|
;)
Suoèen sa jasnom demonstracijom svih problema
koji predstoje, Hekerup se povukao u trenutku kada
prethodni uspeh još nije ozbiljnije doveden u
pitanje
Uticaj žena na
muževe u Danskoj iznenada je postalo zanimljivo pitanje
za analitièare koji se bave Kosovom. Odluka šefa UNMIK-a
Hansa Hekerupa (56), bivšeg ministra odbrane Danske, da
tek 28. decembra saopšti da ne želi da obnavlja mandat
kao specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za
Kosovo kako bi proveo više vremena sa svojom porodicom
koja oèekuje prinovu, i dalje izaziva razlièite
spekulacije.
Iako je moguænost Hekerupovog odlaska sa Kosova bila
nagoveštavana nakon uspešno obavljenih parlamentarnih
izbora u novembru, u prvim danima Hekerupovog odlaska na
zimski odmor energièno je demantovana. Veæ samo
objavljivanje odluke u vreme spajanja božiænih i
novogodišnjih praznika, i èinjenica da se dogovor o
(ne)produžavanju ugovora donosi bar 15 dana pre njegovog
isteka za najjednostavnije poslove, a kamoli poslove
koji znaèe rukovoðenje najveæom operacijom Ujedinjenih
nacija za koje su potrebne ozbiljne konsultacije,
dovoljan su razlog za spekulisanje o eventualnim
drugaèijim motivima ozbiljnog Danca.
Zamerke
Teorije o navodnim pravim razlozima za Hekerupovu odluku
kreæu se u nekoliko pravaca. Najèešæe pominjane su
nezadovoljstvo lokalnih Albanaca Hekerupovim sporazumom
sa Beogradom, sukob sa Hašimom Taèijem zbog voðenja
konstitutivne sednice parlamenta, i zbog pokušaja da
stane na put organizovanom kriminalu, pri èemu se
ponekad èak pominju i navodne pretnje samom
Hekerupu.
Uporedo sa oficijelnim pohvalama svih relevantnih
meðunarodnih faktora, od portparola Stejt departmenta,
preko Evropske unije, do NATO-a, gde, doduše, nije bilo
moguæe dobiti poseban komentar u vezi s Hekerupom,
meðunarodna dimenzija dogaðaja postoji u tezama da se
šef UN administracije zamerio albanskim zaštitnicima
preko okeana koji žele da se što pre povuku sa Balkana i
prepuste Kosovo lokalnim Albancima, preko prièe da je
izazvao nezadovoljstvo svojih saradnika u UNMIK-u i
zapadnih diplomata birokratskim pristupom uz striktno
poštovanje kancelarijskog radnog vremena i nedostatak
energije i entuzijazma za odluènije korake. Hekerupove
nedostatke sagledali su u sedištu NATO-a, uz pomoæ
Nebojše Èoviæa, jedna je od konstrukcija lansirana,
pogaðate, u jednom ovdašnjem tabloidu.
Strategija
U skladu sa
tim, još važnije ocene o Hekerupovim rezultatima takoðe
se znaèajno razlikuju. Blerim Šalja, nezaobilazni
sagovornik inostranih diplomata i uèesnik svih radnih
grupa i Rambujea, reæi æe za NIN se se radilo o
"pogrešnom èoveku na pogrešnom mestu. Sve što se
pripisuje Hekerupu zapoèeto je još za vreme Kušnera, i
on je zapravo jedan od najslabijih administratora.
Rezoluciju 1244 veoma je èudno interpretirao: kao da
njome treba da jaèa administracija Ujedinjenih nacija
umesto lokalna kosovska, nije ukljuèio Srbe kada se
pripremao ustavni okvir, a onda je u implementaciji
Rezolucije, što je iskljuèivo njegovo pravo, podelio
odgovornost sa Beogradom, dogovarajuæi sa Èoviæem neku
vrstu paralelne vlasti."
Osobe koje su
na srpskoj strani sa Hekerupom najviše kontaktirale,
Rada Trajkoviæ i Nebojša Èoviæ, iako uzdržani, oèigledno
su relativno zadovoljni saradnjom i ne raduju se previše
ponovnom poèinjanju iz poèetka i upoznavanju sa nekim
novim predstavnikom meðunarodne zajednice.
Spoljnopolitièki savetnik predsednika SRJ Vojislava
Koštunice Predrag Simiæ u razgovoru za NIN iznosi
mišljenje da je Hekerup imao restriktivan stav prema
Srbima, dok Dušan Janjiæ, koordinator Foruma za etnièke
odnose, kaže da je Hekerup "brod koji se ekstremno
nagnuo na albansku stranu ispravio i tako vratio
meðunarodnu zajednicu u ulogu objektivnog
posrednika".
