TRAGOM PORESKIH PRIJAVA ZA
2000. GODINU: DA LI SU NAMETI PRAVEDNO RASPOREĐENI
Najbogatiji ne plaćaju najviše
Sudeći po poreskim prijavama prosečnu platu od
hiljadu maraka mesečno ima manje od hiljadu građana Srbije
Preduzetnik iz Subotice koji je za prošlu godinu platio najveći porez
na dohodak građana u iznosu od 1.767.000 dinara, možda bi i mogao da se
smatra najbogatijim čovekom u Srbiji, ili bar jednim od najbogatijih, da
je naš poreski sistem ustrojen poput onih u razvijenim zemljama. Ovako, u
našim uslovima, za njega se može reći samo da je najpošteniji i fiskalno
najizdašniji poreski obveznik. Može se reći i da je plaćeni porez, u
stvari, "sitniš" u odnosu na njegovu stvarnu zaradu u 2000. godini, pa i
na prijavljenu osnovicu od 14.808.000 dinara.
Kako kažu, Republičkoj upravi javnih prihoda, još nismo stigli u fazu
kada bi po plaćenom porezu bar formalno moglo da se kaže da je neko
najbogatiji. Time se onda objašnjava činjenica da među onima koji su
najviše zaradili prošle godine nema građana javnosti poznatih kao veoma
uspešni i uticajni biznismeni. Umetnici i zabavljači, kojih na Zapadu uvek
ima na listama najbogatijih, kod nas još nisu sustigli poslovne ljude
sudeći po prihodima dostupnim poreznicima.
Umesto njih, prema najsvežijim podacima Odeljenja za fiskalnu analizu
RUJP-a, tri najveća poreza na dohodak građana naplaćena su po osnovu
prihoda od samostalne delatnosti i oni iznose 1.767.000, 1.520.000 i
1.330.000 dinara.
U Beogradu najveći porez platio je jedan univerzitetski profesor -
466.000 dinara, zatim projektant koji je prihod ostvario od autorskih
prava - 450.000, autoprevoznik - 422.000, vlasnik firme na osnovu
dividende - 231.000 i vlasnik nepokretnosti za prihod od izdavanja u zakup
- 225.000 dinara.
Porez na dohodak građana za 2000. godinu utvrđivao se za prihod veći od
280.200 dinara, koji je premašilo 1.219 građana. Oni su prijavili prihod
od 636,3 miliona dinara, a u postupku kontrole poreznici su utvrdili da je
njihova osnovica za oporezivanje ipak za 5,3 miliona veća. Pošto su u
prošloj godini zaradili ukupno 641,6 miliona, utvrđen je porez u iznosu od
40 miliona, ali je on umanjen po osnovu broja izdržavanih lica i plaćenog
poreza na imovinu, te je 1.219 obveznika trebalo da položi u republički
budžet ukupno 26,7 miliona dinara.
- Ovaj porez je uglavnom naplaćen, jer su to solventni poreski
obveznici sa kojima nemamo problema u naplati - ističe mr Momo Kijanović,
načelnik Odeljenja za fiskalnu analizu, dodajući, poređenja radi, da je
gornja granica neoporezivog prihoda u 1999. godini bila 120.000 dinara, a
porez za tu godinu platilo je 2.465 obveznika u ukupnom iznosu od 16
miliona dinara.
Jasno je da je učešće ovog poreza u budžetu Republike Srbije praktično
simbolično budući da je, na primer, za ovu godinu predviđeno da se u
republičku kasu slije 107,6 milijardi dinara (bez deficita) a samo akcize
i porez na promet donose 25,5 odnosno 29,5 milijardi dinara. Međutim, u
njegovoj primeni možda je najočiglednija pravičnost oporezivanja građana i
mogućnost nadležnih organa da najveće prihode za državu obezbede, a preko
nje i za najsiromašnije građane, upravo od onih koji najviše imaju. Oni se
sasvim lako prepoznaju po nekim statusnim simbolima (kao što su poslednja
"izdanja" "mercedesa" ili "audija", ili kuća na Dedinju) a budući da ih
nema među fiskalno najizdašnijim poreskim obveznicima sigurno je da se
država mora poprilično potruditi da uđe u tokove njihovog novca.
Tako će, verovatno, biti znatno ispravljeni podaci o najvećim prihodima
i broju obveznika koji se tim prihodima mogu pohvaliti, a koji proističu
iz rezultata oporezivanja dohotka u prošloj godini. Oni, naime, govore da
tek 982 čoveka u Srbij imaju lična primanja koja podležu oporezivanju - i
to u proseku oko 1.000 maraka mesečno!
