BEZ SRBA VLADA KOSOVA NIJE LEGITIMNA 10.12.2001. 13:39 BEZ UCESCA SRBA VLADA KOSOVA NIJE LEGITIMNA Konstantin NIKIFOROV, doktor istorijskih nauke, vodeci ekspert Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka (Moskva, RIA "Novosti" - ponuda za Jutarnje novine)
Izbori za predsednika Kosova i predsednika parlamenta ove pokrajine drugi je deo spektakla koji ima za cilj da legalizuje nenormalnu situaciju koja je u pokrajini stvorena. Prvi deo spektakla bili su parlamentarni izbori koji su odrzani 17. novembra, na kojima srpsko stanovnistvo pokrajine, u sustini, nije ni ucestvovalo. Jasno je da ce po istom scenariju biti odrzani i predsednicki izbori, sto omogucava da vec sada dovedemo u sumnju njihovu zakonitost. Glavni pretendent na funkciju predsednika Kosova - Ibrahim Rugova, lider parije DSK koja je pobedila na paralmentarnim izborima i ne krije svoj separatizam. On veruje u svoju pobedu i otvoreno poziva medjunarodnu zajednicu "da u najkracem roku prizna nezavisnost Kosova". Ako se tako ponasa Rugova, literata, profesor, covek koji se smatra najumerenijim medju kosovskim albancima, onda nije tesko zamisliti poziciju drugog kandidata za predsednika, Hasima Tacija. Ovog vatrenog ekstremistu i teroristu rukovodstvo SR Jugoslavije sasvim osnovano smatra ratnim zlocincem i vec se obracalo Medjunarodnom tribunalu za bivsu Jugoslaviju sa molbom da ga pozove na odgovornost zbog ucinjenih zlocina. Medjutim, tribunal nije reagovao na tu molbu, manifestovavsi samim tim svoju neobjektivnost i antisrpsku usmerenost. Hasim Taci je glavni vodja takozvane OVK, teroristicke organizacije, fakticki neraspusterne i nerazoruzane u skaldu sa zahtevima medjunarodne zajednice, a koja i danas postoji pod maskom Demokratske partije Kosova (DPK). Pomocu te maske se OVK legalizovala i uzela ucesce na nedavnim parlamentarnim izborima, na kojima je osvojila drugo mesto. Taci se otvoreno zalaze za "estnicki cisto Kosovo", drugim recima, poziva da se okonca cistka pokrajine koju su zapoceli on ni njegovi istomisljenici i u toku poslednjih godina isterali otuda oko 400 hiljada srba, cigana i predstavnika drugog nealbanskog zivlja. I sve se to desava uz blagoslov natovskog mirovnog kontingenta. Zapad nastavlja da ocigledno povladjuje albanskim separatistima, pokusavajuci da predstavi organizovanu izbornu farsu kao nekakvo svedocanstvo "stabilizacije situacije na Kosovu i razvoja demokratskih procesa u pokrajini". O kakvoj se to demokratskoj proceduri moze govoriti ako stotine hiljada izbeglica ne moze da ucestvuje na izborima, dok se srbi koji su ostali na Kosovu - a ostalo ih je malo i mesta njihovog bitisanja pretvorena su u svojevrsna geta - boje i izaci iz svojih kuca. Nije naisao na odjek medju kosovskim srbima ni poziv od strane jugoslovenskog rukovodstva, koje se uoci izbora 17. novembra izjasnilo za njihovo ucesce u predstojecem glasanju. Sribima je dobro jasno da se rukovodstvo odlucilo na takav korak pod snaznim pritriskom Zapada, koji stalno ucenjuje rukovodstvo zemlje, uslovljavajuci mogucnost pruzanja ekonomske pomoci Beogradu ispunjenjem cas jednog, cas drugog zahteva. Najpre je to bilo izrucenje bivseg predsednika Slobodana Milosevica Haskom tribunalu, a sada i nezakonito priznavanje izbora na Kosovu. Kratkovida politika NATO na Balkanu, koji Severnoatlantska alijansa, imajuci u vidu znacaj ovog regiona, zeli pretvoriti u svoj glavni strateski mostobran u Evropi, dovela je do opasne eksplozije albanskog ekstremizma, koji moze pokrenutio process etnickog razgranicenja u regionu, bremenitog nepredvidivim posedicama. O tome govore, pored ostalog, i dogadjaji u Makedoniji, gde albanski ekstremisti, nezadovoljni ucinjenim ustupcima, zahtevaju vec konfederativno uredjenje zemlje, narusavajuci time sporazume koje su potpisali uz posrednistvo NATO sa makedonskom vladom. Nelegitimni izbori na Kosovu balkansku krizu su gurnuli u jos veci corsokak. U Rusiji smatraju da je u toku traganja za pravicnim raspletom kosovskog cvora izuzetno vazno da se ispostuje princip suvereniteta i teritorijalne celovitosti Jugoslavije. Moskva upozorava albansku zajednicu na Kosovu da ne preduzima jednostrane korake u odredjivanju konacnog statusa Kosova. Izbori su samo pocetak dugotrajnog posla, izjavio je zvanicni predstavnik MIP Rusije Aleksandar Jakovenko. Njegov ishod, ubedjeni su u ruskom spoljnopolitickom resoru, zavisice od toga hoce li se obezbediti jednak polozaj svih nacionalnih zajednica u pokrajini i stvoriti mehanizam efikasnog i ravnopravnog ucesca sveukupnog stanovnistva, nezavisno od nacionalne pripadnosti. U tom kontekstu posebna odgovornost lezi, po misljenju Moskve, na medjunarodnim strukturama, pre svega na misiji OUN, kojoj predstoji da izvisi svoje obaveze u pokrajini u skladu sa rezoluciojom 1244 Saveta bezbednosti OUN, prema kojoj je Kosovo neotrudjivi deo Jugoslavije. - 0 - Moskva, 10. decembra RIA "Novosti" NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
