Intervju: Prof. dr Branislav Ivković, član sekretarijata izvršnog odbora glavnog odbora SPS-a DOS smatra da od njih sve počinje kao što i svaki kamen misli da sa njim počinje kameno doba Što se tiče struja u SPS-u, imamo jednu jedinu apsolutno dominantnu koja zahteva jedinstvo u partiji • Ko bi i pomislio da radi drugačije naišao bi na monolit članstva koje zahteva jedinstvo
• U Skupštini Srbije, iako ste predsednik poslaničkog kluba SPS-a, DOS-ova većina oduzela Vam je poslanički imunitet. Očekujete li da ćete, kako je već postalo praksa, i Vi iz zatvora dokazivati da niste krivi? – U ovoj zemlji se danas može svašta očekivati. U zemlji u kojoj je 40.000 socijalista, samo zato što su socijalisti, ili razrešeno dužnosti ili ostalo bez posla. U zemlji u kojoj je 250 socijalista, najčešće pod optužbama za „zloupotrebu položaja” ili „zloupotrebu položaja u podstrekivanju”, završilo i do četiri meseca u zatvoru. Pri tom, moram da naglasim, znam samo za jedan slučaj kada je optužnica i podignuta. Za mnoge, na primer za jednog direktora u Kruševcu koji je četiri meseca bio u zatvoru, optužnica ni danas nije podignuta. To znači da ipak u pravosudnom sistemu ove zemlje rade i čestiti ljudi, koji jako dobro znaju da će sutra ili prekosutra neko gledati šta su u vreme ovog režima radili. U mom slučaju, zakazano je vanredno zasedanje Skupštine i uz kršenje temeljnih pravnih normi oduzet mi je imunitet na koji se nikada nisam ni pozivao, jer mi je savest potpuno čista. I sve se to zbivalo usred međusobnog javnog optuživanja čelnika DOS-a za kriminal i korupciju, pri čemu smo svi mogli da shvatimo da iza toga stoji prebacivanje odgovornosti za teške posledice njihove vladavine koje će građani tek osetiti u stvarnoj meri. Oni koji su gledali prenos sve su mogli da vide i znaće da procene. • U predizbornoj kampanji obećano je da neće biti revanšizma. Ni sada se to ne naziva tim imenom. Kako biste Vi kvalifikovali odnos ove vlasti prema bivšim čelnicima? – Uprkos sasvim drukčijim predizbornim obećanjima, dolaskom DOS-a na vlast zavladao je pravi politički teror, čak politički rasizam. Uvođenje „kriznih štabova” i besomučno proganjanje ljudi, podsticanje psihologije linča i crno-belog gledanja na stvari, najcrnje je što je zaživelo na ovim prostorima. Dugo sam se pitao ko je mladima Srbije poturio tu crno-belu sliku, crno-beli simbol „Otpora” koji poziva na isključivost, na ono najcrnje što je posejano po ovoj zemlji posle 5. oktobra. Bila je to, u stvari, podloga za politički teror, za podelu na građane prvog reda (DOS-ovci i njihovi sledbenici) i građane drugoga reda (opozicija, pre svega socijalisti). Mi smo bili kao milosrdne sestre prema opoziciji, u poređenju sa ovim što se sada dešava. Kako se obogatila nekadašnja opozicija • Zašto je to poprimilo takve razmere? – Mislim da je reč o invertovanom najdubljem kompleksu niže vrednosti, o dizajniranoj frustraciji koja je slučaj za psihologe i psihijatre. Ima tu i onoga da svaki kamen misli da od njega počinje kameno doba. I još nešto: svi ti ministri i članovi sadašnje vlade neka kažu narodu odakle im kapital. Ja mogu za svaku stvar koju imam da kažem odakle mi, kako sam je zaradio. Svi oni su bogati, dobrostojeći, isfinansirani na različite načine i niko ih pri tom nije sprečavao. Jeste u vreme vlasti SPS-a bilo ekstrema i ispada prema pojedinim ljudima, i prema nekim mladim ljudima (čuo sam za nekoliko zaista ružnih slučajeva), ali ovakav