U strukturi prihoda od poreza na dohodak građana sledeća stavka je
prihod od obavljanja samostalne delatnosti (ukupan prihod od 151,2 miliona
prijavio je 191 obveznik). To su, izgleda, i najunosniji poslovi kod nas
budući da prosečna mesečna zarada ovih preduzetnika iznosi oko 2.200
maraka.
Književnici, naučnici, glumci, balerine, operski pevači, slikari,
prevodioci, modni kreatori, arhitekte, umetnički fotografi, sudeći po
podcima o godišnjem prihodu, nemaju dobru "prođu" u Srbiji. Samo njih 211
zarađivalo je prošle godine od autorskih prava više od 770 maraka mesečno
(ili više od 280.000 dinara godišnje), i oni su prijavili prihod od ukupno
48 miliona dinara. Možda će ova slika već dogodine pretrpeti veće izmene,
jer će se za ovu godinu, prvi put, oporezivati izvođači zabavne i narodne
muzike i to kroz paušal.
Prihod od nepokretnosti (izdavanja u zakup poslovnog prostora, zgrada,
stanova, lokala) prijavio je 51 građanin. Njihov ukupni prihod je 33,1
milion dinara, ili u proseku mesečno oko 1.800 maraka. Ako se zna da je,
prema evidenciji poreskih organa u Srbiji oko 9.100 građana koji izdaju
nepokretnosti u zakup, a samo se za Beograd, na primer, barata cifrom od
oko 400.000 podstanara, jasno je da u poreskom sistemu nisu baš sve stvari
na svom mestu. Mora se pri tom napomenuti da je ovakvo stanje, bar kada je
reč o prihodu od izdavanja nekretnina, nastalo i zbog pada opšteg
standarda. Jer, sigurno su nadležni tolerisali izbegavanje plaćanja ovog
poreza znajući da bi se on opet svalio na leđa beskućnika kroz povećanje
stanarine. Osim toga, kako kažu u RUJP-u, kontrola svih ljudi koji
izdavanjem nepokretnosti ostvaruju dodatni prihod, do sada je bio obiman
posao u odnosu na efekte njihovog oporezivanja.
Samo iz ovih nekoliko primera jasno je da državu i poreske organe čeka
veliki posao na sređivanju stanja u ovoj oblasti, što je preduslov
integracije u međunarodnu zajednicu. Naravno, osavremenjivanje poreskog
sistema neophodno je i zbog razvoja tržišne ekonomije kojoj težimo. Novi
Zakon o porezu na dohodak građana (kombinacija pojedinačnog i
globalno-sintetičkog poreza), koji se primenjuje od 1. jula ove godine,
korak je ka tom cilju.
Biljana Baković
Nema uspeha preko noći
U sređivanju poreskog sistema ne može se računati na senzacionalne
uspehe preko noći, ističe Dejan Stojanović, načelnik Odeljenja za poreski
sistem RUJP-a. On kaže da postoji veliki broj segmenata koje treba
kontrolisati a poreznici rade tako što započnu postupak i permanentnim
radnjama u periodu od nekoliko meseci ili duže konačno zavode red u
određenoj oblasti.
Veliku ulogu u tom poslu, pored adekvatnih ovlašćenja, igra i
opremljenost poreskih organa. Naši poreznici su još daleko od takve
informatičke opremljenosti koja omogućava da kompjuter automatski
"izbacuje" na proveru građane koji troše više od nekog standarda određene
branše ili delatnosti.
"Narodnjaci", koji na "tezgama" zarađuju po nekoliko hiljada maraka za
noć, verovatno će se ubuduće dobro čuvati da se u medijima ne pohvale
zaradom od pevanja u nekoj kafani za doček Nove godine ili za neki drugi
aranžman u inostranstvu. Od 1. jula ove godine na snagu je stupio
Pravilnik o visini koeficijenata za utvrđivanje paušalnog prihoda od
autorskih prava za izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike.
Iako su, naime, sami priznavali koliko donose sa "vikend-tezgi" u
Nemačkoj ili Švajcarskoj, država od njih do sada nije videla mnogo
koristi. Mogla je samo da oporezuje njihov prihod na osnovu prodatih
ulaznica za koncert, ali i tom mogućnošću služili su se samo najrevnosniji
poreznici.
Po novom Zakonu o porezu na dohodak građana, njihov prihod će se
odmeravati na osnovu rejtinga popularnosti. To neće moći niko da izbegne,
jer poreznicima moraju biti dostupni svi podaci Udruženja estradnih
umetnika, ali i produkcijskih kuća. Na visinu njihovog "paušala" uticaće
tako broj nosača zvuka i slike, učestalost pojavljivanja u emisijama i
reklamnim spotovima, broj javnih nastupa, broj putovanja u inostranstvo,
angažmani u ugostiteljsko-turističkim objektima, na svadbama, vašarima i
zabavama svih vrsta, kao i godine starosti.
