28. Sep 2001 16:30 (GMT+01:00)


GLAS pita 


Zašto, u stvari, Sjedinjenim Američkim Državama danas odgovara rat? (5)


Za dominaciju svetom tesna im Evropa


Da bi vladala, Amerika mora da ulazi u sukobe. Rastom privredne i vojne
snage SAD umnožava ratove. Zamah rata obodriće recesijom posustalu
ekonomiju


Miloš Knežević, politički analitičar i autor devet knjiga iz oblasti
međunarodnih odnosa i teorije politike, u seriji "Glasa" kaže:
- Otkako je na svetskoj sceni, Amerika praktikuje pragmatičnu
real-politiku. U temelju te politike je nadmoć koja teži svemoći.
Sadašnji i prošli službenici Bele kuće, Stejt departmenta i Pentagona
očarani su podvizima velikih osvajača Aleksandra Velikog i Džingis Kana.
Istovremeno, Amerika je uznemirena onim na što nailazi. U Americi se,
naime, misli da budućnost sveta pripada samo Americi! Ali biznis
svetskog gospodarenja nije ni lak ni lep, a liderska misija postaje
mučna i neisplativa, zato Amerika, da bi vladala, baš kao i stara Grčka,
Rim ili Vizantija, mora da ulazi u sukobe. Ona rastom privredne i vojne
snage umnožava ratove. Tako se rastrošna privlačnost "američkog sna"
krnji zastrašujućom zbiljom Amerike kao prgavog svetskog žandarma.

U Klintonovom razdoblju, u vremenu između dva Buša (1990-2000), Amerika
se intenzivno bavila Balkanom. Tu rđavu deceniju obeležile su tri
oružane intervencije i tri opsesivne figure: Sadam Husein, Slobodan
Milošević i Osama bin Laden. Stvarni razlozi američkih ratova sadržani
su u ovladavanju naftnim resursima i suzbijanju mogućeg arapskog
jedinstva, te vojno-političkom zaposedanju Balkana, a kad je reč o
Aziji, približavanje "mekom trbuhu" Rusije.

Prebaziranjem svojih trupa iz centralne i severne Evrope na jugoistočni
prostor kontinenta, Amerika je postigla tri cilja; razložila je
jedinstvenu državu južnih Slovena, odagnala Rusiju s Balkana i neosetno
prevalila trošak secesionalnih sukoba i raketnog razaranja na posvađane
strane, a lidere novonastalih tvorevina izložila je podsmehu i poruzi
haške "pravde". U nastalim državicama - islamidama, natoidama i
sklavinijama - napravljeni su zavisni, prosjački i klijentistički
režimi. U balkanskoj pometnji Zapad je omogućavao akcije islamskog
fundamentalizma. Podstrekujući slovenske i albanske muslimane protiv
slovenskih hrišćana, pravoslavaca i katolika, Zapad je prevideo bumerang
- efekat manipulacije verskim zanesenjacima. Naivna vera u mogući spoj
zapadnog liberalizma i sekularizovanog islama završila se ubilačkim i
samoubilačkim rušenjem Svetskog trgovinskog centra.

Anglosaksonski merkantilizam i berzansko poslovanje Volstrita su
nespojivi sa ciljevima džihada. Tako su islamski fundamentalisti od
"boraca za slobodu" ponovo postali ono što odista jesu - teroristi i
zlikovci.

Pošto je ovladala Evropom i Bliskim istokom, Amerika se približava
mnogoljudnim zemljama Evroazije: Rusiji, Indiji i Kini. Amerika je,
doduše, već u Japanu, drži Tajvan kao deo Kine, ima uticaj u Indoneziji
i Pakistanu, ali široko sibirsko srce globalnog kopna još je u posedu
Putinove Rusije.

Amerika, koja pomno proračunava koštanje budućnosti, to zna. Uzbekistan
je severno od Avganistana, tu je i naftonosni Kazahstan, islamske države
prostrane kao pola Evrope u ruskoj interesnoj i državnoj sferi. Te
oblasti su skoro sigurno poprište budućih sukoba. Amerika ne sme da
dozvoli stvaranje azijskog vojnog saveza Rusije, Kine i Indije. To bi
označilo obnovu globalne multipolarnosti i dualizma evroameričke i
evrozaijske alijanse. Dubinskim težnjama Evrope i Amerike to ne
odgovara. 

Najavljeni rat Amerike i NATO-a protiv talibana kao da je preuzeti citat
iz "Rata svetova" ili "Sukoba civilizacija". Isuviše mu liči da bi bio
razložan i uverljiv. Reklo bi se da je trilateralnoj geruziji bila
potrebna upravo Al Kaida i nevidljivi lik fanatizovanog saudijskog
princa da bi krenula u ostvarenje sledeće etape postistorije. Zamah rata
uz podršku javnog mnjenja obodriće američku ekonomiju na nizbrdici
recesije. Vašington će okupiti stare i nove saveznike i staviti ih pred
neizbežna iskušenja dokazivanja lojalnosti. Prijateljstvo zemlje
"totalitarne demokratije" ponekad je skuplje od otvorenog
neprijateljstva. Rusi željni razrešenja nezalečene čečenske boljke možda
neće ni primetiti da su im Amerikanci zagazili u vitalni prostor
interesa. Islamske zemlje, gurnute jedna na drugu, verovatno neće stići
da uoče ugroženu versku solidarnost.

A mi? Šta ćemo mi uraditi? Hoćemo li uspeti da dokažemo da je OVK isto
što i talibani i da je Alija Izetbegović nastanio mudžahedine u svom
delu Bosne? Kao da Evropa i Amerika to već ne znaju?

Naposletku, Amerika posle Koreje i Vijetnama otpočinje svoju treću
azijsku avanturu, duboko svesna da joj za svetsku dominaciju nije
dovoljna samo Evropa. U kontrastu spram omamljujuće retorike širenja
demokratije i zaštite ljudskih prava, Bušov ratni poklič "Ko nije sa
nama, taj je proti nas!", uz upozorenje neprijatelju da će, ukoliko se
usprotivi, biti satrven, čini se mnogo razumljiviji. Mondijalizam i
globalizacija imaju svoju cenu. Da bi opstala, "krstareća demokratija"
mora da ratuje, makar i protiv Alahovih sledbenika u avganistanskim
gudurama.

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T01092801.shtml

NSP Lista isprobava demokratiju u praksi

==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: archive@jab.org

T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================

Одговори путем е-поште