U MILOSEVICEM JE INTERESU DA PRIHVATI
"PRIJATELJE SUDA"
@ Natasa Kostic
Beogradski advokat i predsednik Advokatske komore Srbije, Branislav Tapuskovic,
nedavno je, zajedno sa dvojicom svojih kolega, Holandjanininom Misom
Vladimirovim i Britancem Stivenom Kejom, imenovan za takozvanog "prijatelja
suda" Haskog tribunala u predmetu Slobodana Milosevica. O ovom i u drugim
slucajevima, kao i o samom Haskom tribunalu, saradnji nase zemlje sa ovim sudom,
Tapuskovic govori ekskluzivno za
"Svedok".
SVEDOK: Povodom Vaseg
imenovanja u troclani advokatski tim, koji je Haski sud angazovao, bilo je dosta
komentara u javnosti. Mozete li, za pocetak, da bi se izbegli nesporazumi, da
objasnite sta je to u stvari amicus curiae?
BRANISLAV TAPUSKOVIC: To je stari
pravni institut koji ne postoji kod nas, ali postoji u zemljama anglosaksonskog
tipa prava. Kao sto sam naziv kaze, amicus curiae je - prijatelj suda.
S: Kakva je razlike izmedju ovih
"prijatelja" i klasicnog branioca?
B.T:
Ima velike razlike. Znate i sami da je Milosevic resio da se brani tako sto ce
sam odgovarati na optuznicu Haskog tribunala. Njemu je to i dopusteno prema
propisima ovog suda. Medjutim, Haski tribunal svojim propisima ne predvidja
postojanje, kod nas dobro poznatog branioca po sluzbenoj duznosti, koji postoji
u svim zemljama sveta. To je u slucaju kada neko odbije da angazuje branioca,
ili iz materijalnih razloga, nije u mogucnosti da to ucini (sto je mnogo cesce).
Tada advokat, koga sud odredi, treba da radi u korist optuzenog kao da ga je on
sam angazovao.
S: O tom problemu je
dosta raspravljano ovih dana.
B. T: Da,
narocito na Pravnom fakultetu, od strane pojedinih profesora, koji ocigledno
brkaju neke pojmove. Oni se pitaju kako uopste moze neko da postupa u interesu
optuzenog, a protiv njegove volje. To i kod nas postoji, i to u vidu klasicnog
instituta branilaca po sluzbenoj duznosti. Tu nema nikakvih nesporazuma ni
nejasnoca. Nasa pozitivno pravo to i predvidja, kao i prava mnogih drugih
zemalja.
U svetu, trenutno sigurno 500
do 600 hiljada ljudi ima branioca koga nisu sami izabrali. Haski tribunal za
ovakve slucajeve predvidja institut pod nazivom amicus curiae. Smisao ovog
instituta nije pomaganje sudu u bukvalnom smislu reci. Njegov zadatak je da
prezentira sudu sve ono sto pomaze da optuzeni razjasni ceo slucaj.
S: Koliko mislite da bi odbrana
"prijatelja" mogla biti uspesna?
B. T:
Nijedan lekar ne moze sebe da leci. Zato i postoji ovaj institut, jer okrivljeni
tesko moze da neutralno posmatra problem u kojem je on centralna licnost.
S: Grupa profesora Pravnog fakulteta
uputila je niz zamerki Haskom tribunalu, koja se odnose na povredu procedure
prilikom hapsenja i postupaka pred sudom, gde Milosevicu nije procitana
optuznica?
B. T: Zar mislite da se nas
tim nece baviti i tim pitanjima. Tu ima mesta za brojne zamerke, i kad je rec o
nadleznosti, ali i nacina lisenja slobode. Medjutim, interesantno je da ta grupa
nasih profesora osporava nadleznost amicus curiae, a istovremeno su ponudili
sudu da oni obavljaju tu funkciju, i dali spisak od desetak profesora. Licemerno
je to sto oni i dalje zameraju meni i dvojici mojih kolega, sto se uopste bavimo
tim problemom. Zaista, krajnje neukusan paradoks.
S: Sta mislite da li su u pitanju
motivi finansijske prirode, ili zelje za profesionalnom afirmacijom pred tako
poznatim sudom?