sistemski teror i sistemsko huškanje na teror ni jedna zemlja nekadašnjeg istočnog bloka nije imala. I nigde se opozicija, tobože ugnjetena, nije obogatila kao što su se obogatili sadašnji vlastodršci dok su bili u opoziciji. • Rekli ste da je više od 40.000 ljudi, samo zato što su članovi SPS-a, ostalo bez posla. I Čedomir Jovanović je izjavio da je u Srbiji od oktobra do decembra toliko ljudi u Srbiji izgubilo posao. Postoji li preciznija evidencija o tim ljudima, o formalnim i stvarnim razlozima da im se tako ugrozi elementarna egzistencija? Šegrt nije ni neshvaćen ni usamljen • Dmitar Šegrt, ugledan privrednik, čovek kojem se ništa ne može prigovoriti, personifikacija uspešnosti SPS-a, čovek kojeg razumeju i Evropa i domaće višenacionalne sredine, ostao je izgleda neshvaćen jedino u Vašoj partiji. U čemu je problem? – Niste u pravu. Dmitar Šegrt u SPS-u nije ni neshvaćen ni usamljen. Znam da najveći deo njegovih stavova podržava ogromna većina članstva SPS-a. Nije, međutim, ni malo dobro za SPS što se tekst njegove ostavke našao prvo u medijima. Znam da Dmitar Šegrt tvrdi da on to nije omogućio, ali onaj koji jeste naneo je ozbiljnu štetu SPS-u. Slažem se da je Šegrt čovek koji je dostigao izuzetan nivo u svom radu, jedan je od najboljih jugoslovenskih menadžera uopšte, i ne može mu se pripisati partijski karijerizam. Ima predispozicije da posle nekih budućih izbora bude najozbiljniji kandidat za premijera Srbije. Siguran sam da će programska deklaracija SPS-a na kojoj se radi, kroz reformisanje i modernizovanje partije, kroz temeljne i delotvorne odgovore na najkrupnija pitanja naše današnjice, otvoriti prostor u kojem će za ljude poput Dmitra Šegrta biti mesta u prvim redovima. Verujem da će i on to uvideti i da će se vratiti tamo gde mu je mesto. – SPS je napravila analizu i naš podatak je pouzdan. Četrdeset hiljada ljudi je izbačeno sa posla. Među njima i ključni eksperti, osvedočeni stručnjaci, na primer u Elektroprivredi, zbog čega nismo imali struje usred juna, što se nikada ranije nije dešavalo. Ili su raspoređeni na sramna radna mesta s obzirom na njihovu kvalifikaciju. Svugde, od stručnjaka koji su radili u raznim ministarstvima, preko profesionalaca u medijima, do proizvodne sfere. Radi se o čistoj osveti. U taj broj nije uračunat veliki broj građana koji ostaju bez posla zato što sadašnji režim ne zna ili neće da vodi državu kako treba. Pad primarne proizvodnje automatski je i pad standarda, pad svega. Samo u decembru prošle i januaru ove godine 52.000 radnika je zbog toga ostalo bez posla. Evo još jedne ilustracije za sadašnje stanje. Setite se koliko su sadašnji vlastodršci nekada govorili o odlivu mozgova, ali sada odlazi dva i po puta više mladih ljudi nego u periodu od 1992-2000. Mladi ljudi ne vide perspektivu • Zašto? – Zato što ne vide perspektivu u zemlji u kojoj je očito u toku ubijanje privrede. Evo, samo u avgustu ove godine proizvodnja je niža 9,5 odsto u odnosu na avgust 2000, kada smo bili pod potpunom blokadom i pod „groznim režimom socijalista”. • Da li je godinu dana dovoljna distanca za analizu uzroka koji su doveli do 5. oktobra? – Nama u SPS je i mnogo manja vremenska distanca bila dovoljna da razumemo i ocenimo svoje pogrešne odluke i postupke od pre 24. septembra 2000. Ni danas se, međutim, ne može opovrgnuti da je jedno vrlo sofisticirano angažovanje ne samo unutrašnjih snaga DOS-a nego i inostranih kapaciteta, od medija i specijalnih