Makijavelijev nauk
Ako se u duhu one narodne - po jutru se dan poznaje - kaže da se po prvom novogodišnjem potezu vladajućih dosmanlija poznaje cela godina, onda se u Novoj godini ničemu dobrome ne možemo nadati. Reč je naravno o likvidaciji četiri najveće banke: Beogradske banke, Beobanke, Investbanke i Jugobanke.
Kao presudan razlog za stečaj pomenutih banaka navodi se njihova nesposobnost da trenutno raspoloživim novcem ispune dospele obaveze. A kada takav trenutak nastupi, onda je stečaj neizbežan. Tim povodom postavlja se više neugodnih pitanja.
Najpre, kako su uopšte ove banke postale nelikvidne? Tako što su, najčešće po odluci moćnih političkih činilaca, a ređe shodno vlastitim pogrešnim procenama, davale kredite i ulagale u preduzeća za koja se s velikom sigurnošću moglo očekivati da će propasti, a da uzete zajmove neće moći da vrate. Doduše, sve ove banke uzimale su odgovarajuća jemstva - supergarancije drugih privredno-pravnih subjekata ili hipoteku na nekretnine dužnika.
Pa šta su privredni sudovi trebali da učine da bi pomenute banke naplatile svoja potraživanja? Trebalo je da blagovremeno pokreću stečajni postupak i likvidiraju nesolventna preduzeća kako bi iz njihove stečajne mase banke mogle da naplate bar deo svojih potraživanja. Tako se radi u zdravoj privredi.
Umesto toga, G17, čiji ljudi drže ključne položaje u Narodnoj banci, Saveznoj i Republičkoj vladi, doneo je kobnu odluku da umesto mnoštva nesolventnih dužnika likvidira njihove najveće poverioce - četiri već pomenute banke. Pri tom se rukovodio najvećma političkim razlozima.
Da je prema dospelosti potraživanja zatvarao nesolventna preduzeća, do sada bi bar 80.000 radnika ostalo bez posla. G17 nije imao petlju za takvu odluku, pa je umesto dužnika rešio da zatvori njihove banke poverioce i ostavi bez posla 8.000 radnika.
Drugi razlog za ovakvu "politiku" jeste tzv. privatizacija. Nesolventna preduzeća neće niko da kupi, a svi hoće da kupe preduzeća koja, poput Beočinske cementare, dobro posluju. No, ako se jednim potezom pera likvidiraju njihovi poverioci, i nesolventna preduzeća postaju solventna, pa će pre ili posle naći kupca.
Treći razlog je najverovatnije sadržan u obavezujućim "preporukama" Međunarodnog monetarnog fonda, koje G17 provodi kao našu državnu politiku. Po svoj prilici, našoj državi je namenjen status međunarodnog protektorata i ekonomske kolonije Zapada. A takvim nesamoupravnim teritorijama nisu potrebne velike domaće banke, koje su svuda u svetu krvotok privrede. Otuda zatvaranje četiri najveće banke može predstavljati raščišćavanje prostora za pojavu filijala velikih stranih banaka u koje će domaće stanovništvo, baš kao i u Argentini, imati veće poverenje.
Na posletku, valja primetiti da u ovoj dramatičnoj likvidaciji beogradskog bankarstva ne učestvuje obligatni Zoran Đinđić. Kako se javno hvalio da je čitao Makijevilija, valja reći da je ponešto od tog velikog političkog pisca i naučio. Tako, po Makijaveliju, vladar mora da bude veoma pritvoran i dvoličan, pa stoga drugima treba da poveri činjenje neprijatnih stvari, a da prijatne zadrži za sebe. Nema naravno neprijatnije stvari od zatvaranja beogradskog bankarstva i isterivanja njegovih zaposlenih na ulicu. Taj prljavi posao poveren je predstraži iz G17, dok Đinđić putuje po svetu i proširuje saradnju naše privrede sa stranim preduzećima.
Jedino što nije otkrio još važniji Makijavelijev nauk da su okrutna dela dobro upotrebljena ako se izvrše odjednom, a potom se ne nastavljaju nego se preobraćaju u stvari što je moguće korisnije za podanike. Da je odmah po dolasku na vlast odjednom likvidirao sve nesolventne firme, a njihove zaposlene izbacio na ulicu, i da je istoga trena poslao u Hag sve koje sada namerava da pošalje, narod bi to možda prihvatio kao nužno prevratničko zlo, posle kojeg slede samo dobra i blagotvorna dela. Umesto toga, izgleda da su Đinđić i njegove dosmanlije rešili da nas malo-pomalo zasipaju isključivo okrutnim i nepopularnim merama - učestalim zatvaranjem preduzeća i banaka, izbacivanjem na ulicu njihovih zaposlenih i povremenim slanjem u Hag naših sunarodnika i državljana. Ako je verovati Makijaveliju, tako se dugo ne može vladati.
Kosta Čavoški http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02010502.shtml
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
