| Reporteri NT medju "svetim ratnicima" u Sandzaku i na
Kosovu |
|
Sjenicke vehabije skolovale se
u
Maglaju: Lider vehabija
A. | |
Vehabije su svoje
ucenje donele u Sandzak iz Bosne, gde su pohadjali mudzahedinske
verske i diverzantske skole. Ne kriju spremnost da se zrtvuju za
islam kroz dzihad, a jedan od njih za NT kaze:
Tesko onom
ko mi zeli zlo.
ZLO VRACAM JOS
GORIM! |
Nastali na
Balkanu?
Na Balkanu je vehabija bilo jos
u vreme Otomanske imperije. Nastali su u 18. veku na Arapskom
poluostrvu, a osnivac im je Muhamed Ibn Vehab, sledbenik Ibn
Tajnije, teoreticara hanibalisticke pravne skole u sunitskom islamu.
Prema recima Saliha Selimovica, istoricara, vehabizam je po Bosni
rasirio upravo njegov tvorac. Naime, veruje se da je Vehab bio s tog
podrucja. U turskom carstvu bili su progonjeni jer su se otvoreno
suprotstavili sultanu, koji je bio i kalifa, verski poglavar. Pokret
je na pocetku imao politicke dimenzije. Ugusili su ga jos Turci, da
bi se obnovio prvo na Kosovu, pre 15-tak godina, a potom i u
Bosni. |
|
V.C.
Spasojevic
Foto: Boris
Subasic
|
Muslimani,
vernici, zovu ih vehabije, redje vahabije, i smatraju sektom i otpadnicima
od islama. Kazu da ih u Sjenici predvodi izvesni A., duge homeinijevske
brade. On i njegove pristalice ucenje su doneli iz Bosne, gde su pohadjali
mudzahedinske verske skole. Kruzi i prica da je rec "svetim ratnicima",
odnosno Bin Ladenovim vojnicima koji se spremaju za dzihad. On to ne
priznaje.
Muslimani ih se klone jer vele da su zatvoreni i
neprijatni. Tamo gde su brojni, a ima ih u svim islamskim zemljama, cesto
se krvavo obracunavaju sa onima koji im ne prilaze i pljackaju im imanja.
Srbi ih se plase jer misle da su ekstremni fundamentalisti, spremni da u
dzihadu umru, ali i druge povuku za sobom u smrt.
Nas sagovornik A.
ljuti se kad cuje za vehabije. On i njegovi istomisljenici smatraju se
autenticnim tumacima Kurana, iskrenim muslimanima. A vehabije? Vehabija u
Sandzaku nema! Oni iskljucivo zive, kaze, u Saudijskoj Arabiji. Objasnjava
da ove domace "iskrene muslimane" hodze tako zovu samo zbog neobicnih
brada koje nose. Osnovno geslo im je, istice, da nije musliman onaj koji
ne pomaze siromasnima, bez obzira na veroispovest. A hodze su se,
komentarise, izbezobrazile, pa naplacuju sahrane i po 700 maraka. Celom
pokretu pokusava da da socijalnu dimenziju.
- Covek mora da proda kravu
i ostavi porodicu bez icega da bi platio da ga ukopaju - zali se
A.
Njegove reci zvuce robinhudovski, ali pogled plasi dok brzo sara
levo-desno tokom razgovora. Ne zeli da prica za novine, ne zeli da mu
pominjemo ime, ne prima nas u kucu, ali sedamo na klupu u dvoristu. Zena
kuva kafu i iznosi sok. A. nekoliko puta ponavlja dok mu oci sevaju:
-
Ko je prema meni dobar, i ja sam prema njemu. Ali tesko onom ko mi zeli
zlo! Takvi su ljudi ovde. Gorstaci. Zlo vracamo jos gorim.
Poruka je
jasna. Sa njima se ne treba saliti. A. ce u ovoj prici ostati nepoznati
Sjenicanin, za svoje sugradjane vehabija i otpadnik od islama.