organizacionih sistema do finansijera, učinilo da se ti izvori pretvore u referendum „za” i „protiv” Slobodana Miloševića i njegove partije. To je činjenica koja sigurno živi u glavama svih građana Srbije. Razumem građane Srbije koji su glasali za DOS. Dugo se teško živelo. Lako ih je bilo ubediti u isključivu krivicu jedne partije i jednog čoveka. Sada, nakon godinu dana, siguran sam, oni razumeju koliko je to bila pojednostavljena slika i koliko su prevareni. Mi smo svoje greške i propuste spoznali i nećemo ih ponoviti. Mi tražimo izbore • A šta očekujete od narednih izbora, za koje većina ljudi smatra da će biti već na proleće? – SPS već šest meseci javno zahteva vanredne parlamentarne izbore.Zahtevamo jer smo uvereni da je odnos političkog uticaja pojedinih partija kod građana Srbije bitno drugačiji nego što je bio 24. septembra i naročito 23. decembra prošle godine. Radili smo istraživanja i znamo da bi na tim izborima značajno bolje prošla SPS i njeni kandidati. Tražimo te izbore da bismo presekli ovaj sunovrat, i privredni i državni. Šta se u državnom smislu promenilo od dolaska DOS-a na vlast? Kušnera je zamenio Hekerup, koji kroz ustavne okvire i izbore 17. novembra legalizuje novu državu (vidimo da na tom poslu neposredno sarađuju i neki lideri DOS-a). Odnosi sa Crnom Gorom su gori nego što su bili. Pokrenuli su se novi i stari separatizmi. I državna situacija je, dakle, krajnje klimava. Bez rešavanja tih pitanja i stabilizacije nema napretka ni privrede ni društva. Na drugoj strani, brzometna svojinska transformacija preti da se, nastojanjem da se značajni kapaciteti prodaju za kraće vreme nego što je neophodno, u najtežim okolnostima sačuvana imovina svih građana Srbije sada preda daleko ispod cene. Zbog svega toga mi tražimo izbore, uvereni da građane Srbije niko ne može dva puta prevariti. Na tim izborima očekujemo značajno bolji rezultat svih opozicionih partija, posebno SPS-a. • Neki analitičari bliski SPS-u smatraju da jedan od osnovnih razloga što reforme u toj partiji ne idu brže i što SPS nije još jača opozicija, uz sve navedeno, leži u činjenici da je Milošević uhapšen i izručen Haškom tribunalu? – Da, uz sve neverovatne teškoće, najznačajnija nevolja i faktor poremećaja u proteklih godinu dana u radu SPS-a nastao je kad je predsednik SPS-a Slobodan Milošević odlučio da ode u pritvor, da bi izbegao veliki broj žrtava, kako u okupljenom narodu i među licima s uniformama, tako i među svojim drugovima koji su bili rešili da ga brane do kraja. To je postalo još drastičnije kada je predsednik Milošević kidnapovan iz pritvora i prebačen u Hag. Situacija kad joj se predsednik nalazi u zatvoru je vrlo teška za svaku partiju, pogotovu kad je pod strašnom optužbom, i on lično i narod koji je vodio, za genocid nad drugim narodima. Mi sa tom činjenicom živimo i nastojimo, srazmerno svojim mogućnostima, da nadoknadimo taj ogroman nedostatak. Slavoljub Veselinović Energija članstva traži brže reforme partije • Mnogo se govori o tome da u SPS-u postoje dve ili tri struje, da je na pomolu podela. Da li je to tačno? – Ni jedna partija zemalja u tranziciji nije prošla kroz ovako težak period kroz kakav je prošla SPS. Ipak, SPS je taj period iskoristila na način koji joj omogućava da sada može da bude, od svih partija na političkoj sceni, u najpovoljnijem položaju. Naše članstvo su pokušali da oblate i pred njihovim porodicama, na radnim mestima, deca su im maltretirana u školi, ali