Del Ponte u januaru dolazi po vukovarsku trojku
Mrkšićev, Radićev i Šljivančaninov odlazak u Hag mogao bi da se dogodi čak i pre dolaska Karle del Ponte u Beograd, jer je administraciji i prevodiocima Haškog suda, uprkos tome što traju božićni praznici, naloženo da 28. decembra budu na poslu u punom sastavu
Autor: Nataša Mijušković
Beograd je opet na potezu. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu i međunarodna zajednica ne skrivaju želju da u Sheveningenu najpre, i to uskoro, vide tzv. vukovarsku trojku - Mileta Mrkšića, Miroslava Radića i Veselina Šljivančanina. Naravno, i Ratka Mladića.
Demokratska stranka Srbije, želeći da se ozakoni saradnja s Tribunalom (mnogi bi rekli i ne samo zbog toga), predložila je saveznom i srpskom parlamentu - a ovi odmah odbijaju - da se u dnevni red uvrsti Predlog zakona o saradnji s Hagom.
Zoran Šami, potpredsednik DSS, izjavio je da bi savezni zakon trebalo da predstavlja „okvir kojim se omogućava republikama da donesu svoje zakone o saradnji koji definišu detalje saradnje“.
Prema predlogu koji je ova stranka ponudila republičkoj skupštini, glavnu ulogu u izručenju građana Srbije i onih „koji se zateknu na teritoriji Republike Srbije“ imalo bi petočlano veće Vrhovnog suda Srbije. Veće bi razmatralo haške optužnice, odlučivalo o istražnim radnjama i davalo uputstva nadležnim organima. Ipak, članom 21 predviđeno je - i pored odluke suda i ispunjenih uslova za predaju - Vlada Srbije mogla bi da odbije izručenje ako oceni da bi predaja „mogla da šteti interesima bezbednosti ili odbrane države“.
- Taj predlog DSS zapravo je zamajavanje Tribunala i odsustvo želje za saradnjom. Žalbama i pravnim zavrzlamama izručenje bi moglo da se odloži za najmanje šest meseci - kažu za „Blic News“ u onoj struji DOS koja je bliža premijeru Srbije Zoranu Đinđiću. Pored toga, objašnjavaju, sva odgovornost, odnosno krivica za izvršeno i neizvršeno pala bi na Vladu Srbije - objašnjavaju u vladajućoj koaliciji.
Srpski premijer Zoran Đinđić krajnje je eksplicitan:
- Zakon mora da bude donet na saveznom nivou ili ga neće biti.
Tako je predlog DSS o zakonskom uređenju odnosa Srbije sa Hagom zaboravljen, a da se o njemu nije ni raspravljalo.
- Ako DSS zaista želi da se ozakoni saradnja s Hagom, zašto predlog ponuđen srpskom parlamentu ne prosledi saveznom? Da ih konačno vidimo na delu - komentarišu u DOS.
Predsednik srpske vlade, međutim, nije zbog toga uopšte zabrinut.
- Ako ne možemo da se dogovorimo, onda je bolji nikakav nego bilo kakav zakon. Ne treba nam zakon oko čije bismo se primene opet raspravljali - naglašava Đinđić, i dodaje da odnosi s Hagom ne mogu da se regulišu republičkim aktom „jer je to protivustavno“. Za dalju saradnju, kaže, dovoljan je i Statut Tribunala, koji će, po svemu sudeći, biti veoma brzo primenjen. Prvi april se, ovog puta, sigurno neće čekati. Naročito ako se zna da će pomoć od 115 miliona dolara koju je Amerika odobrila Srbiji biti nedostupna posle 31. marta ako, u međuvremenu, vlasti u Beogradu ne uspostave traženu punu saradnju s Međunarodnim tribunalom za ratne zločine, koja podrazumeva pomoć u hvatanju i predaju Hagu optuženih koji se nalaze na teritoriji Srbije, pristup istražiocima Haškog suda i obezbeđivanje raspoloživih dokumenata. Sve to posledica je veoma oštrog zakona o američkoj pomoći inostranstvu za 2002, koji je usvojen u četvrtak, 20. decembra.
Još ako se zna da će Beograd, posle novogodišnjih praznika, ponovo ugostiti glavnog tužioca Haškog suda za bivšu Jugoslaviju Karlu del Ponte... A red nalaže da se za praznik daju pokloni.
Del Ponteova bi, prema informacijama kojima raspolaže „Blic News“, trebalo da dobije čak tri - Mrkšića, Radića i Šljivančanina. To bi se čak moglo dogoditi i pre njenog dolaska u Beograd jer, kako saznaje „Blic News“ u Haškom sudu, tamošnjoj administraciji i prevodiocima, uprkos tome što traju božićni praznici, naloženo je da 28. decembra budu na poslu u punom sastavu.
Posle toga, rečeno je iz izvora u vrhu DOS, u Beogradu bi usledilo potpisivanje sporazuma između Haga i srpskih vlasti o načinu saradnje o kojoj bi prethodno trebalo da se raspravlja na sednici Predsedništva DOS. Njime bi, zapravo, trebalo da se precizira na osnovu kojeg bi akta trebalo da osumnjičeni budu izručivani Hagu - da li na osnovu Statuta Tribunala, saveznog ili republičkog zakona.
Kako je potpuno izvesno da Skupština Srbije takav zakon neće doneti, a savezni zakon neće biti usvojen u najboljem slučaju pre marta, sve se, zapravo, svodi na formalizovanje saradnje na osnovu Statuta Međunarodnog suda za ratne zločine.