Kratke pantalone i "talibanske"
brade
O vehabijama mnogi nezvanicno
pricaju. Zvanicno ih nerado pominju, mahom iz straha. Na potezu od Novog
Pazara, preko Sjenice, do Tutina, kada ih u retkim prilikama sretnete na
ulici, paznju skrecu neobicnim "talibanskim" bradama, sirokim pantalonama
iznad clanaka, da se genitalije nijednog momenta ne ocrtaju, i belim
kapicama slicnim albanskom kecetu. Njihove zene nose nikap, odnosno
potpuno su zabradjene, prekrivenih lica, s mrezicom preko ociju.
Nas
sagovornik A. uklapa se u profil. Ima siroku, pljosnatu bradu, ali njegova
zena ne pokriva lice, vec samo glavu, a oci su joj krejonom izvucene na
donjim rubovima. I ostali muskarci koje smo videli obavezno pustaju brade,
a mladji su skoro svi celavi ili izrazito kratko podsisani.
Vehabizam,
kao ortodoksno sunitsko ucenje (balkanski muslimani su suniti), na prostor
Sandzaka, kako ga zovu sami muslimani, odnosno Raske oblasti, na cemu
insistiraju Srbi, stigao je iz Bosne. Po okoncanju rata mudzahedini koji
su se nastanili u Maglaju i okolini osnovali su versku skolu. Prvi
polaznici iz Jugoslavije bili su Sjenicani, medju njima i nas sagovornik.
Skola je kasnije ukinuta, ali su ostali cetvoromesecni letnji kursevi od
aprila do avgusta. Formirani su i kampovi na obali Otrozackog jezera, u
blizini Zenice. Organizovala ih je arapska kancelarija
Taibah-internacional, zvanicno humanitarna organizacija. Veruje se da su
polaznici ujedno savladali i diverzantsko-teroristicku obuku.
Racuna se da vehabija u Novom Pazaru ima tridesetak, a u Sjenici i
okolini se broj od 1999. povecao na cak 200. Sjenicani ovo
demantuju, tvrdeci da im Novi Pazar "prebacuje vruc krompir".
Lokalni Srbi kazu:
- Nase mesto je siromasno, a u Novom Pazaru jedan
prozvodjac farmerki skoro je sa familijom i prijateljima proslavio
zaradjeni sesnaesti milion maraka! Misite li da je to stvarno zaradio od
farmerki!? Naravno da takvi mogu da finansiraju i najradikalnije pokrete!
Komsija
musliman prijavio policiji da "silom" pokrstava decu: Otac
Radoslav Jankovic |
Sve cesci napadi na pravoslavne svestenike, a otac
Radoslav kaze:
Muslimani Srbima ar placaju i
50.000 DM kako bi
se
iselili
Svestenici Srpske pravoslavne crkve
nisu imali nikakve kontakte sa vehabijama, ali se zale na opstu
klimu u Raskoj oblasti. Kazu, mir je samo prividan, a u vazduhu
lebdi pritisak na Srbe. Varnice za tren eksplodiraju u pozar, kao
kad je policija jedva sprecila vece nemire posle kosarkaske utakmice
Jugoslavija - Turska.
Otac Radoslav Jankovic iz novopazarske
crkve Sveti Nikola komentarise da ga cela prica podseca na kosovski
scenario. Srbi se sve vise sele, posebno posle 5. oktobra, a
muslimani kupuju njihove kuce i imanja, ne pitajuci za cenu. Tako je
ar placa u novopazarskom predgradju Selakovac, gde su Srbi imali
imanja i gajili povrce, dostigao cak 50.000 maraka!
Od sest
novopazarskih osnovnih skola, u dve nema nijednog srpskog prvaka.
Polako nestaju Srbi iz sela Savci (muslimana je bilo ispod 50
odsto), iz Trnave, Kuzmiceva...
- Hvala Bogu, sve je vise
kontakata sa Islamskom zajednicom - kaze otac Radoslav. - Nazalost,
postoje grupe, ne znamo da li iza njih stoji neka organizacija, koje
u svakoj prilici ispoljavaju mrznju. Svestenik ne moze da prodje
ulicom a da mu neko ne dobacuje ili ga ne psuje.
