Bio sam protiv odluke Svilanovića Koštunica: Svilanović mi je rekao da je nameran da bivšeg načelnika RDB Gorana Petrovića postavi za šefa SID. Izrazio sam neslaganje. Ili je načelnik RDB stvarno odgovoran, ali onda on ne može ići na mesto šefa SID, ili je stvarno odgovoran neko drugi, recimo njegovi pretpostavljeni, ali bi onda načelnik trebalo da se vrati na svoje mesto. Očekivao sam da ćemo taj razgovor nastaviti, međutim nismo ga nastavili. Petrović je već bio postavljen za šefa SID
Autori: Momčilo Petrović/Željko Cvijanović Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica u intervjuu za "Blic News", koji je dao samo dan po povratku iz Londona, gde se sreo sa britanskom kraljicom i premijerom Tonijem Blerom, svedoči o jednoj paradoksalnoj situaciji. Pravnik Koštunica i zvaničnici Britanije, zemlje koja, kako kaže, ima tradiciju poštovanja prava, nisu usaglasili stavove prema Haškom tribunalu i obavezama Beograda prema njemu. Kako Koštunica vidi taj paradoks? - Suštinska razlika je, naravno, u tome što ćete manje-više u svim zemljama, evropskim, pre svega, koje nemaju na vratu Haški sud, pa i u jednom velikom delu naše javnosti, čuti isključivo afirmativne stavove prema Haškom sudu. Dakle, za njih u tom sudu ništa nije sporno od samog početka. Oni kažu da treba sarađivati, kako se to već kaže, od "a" do "š". Vi tako ne mislite? - Haški sud je u mnogim stvarima to klasično shvatanje vladavine prava manje-više obrnuo naglavce. Ali, s druge strane, postoji nešto što je politička realnost, nešto što se nameće jednoj zemlji poput naše, koja izbora nema. Dakle, izolacija ili izlazak iz izolacije. Mi smo se opredelili za izlazak iz izolacije i za njega ćemo platiti određenu cenu i kada je reč o saradnji sa Haškim sudom. Ali ja bih hteo da ta cena bude što manja i kad je reč o pravu svakog pojedinca koji može biti time pogođen i, na kraju krajeva, i kad je reč o državi. Šta je najmanja cena saradnje sa Hagom? - Najbolji put je da se oslonimo na zakon o saradnji sa Haškim sudom. U zakon bismo mogli uneti elemente pravne sigurnosti, nepromenjivosti nekih pravila, koje zapravo Haški sud negira. Ovim činom ne tražim preko hleba pogače, već tražim nešto što je uobičajeno. Postoje druge zemlje koje imaju zakone ili pravno uređenu saradnju sa Haškim sudom, poput Hrvatske. Ili recimo Republika Srpska. Ako je ona mogla, sa svim teškoćama, da dođe do tog zakona, moralo bi se do takvog zakona doći i u Jugoslaviji ili makar u Srbiji. Da li mislite da Hag, posebno ovim poslednjim potezima gde su generali Pavković i Lukić pod istragom, na neki način svesno utiče na unutrašnje političke događaje u Srbiji? - Pa, ja mislim da svakako utiče, ali naravno nema velike koristi od toga da se u to preterano udubljujemo. Mora da se nađe neki modus u zemlji sa Haškim sudom kakav on jeste. Činjenica je da je u Haškom sudu politika nadvladala pravo. Kada bi iza te politike stajalo nešto što je politika međunarodne zajednice, makar to personifikovala jedna zemlja, ja bih to mogao da razumem. Ali mislim da se u jednom najdubljem sloju nalazi splet različitih interesa vrlo nenačelnog i nepolitičkog karaktera. Kako komentarišete novu optužnicu protiv Miloševića za genocid u Bosni, da li ona može biti opasna za ovu državu? - Sve optužnice protiv političkog i vojnog rukovodstva i Republike Srpske, i SRJ, i Srbije mogu biti vrlo opasne za zemlju. Optužnice protiv Miloševića su posebno opasne, naročito ova iz BiH. Zato zakon o našoj saradnji sa Hagom, pored toga što treba da olakša našu saradnju, treba da afirmiše i postojanje državne politike. Država koja je u mnogo čemu osporavana, koja je pod znakom pitanja ne samo spolja nego i iznutra, i to ne samo od svojih protivnika već i od samih državnih funkcionera - jedna takva država veoma teško može da formira svoju politiku kad je reč o Haškom sudu. To je naš problem. Ali, uprkos tome, jednostavno mora se raditi na uobličavanju nečega što je država, na njenom očuvanju, na njenoj zaštiti i na postepenom formiranju nečega što su različiti elementi državne politike, posebno u odnosu na Haški sud. Da li mislite da u samoj državi i vlasti postoje snage koje ne žele tu državnu politiku prema Tribunalu? - Pa, u vlasti postoje i one snage koje ne žele ni samu državu. I za to nije ništa više potrebno nego da prelistate nasumice nekoliko dnevnih listova, pa ćete videti koliko ima disonantnih ocena i tonova o pitanju opstanka države. Još malo o državi. U trenutku dok su na ulicama demonstrirali naoružani pripadnici Crvenih beretki, vi se niste obratili građanima, ali ste u to vreme na Kolarcu držali predavanje o državi. Da li ste želeli da dokažete da vas se taj protest ne tiče? - Ne, nisam mislio to da dokažem. S druge strane, nisam mogao da utičem na ono što se dešavalo u Crvenim beretkama i baš neotkazivanjem predavanja mogao sam najbolje da pokažem kakav je moj stav. Na protest Crvenih beretki nisam mogao da utičem jednostavno zato što formalno i institucionalno nemam nikakvih ovlašćenja kada je reč o policiji. Sama činjenica da imate ljude koji predstavljaju tu vrstu policijske formacije i koji demonstriraju mirno, to je nešto što zaslužuje pažnju, ali nisam mislio da je to dramatično i njihov protest me nije činio nespokojnim. Činjenica da su Crvene beretke demonstrirale mirno činila vas je spokojnim? - Da budem sasvim precizan, nije me činila nespokojnim. Mislim da jedinica te vrste najverovatnije nije imala nikakve zle namere kada je reč o državi. Da je te namere imala, ona bi ih i ostvarila, a ne bi protestovala. Ali oni su došli do Beograda. Ko je mogao da zna da će se zaustaviti kod Centra "Sava"? - To je bilo prvog dana, kad se pokazalo kakve su njihove namere. Prvog trenutka, kada se video neki okvir u kome se to odvija, nisam imao uopšte razloga za strah. Da li je vaš kabinet imao neke kontakte s njima? - Ne. Zaista, šta bi bilo da su krenuli preko mosta? - Šta bi bilo kad bi bilo. Možda je reč spokojstvo koju sam upotrebio preterana, ali mislim da razloga za strah nije bilo. Njihova namera se ispoljila, po mom mišljenju, prvog dana. I vi zato niste imali potrebu da na bilo kakav način intervenišete? - Ne treba da govorim koliko jedna predstava koja se isfabrikuje u medijima može delovati stvarnije od same stvari. Zato sam procenio da je bilo više nego štetno da se na bilo koji način umešam u jednu stvar koja je bila izvan moje kompetencije. Rekao sam jednostavno šta mislim i više od toga nisam mogao da apelujem, ali sam isto tako sigurno bio dobronameran. Mislite li da takva stvar može da se ponovi? - Stvari se mogu rešiti valjano tek kada se ustavno reše, kada se pitanje bezbednosti, odnosa između federalnih jedinica i savezne države postavi na valjan način. Do tada će ovih stvari biti. Pre toga desilo se hapšenje braće Banović. Kada su se proneli prvi glasovi da je došlo do njihovog hapšenja, nismo imali nikakvih informacija šta se dešava preko Resora državne bezbednosti. Nacionalna bezbednost je važan posao vezan za državu u celini, a ne za njene delove. Tako da u situaciji kakva jeste vi možete da uradite sledeće: možete da stvari promenite kada je reč o ustavnom uređenju i razrešite tu muku. Onda će Srbija da bude uređena na valjan način. A dotle se morate dovijati? - Veliki deo politike kod nas odvija se kroz proces dovijanja. Goran Petrović, šef RDB, sa kojim niste imali saradnju, sada vam je formacijski još bliže - na čelu obaveštajne službe Ministarstva inostranih poslova. Kako ste saznali za to imenovanje? Iz novina? - Ne, ja