|
Jedanaest tajnih optužnicaSteže se obruč oko lidera bosanskih Srba, ali i oko dokaza za zločine na drugoj strani u bosanskom sukobu
Suviše je harmonična bila prekjučerašnja poseta Karle del Ponte Beogradu, da bi bila stvarna. To se ispostavilo na samom ispraćaju, kada je glavni tužilac Haškog tribunala već poletela za Sarajevo. Mediji su bili usredsređeni na optuženog predsednika Srbije Milana Milutinovića, a Karla del Ponte je iz rukava izvukla generala Mladića, tvrdeći da joj je u Beogradu obećana saradnja oko njegovog hvatanja i isporučivanja. Usledio je više puta ponovljeni demanti republičkog premijera Zorana Đinđića, koji je za strane i domaće stanice tvrdio da Srbija, između ostalog, nije nadležna niti može da izručuje strane državljane. Zanimljivo je, međutim, da u Beograd, samo što nije iz Haga stigla Biljana Plavšić o čijoj će se bezbednosti ovde starati državni organi, kako je to lično obećao pred sudijama Haškog tribunala Vladan Batić, republički ministar pravde. Ispada da vlada Srbije može da sarađuje sa Hagom i kad je reč o stranim državljanima optuženim pred međunarodnim sudom za ratne zločine, što, možda, zavisi i od toga u kom pravcu treba da poleti optuženi. No, ma kakav da bude epilog ovog najnovijeg nesporazuma, on donekle nagoveštava najpreče poslove tužilaštva. Po svemu sudeći ova jesen je krajnji rok kad bi u Ševeningenu morali da se nađu general Ratko Mladić i Radovan Karadžić optuženi za zločine u ratu u Bosni od 1992. do 1995. kao i za genocid u Srebrenici kada je prema izvorima Haškog tribunala pobijeno blizu osam hiljada muslimana. Ženski primer Za sada nema nagoveštaja da bi bilo koji od ove dvojice lidera bosanskih Srba sledio primer Biljane Plavšić, koja se sama spakovala i otišla dobrovoljno pred sudije u Hag. Iako se ne oseća krivom, smatrala je da je to njena dužnost prema srpskom narodu koji je masovno stradao. Mladić i Karadžić izgleda, imaju sasvim druge pojmove o narodu i liderima, bliže onima koje javno proklamuje najpoznatiji pritvorenik u Ševeningenu, Slobodan Milošević. Narod je posle svega, njima još uvek dužan i od njega očekuju da ih brani od politike i ratova kojim su komandovali. Odlazeći komandant SFOR-a Majkl Dodson, tvrdi, međutim, da zna gde "Mladić i Karadžić odsedaju" i da to nije u Bosni u koju s vremena na vreme "svraćaju". Karla del Ponte je sve nestrpljivija kad su ova dvojica u pitanju, jer bi njihovim isporučivanjem u Hag, praktično bilo omogućeno da se proces Biljani Plavšić i Momčilu Krajišniku, proširi i objedini i da se pred sudom zajedno nađu četvoro najviših lidera bosanskih Srba. U tom slučaju bi verovatno početak suđenja, planiran za kraj zime sledeće godine, bio nešto odložen, što bi značilo da bi Biljana Plavšić produžila svoj boravak u Beogradu, ali i da bi Momčilo Krajišnik morao još da počeka na početak suđenja. Zapisnici nestali bez traga Nedavnom isporukom tri vojna komandanta bosanskih muslimana Hagu, započeti su procesi ispitivanja zločina počinjenih u ime druge strane. Posle prevođenja Slobodana Miloševića u Hag, vidljivi su pokušaji Karle del Ponte da svoj posao uravnoteži, pominjući sve češće lidere drugih nacija kao potencijalne krivce za najkrvaviju deceniju u Evropi posle Drugog svetskog rata. Upravo se u Sarajevu bavila i potragom za zapisnicima sa sednica ratnog Predsedništva BiH. Ispostavilo se da je bez traga nestalo četrdesetak stenografskih beležaka sa ključnih sednica iz 92. i 93. godine. Svi ostali zapisnici su već u Hagu, a ovi su isparili, kako je glavnom tužiocu rečeno, jer u to vreme - nije bilo struje u Sarajevu. Pravdu će dakle morati da traže, pa makar i svećom. Karla del Ponte, prvi put je juče u Sarajevu konkretnije progovorila i o broju kontroverznih tajnih optužnica čije se skoro ukidanje najavljuje. Na slobodi je još trideset osam optuženih za ratne zločine i svi će oni, tvrdi tužilac, morati da dođu pred lice pravde. I oni na javnoj listi (27) i oni na tajnoj, kojih je još jedanaest. Ali, i kada se sve to desi, Haški tribunal će, kako predviđa Karla del Ponte i dalje postojati. Jer upravo se ispituju podaci o zločinima nad Srbima počinjenim na Kosovu, posle dolaska KFOR-a. Mandat Haškog tribunala proširuje se i geografski i vremenski, pa je otvorena mogućnost da se za prekoračenje u ratnim pravilima odgovara i u Makedoniji. Zorana Šuvaković Pet imena za Hag - Na naše pitanje da li postoji mogućnost da se ukinu tajne liste optuženih na