28. Sep 2001 16:30 (GMT+01:00)
GLAS pita Zašto, u stvari, Sjedinjenim Američkim Državama danas odgovara rat? (5) Za dominaciju svetom tesna im Evropa Da bi vladala, Amerika mora da ulazi u sukobe. Rastom privredne i vojne snage SAD umnožava ratove. Zamah rata obodriće recesijom posustalu ekonomiju Miloš Knežević, politički analitičar i autor devet knjiga iz oblasti međunarodnih odnosa i teorije politike, u seriji "Glasa" kaže: - Otkako je na svetskoj sceni, Amerika praktikuje pragmatičnu real-politiku. U temelju te politike je nadmoć koja teži svemoći. Sadašnji i prošli službenici Bele kuće, Stejt departmenta i Pentagona očarani su podvizima velikih osvajača Aleksandra Velikog i Džingis Kana. Istovremeno, Amerika je uznemirena onim na što nailazi. U Americi se, naime, misli da budućnost sveta pripada samo Americi! Ali biznis svetskog gospodarenja nije ni lak ni lep, a liderska misija postaje mučna i neisplativa, zato Amerika, da bi vladala, baš kao i stara Grčka, Rim ili Vizantija, mora da ulazi u sukobe. Ona rastom privredne i vojne snage umnožava ratove. Tako se rastrošna privlačnost "američkog sna" krnji zastrašujućom zbiljom Amerike kao prgavog svetskog žandarma. U Klintonovom razdoblju, u vremenu između dva Buša (1990-2000), Amerika se intenzivno bavila Balkanom. Tu rđavu deceniju obeležile su tri oružane intervencije i tri opsesivne figure: Sadam Husein, Slobodan Milošević i Osama bin Laden. Stvarni razlozi američkih ratova sadržani su u ovladavanju naftnim resursima i suzbijanju mogućeg arapskog jedinstva, te vojno-političkom zaposedanju Balkana, a kad je reč o Aziji, približavanje "mekom trbuhu" Rusije. Prebaziranjem svojih trupa iz centralne i severne Evrope na jugoistočni prostor kontinenta, Amerika je postigla tri cilja; razložila je jedinstvenu državu južnih Slovena, odagnala Rusiju s Balkana i neosetno prevalila trošak secesionalnih sukoba i raketnog razaranja na posvađane strane, a lidere novonastalih tvorevina izložila je podsmehu i poruzi haške "pravde". U nastalim državicama - islamidama, natoidama i sklavinijama - napravljeni su zavisni, prosjački i klijentistički režimi. U balkanskoj pometnji Zapad je omogućavao akcije islamskog fundamentalizma. Podstrekujući slovenske i albanske muslimane protiv slovenskih hrišćana, pravoslavaca i katolika, Zapad je prevideo bumerang - efekat manipulacije verskim zanesenjacima. Naivna vera u mogući spoj zapadnog liberalizma i sekularizovanog islama završila se ubilačkim i samoubilačkim rušenjem Svetskog trgovinskog centra. Anglosaksonski merkantilizam i berzansko poslovanje Volstrita su nespojivi sa ciljevima džihada. Tako su islamski fundamentalisti od "boraca za slobodu" ponovo postali ono što odista jesu - teroristi i zlikovci. Pošto je ovladala Evropom i Bliskim istokom, Amerika se približava mnogoljudnim zemljama Evroazije: Rusiji, Indiji i Kini. Amerika je, doduše, već u Japanu, drži Tajvan kao deo Kine, ima uticaj u Indoneziji i Pakistanu, ali široko sibirsko srce globalnog kopna još je u posedu Putinove Rusije. Amerika, koja pomno proračunava koštanje budućnosti, to zna. Uzbekistan je severno od Avganistana, tu je i naftonosni Kazahstan, islamske države prostrane kao pola Evrope u ruskoj interesnoj i državnoj sferi. Te oblasti su skoro sigurno poprište budućih sukoba. Amerika ne sme da dozvoli stvaranje azijskog vojnog saveza Rusije, Kine i Indije. To bi označilo obnovu globalne multipolarnosti i dualizma evroameričke i evrozaijske alijanse. Dubinskim težnjama Evrope i Amerike to ne odgovara. Najavljeni rat Amerike i NATO-a protiv talibana kao da je preuzeti citat iz "Rata svetova" ili "Sukoba civilizacija". Isuviše mu liči da bi bio razložan i uverljiv. Reklo bi se da je trilateralnoj geruziji bila potrebna upravo Al Kaida i nevidljivi lik fanatizovanog saudijskog princa da bi krenula u ostvarenje sledeće etape postistorije. Zamah rata uz podršku javnog mnjenja obodriće američku ekonomiju na nizbrdici recesije. Vašington će okupiti stare i nove saveznike i staviti ih pred neizbežna iskušenja dokazivanja lojalnosti. Prijateljstvo zemlje "totalitarne demokratije" ponekad je skuplje od otvorenog neprijateljstva. Rusi željni razrešenja nezalečene čečenske boljke možda neće ni primetiti da su im Amerikanci zagazili u vitalni prostor interesa. Islamske zemlje, gurnute jedna na drugu, verovatno neće stići da uoče ugroženu versku solidarnost. A mi? Šta ćemo mi uraditi? Hoćemo li uspeti da dokažemo da je OVK isto što i talibani i da je Alija Izetbegović nastanio mudžahedine u svom delu Bosne? Kao da Evropa i Amerika to već ne znaju? Naposletku, Amerika posle Koreje i Vijetnama otpočinje svoju treću azijsku avanturu, duboko svesna da joj za svetsku dominaciju nije dovoljna samo Evropa. U kontrastu spram omamljujuće retorike širenja demokratije i zaštite ljudskih prava, Bušov ratni poklič "Ko nije sa nama, taj je proti nas!", uz upozorenje neprijatelju da će, ukoliko se usprotivi, biti satrven, čini se mnogo razumljiviji. Mondijalizam i globalizacija imaju svoju cenu. Da bi opstala, "krstareća demokratija" mora da ratuje, makar i protiv Alahovih sledbenika u avganistanskim gudurama. http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T01092801.shtml NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
