|
AMERIKA I SVET
Problemi Jenki imidžaNajveća razlika u optici američke i elite drugih delova planete očituje se oko ocene uzroka terorizma: neamerička većina smatra da je terorizam odgovor na politiku SADPosle napada na Avganistan i pretnji bombardovanjem Iraka, Jemena ili Somalije, bilo bi za pretpostaviti da će Amerikanci odgovor na pitanje "zašto nas mrze" morati da potraže u svetu islama. Ispostavlja se da je slika mnogo složenija i da ovi regioni nisu jedini po kojima Jenki ima problem sopstvenog imidža. Istraživački centar Pju iz Vašingtona je, u okviru projekta Globalni prilazi, od 275 vodećih kreatora javnog mnjenja u 24 države šest različitih regiona sveta zatražio da ocene mišljenja svojih sunarodnika o politici SAD. Rezultati su nesumnjivo zanimljivi jer pokazuju i saglasnosti i značajne razlike oko nekih ključnih pitanja američke spoljne politike. Napad na Njujork i Vašington 11. septembra i odmah posle toga pokrenut rat protiv terorizma svakako su tačke okupljanja jer postoji univerzalna saglasnost da su ovi događaji "otvorili novo poglavlje istorije sveta". U SAD ovakvu ocenu prihvata 78 odsto anketiranih (20% je protiv), što je gotovo identično sa stavom inostranih ispitanika: 79% "za" i 18% protiv. Ipak, otvaranje globalnog fronta protiv terorizma jedno je od onih područja koje reflektuje odnose ljubavi i mržnje Amerike i sveta. Sa izuzetkom zapadne Evrope, uticajne ličnosti iz sveta politike, kulture, medija i biznisa smatraju da postoje pomešana osećanja javnosti njihovih zemalja prema terorizmu. Najveća razlika u optici 40 intervjuisanih iz američke elite i onih iz drugih delova planete očituje se oko ocene uzroka terorizma: neamerička većina smatra da je terorizam odgovor na politiku SAD. Najveći broj anketiranih, ovoga puta uključujući i zapadnu Evropu, smatra da ljudi njihovih zemalja misle da je dobro što Amerikanci sada znaju kako je to biti ranjiv. Konvergencija američkog i svetskog stava postoji oko izjave da su "teroristički napadi početak sukoba SAD i (organizacije Osame bin Ladena) Al- Kaide, a ne konflikt Zapada i islama". Štaviše, kada govore u svoje ime, čak i kreatori javnog mnjenja iz islamskih zemalja kažu da suprotstavljanje terorizmu zavređuje rizik destabilizacije muslimanskih država koje su članice antiterorističke koalicije. Saglasnost nestaje oko pitanja "da li SAD uzimaju u obzir interese svojih partnera ili rade samo za sebe?". Sedamdeset procenata Amerikanaca smatra da Vašington vodi računa o svojim partnerima, dok samo 28% misli da to nije tako. Ostatak sveta je okrenuo procente: čak 62% je uvereno da SAD štite isključivo sopstveni interes a tek 33% misli da Amerikanci uvažavaju stavove i interese svojih saveznika. Sličan jaz otvoren je i odgovorima na pitanje "da li, ukoliko se ispostavi da Irak i Somalija podržavaju terorizam, SAD i saveznici treba da ih napadnu, ili rat treba ograničiti samo na Avganistan?". Polovina ispitanih u SAD podržava proširenje vojnih akcija a 38% je protiv. Globalno mišljenje je različito: samo 29% ne bi imalo ništa protiv napada na Irak i Somaliju dok se 54% ne slaže sa širenjem ratnih dejstava - čak i ako se utvrdi da ove dve zemlje podržavaju terorizam. Upitani da li misle da "obični ljudi" njihovih država imaju povoljno ili nepovoljno mišljenje o SAD, kreatori javnog mnjenja van SAD su sa 69 odsto podržali povoljno a sa 28% nepovoljno. Najjača podrška stigla je iz zapadne Evrope, Bliski istok je gotovo ravnomerno podelio mišljenja. Povoljno mišljenje o SAD, pokazuje anketa, zasniva se na percepciji Amerike kao zemlje koja otvara šanse, SAD kao vodeće sile u naučnim i tehnološkim inovacijama (ovo misli dve trećine neameričkih kreatora javnog mnjenja) i zbog privlačnosti ideala američke demokratije. Direktno pitanje "zašto ljudi ne vole SAD?" dalo je odgovore od kojih se nameću četiri: prvi - zbog odbojnosti prema američkoj moći u svetu, drugi - zbog američke politike koja je doprinela uvećanju jaza bogatih i siromašnih, treći - zbog rastuće snage američkih multinacionalnih korporacija. Interesantno je, indikacije su ankete, da antiglobalistički pokreti i kritike SAD ne oblikuju značajno raspoloženje prema SAD. Uvećavajuća moć američkih kompanija nije među ključnim uzrocima nezadovoljstva, sem u zapadnoj Evropi. Četvrti najčešće pominjani povod je američka podrška Izraelu. Samo 35 procenata Amerikanaca misli da je Vašington "previše naklonjen Izraelu" dok 45% ne deli to mišljenje - za razliku od sveta u kome 73 odsto smatra da je politika SAD suviše naklonjena Izraelu. Istovremeno, lideri iz SAD veruju da je podrška Izraelu veliki problem. Nije tako, misle oni iz većine drugih regiona sveta, sa izuzetkom lidera islamskih država. Ali, čak i oni sa Bliskog istoka, Turske, Pakistana ili Uzbekistana smatraju da podrška Vašingtona Izraelu nije toliko važna kao što je važna kritika američke globalne politike. Širenje američke kulture putem filmova, TV i muzike sasvim je minoran povod animoziteta prema SAD. Svako ispitivanje javnog mnjenja pati od ograničenosti uzorka. Ovo je, dodatno, obuhvatilo samo "elitne" kreatore javnog mnjenja, ali uz sve limite rezultati sugerišu da će Vašington i te kako morati da se pozabavi posledicama svojih akcija po svetu. Ukoliko želi da ga vole. Boško Jakšić NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================ |
vrati.gif
Description: GIF image
