culo!
S: Koliko ljudi se kriticne noci
nalazilo u rezidenciji?
B.B: Dosta. Bili su tu
pripadnici MUP-a, Vojske, clanovi porodice, drugovi i prijatelji g. Milosevica.
Svi smo bili izlozeni tom nasilju.
S: Sta
mislite, zasto se, ipak, odustalo od
kidnapovanja?
B.B: Shvatili su da ne mogu da
izvedu efikasnu akciju i da ga otmu. Kako je vreme odmicalo, sanse su im bile
sve manje. Nazalost, kasnije se pokusaj kidnapovanja pretvorio u efikasnu
ucenu.
S: Kakvu
ucenu?
B.B: Predsedniku Milosevicu je
zapreceno da ce mu, ukoliko se ne preda i ne ode u zatvor, pobiti porodicu,
drugove, prijatelje, sve osobe koje se nalaze u
objektu.
S: Vi ste culi tu
pretnju?!
B.B: Morate razumeti da o tome ne
mogu da govorim, jer je istraga u toku. Ukoliko do sudjenja dodje, iznecu sve te
pojedinosti u sudnici.
S: Ipak, to su teske
reci. Milosevicu je, znaci, receno – ako se ne predate poteci ce
krv?
B.B:
Tacno.
S: Vi ste to
culi?
B.B:
Da.
S: Sta bi se desilo da se Milosevic nije
predao?
B.B: Mogu da pretpostavim da bi se
koristilo pravo samoodbrane.
S: Branili bi
Milosevica i oruzjem? Bilo ga je mnogo!
B.B:
Pretilo se otmicom predsednika Milosevica, da ne govorim o tragicnim namerama. U
rezidenciji je, stoga, bilo ljudi koji su bili spremni da ucine sve da otmicu
sprece i zaustave nedefinisane napadace.
S:
Medju novinamarima je kriticne noci vladao strah od rumunskog
sindroma.
B.B: Taj pojam, koji podrazumeva sve
ono sto se desavalo u Rumuniji, cesto je pominjan u javnosti. Ali, mislim da je
njegov kontekst u funkciji bas te detronizacije, nesporno snaznog autoriteta
kakav g. Milosevic uziva u narodu, i da je imao ideolosku, a na fakticku
konotaciju.
S: Pojasnite
to.
B.B: Navodna paralela, koja je bila
potrebna delu nasih politickih neistomisljenika, u osnovi je deo loseg koncepta.
Bilo je pogresno nase prilike porediti sa rumunskim, i sa onim sta se desilo u
Bukurestu.
S: Ali, da kriticne noci nije
prevladao razum, bilo bi zrtava.
B.B: Razum i
odlucnost su bili prisutni, pre svega, kod g. Milosevica. On nije dozvolio
tragicne posledice. Zahtevao je da se niko ne dovede u zivotnu opasnost, bez
obzira na trenutnu poziciju dve suprotstavljene
grupe.
S: Da li je Milosevic znao da se oko
rezidencije puca?
B.B: Jeste. Ali, ne u meri u
kojoj smo mi znali. Cuo je detonaciju koja je raznela ulazna vrata i portirnicu
rezidencije. Znao je da su pripadnici MUP-a na Topciderskoj zvezdi maltretirali
nekoliko hiljada gradjana i sprecili njihov dolazak do objekta. Znao je i za,
nazalost, sramnu ulogu nekih nasih partijskih drugova, pre svega Milana
Milutinovica.
S: Kada je Milosevic doneo
odluku da, ipak, ode u pritvor?
B.B: Kad je
pretnja da su u pitanju zivoti clanova porodice i saradnika bila
nedvosmislena.
S: Glavni pregovarac bio je
Ceda Jovanovic. Da li je on pretio?
B.B: Ceda
Jovanovic nije bio glavni pregovarac. On je samo prenosi stavove rukovodstva
DOS-a, drzavno-politickog vrha i aktuelne
vlasti.
S: Znaci, u stampi je dat prenaglasen
znacaj pregovarackoj ulozi Cede Jovanovica?
B.B: Svakako, cak i preterano.
S: Bili ste
blizu Milosevica sve do hapsenja. Kako su izgledali poslednji sati u
rezidenciji?
B.B: Za sve nas vrlo bolno zato
sto je u tom cinu iskazano pritvaranje Srbije i srpstva, dodatno ugrozavanje
svih vrednosti koje su se stitile i ocuvale unazad 10-15
godina.
S: Kakva je bila pregovaracka uloga
advokata Tome File?
B.B: Nikakva. Dosao je kad
je sve bilo gotovo. To je iskljucivo bila odluka g.
Milosevica.