sam znao koji dan ranije iz jednog telefonskog razgovora koji sam imao sa ministrom inostranih poslova. Rekao mi je da je nameran da bivšeg načelnika RDB postavi za šefa SID. Svilanović je sigurno tražio vaše mišljenje. Šta ste mu rekli? - Izrazio sam svoje neslaganje. Nije stvar u tome što u okviru SMIP radi čovek iz RDB, nego što je taj čovek odgovoran za nešto što je učinjeno ili nije učinjeno i koji je za tu odgovornost zapravo nagrađen, umesto da je snosio posledice. Meni je to neshvatljivo. Isterao bih stvar na čistinu: ili je načelnik RDB stvarno odgovoran, ali onda on ne može ići na mesto šefa SID, ili je stvarno odgovoran neko drugi, recimo njegovi pretpostavljeni. Ali bi onda načelnik trebalo da se vrati na svoje mesto. Bez obzira na vaše mišljenje, Svilanović je Petrovića imenovao? - Očekivao sam da ćemo taj razgovor nastaviti, međutim nismo ga nastavili. Petrović je već bio postavljen za šefa SID. Kako vam je to Svilanović objasnio? Jeste li bili zadovoljni njegovim objašnjenjem? - Ne, nisam. S druge strane, moram opet da vam kažem onako kao što jeste: ja nemam ingerencije, s obzirom na rešenje u Ustavu, ni na Resor državne bezbednosti, nemam ingerencije ni na postavljenja u Saveznom ministarstvu inostranih poslova. Reč je o nečemu što je prosto dobronameran politički postupak. A da li Svilanović ima ingerencije što se tiče Vojske, budući da je najavio promene u njenom vrhu? - To je nešto sa čime se bez ikakvog okolišenja i javno ne mogu složiti i što mogu otvoreno da kritikujem. Ali, naravno, odmah da kažem, Goran Svilanović nije jedini koji misli o tome na taj način i koji daje savete. Kamo sreće kada bi on bio jedini. Samo što to nisu bili saveti, nego najave. - Mislim da je takvih najava bilo još. Ova je bila najeksplicitnija i sa najvišeg nivoa. - Ali, evo, ja ću vam reći još nešto. Bilo da je reč o ministru Svilanoviću, bilo da je reč o nekim našim drugim ministrima, isto možete da nađete u štampi. Jako je mnogo najava da je Vojska Jugoslavije na putu da postane član Partnerstva za mir. To je takođe najavljeno, ali zapravo o tome nikakva odluka nije doneta. I najavljeno je isto sa mnogo tih neovlašćenih mesta. I to nas sve vodi na jedan početak priče o jednom zaista haotičnom stanju. Kako izgleda u ovom slučaju komunikacija između vas i Svilanovića? Vi ste mu rekli da nema ingerencije nad Vojskom. Kakva je njegova reakcija? Kakva je uopšte komunikacija među funkcionerima DOS? - U nekim slučajevima razgovor vredi, dovodi do nekih promena u ponašanju, ljudi više vode računa o tome šta je njihov posao a šta nije. Ali postoje i drugi primeri da se ljudi bave nečim što nije njihov posao. Mnogo je takvih slučajeva. Pronađite mi neku zemlju u kojoj bi nešto tako moglo da se desi. Ostaje li general Pavković do Nove godine ili ne? - Nova godina nije datum koji smo mi postavili kao bilo kakav rok. Sve važnije promene ili one koje javnost privlače u Vojsci vezane su za 16. jun, za Dan Vojske Jugoslavije. Do kraja godine, međutim, trebalo bi da dođe do značajnijih promena u Vojsci i njenoj reformi. Osim toga, pokazaće se još jedna velika promena kada je reč o najvišem sastavu Vojske, dakle, generalskom i pukovničkom. O čemu se konkretno radi? - Mi smo jednostavno imali hiperinflaciju generala i pukovnika. Uskoro će te mere biti objavljene, ali će one, naravno, prvo biti na Vrhovnom savetu odbrane. Tek će onda odluka biti definitivna, pre toga ne mogu o tome da govorim. Ali mogu samo da nagovestim, a kada bude odlučeno i da obavestim. Posle toga ćemo imati smanjenje broja generala, koje je već započeto. Šesnaestog juna ove godine se njihov broj spustio na 85, mislim da je ranije bio 130. Praktično, to će biti jedna indirektna vrsta moratorijuma na unapređenja u te činove i, uz