sreda, 19.9.2001. Gost: Noam Chomski, profesor lingvistike na Univerzitetu MIT Domacini: Svetlana Vukovic i Svetlana Lukic, novinari
B 92: Zbog cega mislite da je doslo do ovih napada?
CHOMSKI: Da bismo odgovorili na ovo pitanje, prvo treba da identifikujemo pocinioce zlocina. Najcesca pretpostavka je da napadi poticu iz regiona Bliskog Istoka i da tragovi vode do Osama Bin Ladenove siroko rasprostranjene i razvijene organizacije, cije akcije mogu, ali i ne moraju biti pod njegovom kontrolom. Pretpostavimo da je to tacno. Razumna osoba bi onda, u odgovoru na vase pitanje, pokusala da dokuci Bin Ladenove stavove, kao i osecanja velikog broja njegovih simpatizera sirom regiona. O svemu tome imamo jako mnogo informacija. Bin Ladena su tokom godina cesto intervjuisali pouzdani specijalisti za Bliski Istok, da pomenemo samo najeminentnijeg dopisnika iz regiona, Roberta Fiska (londonski Independent), koji ima direktno, visedecenijsko iskustvo na tom terenu.
Milioner iz Saudijske Arabije, Bin Laden, postao je militantni islamski lider tokom rata protiv Rusa u Avganistanu. Bio je jedan od mnogih religioznih fundamentalistickih ekstremista, koje su regrutovale, naoruzavale i finansirale CIA i njeni saveznici u pakistanskoj obavestajnoj sluzbi, sa namerom da nanesu maksimalnu stetu Rusima (odlazuci njihovo povlacenje, smatraju mnogi analiticari), pri cemu je skoro nevazno da li je on licno imao direktne kontakte sa CIA-om. Za ocekivati je da je CIA davala prednost najfanaticnijim i najsurovijim borcima koje je mogla da mobilise.
Konacni rezultat bio je "unistenje umerenog i stvaranje fanaticnog rezima iz grupa koje su nepromisljeno finansirali Amerikanci"(dopisnik London Times-a, Sajmon Dzenkins, takodje specijalista za region). Ovi "Avganistanci", kako ih zovu (mnogi od njih, poput Bin Ladena, nisu iz Avganistana), izvrsavali su teroristicke operacije duz granice sa Rusijom sve do konacnog odlaska Rusa. Njihov rat nije bio usmeren protiv Rusije, koju preziru, vec protiv ruske okupacije i ruskih zlocina nad Muslimanima.
"Avganistanci", medjutim, nisu obustavili svoje aktivnosti. Pridruzili su se snagama bosanskih Muslimana tokom ratova na Balkanu; SAD se tome nisu protivile, a tolerisale su i podrsku koju su Talibani imali od Irana - iz kompleksnih razloga, kojima se ovde necemo baviti, osim konstatacije da zabrinutost zbog teske sudbine Bosanaca nije bila medju njihovim prioritetima. "Avganistanci" su se takodje borili protiv Rusa u Ceceniji, a vrlo verovatno su bili ukljuceni i u teroristicke napade u Moskvi i drugde na ruskoj teritoriji.
Bin Laden i njegovi "Avganistanci" okrenuli su se protiv SAD 1990.godine, posle osnivanja americkih trajnih baza u Saudijskoj Arabiji. Sa njegove tacke gledista, bio je to pandan ruskoj okupaciji Avganistana i, narocito, povreda specijalnog statusa Saudijske Arabije kao cuvara najvecih svetinja islamskog sveta.
Bin Laden se ogorceno suprotstavlja i korumpiranim i represivnim rezimima u regionu, koje smatra "neislamskim". Takav je, po njemu i rezim u Saudijskoj Arabiji, najekstremniji islamski fundamentalisticki rezim na svetu posle talibanskog i bliski saveznik SAD. Bin Laden prezire SAD zbog podrske takvim rezimima.
Poput drugih muslimana u regionu, i on je ogorcen dugogodisnjom podrskom SAD izraelskoj brutalnoj vojnoj okupaciji, koja je usla u 35-u godinu. Laden se protivi diplomatskoj, vojnoj i ekonomskoj podrsci Vasingtona ubijanju, svakodnevnim ponizenjima Palestinaca, sirenju naseobina sa namerom da se okupirane teritorije razbiju na kantone po ugledu na Bantustan, preuzimanju kontrole nad resursima i drugim akcijama koje veci deo sveta, sa izuzetkom SAD, smatra zlocinima. Laden se protivi i deceniju dugom americko--britanskom napadu na civilno stanovnistvo Iraka, koji je razorio drustvo i ubio na stotine hiljada ljudi, dok je u isto vreme ojacao Sadama Huseina, omiljenog prijatelja i saveznika SAD i Britanije u doba svojih najgorih zlocina, kao sto su oni protiv Kurda. Za razliku od zapadnjaka koji bi da zaborave, ljudi iz regiona dobro pamte ove zlocine.