B. T: Ne bih ulazio u
to. Malo pre pomenuti profesori su u raznim medijima komentarisali kako ja
uzimam hleb Milosevicevim advokatima. Svi znaju da on nije angazovao nijednog
advokata. Nas trojica smo odlucili da sva sustinska pitanja vezana za ovaj
predmet iznosimo iskljucivo u sudu.
Kosta Cavoski je izracunao koliko cu ja para zaraditi ako proces bude trajao
nekoliko godina. Mozda cu u ovoj funkciji ostati 15 dana, mozda cetiri meseca,
jer Milosevic moze svakog trenutka angazovati branioca i time je nasa uloga
okoncana.
S: Milosevic je odbio da
kontaktira sa vama, da li ste razgovarali sa nekim od clanova njegove porodice?
B. T: Ne, i u tom pogledu necemo raditi
nista protiv njegove volje. Ja se ipak nadam da ce se Milosevic predomisliti,
jer bi to za njega bilo korisno.
S: Da
li ste ranije nekim drugim povodom, kontaktirali sa
Milosevicem?
B.T: Interesantno je to da
u ovom gradu gotovo da i nema coveka iz javnog zivota koga nisam sreo ili
upoznao, ali nisam upoznao Slobodana Milosevica ni Vojislava Kostunicu. A branio
sam mnoge politicare - Vuka Draskovica, Zorana Djindjica, itd.
S: U stranoj stampi se pojavila
informacija da je Haski tribunal osnovan da bi se sudilo Milosevicu, Karadzicu,
Mladicu i drugim visokim funkcionerima iz bivse SFRJ, a da ce preostali optuzeni
biti ustupljeni nacionalnim sudovima?
B.
T: To je pretpostavka. Pravilo je da se u situaciji kada zastupate necije
interese bavite konkretnim slucajem. Zasto to nije isti arsin i za druge, to
nije nikakav argument. Ukoliko bilo sta ukazuje na to da slucaj ima i politicke
dimenzije, moram i time da se bavim. Kada sam bio branilac u slucajevima kada su
politicki interesi uplitali u rad suda, nisam se ustezao da na to i
ukazem.
Biljana
Plavsic se predomislila
S: Jos jedan od "haskih
slucajeva" izazvao je u skorije vreme dosta paznje u javnosti. To je
dolazak Biljane Plavsic, i garancija Vlade SRJ za osobu koja nije
drzavljanin ove zemlje.
B. T:
Biljana Plavsic je na pocetku procesa podnela zahtev sudu de me imenuje za
njenog branioca. Medjutim, iz odredjenih okolnosti gospodja Plavsic se
predomislila, i resila da uzme za branioca Amerikanca. Zbog toga ne bih
komentarisao ovaj dogadjaj.
S:
Znate li koje su okolnosti uticale na gospodju Plavsic da promeni
odluku?
B. T: Pretpostavljam da je
smatrala da je bolje da je brani neko ko se bavi anglosakonskim pravom.
Ali, ponavljam, ne znam, jer kao sto nisam imao uticaj na to da podnese
zahtev da je ja zastupam, tako nisam imao uticaja da kasnije promeni
odluku.
S:
Sto se tice odbacenog Zakona o saradnji sa Haskim tribunalom, neki pravni
strucnjaci smatraju da je bio dobar, i da bi trebalo napraviti novi zakon
koji bi postavio okvir za saradnju sa ovim
sudom?
B. T: Smatram da je to bio
sasvim korektan Zakon s propisanom procedurom koja bi morala biti
postovana pre no sto bi bilo ko bio izrucen. Ne mogu da shvatim zbog cega
to tada nije uradjeno. Hrvati su jos 1996. godine doneli Ustavni zakon o
saradnji sa Hagom, Bosanci, takodje. Nazalost, mi ne umemo da budemo
takticni i mudri, vec na sve odgovaramo rigoroznim potezima na svoju
stetu.
U slucaju
Milosevica - sud je preskocen
S: Ko je po Vasem misljenju
pravno odgovoran za izrucenje Slobodana Milosevica Haskom
tribunalu?
B. T: Mogu da kazem samo
da je to moralo biti ostvareno preko nadleznog suda - istraznog sudije,
ili Krivicnog veca. Ko god da je resio da to ucini, nije mogao bez sudske
odluke.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
