Informativna sluzba
              Srpske pravoslavne crkve
              27. avgust 2001. godine

                                            DUZNI ODGOVOR NA RUZNI
IZAZOV

                              STATUS VERONAUKE U JAVNIM SKOLAMA SRBIJE
OD 1. SEPTEMBRA 2001.

              Sistematska i orkestrirana hajka protiv verske nastave u
javnim skolama Srbije mesecima ne jenjava. Nju vodi apsolutna
              manjina u ovoj zemlji. Ponekad se covek pita da li postoji
jos koji protivnik veronauke, a da se nije javno oglasio… Za citavo to
              vreme cutljiva vecina – cuti. Od ovoga casa, u ime Bozje,
nema vise cutanja. Ako mi budemo cutali, i mrtvo kamenje ce
              progovoriti…

              Najzalosnija je i najneshvatljivija cinjenica da u toj
hajci aktivno ucestvuju i zvanicnici Ministarstva prosvete i sporta,
uglavnom
              sve sami pomocnici ministra. A i sâm ministar, gospodin
profesor dr Gaso Knezevic, oglasava se u redovnim vremenskim
              razmacima. Uvek „u trendu”, ali uvek nekako nasuprot jasno
izrazenoj volji vecine gradjana ove zemlje, nasuprot stavu
              Skupstine Srbije, nasuprot duhu i slovu Uredbe Vlade
Srbije (koju je sâm predlozio i za koju je glasao, a doneta je
              jednoglasno!), nasuprot stavu svih Crkava i verskih
zajednica u ovoj zemlji, a sve u ime demokratije i pravnih normi…

              Svi ovi istupi i, otvoreno govoreci, ispadi dostizu svoju
eskalaciju u izjavama gospodina Zarka Mihajlovica, pomocnika ministra
              prosvete, u tekstu Ucenici odlucuju sta ce uciti,
objavljenom na prvoj strani Politike od 26. avgusta 2001. Vec sâm naslov
je
              propagandno smisljen i tempiran. Pitamo i pitamo se: da li
ucenici odlucuju sta ce uciti iz svih mogucih predmeta ili, iz razloga
              znanih samo gospodinu Mihajlovicu i njegovim
nalogodavcima, odnosno naruciocima teksta, odlucuju samo kad je u
pitanju
              verska nastava? Poenta poruke gospodina Mihajlovica nije,
medjutim, u tome. Ona je u tome da ucenici, kad je rec o veronauci,
              mogu da odluce ne sta ce uciti (veronauku ili alternativni
predmet) nego da nece uciti nista – ni veronauku ni alternativni
              predmet! Pritom uvazeni pomocnik ministra, kao slucajno,
zaboravlja cinjenicu da, po vazecim zakonima i propisima ove zemlje,
              u osnovnoj skoli nema fakultativnih predmeta, u srednjoj
skoli postoje izborni predmeti za strogo odredjene oblasti znanja (ne i
              za znanje o veri!), a verska nastava ima specifican
status, regulisan, zasad, Uredbom Vlade Srbije, koja bi, bar za gospodu
iz
              Ministarstva prosvete (ta ono nije iznad Vlade!), morala
imati obavezujucu snagu zakona.

              Postoji i problem prekoracenja zakonske nadleznosti. Jer,
prema vazecoj Uredbi (cl.14), za pracenje procesa organizovanja i
              ostvarivanja verske nastave, pa, u tom kontekstu, i za
pitanje dometa i granica njene fakultativnosti, nadlezna je iskljucivo
              Radna komisija, u koju ulaze predstavnici Ministarstva
prosvete i sporta, Ministarstva vera i svih tradicionalnih Crkava i
verskih
              zajednica u zemlji, a nije nadlezno Ministarstvo prosvete
i sporta. Shodno tome, odluku o fakultativnosti u ovom ili onom smislu
              moze da donese jedino spomenuta Komisija, a ne
Ministarstvo prosvete, jer bi ono time izislo iz okvirâ svojih
ovlascenja.
              Trenutno smo suoceni da usamljenom interpretacijom Uredbe
od strane g. ministra Knezevica i nekih njegovih saradnika,
              suprotstavljenom stavu i shvatanju kako Ministarstva verâ
tako i tradicionalnih Crkava i verskih zajednica.

              Pisac ovih redaka je ovlascen od strane zvanicnih
predstavnika tradicionalnih Crkava i verskih zajednica nase zemlje u
Radnoj
              komisiji za versku nastavu pri Ministarstvu prosvete da
odlucno demantuje neiskrena i neistinita tumacenja kako gospodina
              Mihajlovica tako i ostalih glasnogovornika Ministarstva
prosvete koji, sofistickim metodima, pokusavaju da de facto zaobidju i
              obesnaze Uredbu Vlade Srbije, svodeci versku nastavu sa
ravni redovnog skolskog predmeta na oblik neobavezne slobodne
              delatnosti ucenikâ osnovnih i srednjih skola.

