|
Intervju: Uroš Šuvakovic, socijalista
koji ceka sudenje
Pevali smo u zatvoru
Sebe smatram politickim pritvorenikom koji je progonjen
zbog izrazavanja politickog uverenja. Ovde je tuzilaštvo u
funkciji izvršne vlasti. Zbog svog ubedenja, spreman sam da
podnesem svaku torturu, ali ga necu promeniti
Sladana Manojlovic
Umesto da ode na dogovoreni rucak s prijateljima,
Uroš Šuvakovic, visoki funkcioner SPS-a i jedan od
najblizih saradnika Slobodana Miloševica, 26. marta odveden
je u Centralni zatvor. Sve je išlo po uobicajenoj proceduri:
marica obicna, s rešetkama i zatamljenim staklima.
"Sve je bilo normalno, znao sam da me vode u
Centralni zatvor iako nisam ništa video jer nisu imali gde
drugde da me odvedu. Smešten sam u samicu, i u njoj sam
proveo prvu noc. Da sam uhapšen, moje roditelje obavestili su
televizija i svi mediji", prica Šuvakovic za Reporter.
"Bilo je to telefonsko hapšenje. Inspektor
me pozvao mobilnim telefonom i zamolio da dodem u MUP i dopunim
izjavu u vezi s kupovinom kuce u Uzickoj 32. Tamo mi je receno da
idem kod istraznog sudije u Palatu pravde da dam izjavu.
Otišli smo, a sudija mi je odredio pritvor od 30 dana.
Reporter: Kako vam je bilo prvih dana
u zatvoru?
U zatvoru nikad nije prijatno. Najgore je coveku kad
zna da nevin sedi iza rešetaka. Prvi dani su verovatno
najtezi. Potrefilo se i da je tada bio praznik - Dan drzavnosti
Srbije, tako da sam s porodicom prvi put kontaktirao tek 29. marta.
Nije mi bila dozvoljena nikakva komunikacija ni prilikom prvog
saslušanja kod istraznog sudije 26. marta, kome, naravno,
nisam hteo da dam iskaz bez advokata. Advokat se pojavio zajedno s
istraznim sudijom sedmog dana, što je poslednji rok kad se po
Zakonu o krivicnom postupku moze uzeti prvi iskaz od okrivljenog
pritvorenika. Zatvorske dane proveo sam u sobi s drugim
zatvorenicima osumnjicenim za ubistvo, razbojništvo, sitnu
kradu ili obljubu. Celija je bila predvidena za desetoro ljudi, a
obicno nas je bilo osmoro. Sve u svemu, dok sam boravio u CZ-u, kroz
tu sobu je prodefilovalo oko tridesetoro okrivljenih.
Ko je s vama bio u celiji?
Da ne pominjemo imena - to ipak nije u redu.
Kako je izgledala?
Soba od oko 18 kvadrata u kojoj je smešteno
desetak ljudi, davno okrecenih zidova s jednom neonskom sijalicom. U
njoj se nalazi i njc, koji je odvojen zidom - jedan cucavac i jedna
slavina. Imali smo i jedan lavabo, gvozdene vojnicke krevete.
Prozori s rešetkama su vrlo visoko, ali ne gledaju napolje,
vec na hodnik tako da dnevne svetlosti nema. Ventilacija je vrlo
loša. Imali smo jedan sto i dve klupe na kojima smo sedeli.
Naravno, na zidu slika Slobodana Miloševica i portret
Cegevare. Ja sam to zatekao.
Kakvi su bili odnosi medu
vama?
Vrlo korektni. Oni su ispoljavali punu solidarnost sa
mnom kao s covekom koji je progonjen jer je politicki protivnik
rezima. Narocito su svi imali simpatije za predsednika
Miloševica. Nijedan covek u CZ-u s kojim sam imao prilike da
razgovaram, bilo da je rec o zatvoreniku ili strazarima, nije rekao
ništa pozitivno o cinjenici da je brutalno uhapšen
bivši šef drzave. Svi su energicno osudili njegovo
izrucenje takozvanom Haškom tribunalu i okarakterisali su ga
kao zlocin protiv ovog naroda i akt velike bahatosti aktuelne
vlasti.