neke druge veoma važne organizacione promene, pokazaće se zapravo da je možda Vojska onaj segment društva u kojem je istovremeno bilo ponajviše promena. Da li to upućuje da će te promene biti kompatibilne sa nekim eventualnim međunarodnim vojnim integracijama? - Pa, one u svakom slučaju moraju biti kompatibilne s našim potrebama. Naša potreba, onako potpuno pojednostavljeno, jeste da onu vojsku koju smo imali u prethodnoj velikoj državi, onako organizovanu kao što je bila JNA, sada prilagodimo stvarnosti jedne druge nove države. Prvo se polazi od toga i činjenice da je naša država krajnje siromašna, pogođena i načinom na koji se vodila privreda u Miloševićevo vreme i sankcijama i bombardovanjem. Dakle, to je prvo. To je samo po sebi neophodno. Sve drugo dolazi zatim. A pitanje ulaska u Partnerstvo za mir? - To pitanje Partnerstva za mir ima razloge za i protiv. Naravno da je vrlo teško zamisliti ovu zemlju izuzetu iz jednog okruženja koje je potpuno takvo. Imamo i druge dileme, nešto mora juče, a nešto ne mora ni sutra, imajući u vidu materijalnu situaciju zemlje. Treba reći, naravno, još nešto što treba uzeti u obzir: Partnerstvo za mir je krahiralo na slučaju Makedonije, u kojoj nije sprečilo rat. Prosto se sve to mora uzeti u obzir, ali za mene je važna činjenica da postoji potpuna otvorenost prema tim idejama i da ne postoji rigidan stav u odnosu na to da ili ne. Kako doživljavate optužbe da ste vi sačuvali generala Pavkovića na položaju i time sprečili reformu Vojske? - Ako bi reforma Vojske zavisila od jednog čoveka, onda bi to bilo pogubno. S druge strane, reforme, pogotovo u jednom tako složenom organizmu kakav je Vojska, moraju se vršiti postepeno. Mi smo praktično kod preuzimanja vlasti imali nekoliko velikih iskušenja, kao što je jug Srbije, gde nije bilo potrebe za nekim prenagljenim potezima. Kažem, sve ima svoje vreme. Svako će doći na red. Ja, Pavković, bilo ko drugi, kada je reč o promenama. Ali ne mogu da zamislim da bi se sve promenilo u jednoj tako složenoj strukturi kao što je Vojska promenom jednog čoveka. To je nemoguće. Stranci zahtevaju njegovu smenu. - Mislim da je problem u nečem drugom. Veoma je osetljiv i dosta vezan za činjenicu koja se zove 24. mart 1999. godine. Vezan je za NATO intervenciju u zemlji, za nešto što u vojnom smislu reči, bez obzira na ovu drugu političku stranu stvari, nije bila pobeda NATO. General Pavković bio je čovek koji je praktično najviše bio vezan za taj otpor. Govorim samo u vojnom smislu reči, a ne o tome kako je mogao Milošević da izbegne rat i kako su mogli oni koji su bombardovali Jugoslaviju da ga izbegnu. Ali čovek koji se najviše nalazio izložen ili nekoliko tih ljudi - nije reč samo o Pavkoviću, već i o Lazareviću i drugima sa Kosova koji su simbolizovali taj vojni otpor - svi oni su jednostavno nezgodni svedoci jednoj zapravo izgubljenoj bici za NATO. Izgubljenoj? - Ona je izgubljena u vojnom smislu, izgubljena je sa stanovišta cilja. Bio je cilj da se na Kosovu stvori multietničko društvo, eto, to je ono što imaju sad. Tako da treba ukloniti te tragove. Ja mislim da je to ono što preteže. Druga stvar je što i u našoj javnosti ima jako mnogo onih koji će se prikloniti i braniti nešto što ja mogu da razumem samo kao objektivni interes zapadnih zemalja. Eto, katkad će i oni to glasnije ponavljati nego što to čine ovi koji su zapravo tvorci tih ideja. Sličan stav ste zastupali i u Londonu govoreći o ratnoj šteti NATO prema SRJ. Kako uopšte vaši sagovornici iz NATO zemalja reaguju kada to čuju? - Ne govorim ja to na taj način. Ja hoću da podsetim na to da bi politika pritisaka na našu zemlju prestala i da bi se razumelo da je nama potrebnije od tog nesretnog novca razumevanje i strpljenje sa Zapada. Ja zato ponavljam