Wall Street Journal (14.09.01) objavio je istrazivanje javnog mnjenja, obavljeno medju bogatim i privilegovanim muslimanima u regionu Zaliva (bankarima, profesionalcima, biznismenima blisko povezanima sa SAD). I oni su izrazili slicne stavove: otpor prema americkoj politici podrske izraelskim zlocinima i dugogodisnje blokade medjunarodnog konsenzusa o diplomatskom resenju; odgovornost SAD za razaranje irackog drustva i blokadu ekonomskog razvoja citavog regiona "podrzavanjem represivnih rezima". Ogromna vecina ljudi iz ovog dela sveta, koji zive u dubokom siromastvu i pod represijom, deli ove stavove, ali uz vecu dozu ogorcenosti, gneva i ocajanja, koji su i doveli do samoubilackih bombaskih napada. To je objasnjenje koje se namece svakome ko se suocava sa cinjenicama. SAD i veci deo Zapada radije se tese pricama. Citiram analizu iz uvodnika New York Times-a (16.09.01.): pocinioci su delovali iz "mrznje prema zapadnim vrednostima kao sto su sloboda, tolerancija, prosperitet, verski pluralizam i opste pravo glasa";akcije SAD su irelevantne, i zato ih ne treba ni pominjati (Serge Schmemann). Ovaj prigodni i uvezbani stav postaje norma. U potpunom raskoraku sa cinjenicama, on je u sluzbi samopovladjivanja i nekriticke podrske moci
Takodje je opste prihvaceno da se Bin Laden i slicni njemu mole za "veliki napad na muslimanske drzave", koji bi motivisao "fanatike da se pridruze njegovoj stvari" (Dzenkins i mnogidrugi). I ovo zvuci poznato. Eskalacija nasilja odgovara najbrutalnijim ucesnicima sa obe strane, sto pokazuje i nedavna istorija Balkana.
B 92: Kakve bi mogle da budu posledice ovog napada na unutrasnju politiku SAD i autorecepciju Amerikanaca?
CHOMSKY: Americka politika je vec zvanicno objavljena. Svetu je ponudjen "jasan izbor": pridruzite nam se ili se "suocite sa sigurnim ishodom razaranja i smrti". Kongres je odobrio upotrebu sile protiv bilo kog pojedinca ili zemlje za koje predsednik utvrdi da su umesane u napade, sto je doktrina koju, inace, svaki kongresmen smatra ultra-kriminalnom. To je lako pokazati. Pitajte iste te ljude kako bi reagovali da je Nikaragva usvojila tu doktrinu, kada je Amerika odbila da se povinuje naredjenju Svetskog suda da prekine sa "nezakonitom upotrebom sile" protiv Nikaragve i stavila veto na rezoluciju Saveta bezbednosti, kojom se sve zemlje obavezuju na postovanje medjunarodnog prava. A teroristicki napad o kome je rec, bio je daleko ozbiljniji i destruktivniji cak i od ovog zverstva koje se desilo prosle nedelje.
Sto se tice toga kako su stvari ovde shvacene, odgovor je mnogo slozeniji. Treba imati na umu da mediji i intelektualne elite u principu posluju odvojeno jedni od drugih. U stvari, odgovor na ovo pitanje u velikoj meri je stvar odluke: svi znamo da, uz dovoljno posvecenosti i ulozene energije, stimulisanje fanatizma, slepe mrznje i potcinjenosti autoritetima moze biti preokrenuto u svoju suprotnost.
B 92: Da li ocekujete da SAD sustinski promene svoju politiku prema ostatku sveta?
CHOMSKY: Prva reakcija bilo je intenziviranje one politike koja je i dovela do otpora i gneva, iz kojih je potekla podrska teroristickim napadima, kao i jacanje elemenata vladavine cvrste ruke: pojacana militarizacija, disciplinovanje podanika, udari na socijalne programe. Sve to se dalo ocekivati. Eskalacija nasilja povecava uticaj najsurovijih i najrepresivnijih delova drustva. Ali potcinjavanje ovakvom toku dogadjaja nije neizbezno.
B 92: Posle prvog soka javio se strah od toga kakav ce biti americki odgovor. Da li ga se i Vi bojite?