O cemu ste pricali s
cimerima?
O svemu, uglavnom o politici. Razgovarali smo o delima
koja im se stavljaju na teret, igrali jamb neograniceno dugo jer je
to prakticno bila jedina društvena aktivnost.
Kako izgleda jedan zatvorski dan?
Ustajanje ujutru u šest sati, sledi
nameštanje kreveta, sredivanje. Izmedu sedam i pola osam je
šetnja u zatvorskom dvorištu deset do petnaest minuta.
Zatim se vracamo u sobu i citav dan boravimo u njoj. U meduvremenu
stizu obroci - dorucak vec oko šest i petnaest do pola sedam,
rucak u pola dvanaest, vecera u pola šest. Naravno,
zatvorenici nemaju sat, ali po rasporedu obroka uvek znaju koje je
doba dana. Ako nemate posetu advokata ili porodice, prakticno citav
dan sedite izmedu cetiri zida igrajuci jamb, citajuci novine ili
neku knjigu. Tako do deset uvece kad se iskljucuje svetlo i kad svi
lezu. Subotom je kupanje.
Šetali ste sami ili zajedno s
drugima?
Zajedno s ostalim pritvorenicima iz bloka u koji sam
bio smešten.
Da li ste mogli da komunicirate tokom
šetnje?
To je zabranjeno.
A da se sretnete s Miloševicem?
Ne. O tome se strogo vodilo racuna tako da nisam imao
priliku za taj susret. To mi je veoma zao. S predsednikom
Miloševicem poslednji put sam se video dan pre svog
hapšenja, dakle, u nedelju 25. marta. Bio sam kod njega na
razgovoru u rezidenciji i dugo smo pricali.
O cemu?
O aktuelnoj politickoj situaciji i zadacima u narednom
periodu.
S obzirom na to da se tad priblizavao
rok za njegovo hapšenje, jeste li i o tome razgovarali i da
li ste osetili da je uznemiren?
Ne, uopšte. Predsednik Miloševic je uvek
bio legalista i nije mogao da poveruje u to da neko moze tako
brutalno da gazi zakone i ustav ove zemlje.
Znaci, on nije ocekivao
hapšenje?
Takva ocekivanja u razgovoru nije izneo. Nije se mogla
nazreti ni uznemirenost. Naprotiv, kao veoma uspešan ocenio
je miting SPS-a, koji je dan pre toga odrzan na Trgu republike
povodom dvogodišnjice NATO agresije na ovu zemlju.
Prema informacijama koje su stizale iz CZ-a,
Miloševicu se svidela zatvorska hrana. Vi ste vidno oslabili
- šta je razlog?
Meni se hrana nije svidela. Obicno me pitaju ima li
predsednik Miloševic stav s kojim se nisam slozio. Evo,
pronašli smo ga. Hrana u CZ-u mi se nije svidela nimalo i
mozda sam je samo dva-tri puta okusio za cetiri i po meseca.
Uglavnom sam se hranio gotovim jelima koja se mogu kupiti u kantini
ili onim što bi mi stiglo u paketu.
Šta je bilo na zatvorskom
meniju?
Pasulj, krompir corba, sutlijaš.
Meso?
U corbi od krompira se retko dobije i krompir, a kamoli
meso.
Mozda je Miloševic uzivao posebne
pogodnosti?
Nije, on je odbio bilo kakve privilegije. Ali kad je
hrana u pitanju, poslovica kaze da o ukusima ne treba raspravljati.
Miloševica su posecivale stranacke kolege, a
vas?
Bilo je takvih zahteva, ali smatrao sam da je sasvim
dovoljno da advokat dolazi i da na taj nacin komuniciramo. Oni su se
redovno interesovali za mene kod moje porodice. Bili su sasvim
korektni i vrlo pazljivi.
