18.9.2001.
13:29
Ocigledno je da ce osnovna, ako ne i glavna
tema dnevnog reda redovnog 56. zasedanja Generalne skupstine OUN biti problem
aktivizacije borbe protiv medjunarodnog terorizma. Nedavna uzasna teroristicka
akcija protiv Sjedinjenih Drzava, koja je odnela zivote hiljada nizasta krivih
ljudi, jos jednom je svom svojom drasticnoscu potvrdila neophodnost da svetska
zajednica izgradi puteve, metode i efikasne mere suprostavljanja medjunarodnom
terorizmu. Americka tragedija je svom svojom ociglednoscu potvrdila apsolutnu
istinu, da danas ni jedna drzava, ma koliko bila mocna, ne moze sebi dopustiti
da ignorise problem terorizma, niti pak da ozbiljnije racuina da ce taj problem
resiti samo svojim snagama. Tesko da se moze dovesti u sumnju cinjenica, da
medjunarodni terorizam postaje, ako vec nije postao, jedan od najopasnijih
izazova sveopstoj bezbednosti i stabilnosti ne samo u pojedinim regionima, nego
i na planeti u globalu. I niposto nije slucajno sto su ucesnici 54. zasedanja
Generalne skupstine OUN u usvojenoj na inicijativu Rusije izjavi zadatak borbe
protiv medjunarodnog terorizma okvalifikovali kao “apsolutni prioritet” svetske
zajednice. Taj stav su potvrdili lideri drzava – clanica OUN i na
proslogodisnjem Samitu milenijuma. U toku nekoliko poslednjih decenija
teroristicke akcije odnele su zivote na desetine hiljada ljudi. Od teroristickih
ruku ginuli su drzavni rukovodioci, kao sto su predsednik Egipta Anvar El Sadat,
premijer Svedske Ulof Palme, premijer Izraela Jicak Rabin, premijeri Indije
Indira Gandi i Radziv Gandi. Medjunarodni terorizam je mnogolik – tu su i desni
i levi ekstremisti, i separatisti, i “borci” za “etnicku cistotu” ove ili one
nacije. Medjutim, najvecu opasnost predstavlja danas religiozni ekstremizam,
ciji predstavnici pokusavaju da se predstave kao “zastitnici autenticne islamske
vere”. Medjutim, ti ljudi nemaju niceg zajednickog sa autenticnim islamom. To su
religiozni fanatici ili politicki avanturisti, koji pokusavaju da ucenje islama
i separatisticke parole iskoriste za svoje koristoljubive ciljeve. A to se na
najocigledniji nacin sagledava na primeru krize u Ceceniji. Za samo nekoliko
godina glavesine cecenskih “boraca za nezavisnost” pretvorili su ovu malu
severnokavkasku republiku, u sastavu Rusije, u kriminalnu zonu, u kojoj gazduju
teroristicke bande i odakle se organizuju akcije masovnog terora u razlicitim
ruskim gradovima i na teritorijama susednih sa Cecenijom regiona. Zrtve tih
akcija je nekoliko hiljada mirnih gradjana. U takvoj situaciji bila je sasvim
osnovana kontrateroristicka operacija koju su ujesen 1999. godine preduzele
federalne vlasti u cilju potpune likvidacije banditskih formacija. Dogadjaji u
Ceceniji jasno su pokazali, da je u toku nekoliko poslednjih godina terorizam i
definitivno izasao izvan okvira drzavnih granica i da se zona njegovog delovanja
sve vise siri, stvarajuci svojevrsnu medjunarodnu “teroristicku internacionalu”.
Grupe u sastavu te “internacionale” jedna drugoj pruzaju pomoc u parama, ljudima
i oruzju, razradjuju sprovodjenje zajednickih teroristickih akcija. Ruske
specijalne sluzbe dobile su argumentovane dokaze da su cecenski teroristi
uzivali podrsku razlicitih teroristickih organizacija iz redova arapskih
zemalja, a takodje i od medjunarodnog terorioste broj jedan Osame bin Ladena,
koji ne samo da je snabdevao cecenske terenske komandire milionima dolara, nego
je i organizovao prebacivanje u Ceceniju hiljada placenika. Delovanje Osame bin
Ladena predstavlja ociglednu ilustraciju svih opasnosti sadasnjih razmera
medjunarodnog terorizma. Prema podacima americkog kongresa, emisari tog
teroriste sada deluju u 34 zemlje sveta, pored ostalog i u Evropi – u Albaniji i
na Kosovu, u nekim zemljama Zajednice Nezavisnih Drzava – Azerbajdzan,
Tadzikistan i Uzbekistan. A u Avganistanu, gde je nasao utociste Osama bin
Laden, pomocu njegovih sredstava funkcionise 25 specijalnih poligona za obuku na
hiljade terorista. Analiticari Obavestajnog biroa Indije smatraju, da se u ovom
trenutku u podcinjenosti bin Ladenu nalazi najmanje 35 hiljada ljudi koji su
spremni za izvodjenje teroristickih akcija. Posebnu zabrinutost izazivaju
pokusaji teroriste broj jedan da dobije pristup oruzju za masovno unistavanje.
Prema izjavama poslusnika bin Ladena koji su uhapseni nakon sto su izvrsili
1998. godine teroristicke akte na ambasadu SAD u Keniji i Tanzaniji, pocetkom
90-ih godina organizacija bin Ladena je pokusala da se docepa i nuklearnog
oruzja, ali nije uspela da ostvari svoje planove. Prema podacima specijalnih
sluzbi niza zemalja, u logorima bin Ladena u Avganistanu vrseni su eksperimenti
i sa bakterioloskim oruzjem. Nema nikakvih garancija da taj covek ili glavesine
drugih krupnijih teroristickih grupacija, kada se docepaju oruzja za masovno
unistavanje, nece i primeniti to oruzje. I to ne samo protiv “ovaplocenja
svetskog zla”, kakvim smatraju Sjedinjene Drzave, nego i protiv koje hocete
druge drzave. U takvoj situaciji svetska zajednica nema drugog izlaza nego da
ujedini napore u cilju efikasnog suprostavljanja medjunarodnom terorizmu. I
nesumnjivo je da glavnu ulogu u tom ujedinjavanju treba da odigra Organizacija
ujedinjenih nacija. – 0 - Moskva, 18. septembra Valentin KUNJIN, politicki
komentator RIA “Novosti”
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
