|
OCENE INSTITUTA ZA TRŽIŠNA
ISTRAŽIVANJA
Sve gore stanje u privredi Preduzeća su ostala bez akumulacija,
privrednici se ućutali očekujući nastavak reformi i politička
raščišćavanja. - Vlada preuzela na sebe sve uloge - raspolaže društvenom
imovinom u privatizaciji kao državnom i upravlja sredstvima Fonda za
razvoj - upozorio je prof. dr Jovan Todorović, direktor IZIT-a
Pad proizvodnje, nelikvidnost privrede, loša poslovna klima, smanjena
domaća i izvozna tražnja, osetan pad kupovne moći stanovništva zbog
poskupljenja struje, telefonskih usluga i osnovnih prehrambenih namirnica,
pogoršana politička situacija u zemlji i pad optimizma privrednika za
poslovanje u narednih nekoliko meseci - osnovne su ocene iz najnovijeg
istraživanja Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).
Na jučerašnjoj konferenciji za novinare prof. dr Jovan Todorović,
direktor Instituta, upozorio je na alarmantne prilike u privredi.
Preduzeća su ostala bez sredstava za normalan rad, privrednici su se
ućutali očekujući nastavak reformi i politička raščišćavanja, a za to
vreme vlada je preuzela na sebe sve uloge - u privatizaciji društvenom
imovinom raspolaže kao državnom dok u Fondu za razvoj upravlja sredstvima
koja tamo pristižu, ocenio je dr Todorović. Izgleda da je opet došlo vreme
da vlada upravlja privredom kao ingeniozni privrednik, ali je pitanje da
li ona to može, prokomentarisao je dr Todorović, podsećajući da nije
prošlo mnogo vremena od kada smo imali koordinacione timove, te da sličnu
praksu ne bi trebalo ponavljati.
Prema nalazima Instituta za tržišna istraživanja, najveći ekonomski
problemi krajem jula i sredinom avgusta bili su: pad proizvodnje i pad
životnog standarda stanotvištva. Iako se kroz statističke podatke može
pokazati da je došlo do realnog rasta zarada, rekao je mr Tomislav
Milisavljević, stvarni život pokazuje drugačiju sliku: standard
stanovništva najviše je ugrožen poskupljenjem struje, telefonskih računa i
osnovnih životnih namirnica. Prema oceni mr Milisavljevića, ispravljanje
dispariteta cena, koje je sprovela republička vlada Srbije, moglo je da se
realizuje nešto blažim tempom kako ne bi bila ugrožena egzistencija
stanovništva.
Do pada industrijske proizvodnje u julu, osim uobičajenih sezonskih
faktora, došlo je i zbog smanjene domaće i inostrane tražnje robe, ocenio
je Saša Đogović, saradnik IZIT-a. Manju tražnju robe na domaćem tržištu
izazvao je pad kupovne moći stanovništva a za manju inotražnju presudna je
nekonkurentnost naših proizvoda.
- Međutim, loše stanje u domaćoj ekonomiji i privredi izgleda predstoji
i u sledećih nekoliko meseci. Anketa sprovedena u 200 jugoslovenskih
preduzeća ukazuje na pad optimizma privrednika da će se stanje popraviti
čak i u narednih pola godine. Istovremeno, rastu inflaciona očekivanja -
rekao je Đogović.
U sugestijama koje su privrednici uputili kreatorima ekonomske
politike, kako je navela dr Vladana Hamović, rukovodilac sektora
makroekonomskih istraživanja u IZIT-u, istaknuto je da je neophodno hitno
pokretanje proizvodnje svežim kapitalom i povećanje uposlenosti
kapaciteta. Bez toga neće biti veće ponude robe niti uspostavljanja
ravnotežnih odnosa na tržištu. Prema rečima dr Hamović, preduslov za
popravljanje ekonomskog stanja u zemlji je sređivanje unutrašnjih
političkih prilika.
U dopunskom testu IZIT-a privrednici su ocenjivali efekte Zakona o
jednokratnom oporezivanju. Anketa je pokazala da 90 odsto (od 200
anketiranih preduzeća) ocenjuje da će primena zakona negativno delovati na
likvidnost poslovanja, dinamiku i obim proizvodnje i na nove investicije.
Istovremeno, prema odgovorima 52 odsto anketiranih, ovaj zakon je u
inostranstvu nepovoljno ocenjen, a strani partneri su sada oprezniji u
sklapanju novih aranžmana sa našim firmama.
Radojka Nikolić
Oporavak i dalje neizvestan
- Priliv donacija je problematičan - i po dinamici i po obimu.
Neizvesno je koje će donacije da stignu (i u kom obliku) do kraja ove
godine, a koje početkom iduće. Stoga je pod znakom pitanja da liće u
četvrtom ovogodišnjem kvartalu doći do očekivanog oporavka privrede -
ocenila je dr Vladana Hamović.
Ne povećavati cenu struje
- Mi već imamo cenu struje koja je približna ceni uvozne struje - rekao
je mr Tomislav Milisavljević, objašnjavajući da sadašnja prosečna cena
kilovat-sata kod nas iznosi 2,82 centa, a da je uvozna cena struje prošle
godine (plaćano iz donacija) iznosila oko tri centa.
- U oktobru ne bi trebalo povećavati cenu struje jer bi time bila
dodatno smanjena kupovna moć stanovništva. Mi ne možemo da se u ceni
struje poredimo sa zemljama u okruženju jer su kod njih plate i prihodi
nekoliko puta veći od naših - rekao je mr Milisavljević.
Analizirajući primere iz susednih zemalja, mr Milisavljević je naveo da
je struja u Makedoniji skuplja za 33 odsto nego kod nas, ali da tamo imaju
za 86 odsto veće prosečne plate od naših. Zatim, u Republici Srpskoj
struja je skuplja 12 odsto ali su zarade veće za 70 odsto, dok su u
Hrvatskoj prosečne zarade pet puta veće od jugoslovenskih, a struja je
skuplja tri puta u odnosu na naše prilike.
Efekti "prebijanja" dugova
- Pravi oporavak privrede nije postignut iako je izvedena operacija
"prebijanja" dugova u privredi Srbije - ocenio je prof. dr Jovan
Todorović.
Prema njegovim rečima, jedini način da se pomogne privredi bio je u
tome što bi se jednom dužniku dao svež kapital kojim bi se on razdužio, a
to bi konačno stvorilo neku akumulaciju. Sredstva za to mogla su da se
nađu iz donacija. Pošto se tako nije postupilo, sređivanje
dužničko-poverilačkih odnosa svedeno je na sterilnu gimnastiku od koje
privreda nije imala velike vajde. | 