Svojevremeno je Šešelj
animirao citav zatvor prilikom jedne šetnje. Da li ste vi
imali slicno iskustvo?
Desila se slicna situacija: svi smo bili revoltirani
kad smo saznali da je predsednik Miloševic, koji je simbol
ovog naroda, naš nacionalni heroj, olicenje borbe za slobodu
srpskog naroda, da je on prakticno otet, kidnapovan i poslat u
zatvor u Holandiju. To nas je sve ogorcilo. Mi smo u sobi spontano
poceli da pevamo pesmu koju smo pevali na mitinzima '88. i '89.
godine.
"Ko to nocas na Kosovo dode,
cini mi se da je Karadorde?
Nije Ðorde, ne moze da dode,
on je Slobu posl'o narodu.
Slobodane, Slobodane, naše rosno cvece
Srbija te zaboravit nece."
Pošto smo bili prilicno glasni, pesmu su
prihvatile i ostale sobe u bloku. Na kraju se cuo snazan aplauz. On
je pokazalo odnos pritvorenika prema tom sramnom potezu rezima.
Kada ste culi da je Miloševic izrucen Hagu?
Sutradan ujutro. Inace, u vreme kad je odveden iz CZ-a,
a kako sam kasnije saznao, to se dogodilo oko 18 casova na Vidovdan,
ništa se neobicno nije dešavalo, cak ni strazari u
drugom delu nisu znali da se to dogodilo.
Kakvo je, inace, informisanje u
zatvoru?
Interpersonalnom komunikacijom, koja je zabranjena. Vec
posle prvih mesec dana, sistem obaveštavanja je veoma dobro
funkcionisao, a dalje necu ništa objašnjavati.
Šta ste citali u
zatvoru?
Od štampe sam dobijao Blic, Politiku i Nin. Citao sam neke interesantne knjige: Balzakove
Mracne posle, koji govore o borbi pristalica Napoleona i Burbona u
Francuskoj, zatim Pjera Moraviju: Seljak skorojevic, koji je za mene
bio vrlo inspirativan, Zelenu coju Montenegra po treci put i,
naravno, obavezna literatura bili su mi Krivicni zakon Srbije i
Zakon o krivicnom postupku.
Jeste li imali neke
neprijatnosti?
Ne. Cuvari su krajnje korektni, odgovorni,
profesionalni, ljubazni i, moram da kazem, mnogi od njih su
izrazavali simpatije prema SPS-u, predsedniku Miloševicu i
meni kao coveku koji je tu politicki zatvorenik. Ali, uslovi su
zatvorski, loši, naravno. To je stara zgrada, velika, kako su
mi tamo rekli, ima 53 hiljade kvadratnih metara, 36 kilometara
hodnika i gradena je pre više od 50 godina.
Eto, pokazalo se da bi ljudi dok su
na vlasti trebalo da razmišljaju i o uslovima u zatvoru. Da
li ste razmišljali o njima?
Nisu svugde takvi. Centralni zatvor je mozda u
najlošijem stanju. Naravno da se time nikada nisam bavio niti
sam o tome razmišljao. Sad sam za to imao prilike. Video sam
da su strazari jako loše placeni, da rade po smenama,
izlozeni su stalnom riziku da budu napadnuti. Najveci broj ljudi
koji se nalazi u pritvoru, ali i na sudskom odeljenju su narkomani.
Ima nekoliko zatvorenika osudenih na smrtnu kaznu. Uopšte
nije prijatno raditi u takvoj atmosferi. Plate su im niske, a koliko
im je loš standard, govori i to što jedan broj njih
zivi u zatvoru. U posebnom bloku su od celija napravljeni
improvizovani stanovi i tu ljudi zive. Uslovi treba da se poprave.
Ako to ne uradi aktuelna vlast, uradicemo mi kad ponovo dodemo na
vlast.
Da li sada zalite što niste
razmišljali o tome dok ste bili na vlasti?