najveći broj je ipak istrajao i ostao u SPS-u. Ostali su časni, vredni, pošteni građani ove zemlje, koji naprosto imaju duboko usađenu težnju ka socijalnoj pravdi, ravnopravnosti, slobodi, ka društvu koje će dati jednaku startnu šansu svim mladim ljudima. To nas je dovelo u poziciju da danas imamo jednu pročišćenu i homogenizovanu partiju, iz koje su otišli oni koji u njoj nisu ni bili s čistim motivima. Postoje i oni koji su otišli ranije, uočivši greške i propuste, ali nisu bili strpljivi da unutrašnjim partijskim radom stvari popravljaju, nego su nemo odlazili. Očekujem da će takvi ljudi početi da se vraćaju. Imamo i treću kategoriju, one koji su se pasivizirali, iz straha zbog toga što oni ili članovi njihovih porodica rade u državnoj upravi ili javnim preduzećima, pa ne žele da sebi i svojima odmognu partijskim angažmanom u SPS-u. Ali oni koji su u svim tim teškim okolnostima ostali izborili su se za demokratizaciju i konsolidaciju partije. Što se tiče struja, imamo jednu, jedinu, apsolutno dominantnu. To je ona koja zahteva jedinstvo u SPS-u. Ta struja je i glavna i odlučujuća. Ko bi i pomislio da radi drukčije, naišao bi na monolit članstva koji zahteva jedinstvo. Članstvu je jasno da demokratizovana, reformisana, modernizovana SPS predstavlja onu snagu koja iza njih stoji i koja ima realnu šansu da se vrati na vlast. Ne da se vrati prosto vlasti radi, nego zato što ima kadrovski i svaki drugi potencijal da vodi opštinu, pokrajinu, republiku, saveznu državu bolje od ma koje političke partije na sceni u Srbiji. • Tvrdite, dakle, da struja u SPS-u nema? – Postoji više struja u pogledu različitog viđenja brzina i dubina nekih procesa. Jedna ogromna energija članstva zahetva brže suštinske reforme partije. Nedavno sam šest-sedam sati razgovarao sa akademikom Mihailom Markovićem. I on sam kaže da SPS još nema novi celovit program. To su još uvek samo programske osnove. One moraju biti izmenjene, dograđene i pretvorene definitivno u program. Pošto nam kongres sada nije prioritet, odlučeno je da se uradi programska deklaracija, kao dogradnja programskih osnova SPS-a. Ako taj rad pokaže da su potrebni veći programski zahvati, onda će kongres biti neminovan. To je, pak, unutrašnja politička stvar SPS-a. Glavni odbor će sigurno imati dovoljno domaćinske i državotvorne odgovornosti, razuma i mudrosti da odmeri nivo i dubinu potrebnih promena, kao i neka nova kadrovska rešenja koja logično slede s novim definisanim odnosom prema sadašnjici i budućnosti. Najjača snaga SPS-a je trenutno Glavni odbor, gde je više od 90 odsto novih članova. Skoro svi oni su birani po novom najdemokratskijem principu, prošli su tajna glasanja između više kandidata po celoj partijskoj dubini. Tu više ne dolaze ljudi da samo potvrde ono što rukovodstvo misli, nego donose stavove svoje baze, koja ih je i izabrala. Zato tako duboko i verujem u snagu Glavnog odbora, u to da će on, najsvestranije razmatrajući celinu stvari, pa i brzinu i dubinu reformi, kroz programsku deklaraciju iskazati autentičan odnos SPS-a prema sadašnjosti u kojoj se nalaze narod, država, građani Srbije. I, nadasve, da će eksplicitno reći šta SPS namerava da uradi u budućnosti, u svim domenima: u privredi, u privatizaciji, međunarodnoj saradnji, kulturi, zdravstvenoj zaštiti, prosveti, brizi o porodici, stanovništvu... Normalno je da će svemu tome biti primerena i kadrovska rešenja. NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
