Predsednik je to objasnio činjenicom da je pod
komandom generala Pavkovića Vojska Jugoslavije ušla u ozbiljne, strukturne
promene, najveće kojima se do sada podvrgla ijedna institucija kod nas.
Kao ključno naglašava da vojska više nije politički subjekt u odbrani
vladajućeg režima već je njena cela aktivnost usmerena u odbranu zemlje.
Vojska se racionalizuje, biće brojčano manja ali operativno efikasnija. Do
sada je rasformirano 45 jedinica do ranga brigade, a početkom naredne
godine biće rasformirano još pet velikih formacija. VJ će se organizovati
po korpusima koji će biti direktno potčinjeni Generalštabu i Vrhovnom
savetu odbrane.
Od 5. oktobra prošle godine penzionisana su 64 generala, sa novim
postavljenjem VJ ima 58 generala, što je upola manje nego ranije. Vojni
rok je skraćen na devet meseci a civilno služenje vojske na 13 meseci.
Ko traži smenu
Smenu generala Pavkovića traže oni koji su za hitno razračunavanje s
prošlošću, rekao je Koštunica ali i podsetio da ta prošlost nije nimalo
jednostavna i da je njen deo i NATO bombardovanje u proleće 1999. godine.
Predsednik podvlači da se ono moglo izbeći trezvenijom politikom
prethodnog režima. SRJ želi da gradi druge odnose sa NATO, ali će se oni
graditi na trošnim temeljima ako se budu gradili na neistinama i zaboravu.
Koštunica je naglasio da se u našim odnosima sa svetom mora uspostaviti
ravnoteža i ne može se ići iz jedne krajnosti u drugu. U tom smislu i
Kongres SAD mora da shvati da jednostrana politika ne daje rezultate na
duži rok. Današnji svet je groblje kratkoročnih ideja, naglasio je
Koštunica, dodajući da je dovoljno da se pogleda na Bliski ili Srednji
istok.
Vojislav Koštunica je iskoristio konferenciju za novinare da pozove
predsednika Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugovu na razgovore o
budućnosti Kosova. Predsednik SRJ je još posle 5. oktobra uputio ovakav
poziv Rugovi, kao stvarnom lideru kosovskih Albanaca, jer se samo
dogovorom može graditi budućnost. UNMIK i Kfor će otići, ali Srbi i
Albanci treba da žive zajedno.
Na teritoriji Jugoslavije postoji jedna "izbeglička republika" koju
čini preko 377 hiljada ljudi izbeglih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine,
120 hiljada ljudi koji su pobegli od ratnih dejstava i 226 hiljada
raseljenih sa Kosova i Metohije i njih, naravno, muče brojni problemi - od
državljanstva do uklapanja u novu sredinu.
Definisati status federacije
Žrtvama tranzicije Koštunica je nazvao one koji će zbog procesa
privatizacije ostati bez posla, navodeći primer banaka. Banke jesu bile
samo servis loše koncipiranih privrednih giganata, ali za to nisu krivi
zaposleni i zbog toga je neophodno izraditi socijalni program.
Sumirajući rezultate u oblasti ekonomije, predsednik je rekao da su na
makroekonomskom planu povećane devizne rezerve zemlje, da su odlični
rezultati postignuti u pregovorima s poveriocima, ali da sve to nije
pomoglo povećanju standarda i stvarnost pokazuje da narod još loše živi.
Rezultati u spoljnoj politici su najmanje sporni, povratili smo
članstvo u važnim organizacijama a uspostavljanje odnosa sa SAD, Rusijom,
Velikom Britanijom, Francuskom i Kinom pomoglo nam je u razrešavanju
problema na jugu Srbije i na Kosovu i Metohiji, a dobili smo i značajnu
podršku za donatorsku konferenciju. Naš cilj je integracija u Savet Evrope
i Evropsku uniju. Inicirani su i razgovori s novim i starim susedima, ali
došlo je do diskontinuiteta u saradnji s trećim svetom. Oskudica je
uticala da se zatvore ambasade u ovim zemljama, ali bi ta saradnja mogla
da se uspostavi u narednoj godini.
U 2002. godini nameću se četiri pitanja: definisanje državnog okvira
SRJ, može li se ova vlast izboriti s korupcijom i kriminalom, kako
poboljšati težak ekonomski položaj miliona ljudi, kako razložno sprovesti
promene koje podrazumevaju nove ustave i izbore.
Novinare je najviše interesovalo da li će odluka o zadržavanju generala
Pavkovića na čelu Generalštaba uticati na DOS i dalje produljivanje krize,
ali je Koštunica odgovorio da je vreme da država bude iznad partija i da
su reforme važnije od kadrova, podsećajući da je Staljin rekao da kadrovi
mogu sve. Budućnost se mora, uz nove, graditi i sa delom starih kadrova
jer bi sve drugo bilo revanšizam. Reforme su pomodna reč, ali su one
najkrupnije u VJ, rekao je Koštunica.
M. Vučetić
O budućnosti federacije
Predsednik SRJ Vojislav Koštunica je rekao da u traženju rešenja za
buduće odnose sa Crnom Gorom imamo novi kvalitet, dobre usluge Evropske
unije, ali da rešenje moramo naći sami, i to u Crnoj Gori koja je duboko
podeljena. Zajedničku državu priznaje većina u Srbiji, polovina Crne Gore
i cela međunarodna zajednica.
Prilikom susreta vlasti SRJ, Srbije, Crne Gore i predstavnika EU
Havijera Solane crnogorski predsednik Đukanović je predao memorandum iz
kojeg proizlazi da Crna Gora želi da se odvoji, ali da dobije status
najpovlašćenije nacije. Na primedbu novinara da bi ovo pitanje moglo da se
internacionalizuje, Koštunica je odgovorio da treba prihvatiti dobre
usluge EU da bi se pitanje vratilo gde mu je i mesto, na domaći teren.