Kako god da budu uređeni ti odnosi - u igri je i kompromisno rešenje prema kome bi savezni zakon regulisao izručenja osoba koje su u nadležnosti federacije (među njima i vojnih lica), a republički svih ostalih - izvesno je samo da će izručenja biti.
Kad je reč o saveznom zakonu, malo ko veruje da će biti donet pre proleća. Baš kao što - od političara do eksperata i obrnuto - malo ko veruje da će obnovljeni pregovori o preuređenju odnosa u Federaciji i mogućim posledicama prestanka njenog postojanja dati rezultate.
Iako je Evropska unija postavila rok za rešenje odnosa u Federaciji, osim predsednika Jugoslavije i Crne Gore Vojislava Koštunice i Mila Đukanovića (predsednik Srbije Milan Milutinović nije se oglasio), niko otvoreno ne sme da kaže da će o sudbini zajedničke države odlučiti građani Crne Gore na referendumu. Tako Đinđić najavljuje da će zakon o saradnji s Hagom najverovatnije biti donet na proleće, „posle referenduma“, baš kao i savezni ministar policije i njegov stranački kolega Zoran Živković, koji, slučajno ili ne, smatra da će taj akt biti usvojen - do kraja marta.
Do tada bi SNP trebalo da se primiri i odradi stvar na referendumu. Prethodno izjašnjavanje o tako osetljivom pitanju kao što je saradnja s Hagom moglo bi da bude pogubno. Uz pomoć sve nervoznije Đukanovićeve koalicije „Da živimo bolje“ i malo odmerenije nastupe, tako postignute poene pred referendum SNP bi mogao da prenese na svog predsedničkog kandidata. Jer, 15. januara 2002. ističu četiri godine otkako je Đukanović izabran za predsednika. A sa predsednikom Crne Gore iz SNP na priču o Federaciji bila bi stavljena tačka.
Do tada, ni u DOS sebi ne preporučuju da budu brzopleti, tim pre što su u igri krupni ulozi. SAD su jasno poručile Beogradu da je za dalju finansijsku pomoć (aranžman od 115 miliona dolara) pored poštovanja Dejtonskog sporazuma i oslobađanja političkih zatvorenika (Albanaca) iz zatvora u Srbiji, neophodan uslov i saradnja s Hagom. Američki kongres poslednjeg dana marta određivaće budžet koji bi trebalo da obuhvati i pomoć Jugoslaviji, gde će ti uslovi igrati presudnu ulogu.
Bez donacija nema reformi, a bez reformi ni Vlade Srbije, koja je na poslednjoj sednici sakupila tesan 131 glas u parlamentu i sprečila svoj pad. Obećanje DOS o održavanju prevremenih parlamentarnih izbora „godinu i po dana po obaranju Miloševića“ davno je zaboravljeno, a 17 stranaka DOS i DSS optužuju jedne druge za kršenje koalicionog sporazuma.
- Sve članice DOS obavezuju se da će u svom političkom, parlamentarnom, medijskom i ukupnom delovanju podržati rad republičke vlade do sledećih redovnih ili vanrednih izbora - piše u koalicionom sporazumu. Međutim, tu više nije reč o tome da li je DSS prekršio sporazum tražeći raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, ili DOS, koji optužuje DSS da ne podržava vladu. Ovde se postavlja pitanje da li su prevareni birači kojima je obećano da će vanrednih izbora biti 18 meseci po osvajanju vlasti, tačnije na proleće, ili je stvar legla u koalicionom sporazumu koji sadrži odredbu „do sledećih redovnih ili vanrednih izbora“.
I Đinđić se, kad je reč o izborima, vrlo precizno izražava. Neposredno posle sednice Predsedništva DOS (nije bio niko iz DSS), Đinđić je upozorio da će snagu DSS „o kojoj se sad toliko priča“ odrediti sledeći izbori. Prevremene nije spominjao. U DOS (bez DSS) tvrde da koalicija mora da opstane „dok opet ne budemo šetali u kratkim rukavima“. Jer, svi važniji poslovi čekaju proleće.
Rešenje spora najverovatnije je u navodima uslova Beogradu iz Vašingtona i Brisela, koji ima samo četiri tačke. A one glase : 1. u Hag, sa zakonom ili bez njega; 2. pomirenje u koaliciji po svaku cenu; 3. Beograd i Podgorica zajedno, pa makar privezani i svilenim koncem.
Novac proizlazi iz tačaka 1, 2 i 3.
|
DOS
angažuje advokate za Miloševića
|
Iako tvrde da savezna država - personifikovana u predsedniku Vojislavu Koštunici - ne želi da prlja ruke Hagom (šef diplomatije Goran Svilanović među prvima je oštro kritikovao zakonske predloge DSS), u toku su konsultacije na federalnom nivou o timu za odbranu Slobodana Miloševića pred Tribunalom. Paradoks ili ne, tek i DOS će dobrim delom (zastupljenost SNP ne dovodi se u pitanje) učestvovati u odbrani bivšeg jugoslovenskog predsednika.
- Radi se o odbrani ne Miloševića kao pojedinca, već cele države - objašnjava „Blic Newsu“ jedan savezni funkcioner, ne isključujući mogućnost da u DOS (čak i bez DSS) ponovo bude nesporazuma upravo povodom ovoga.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
