Ima u ovom predavanju profesora iz holandskog Groningena malo
kontradikcije. On ne poznaje mentalitet Balkana, pokusava da nas
zavede neuspelim zapadnim doktrinama i ako priznaje da imaju slabih
tacaka i da su one "autoritativne" varjante bolje a sve u cilju da
oslabi nasu odbranu koja se bazira na rodoljublju a ne na
racionalnosti u ponasanju gradjana. Treba da znamo da holandska vlada
finasira istrazivanja ovakve vrste i da Groningenski fakultet dobija
dotacije za ovakve projekte. I to ne samo ovakve nego i mnogo
naivnije projekte kao sto je na primer istrazivanju prilaza i nacina
predavanja i satstavljanja programa teorije muzike na mojoj baletskoj
akademiji kako bi mogla da sazna da li se to moze i sa manje para i u
kracem roku obaviti (mislim na muzicko skolovanje igraca) u kojoj
anketi sam odbio da ucestvujem "jer znam za jadac". Hteli su da
istraze kako da uspeju da nam smanje budzet. Ako ovakve stvari znamo
onda ce nam sve biti jasnije. Treba biti obazriv prema ovakvim
strucnjacima koji propisuju resenja koja negde drugde nisu pokazala
dobre rezultate. Nas doktrina o bezbednosti (bar za vreme
socijalizma) je bolje funkcionisala nego njihova, zapadna, sto
pokazuju dogadjaji u Njujorku.
Jovan Grbic, Tilburg, Holandija
____________________________________________________________
Subject: [NSP] nema pravih tajni -prof.dejvid grinvud
Date sent: Mon, 17 Sep 2001 04:17:30 -0400
EVROPSKI STRUCNJAK ZA BEZBEDNOST U INTERVJUU "POLITICI"
Nema pravih tajni
Prof. Dejvid Grinvud, direktor istrazivanja u Centru za evropske
bezbednosne studije iz Groningena (Holandija), ocenjuje da ni
tragedija u SAD nece dovesti do ponovnog obavijanja bezbednosnog
sektora "velom tajni". - Civilna kontrola nad ovim sektorom, naime,
jedno je od najvaznijih dostignuca savremene demokratije
- Mala je verovatnoca da se u Evropi dogodi nesto slicno onome sto se
11. septembra dogodilo u SAD. Glavni cilj teroristickog napada na SAD
je, naime, bio da se pokaze njena ranjivost, da se razotkrije slabost
najvece vojne sile na svetu. Rusenje oblakodera po Evropi, u tom
smislu, ne bi imalo istu simboliku. Mada, nije iskljuceno da pojedine
teroristicke grupe, posto su uvidele koliki je uticaj ovakvih
njihovih
akcija, zakljuce da bi na taj nacin najbolje privukli paznju svetske
javnosti za svoje ciljeve - kaze Dejvid Grinvud, direktor
istrazivanja
u Centru za evropske bezbednosne studije iz Groningena (Holandija),
profesor na Ceskoj Vojnoj akademiji u Brnu i na Univerzitetu za
nacionalnu i svetsku ekonomiju u Sofiji.
Prof. Dejvid Grinvud
U ekskluzivnom razgovoru za "Politiku", prof. Grinvud - koji je u
Beogradu odrzao predavanje o ulozi zakonodavstva u kontroli
bezbednosnog sektora - istice da ce Amerika sasvim izvesno znacajno
povecati troskove za razvoj i obezbedivanje vrhunske obavestajne
tehnologije, dok ce sa druge strane verovatno suziti prostor za
slobodni protok svih informacija koje bi mogle da je (ponovo) ucine
ranjivom. Naime, nema dvojbe oko toga da je avionski napad terorista
na Njujork i Vasington bio iznenadenje za americke obavestajce i
zatekao nespremnim idejne tvorce svih mogucih scenarija "invazije na
SAD", uveren je Grinvud.
Nuzna preispitivanja
- Ono sto predstoji Amerikancima, sigurno ce uraditi i njihove kolege
u Evropi, a to je detaljno preispitivanje namene, obima i nacina
koriscenja sredstava namenjenih odbrani. Cinjenica je, medutim, da na
ovom stepenu postignute transparentnosti svih poslova vezanih za
pitanja (nacionalne) bezbednosti tesko da ce biti moguce vratiti se
"korak natrag". Drugim recima, jedna od najvaznijih tekovina
savremene
demokratije je civilna kontrola bezbednosnog sektora i javni uvid u
rad policije, vojske i sluzbe nacionalne bezbednosti i slabo je
verovatno da ce taj rad odjednom postati obavijen velom tajni. Malo
je
ostalo dokumenata sa oznakom "strogo poverljivo" i oni se, prakticno,
odnose uglavnom na ogranicenu oblast operativnih aktivnosti -
objasnjava prof. Grinvud.
Uostalom, dodaje, kad se ovaj sektor ne bi stalno drzao pod
prismotrom
javnosti, brzo bi postao inertan, introvertan pa i korumpiran, sto
dobro pokazuju primeri nedemokratskih, autoritarnih rezima.
Kljucna uloga skupstina
- Upravo protiv takvog nasleda se bore drustva u tranziciji, zeleci
da
prihvate "zapadni model". Kako ce to uciniti , naravno, razlicitoje
od
zemlje do zemlje, ali osnovni principi i najcesce prepreke su
uglavnom
svuda isti. Naime, kljucna slabost demokratije, potreba da se pomiri
postovanje suverene "volje naroda" na jednoj strani i prakticne
potrebe da se efikasno vlada na drugoj, ucinile su nezamenljivom
ulogu
predstavnicke skupstine kojoj su sef vlade i ministri odgovorni za
sve
sto rade. Sami parlamentarci, naravno, moraju biti sposobni (odnosno,
osposobljeni) da ponesu odgovornost za kontrolu izvrsne vlasti, da
osiguraju da ona radi "za narod" - naglasava prof. Grinvud.
Izabrani predstavnici naroda, dakle, moraju da obezbede efikasni
nadzor nad izvrsnom vlascu u svim oblastima, od formulisanja
politike,
planiranja i programiranja, pa do budzetiranja. Postoje delotvorni
nacini kako da to postignu, i upravo o njima je prof. Grinvud govorio
pred saveznim i srpskim parlamentarcima na seminaru pod nazivom
"Parlamentarna kontrola bezbednosnog sektora".
- Centar za evropske bezbednosne studije iz Holandije napravio je
trogodisnji program "Demokratska kontrola u jugoistocnoj Evropi:
program za poslanike i strucne saradnike parlamenata" koji uz pomoc
nacionalnih partnera (u ovom slucaju je to beogradski Institut za
evropske studije) sprovodi u Jugoslaviji, BiH, Albaniji, Bugarskoj,
Rumuniji, Hrvatskoj i Makedoniji. Cilj je programa da se
parlamentarcima u regionu pomogne da ovladaju znanjem i vestinom uz
pomoc kojih ce efikasno da ostvaruju kontrolu nad radom vlade u
sektoru bezbednosti.
Ono sto mislim da bi trebalo podvuci je da vojska, policija i ostali
koji rade u bezbednosnom sektoru moraju shvatiti da je sve to i u
njihovom interesu. Jer, ako postoji javni uvid u njihove aktivnosti i
planove, onda mogu da racunaju i na podrsku te javnosti. Ukoliko
pokusaju da zadrze informacije, kad im zatreba podrska nailazice na
otpor i nepoverenje - istice Grinvud.
Aleksandra Mijalkovic
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: archive@jab.org
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