haškom sudu Karla del Ponte nam je rekla da one uopšte ne postoje! - izjavio je novinarima dr Zoran Đinđić na kraju posete Zrenjaninskom okrugu. Prema njegovim rečima postoji samo pet imena navedenih kao najvažniji putnici za Hag, a ostalo su lica čija su imena poznata Saveznom ministarstvu pravde i ona se ne objavljuju zbog prakse na Zapadu da se javno ne ističu imena ljudi protiv kojih se pokreće sudski postupak. O Karadžiću nismo razgovarali, a za Mladića smo rekli da ne znamo gde se nalazi, komentarisao je Đinđić pitanje novinara. Đ. Đ. NAJAVA MINISTRA PRAVDE SRBIJE Biljana Plavšić danas u Beogradu Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić stići će danas u 13.30 sati na aerodrom Beograd, izjavio je agenciji Beta ministar pravde Srbije Vladan Batić. Plavšićeva će u Beograd doputovati redovnim letom JAT-a. Ona će se na aerodromu obratiti novinarima, ali neće govoriti o postupku koji se protiv nje vodi pred haškim tribunalom, jer to zabranjuju pravila tog suda. Sudije haškog tribunala odlučile su 29. avgusta da Biljana Plavšić bude privremeno puštena iz pritvora tribunala i da boravi u Srbiji do početka suđenja. Ona je optužena za genocid i zločine protiv čovečnosti nad muslimanima i Hrvatima Bosne i Hercegovine 1991. i 1992. godine. (Beta) REAKCIJE NA INTERVJU BIVŠEG GLAVNOG TUŽIOCA HAŠKOG TRIBUNALA Milošević neće u mađarski zatvor Budimpešta, 5. septembra (Beta) Malo je verovatno da će Mađarska ponuditi da bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević, ako bude osuđen u Hagu, izdržava kaznu u nekom od mađarskih zatvora, piše danas budimpeštanski dnevni list "Nepsabadšag". Šef kabineta mađarskog ministra za unutrašnje poislove Laslo Valenta ocenio je za "Nepsabadšag" da bi odsluženje kazne Miloševića "u zatvoru jedne susedne zemlje" predstavljalo "neprihvatljivo veliki rizik". Prema njegovim rečima, jedan od razloga jeste to što bi "geografska bliskost (Mađarske i SRJ) mogla da probudi nadu u nekim srpskim nacionalističkim krugovima da bi sa uspehom mogli da sprovedu akciju oslobađanja Miloševića". Valenta je kao drugi razlog naveo da bi mađarska vlada mogla da bude "predmet ucenjivanja i pretnji" kada bi Milošević bio smešten u nekom mađarskom zatvoru. Kako saznaje "Nepsabadšag" u izvorima u mađarskom Ministarstvu spoljnih poslova, neprihvatljiva je ideja da, posle suđenja i eventualnog utvrđivanja krivice, Milošević bude prebačen u Mađarsku. "Nepsabadšag" je juče objavio intervju sa bivšim glavnim tužiocem Haškog tribunala Ričardom Goldstonom koji je rekao da bi Tribunal smatrao "gestom pomoći" kada bi Mađarska pristala da Milošević, ako bude osuđen, bude prebačen u neki od mađarskih zatvora. Goldston je izjavio da bi Milošević, ukoliko se dokaže krivica, mogao da
dobije najmanje 40 godina zatvora, uz mogućnost i doživotne kazne zatvora.
STAV KOMISIJE ZA OSTVARIVANJE SLOBODA I PRAVA GRAĐANA Izručenje Miloševića - čin kidnapovanja Saveznoj skupštini zamereno što još na dnevni red nije stavila pitanje sporne uredbe o saradnji sa Hagom Komisija za ostvarivanje sloboda i prava građana skupštine Jugoslavije zatražila je juče da se formira anketni odbor koji bi utvrdio okolnosti pod kojima je bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević 1. aprila uhapšen, a 28. juna izručen Hagu. Na sednici komisije zaključeno je da se zatraži da ta tema bude uvršćena u dnevni red današnjeg zasedanja Veća građana i Veća republika saveznog parlamenta, kao i tačka koja bi se odnosila na donošenje zakonskog akta o ukidanju mogućnosti primene Uredbe o postupku saradnje sa Haškim tribunalom. Komisija je ocenila da je izručivanje naših državljana Haškom sudu "flagrantno kršenje ljudskih prava, zakona i Ustava" i da predstavlja "klasičan čin kidnapovanja" protivan međunarodnom i pravu naše zemlje. Zamerajući što poslanici DOS-a pokazuju svoj ignorantski stav neprisustvovanjem sednicama komisije, njen predsednik Živorad Igić izrazio je nezadovoljstvo što su argumenti i osude ovog tela naišli na ćutanje i nadležnih državnih institucija. Miloš Milić (SNP) ocenio je da živimo u državi bez prava, pominjući u tom kontekstu i Vladislava Ašanina koji je osuđen u Podgorici zbog napisa u listu "Dan", a Vasa Momčilović (SNP) je ukazao da se ovaj problem mora preneti u Saveznu skupštinu, jer sama komisija nema uticaj da se izbori sa kršenjem ljudskih prava. (Tanjug) NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================ |