CHOMSKY: Svako razuman treba da se uplasi reakcije koja je vec objavljena i koja ce verovatno uslisiti Bin Ladenove molitve. Vrlo je moguce da cemo prisustvovati eskalaciji nasilja na vec vidjen nacin, ali ovoga puta na daleko siroj skali.
SAD su Pakistanu vec uputile zahtev da obustavi pomoc u hrani i ostale isporuke, kojima se bar jedan broj izgladnelih i napacenih ljudi u Avganistanu odrzava u zivotu. Ukoliko tom zahtevu bude udovoljeno, umrece nepoznati broj ljudi, koji nemaju nikakve veze sa terorizmom, verovatno milioni. Da ponovim: SAD od Pakistana zahtevaju da prakticno ubije milione ljudi, koji su i sami zrtve Talibana. To nije osveta. To je na nizem moralnom nivou i od osvete. Zahtev SAD je pomenut usput i prosao je skoro bez ikakvog komentara. Stepen reakcije na ovaj zahtev odslikava moralno stanje intelektualne kulture Zapada. Verujem da bi americki gradjani, kada bi imali predstavu o tome sta se cini u njihovo ime, bili krajnje zgadjeni. Bilo bi poucno potraziti istorijske presedane.
Ukoliko Pakistan ne udovolji ovom i drugim americkim zahtevima, mogao bi i sam da postane meta direktnih napada sa nepoznatim posledicama. Ukoliko se Pakistan pokori americkim zahtevima, moze se dogoditi da tamosnju vladu zbace snage veoma slicne Talibanima. Oni bi, u tom slucaju, imali nuklearno oruzje. To bi uticalo na citav region, ukljucujuci i zemlje proizvodjace nafte. U tom trenutku razmatramo mogucnosti rata koji bi mogao da unisti vecinu ljudskog roda.
Cak i da se izbegne ta mogucnost, dovoljno je da napad na Avganistance ima efekat kakav analiticari ocekuju: da navede veliki broj drugih muslimana da podrze Bin Ladena, cemu se on i nada. Cak i ako pogine, njegov glas bice slusan sa kaseta distribuiranih sirom islamskog sveta, a on ce biti postovan kao mucenik koji inspirise druge. Mozda se ovde treba setiti kako je jedan samoubilacki bombaski napad, kamion koji se zaleteo u americku vojnu bazu, proterao najvecu svetsku vojnu silu iz Libana pre 20 godina. Postoji bezbroj prilika za ovakve napade, a kada su samoubilacki, tesko ih je spreciti.
B 92: "Svet nikada nece biti isti posle 11.09.01". Da li se slazete sa ovom cesto ponavljanom recenicom?
CHOMSKY: Jezivi teroristicki napadi od utorka prosle nedelje nesto su potpuno novo u svetskim odnosima, ne zbog svog opsega ili karaktera, vec zbog mete. Ovo je prvi put posle rata 1812. da je teritorija SAD napadnuta, da je cak pod pretnjom. Napadane su njene kolonije, ali nikada sama nacionalna teritorija. Tokom dvesta godina SAD su bukvalno istrebile domorodacku populaciju, osvojile pola Meksika, Havaje i Filipine (ubijajuci na stotine hiljada Filipinaca) i, narocito u poslednjih 50 godina, prosirile primenu sile na veliki deo sveta. Broj zrtava je kolosalan. Prvi put cevi pusaka okrenute su u suprotnom pravcu. Isto vazi i za Evropu, cak i dramaticnije. Evropa je pretrpela krvozedna razaranja, ali u unutrasnjim ratovima, dok je u isto vreme sa ekstremnom brutalnoscu osvajala svet. Njene zrtve je nisu napadale spolja, osim retkih izuzetaka (IRA u Engleskoj, na primer). Zbog toga je prirodno sto NATO pruza podrsku SAD; stotine godina imperijalnog nasilja ostavile su traga na intelektualnu i moralnu kulturu Zapada. Tacno je da je ovo novi dogadjaj u svetskoj istoriji, ne zbog stepena pocinjenog zlocina, nazalost, vec zbog mete.
Kako ce Zapad odluciti da reaguje, pitanje je od najveceg znacaja. Ukoliko se bogati i mocni priklone svojoj nekoliko stotina godina dugoj tradiciji i pribegnu ekstremnom nasilju, doprinece njegovoj eskalaciji, sa poznatom dinamikom i dugorocnim posledicama, koje bi mogle da budu stravicne.
Naravno, to nikako nije neizbezno. Probudjena javnost slobodnijih i demokratskijih drustava moze da usmeri politiku ka humanijem i casnijem cilju.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