S: Kad ste i kako
uhapseni?
B.B: Otpratio sam g. Milosevica 1.
aprila ujutro u Centralni zatvor. U kolima su jos bili advokat Fila i vozac.
Sat–dva posle mog povratka iz CZ, dosao je kapetan policije Dragan
Karleusa sa svojim ljudima i uhapsio me.
S: O
cemu ste pricali u kolima?
B.B: Nismo puno
razgovarali. Predsednik Milosevic je dostojanstven covek, drzavnik koji je bio
svestan da je njegovo hapsenje, u stvari, produzetak NATO agresije. Sve to je
bilo tragicno i tuzno. Ali, ne samo za nas koji smo bili u objektu, nego i za
svekoliko srpstvo.
NE
ISPORUCUJE SE HAGU MILOSEVIC, NEGO DRZAVA I
GRADJANI
S: Deo celnika DOS-a tvrdi
da bez izrucenja Milosevica nema ni Donatorske konferencije. Kako to
tumacite?
B.B: To je obicna
politicka manipulacija, koja, nudeci neistine, ima zadatak da sto
veci broj gradjana udalji od pravih socijalnih i politickih
problema. Zamenom teza zele da stvore vestacku sliku o stvarnim
prilikama s jedne strane, a s druge, da se uz pomoc medija formira
javno mnjenje koje ce biti izlozeno neistinama i strahu. Posledica
bi bila pasivnost prema pravim problemima, sto bi pojedincima s
losim namerama omogucilo da sprovedu svoje opake zamisli. Ako je
materijalna steta od NATO agresije na desetine milijardi dolara,
nase pravo je da tu nadoknadu i dobijemo. Trebalo bi reci:
"Nemojte nam obecavati ono sto nam nije potrebno. Dajte ono sto
je nase." Takav pristup je neuporedivo bolji i
sigurniji.
S: Ipak, koliko je
mudro da svi budemo taoci zbog par
ljudi?
B.B: To nije tacno. Radi se
o banalizaciji problema. Ne radi se o jednom coveku, dvojici, ili 16
kako kaze g. Labus. Predsednik Milosevic je personifikacija svih
nasih interesa. Njegovim pritvaranjem je, u stvari, pritvoren
elementarni nacionalni i drzavni interes ovog naroda. Sa njim su
pritvoreni i milioni glasova gradjana svih ovih godina. Znaci, rec
je o zameni teza. Ne isporucuje se Hagu jedan covek ili 16 njih,
nego drzava i gradjani.
|
STRAJK GLADJU ZBOG
POLITICKE HAJKE
S: Strajkovali ste gladju 38 dana. Zasto ste se odlucili na taj vid
protesta?
B.B: Poceo sam strajk
gladju jer je odbijen moj zahtev da se branim sa slobode, uz
obrazlozenje da u istrazi mogu uticati na svedoke. Takvo
obrazlodjenje nije imalo osnova, jer su pre mog stupanja u straj
gladju ispitane 52 osobe, okrivljeni i svedoci. Bio sam uveren da se
protiv mene vodi politicka hajka. Shvatio sam da treba iskazati
otpor svemu tome. Reagovao sam onako kako se u zatvoru jedino moze
reagovati. Ocekivao sam da ce taj moj gest bar nekom probuditi deo
uspavane savesti.
|
KOSTUNICA NECE
DA KRSI USTAV
– Nije tacno da je citavo rukovodstvo DOS-a spremno da
isporuci g. Milosevica. Kao sto ste videli, aktuelni predsednik SRJ
g. Kostunica je jasno rekao da nije spreman da rusi Ustav nase
zemlje i volju gradjana dovodi u pitanje radi pojedinacnih ili
grupnih interesa, makar bili i u samom DOS-u. Uveren sam da na to
nisu spremni ni svi pripadnici Vojske, mnogi pripadnici MUP-a, kao i
vecina gradjana – tvrdi
Bjelica.
|
SIVA
EMINENCIJA JACA
OD SUDIJE CAVLINE
S: Videli ste
Milosevica dok ste se nalazili u
pritvoru?
B.B: Jesam, slucajno, u
prolazu. Ta slika je sramota za nasu
drzavu.
S: Istrazni sudija Goran
Cavlina Vam je, po izlasku iz pritvora, dozvolio da posetite
predsednika SPS–a. Zasto tu mogucnost niste
iskoristili?
B.B: Zato sto mi je,
bez obzira na odobrenje g. Cavline, neka siva eminencija uskratila
zadovoljstvo da se sretnem s g. Milosevicem. To se desilo na cudan i
neobjasnjiv nacin, samo minut-dva pre odobrenog
susreta.
| STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: archive@jab.org
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
|