              Nijedna Crkva ili verska zajednica nije trazila takav
oblik verske nastave u skoli (on je, uostalom, postojao i u prethodnom
              periodu u onim skolama koje su to htele – zajedno sa
potpisnikom ovih redaka prisustvovao je desetogodisnjici postojanja
takve
              neobavezne veronauke u skoli u Kovilju u Backoj i jedan od
pomocnikâ gospodina ministra prosvete jos 1990. godine). Nijedan
              zvanicni razgovor nije vodjen u tom pravcu. Nijedan
zvanicni dogovor nije artikulisan u tom smislu. A sto je najvaznije,
Uredba
              Vlade Srbije vraca versku nastavu kao redovan predmet,
obavezan za one koji ga izaberu, a neobavezan za one koji izaberu
              alternativni predmet (videti posebno cl. 2 i cl. 14
Uredbe!). Biranje nijednog od dva sadrzaja novouvedenog predmeta ne
              postoji u Uredbi: ono postoji samo u masti i u zeljama
pojedinih pomocnika ministra prosvete, kao i pojedinih propagatora
              ateizma i revnitelja antiteizma.

              Podsecam gospodina ministra prosvete i njegove pomocnike
samo na nekoliko dogovora na najvisem nivou (u kojima su i sami
              uzeli ucesca) i na nekoliko opsteobavezujucih dokumenata:

                1.zahtev Odbora za prosvetu Skupstine Srbije da se
verska nastava vrati kao redovan predmet (mart 2001);
                2.istoznacan i istovetan zahtev svih tradicionalnih
Crkava i verskih zajednica (nesto kasnije);
                3.razgovor gospodina premijera Srbije, dr Zorana
Djindjica, sa Patrijarhom srpskim i Svetim Sinodom Srpske Pravoslavne
                  Crkve (jul 2001);
                4.zvanicni razgovor i dogovor gospodina predsednika
Vlade Srbije sa predstavnicima Crkava i verskih zajednica u trinaest
                  tacaka (5. jul 2001);
                5.Uredba Vlade Srbije (posebno clanovi 2 i 14);
                6.odgovor gospodina ministra prosvete na pitanje
potpisnika ovih redova o njegovom shvatanju statusa verske nastave,
                  dat u prisustvu Patrijarha srpskog i skoro svih
pravoslavnih episkopa sa podrucja Srbije, u prisustvu gospodina ministra

                  verâ i u prisustvu svojih sopstvenih saradnika (10.
jul 2001), i
                7.zakljucci sa trece sednice Radne komisije za versku
nastavu (20. avgust 2001).

              Sta je moguci razlog – pitamo i pitamo se – za ovakvu
opstrukciju prema kristalno jasnim, nedvosmislenim zvanicnim dogovorima
              i pravnim aktima? Prvo sto coveku moze pasti na pamet
jeste netrpeljivost ateistâ i antiteistâ prema veri i vernicima, odnosno

              neshvatanje i neprihvatanje demokratskih postulata o
jednakom pravu svih – jednih na izbor veronauke, a drugih na drugaciji
              (alternativni) izbor. Ali da li je to jedini razlog,
glavni razlog?

              Da se glavni razlog mozda ne krije u cinjenici da
Ministarstvo prosvete nije nista pripremilo za nastavu alternativnog
predmeta?
              Ministarstvo prosvete je operisalo neistinitim tvrdjenjima
da na strani Crkava i verskih zajednica „nista nije spremno”.
              Ispostavilo se, medjutim, slava Bogu, da su Crkve i verske
zajednice, i pored svih teskoca posle pet i po decenija nasilnog
              prekida, za manje od dva meseca dostavile planove i
programe, uxbenike i spiskove kandidata za veroucitelje, a Ministarstvo
              prosvete jos trazi ime za alternativni predmet. Umesto da
se to kaze, cuje se vika: Drz'te lopova! Naivno i providno, pokusava
              se tako „tumaciti” i „interpretirati” da sve prelazi u
svoju – dijalekticku suprotnost… Upravo to. Nista vise. Ali, nazalost, i
nista
              manje.

              Uzgred budi receno, nudili smo – i jos nudimo –
Ministarstvu prosvete da mi, predstavnici Crkava i verskih zajednica, u
saradnji
              sa Ministarstvom verâ, uradimo sve sto treba i za
alternativni predmet, i to po zapadnoevropskim standardima, bez
„navijanja”
              za veru ili veronauku. Tada niko ne bi mogao da kaze:
nista nije spremno (a sâm nista ne preduzima da bude spremno).

              Ustvari, sve je spremno. Nije idealno, i ne moze da bude
idealno, ali je spremno. Potrebna je samo jos - spremnost nekih ljudi.
              Spremnost na iskrenost, saradnju i zajednicke napore. Sa
svoje strane, u ime takve spremnosti, pruzamo bratsku ruku svima u
              Ministarstvu prosvete. Ali ih i uveravamo: proslo je vreme
diskriminacije vernikâ. Proslo je i vreme zavodjenja za Goles-planinu.

              U ime ovlascenih predstavnika Srpske Pravoslavne Crkve,
Katolicke Crkve, Islamske zajednice Srbije, Islamske zajednice
              Sanxaka, Slovacke Evangelicke Crkve, Evangelicke
hriscanske Crkve, Reformatske Crkve i Jevrejske zajednice.


Episkop backi

NSP Lista isprobava demokratiju u praksi

==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: archive@jab.org

T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================



Одговори путем е-поште