Tako se ocu
Radoslavu desilo da je jedne veceri, oko 21.30, izasao na ulicu da
saceka gosta pristiglog iz Australije. Iz grupe od tri maloletnika
zaculo se: "Eno ga pop, j.... mu majku srpsku!" Posto je svestenik
posao prema grupi, onaj koji je dobacivao pobeze, a on preostalu
dvojicu uvuce u portu:
- Insistirao sam da mi kazu ko je bio
treci. Oni su se pravdali da nisu dobacivali. Posle nekolko minuta
pojavila se policija po prijavi nekog iz komsiluka. Revnosni komsija
javio je da ja nocu silom u crkvu uvlacim maloletnike da ih
pokrstim!
Otac Petar, iguman manastira Djurdjevi stupovi, takodje
potvrdjuje da su provokacije mladih muslimana sve cesce:
- Na
meti je najvise otac Mihajlo, iguman Sopocana. Jedne noci je u
podnozju manastira galamila grupa mladica. Monasi su strpljivo
cekali da prestanu dok ovi nisu poceli da hule na Hrista i
Bogorodicu. Vikali su: "Odlazite odavde! Ovo je Suljova zemlja
(Sulejmana Ugljanina, prim. aut.)! Ovo je Turska!" Otac Mihajlo ih
je slikao i prijavio slucaj policiji. Kada je ispricao
gradonacelnici Novog Pazara, gospodji Vasviji Gusinac,
prokomentarisala je: "Jadan Suljo, sta mu se sve
pripisuje!" |
Vehabije se zalazu za povratak na osnovne principe islama i odbacivanje
bilo kakve raskosi. Socijalna klima u Novom Pazaru potpuno im odgovara,
jer su razlike izmedju bogatih i siromasnih muslimana ogromne. Bogati
zidaju velelepne kuce, unutra ukrasene jevtinim turskim glamurom. Stare
porodice polako izumiru. Nosioci nove elite obavezno se nocu kockaju, dok
im zene idu kod prijateljica "na posedak". Sve ih je vise zabradjenih, ali
im, za utehu, muzevi i ocevi kupuju dzipove. Mlade zene ih voze po gradu,
izazivajuci neskrivenu radoznalost dosljaka. Oblace se u Italiji i
beogradskom Cumicevom sokacetu. Novopazarski teksas nije za njih.
Za
razliku od njih, siromasni su stvarno siromasni i njih je najvise na
ulicama i pijacama.
Vehabije ne postuju kultove. Klanjaju rasirenih
nogu, lupajuci, takodje rasirenim, laktovima o pod. To bi trebalo da
simbolizuje odlucnost da se bore i dobrovoljno zrtvuju za islam.
U
Bosni su, tvrdi beogradski profesor dr Miroljub Jevtic, dolazili u
konflikte s lokalnim hodzama, jer ih Islamska zajednica ne priznaje, a ovi
nju smatraju izdajnikom vere. Ulazili su u dzamije, zauzimali prvi red i
kad pocne klanjanje demonstrativno su ustajali, gurali vernike da prodju,
usput ih, kao nehoticno, sutirajuci dok izlaze.
Hodze su degradirali,
a u Sanskom Mostu su jednog, navodno, cak gurnuli sa bicikla. Profesor
Jevtic tvrdi da kad god se nadju u mesovitim zajednicama, izazivaju krvave
sukobe.
Srbi bezbedni dok ne
diraju muslimane
Medjutim, u nasoj sredini jos
nije bilo nikakvih ozbiljnijih incidenata. Glavna aktivnost im je deljenje
brosura koje stizu iz Sarajeva i Beca i vrbovanje pristalica. Poslednja
"zrtva" u Sjenici bio je jedan konobar. Novac im takodje stize preko
Sarajeva, uglavnom iz Beca. Izrazito su zatvoreni i ne druze se sa ostalim
muslimanima.
Vehabizam u Sjenici posebno uzima maha medju mladima. Grupu predvodi
sin naseg sagovornika A., simpatican momak s neobicnom bradom.