da je šteta koja je izazvana NATO agresijom dva puta veća od naših spoljnih dugova. Samo u tom smislu. Inače, da očekujem i mislim da možemo računati sa nekom ratnom odštetom - ne. Dok ste vi bili u Londonu, premijer Đinđić je bio sa nemačkim kancelarom Šrederom. Mislite li da je i on govorio na taj način? - Ne. On ne može nešto govoriti na isti način, ali je veoma važno da neko na ovo stalno podseća i veoma je važno da se jedna slika o tome šta se desilo 24. marta 1999. održi i da polako i sami bivamo svedocima jednog drugačijeg gledanja na to na Zapadu. Mislim da je jako važno da se ove stvari govore. Da ima neko da ih govori. Šta su zapravo uslovi DSS u vezi sa rekonstrukcijom vlade? - Sama struktura vlade je dosta neobična. Po tim ministarstvima su namirili predsednike malih stranaka u DOS i još neki kadar. Čini mi se da bi bilo dobro da se to promeni i da bi to ubrzalo taj preko potreban put ka reformama. Dakle, da se promeni vlada u svom sastavu, u načinu rada i svojoj politici. O taj naš zahtev se Vlada Srbije oglušila i tome davala potpuno drugo značenje. Sve ono što je nuđeno je parcijalno. DSS nije postavio za cilj da ima nekoliko ministara. Drugo, mislili smo da je za sve nas dobro da se uradi ta rekonstrukcija. To je vrlo malo. To vrlo malo se nije htelo. Mnogi su to shvatili kao vaš antireformski potez? - Tu zapravo dolazimo u situaciju koja podseća na isključivost Miloševića i njegove vlade. Svi su krivi osim vlade, sve može da se promeni samo vlada ne može da se promeni. Zalažemo se za promene, vlada treba da bude generator tih promena i, ako promene zahtevaju da se promeni vlada, zašto se i vlada ne bi promenila. Onda ispada da se manje zalažemo za promene, nego što govorimo o tome. Imam utisak da ste odustali od promena u vladi, a da sa druge strane ne žurite sa izborima. Mislite li da je to logično? - Jednostavno, mislim da bi sve ono što prati izbore najbolje bilo vezati za donošenje novog ustava. S jedne strane, bilo bi dobro ako se stvari ne mogu promeniti u vladi, da se ide na izbore. Ali, naravno, ti izbori bi stalno bili prikazivani kao nešto što će usporiti reforme, ma koliko one već bile usporene zbog nečeg sasvim drugog. I onda je možda bolje ne otvarati ta pitanja, nego sačekati da se dođe do izbora jednim potpuno prirodnim putem, kada ne može drugačije. Kada mislite da je logično da se održe izbori? - Do toga mora da se dođe relativno brzo, i to do izbora vezanih za rešavanje srpsko-crnogorskih odnosa ili, ako to ne može, onda da dođe do izbora u Srbiji. Mislim da se svi oni koji računaju da se to može rešiti za koju godinu grdno varaju. Mislite li da će iz Crne Gore maksimalno otezati ustavno rešenje? - I iz Srbije, ne samo iz Crne Gore. Jedno od tih ustavnih pitanja biće rešeno 2001. godine. Samim tim znači da će nekih izbora biti 2002. Već na nekoliko pitanja odgovarate da bi nešto bilo dobro, da biste vi to hteli, ali da bi to moglo biti loše protumačeno. Jeste li iznenađeni tim kompromisima u politici? - U tom smislu nije me politika iznenadila, ja sam računao sa jednom vrstom kompromisa koji su neophodni kada se u to uđe. Ali ne i one vrste kompromisa u nečemu što je odnos prema vlasti. Potreba prilagođavanja nekih značajnih stavova jednostavno je stav prema nečemu što je politika realnosti. Morao sam da pravim nešto više kompromisa nego što sam to radio. Jeste li imali neke pogrešne procene prema problemima i ljudima, procene koje su se raspršile dolaskom na vlast? - Možda sam pitanje odnosa imeđu Srbije i Crne Gore posmatrao previše doktrinarno. Onda sam mnogo više morao da se prilagodim tim zahtevima stvarnosti, naročito crnogorske stvarnosti, koja je užasno komplikovana. Slično je i u odnosu prema nekim ljudima. Da li vas je, na primer, nečim