Kad covek nema uvid, ne moze ni da razmišlja.
Mora nešto i da dozivi.
Dok ste više od cetiri meseca
bili u zatvoru, a sad cekate sudenje, neki visoki funkcioneri SPS-a
su slobodno šetali, ugodno ziveli i krckali novac koji su
zaradili preko SPS-a, odnosno vaših leda. Osecate li se
loše zbog toga?
Ne mislim da ima mnogo ljudi u rukovodstvu SPS-a,
bivšem i sadašnjem, koji su se obogatili. Takvi su
uglavnom bili pratioci naše vlasti, a sada su pratioci Dosove
vlasti. Bogatsvo prosto ide uz vlast, što, naravno, nije
dobro ni za jednu vlast jer je kvari. Što se mene tice, od
nje nisam imao nikakvu korist. Inace, smatram se politickim
pritvorenikom koji je progonjen zbog izrazavanja politickog
uverenja. Ovde je tuzilaštvo u funkciji izvršne
vlasti, a to ne tvrdi samo Uroš Šuvakovic koji je to
osetio na sopstvenoj kozi vec i profesori krivicnog prava na Pravnom
fakultetu. Zbog svog politickog uverenja, spreman sam da podnesem
svaku torturu, ali opredeljenje necu promeniti.
Da li ste dugo ostali u pritvoru mozda i zbog
prikupljanja novih dokaza protiv Miloševica, s obzirom na to
da ste bili jedan od njegovih najblizih saradnika?
Mislim da sam sve rekao stavom da sebe smatram
politickim pritvorenikom. Ako je tacno da sam bio jedan od najblizih
saradnika predsednika Miloševica, na to sam veoma ponosan.
Ako je neko mislio da ce, drzeci me u pritvoru, moci da obavi neki
prljav posao, grdno se prevario. Ne zbog toga što sam covek
od principa nego zato što za predsednika Miloševica
niko ko drzi do istine i casti ne moze ništa loše da
kaze. Što se tice zahteva da se protiv njega pokrene istraga,
koji sam imao prilike da procitam u štampi, jedan deo mi je i
predocen s obzirom na to da sam jedan od svedoka u tom predmetu, to
je potpuni nonsens. To su izmišljene i pravno neosnovane
kvalifikacije. Njegova otmica iz CZ-a i slanje u Hag su svima
potvrdili stvarni razlog njegovog hapšenja.
Šta vam je najviše
nedostajalo u zatvoru?
Sloboda. Da bi covek bio ljudsko bice, mora da bude
slobodan. Bilo mi je krivo i zbog toga što sam u objektivno
teškim trenucima po zemlju i partiju, voljom politickih
mocnika, bio sprecen da aktivno ucestvujem u tadašnjim
dešavanjima.
|
Prisluškivanje
Šta ste prvo
uradili kad ste izašli iz zatvora?
Obavio sam jedan telefonski razgovor.
Koga ste
zvali?
Osobu koja je moj partijski
istomišljenik. Posle sam otišao u GO SPS-a
i razgovarao s rukovodstvom.
Da li ste proverili da
li vas prisluškuju?
Ministar policije tvrdi da se ne
prisluškuju politicki neistomišljenici.
Verujete mu?
Kako da mu verujem kad mu ne veruje ni Vuk
Draškovic! Što se mene tice, svejedno mi
je. Svoje stavove iznosim javno.
Nema SPS-a bez
Slobe
Smatram da nema SPS-a bez Slobodana
Miloševica kao našeg predsednika. Svako ko
drugacije misli veoma greši. On je najznacajniji
svetski lider kraja DzDz veka. Predsednik
Miloševic je osnivac naše partije i
dugogodišnji naš lider. Tako treba i da
ostane. Ako neko ima ambicije da ukrade partiju, to mu
nece poci za rukom. Bio sam, jesam i bicu uz predsednika
Miloševica u politickom, moralnom i licnom
pogledu, kao i vecina socijalista.
| |
