|
26. Aug 2001 15:05 (GMT+01:00) |
O budućnosti ovog naroda i da li je Jugoslavija zemlja koje nema razgovaramo s akademikom prof. dr Mihajlom Markovićem
Srbija će biti polukolonija
Kada bi se zadržao status kvo, odnosno nastavili procesi koji su sada na delu, Srbija bi postala polukolonija, u kojoj bi vladala mafija a ne političke partije, a jedine vitalne delove privrede bi posedovali stranci
Kome smeta zajednička država Srbije i Crne
Gore?
- U Srbiji i Crnoj Gori živi isti narod, govore i pišu istim
jezikom, imaju istu istoriju i kulturu. Izuzetak je nekoliko otuđenih
intelektualaca i Dukljanska akademija nauka. Specifičnost Crne Gore je da je
dugo živela u dve političke zajednice, ali se to može lako i mudro rešiti.
Zajednička država smeta jednom delu mondijalističkih nazovi-intelektualaca, i
jednoj skorojevićkoj nazovi političkoj eliti, koja teži samo nesmetanom daljem
bogaćenju, i opire se bilo kakvoj kontroli imovine i sumnjivih poslova.
Kakva je budućnost Srbije?
- Budućnost je neizvesna. U
stvari ima više mogućih budućnosti, ali su sve manje ili više loše. Kada bi se
zadržao status kvo, odnosno nastavili procesi koji su sada na delu, Srbija bi
postala polukolonija, u kojoj bi vladala mafija a ne političke partije, a jedine
vitalne delove privrede bi posedovali stranci, socijalne razlike bi bile veće
nego ikada u poslednja dva veka i bile bi nepodnošljive. U takvim uslovima bi
dobila šansu ekstremna nacionalistička i nedemokratska desnica koja bi narodu
obećala red, raskid s kolonijalizmom i sa Zapadom, obračun s mafijom i novim
bogatašima. To smo videli pre nekoliko decenija u Grčkoj pod pukovnicima. Jedina
mogućnost je pobeda patriotskih, dosledno demokratskih snaga, koje bi se
zalagale za stvaranje socijalno odgovornog društva.
Mesto Jugoslavije u međunarodnoj konstelaciji snaga?
- Samo
samostalna i suverena Jugoslavija bi mogla biti strateški značajna na Balkanu
kao mostu između Evrope i Azije, Severne Evrope i Sredozemlja. Neophodan uslov
je da Balkan pripada balkanskim narodima, što je davno političko načelo
ovdašnjih zemalja.
Budućnost DOS-a: da li prestaje da postoji opravdanost ove
koalicije?
- DOS je stvoren samo da sruši režim Slobodana Miloševića,
niko nije ni očekivao minimum programske homogenosti u toj koaliciji. Sve
partije DOS-a imaju nesumnjivu desničarsku orijentaciju, što se vidi po revnosti
kojom sprovode "šok terapiju". Pošto je šok terapija došla na loš glas u celoj
Istočnoj Evropi, kod nas se ne koristi taj izraz, ali se radi sve ono što taj
termin podrazumeva, kao što je krajnja liberalizacija cena, žestoko oporezivanje
građana, prinudna privatizacija najboljih preduzeća, redukcija troškova za
kulturu, zdravstvo, socijalnu zaštitu. Mondijalizam i patriotizam ne idu
zajedno, isto kao i drastičan pragmatizam i dosledna briga o sprovođenju zakona.
DOS postoji zato što se učesnici koalicije boje svake alternative. Ali i zato
što "veliki brat" insistira da traju dok ne pripremi sledeću vladajuću
garnituru.
Politička kretanja i poželjna politička opcija za budućnost
Jugoslavije?