razočarao premijer Đinđić? - Ne, mi se poznajemo već suviše dugo da bi mogao da me nečim razočara. Da li između vas dvojice postoji neka komunikacija osim službene? Na primer, da li razgovarate u pauzama sastanaka? - Postoji. Ali van sastanaka ne postoji. Vlast i ja Da li vas je vlast pokvarila? - Nije me vlast ni u čemu pokvarila. Imao sam prilike godinama da je posmatram, formirao sam svoj odnos prema njoj, bio sam uveren da me neće pokvariti ni kada budem deo vlasti. Bavio sam se njom i akademski i više od godinu dana se njom bavim praktično. Nije me ni u čemu izmenila. Namučila me je i uputila na to da postoji još nešto pored tolikog bavljenja njome, nešto što ranije nisam znao, što sam u njoj otkrio neku slepu ulicu, nešto nepredviđeno, neočekivano. To je jedino što mi je to saznanje donelo. Pamtim jednu zanimljivu refleksiju o tome šta je vlast i kako vlast utiče na čoveka koju je zabeležio Dragiša Vitošević u svojoj knjizi o seljacima piscima. On pominje slučaj Radomira Todorovića, autentičnog seljaka, a istovremeno i političara koji je bio predsednik Narodne seljačke stranke, čiji je generalni sekretar bio Dragoljub Jovanović. Vitošević je zabeležio kako je Todorović jednom prilikom rekao: "Politika, tu čekam čoveka". Bio sam otporan na politiku, bio sam otporan na vlast i neki od mojih prijatelja su smatrali da to treba da me preporuči za posao koga sam se poduhvatio. Kao onome koji se vlasti kloni. Ali, znate, kada se vlasti prihvatite, onda znači da ste skočili u tu reku i da morate da plivate. Ali da to činite časno i sa skrupulama, držeći se nekih merila, ne drugačije. Ja imam taj odnos prema vlasti. I, naravno, onda stajete pred večitu dilemu da li se može dobiti bitka protiv onih koji se tih pravila ne drže. Da li se može voditi ta teška bitka protiv nekoga ko ne bira sredstva? - To jeste problem, ali nije razlog, naravno, da se ne pokuša. Šta je sprečio Rade Marković Osim zbog generala Pavkovića, vaši protivnici vas često optužuju kao zaštitnika Radeta Markovića. - Tu su stvari jednostavnije. Imali smo jedno prelazno stanje u Srbiji do decembarskih izbora. Imali smo vladu, a nismo imali silu. Ta vlada je bila tako sastavljena da od nekih najosetljivijih ministarstava nije imala jednog nego četiri ministra ili koministra. Kada je reč o unutrašnjim poslovima, to ministarstvo je jedino moglo da smeni načelnika RDB i zatraži njegovu ostavku, kao što je to bilo sa sadašnjim načelnikom RDB. Tada nije bio jedan Dušan Mihajlović, postojala su tri Dušana Mihajlovića iz različitih stranaka. Oni nisu mogli o tome da se dogovore. U okviru toga čekao se izbor ministra unutrašnjih poslova, jer pravo je ministra da razreši šefa RDB. I pokazalo se da zemlja zbog toga nije ništa trpela. Ali tvrdi se da je Marković za to vreme sakrio tragove ubistava i zločina i sve ovo što je nerazjašnjeno pripisuje se tome. - Ja bih to mogao da prihvatim kao argument kada bi bilo koji od onih zločina koji su počinjeni posle smene Radeta Markovića bio otkriven, a nije otkriven nijedan. Dakle, posle toga imamo više ubistava, političkih ubistava i ubistava sa nekom mutnom pozadinom. Nema više nekoga ko bi mogao da sakrije te dokaze. I opet se ništa ne postiže. Dakle, nije problem u tome. A, s druge strane, da biste nešto tako rekli, morate imati dokaze da je to i to uništeno, da je to i to uklonjeno. Niko nije potkrepio dokazima tu tvrdnju. Kako nije, kad je Marković osuđen kao čovek koji je sklanjao dokumente? - Pa, protiv njega se vodi postupak koji nije okončan za više stvari, ali, kada je reč o ovome, sud se nije bavio time da li je on uništavao dokumente. Jer da se bavio, sud bi, naravno, znao da postoje specifični dokumenti koji nedostaju. NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