Mladen
Tripkovic, bivsi direktor sjenickog Doma kulture veruje da se medju
mladima brze sire zbog nedostatka novca:
- Oni imaju para i, kao neka
sekta, mladice vrbuju placajuci im pice. Tako, u kaficu vidite grupu kako
pije sok i na kraju uvek jedan plati.
Njegov prijatelj Salih Selimovic,
direkor skole u Kladnici kod Sjenice, pita se iz cijih se fondova
finansiraju. Kaze:
- Oni su opasan politicki pokret i najekstremnija
islamska sekta. Sva sreca da i muslimani to znaju, a hodze ih smatraju
nevernicima i otpadnicima.
Medjutim, bez obzira na otpor Islamske
zajednice, hodze nemaju pravo da ih izbace iz dzamije kad pocnu drugacije
da klanjaju. To nije bio slucaj sa kladnickim hodzom, koji vazi za prekog
coveka.
- Dosli su u kladnicku dzamiju iz Sjenice. Kad je pocelo
klanjanje, mesni zivalj se pobunio. Hodza se nije libio i pripretio im je
da izadju i da mu ne kvare dzemat (vernike). Nisu se vise vratili - prica
Selimovic.
Mladen Tripkovic pitao je i Selimovica i druge, manje bliske
muslimane, koliko su vehabije opasne:
- Zanimalo me je da li postoji
verovatnoca da ih neko izmanipulise i iskoristi. Nas Srba u Sjenici je
20-tak odsto i sve vreme se trudimo da odrzimo normalan sazivot. Muslimani
su na moje pitanje slegali ramenima. Nista mi nisu odgovorili!
Slicno
pitanje, malo bolje formulisano, uputili smo i mi nezvanicnom lideru
sjenicke grupe.
- Srbi u Sandzaku su bezbedni ako ne diraju prvi
muslimane i ako se muslimani vrate pravoj veri - kaze A. - Ne znam zasto
su me Srbi smatrali najekstremnijim pripadnikom SDA, kad sam ja zeleo da
svima bude bolje, pa i Srbima. Moramo da se tolerisemo i da zivimo
zajedno, a to mozemo samo ako jedni druge postujemo. To sto ne dam da Srbi
bombarduju ili okupiraju Sandzak ne znaci da ne postujem svoje komsije
dotle dok oni postuju mene. A o islamu, o tome ne bih sa vama. Vi necete
nista razumeti, a ja ne mogu da kazem ono sto je istina, a lazi da govorim
necu. Sto da pravimo problema mojoj deci kad ionako jedva zaradim za
porodicu otkad mi je drzava zabranila da radim. Reci cu vam samo da su sve
te price o diverzantima i teroristima budalastina.
I dok nas ispraca iz
dvorista prepunog jabuka i cveca, A. dobacuje:
- Borio sam se protiv
Milosevica, ali on bar nije krio svoju politiku, za razliku od ovog
Kostunice koji se zaklanja iza kojecega.
Iz povece nezavrsene kuce
dopiru zvuci molitvi i Bliskog istoka.
;)
Kamenovani
srpski navijaci
Milorad Markovic bio je medju srpskim
navijacima koji su pokusali da proslave pobedu kosarkasa Jugoslavije
nad Turskom:
- Bilo je tridesetak kola u koloni, a u svakim
troje-cetoro, sto mladica, sto devojaka. Tacno je da smo vikali:
"Srbija! Srbija!" U centru smo naleteli na vise od 100
muslimana. Poletelo je kamenje i flase. Jednog momka su torbom punom
kamenja udarili u glavu, a drugom su posekli lice sajlom ili nekim
lancem. Pridolazilo ih je sve vise. Vikali su: "Ovo je Turska" i
"Alahu ekber!" Zacuo se pucanj u vazduh negde iz gomile. Mi smo
pokusavali da se izvucemo. Siguran sam da niko od nas nije pucao,
nismo blesavi. Spasla nas je policija koja se pojavila da nas
rastavi. Medjutim, policija je posle toga pocela nas da privodi jer
su muslimani tvrdili da smo ih isprovocirali pucnjavom. Srecom, iza
nas je stala SPC, pa je stvar legla. |
Sledeca
strana |
