[NSP] =?windows-1250?Q?Amerika_hoce_jo=9A?=

[Miroslav Antic]

Title: Message

 

Amerika hoće još I pored nesumnjivog uticaja instituta, spoljna politika SAD teško pravi krupne zaokrete iako bi neke analize mogle preporučiti tako nešto Autor: Peđa Obradović Američki instituti i danas nastavljaju da prate političke prilike u Srbiji. To, prema rečima Sonje Biserko, predsednice Helsinškog komiteta za ljudska prava, i trenutno angažovanoj na mestu konsultanta u uticajnom Institutu za mir u Vašingtonu, može biti svako ko poštuje određene principe. - Amerikanci nemaju favorita - kaže Biserko za „Blic“ - Izručenjem Miloševića Đinđić jeste pokupio određene poene, zbog čega ima prednost u odnosu na Vojislava Koštunicu, ali američka administracija očekuje još. Pre svega kada su kriminal i korupcija u pitanju. Ipak, ko god da se pojavi i prihvata određene principe, biće prihvaćen. Što se tiče samog Koštunice, iako je u početku smatran za autentičnog lidera, sada je deo problema, pre svega zbog njegovih pretenzija ka Republici Srpskoj - procenjuje Sonja Biserko. Objašnjavajući odnos SAD prema novim vlastima u Srbiji i SRJ, ona tvrdi da je Bušova administracija stalno dobijala pogrešne signale, pre svega u vezi sa raspoloženjem DOS prema saradnji sa Hagom, odnosno, spremnosti da se Milošević isporuči Tribunalu. To je kasnije rezultiralo određenim zaokretom kada je svima postalo jasno da stvari neće ići tako lako. - Radi se o tome da je u periodu posle Miloševićevog pada DOS prihvaćen u potpunosti kao reformska strana. Međutim, početkom 2001. godine počinju silni pritisci na nove vlasti od strane nevladinih organizacija i američke administracije. To je Đinđić izgleda malo ranije shvatio od Koštunice i isporučio Miloševića - dodaje Biserko. Ipak, čudi da su i pored ogromnog broja stručnjaka koji se bave ovom temom, Amerikanci 5. oktobra očekivali novi Bukurešt i da su bili prilično iznenađeni razvojem događaja posle saveznih predsedničkih i parlamentarnih izbora. - Amerikanci su verovali da Milošević neće izgubiti izbore, odnosno da će on ukrasti onoliko glasova koliko mu je potrebno za pobedu - kaže novinar „Vremena“ Stojan Cerović, koji je u Institutu za mir bio angažovan do novembra prošle godine. - Verovali su i da eventualno „događanje naroda“ neće proći bez krvi. Od Miloševića su napravili mit o nepobedivom diktatoru koji je simbol svih mogućih zala. Definitivno, imali su jako lošu procenu situacije - dodaje on. I pored toga što su prilično dobro poznavali lidere opozicije okupljene u DOS, koji jeste bio prihvaćen kao reformska snaga, ovu su koaliciju Amerikanci posmatrali i kao problem, jer im je se prilično nestabilnim činio savez od 18 stranaka. Danas im, prema rečima Sonje Biserko, najviše smeta odsustvo odgovornosti prema opštem interesu birača. - Lideri DOS se izgleda mnogo više bave svojim ličnim nego opštim interesima. Oni moraju ozbiljno da se pozabave problemima, jer američka administracija od njih očekuje istinske reforme - ističe Biserko, i dodaje: - Poslednji događaji u vezi s „aferom Gavrilović“ i razmiricama na liniji DS-DSS bacaju jedno sasvim novo svetlo na političke prilike u Srbiji, a tu, čini mi se, svi gube. Ali ko zapravo obaveštava američku administraciju i kako funkcioniše „savetodavni servis“ čija je funkcija da diplomatiji SAD obezbedi pouzdane analize? - Teško je shvatiti - kaže Cerović - kako Amerika i njena diplomatija funkcionišu. To je nešto što je potpuno unikatno u svetu. Ali ni oni iz istog razloga ne mogu da shvate kako ovde stvari funkcionišu. Postoje ljudi koji su jako dobro, čak do detalja upoznati s onim što se dešava na Balkanu, ko je ko i šta radi. Ali nemaju osećaj za ovo podneblje. Međutim, i pored nesumnjivog uticaja instituta, spoljna politika SAD teško pravi krupne zaokrete iako bi neke analize mogle preporučiti tako nešto. Treba imati u vidu da je američka spoljna politika pre svega servis kapitala, što određuje značaj regiona na osnovu interesa krupnog biznisa. Njeno vođenje Cerović upoređuje sa vožnjom tankera: - Potreban je jako dug period da se taj tanker okrene u nekom drugom pravcu. - Amerika želi da se povuče sa Balkana i da ga ostavi Evropi čiji je deo - tvrdi Sonja Biserko. Klinton U diplomatskim krugovima u Vašingtonu posle oktobarskog prevrata u Beogradu bilo je jasno da američka administracija promene dočekuje sa pomešanim osećanjima. Naime, pošto u celom događaju američkog predznaka nije bilo, osetilo se blago razočaranje. Zato je po dolasku DOS na vlast tadašnji američki predsednik Bil Klinton pokazao veliko interesovanje da poseti Beograd, što bi u neku ruku bio jedan od najznačajnijih trenutaka njegove karijere. Administracija je među novim srpskim liderima tražila nekog ko bi im mogao obezbediti uslove za Klintonov dolazak, bez zviždanja i negodovanja građana. Kako su savetnici na kraju shvatili kako to jednostavno nije moguće, na kraju se od te ideje odustalo. http://blic.gates96.com/

 

www.antic.org

 

NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: archive@jab.org

T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================