- U odnosu na izborne rezultate u septembru i decembru
prošle godine DSS je nešto oslabila zbog neodlučnosti Koštunice, mada je još
uvek najjača stranka u Srbiji. Dok je DS ojačala samo zato što je privukla onaj
deo biračkog tela koji se uvek svrstava samo uz one koji izgledaju
beskrupulozniji. Afera "Gavrilović" će dovesti do novih podela i promena odnosa
snaga ove dve partije u DOS-u. SPS će značajniju ulogu u političkom životu imati
tek kada se distancira od korupcije koje je bilo u prošlom vremenu ( tu šansu su
propustili na poslednjem vanrednom kongresu) i reši problem predsednika svoje
stranke. Poželjna politička opcija je koalicija demokratskih i patriotskih snaga
leve orijentacije. Program Koštunice i Šešelja je patriotski i dobra
kombinacija, ali oni do sada nisu mogli zajedno.
Kako vidite lidere na srpskoj političkoj sceni?
- Vojislav
Šešelj je dosledan i veoma strpljiv, izrazito inteligentan i obrazovan, daleko
više od drugih na našoj političkoj sceni. Đinđića poznajem, doktorirao je kod
mog prijatelja, on nije osoba koja se preterano vezuje za politiku, prevashodno
ga interesuje novac. Koštunica je nedovoljno odlučan i to bitnije određuje
njegovu politiku. Mada više nije prisutan, Slobodan Milošević he živeo za
politiku. DOS će se verovatno vrlo brzo raspasti i na sledećim izborima ćemo
imati bar šest političkih opcija, a pobedu će sigurno odneti Koštunica, ali će
morati s nekom strankom u koaliciju.
Neoliberalna doktrina u svetlu političkih prilika kod nas?
-
Neoliberalizam nije isto što i demokratija. Neoliberalizam se zalaže za
poštovanje prava, poštovanje političkih sloboda, višepartijski sistem. U
liberalnim partijama je vođstvo smenjivo, bar posle poraza na izborima. U odnosu
na privredu liberalizam se zalaže za deregulaciju i tržište bez mešanja države.
Nova vlast se lažno predstavlja i kao liberalna i kao demokratska. Đinđić se
otvoreno zalaže za nepoštovanje zakona samo zato što ih je donela prethodna
vlast. Po liberalizmu svi zakoni moraju da važe dok se ne donesu novi. Liberali
veruju u pluralizam mišljenja dok kod nas imate medijsko jednoumlje. Liberali
veruju u promene, u postojećim partijama lideri više od 10 godina ne podnose
ostavke.
I što je najvažnije liberali se zalažu za minimalnu državu a kod nas
vlast vodi kadrovsku politiku u svim preduzećima.
Kako se prikloniti svetskim tokovima i sačuvati identitet?
-
Kada se govori o svetskim tokovima, ima se utisak da je to nezadrživa tendencija
kojoj se ne može odupreti. Zagovornici ove tendencije polaze od pretpostavke
gvozdenih zakona istorije i istorijske nužnosti, što nije tačno. Tako liberali
prihvataju dogmatsko Marksovo i Hegelovo učenje, da se sloboda sastoji u
priznavanju nužnosti. To su nas naučili loši učitelji. Postoji moćna tendencija
ka novom svetskom poretku, ali i jak otpor toj tendenciji. Postoje razlozi za
uverenje da dominacija SAD u svetu neće dugo trajati. Nepredvidljiv je ishod
mogućeg sukoba SAD i Kine. Sadašnjost čine mnoge suprotstavljene snage koje
deluju u različitim pravcima. Sadašnja vlast veruje u neminovnost samo jednog
političkog toka i izgubiće identitet. Mudro je imati razumnu dozu skepse prema
svim svetskim tokovima ali i izbegavati sukobe sa svetom. Svoj nacionalni
identitet možemo usavršavati, ali ga ne smemo izgubiti jer to znači duhovnu smrt
ovog naroda i iščezavanje iz istorije. Svet je pun živih leševa pojedinaca i
naroda, ali to je poslednje što bi jedan samosvestan narod mogao sebi da
dozvoli.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