Da
se Hekerupov rad može uglavnom oceniti uspešnim, jer je
u atmosferi nedostatka jasne strategije meðunarodne
zajednice prema Kosovu napravio ustavni okvir koji
omoguæava ostajanje Kosova i samostalno i u okviru
integracije, nealbanskim zajednicama uèešæe u
administraciji, i sproveo izbore, smatra veæina
sagovornika NIN-a.
Dr Karin fon
Hipel iz Centra za studije odbrane na Kings koledžu u
Londonu, donedavni službenik UNMIK-a, smatra da je
Hekerup ostvario ono što je planirao u prethodnoj godini
i da nije želeo da žrtvuje svoj privatni život na duži
rok. Džon Hulsman iz amerièke Heritedž fondacije, takoðe
odbacuje teorije zavere. "Posle izbora UNMIK se nalazi
na prekretnici buduæi da sledeæa faza zahteva dugoroèno
posveæivanje ukljuèivanju lokalnih politièkih faktora u
vršenje
vlasti."
Antipatija
Èini se da
je baš ovo poslednje bio i jezièak na vagi koji je u
kombinaciji ostalih faktora prevagnuo u korist udobnog
života u Danskoj. Suština onoga što æe za NIN Džejms
Petifer, britanski struènjak za Balkan, nazvati
"nesposobnošæu da se iz skandinavskog miljea vladavine
prava adaptira na balkansko voðenje politike", a poznati
novinar i autor knjige o Kosovu Tim Džuda "dubokom
obostranom antipatijom" s obzirom da je "Hekerup želeo
da stvari prosto sprovede efikasno i poslovno, a što su
lokalni Albanci videli kao kolonijalni tretman" , nalazi
se u diplomatskom objašnjenju Suzan Manuel, portparola
UNMIK-a, da "postoji oseæanje u diplomatskoj zajednici
da šef UNMIK-a treba da bude više politièki ukljuèen u
rad sa lokalnim
liderima".
Hekerup je, naime, po završetku izbora odluèno vodio
konstitutivnu sednicu kosovskog parlamenta a zatim i
odbio da posreduje u pregovorima tri najveæe politièke
partije meðu kosovskim Albancima, smatrajuæi da je izbor
predsednika i vlade ove novuspostavljene autonomije
odgovornost lokalnih aktera.
Suoèen sa
jasnom demonstracijom svih problema koji predstoje,
Hekerup se povukao u trenutku kada prethodni uspeh još
nije ozbiljnije doveden u pitanje. To možda i ne bi bilo
toliko važno da ne postoji izvesna sumnja u pogledu
viðenja Sjedinjenih Država i Evropske unije o daljim
potezima na Kosovu.
Dok Endru Lojd,
šef britanske misije na Kosovu, proglašava 2002. godinu
godinom razgovora izmeðu Prištine i Beograda, a jedan
drugi visoki evropski funkcioner u razgovoru za NIN
tvrdi da "smo radili naroèito blisko sa Hekerupom i
beogradskim voðstvom na postizanju Zajednièkog
dokumenta, što je veliki uspeh za sve ukljuèene strane",
dotle komentator iz centra amerièkog propagandnog
servisa prema istoènoj Evropi, Radija Slobodna Evropa,
Patrik Mur, smatra da je "najveæa šteta koju je Hekerup
uèinio za stabilnost regiona davanje glasa Beogradu u
kosovskim
poslovima".
U
kombinaciji sa amerièkim veæ obznanjenim planovima za
redukovanje prisustva na Balkanu, i strahom Evrope od
Kosova kao izvora kriminala i bureta bez dna kada je reè
o sredstvima za uspostavu održive ekonomije,
razmimoilaženja su uvek moguæa. Za sada Amerikanci
prepuštaju mesto šefa UNMIK-a Evropljanima, zadržavajuæi
poziciju zamenika, uz, naravno, neizbežno aktivno uèešæe
kada se bude odluèivalo o finalnom statusu Kosova. Prema
reèima Suzan Manuel, Hekerupov zamenik, amerièki
diplomata Èarls Bresou nalazi se u Njujorku gde se vode
intenzivne konsultacije o novom šefu Kosovske
administracije što je i "za generalnog sekretara
urgentna stvar, buduæi da je situacija na terenu
delikatna, zbog pat pozicije meðu politièkim strankama,
a i da je sastanak zajednièke radne grupe na visokom
nivou predviðene sporazumom Hekerup-Èoviæ, zakazan za
18. januar." Suzan Manuel oèekuje da æe ime Hekerupovog
naslednika biti poznato do kraja januara.
Naslednici
Kao
kandidati za novog šefa UNMIK-a pominju se
latinoamerièki diplomata Serðo de Melo, svojevremeno
prvi administrator na Kosovu u leto 1999. a sada na
visokoj funkciji u UN, Britanac Pedi Ešdaun, Šveðanin
Karl Bilt, Norvežanin Kaje Aide, ponegde i Amerikanac
Žak Klajn, a kao najverovatniji kandidat raniji Biltov
zamenik u Bosni i savetnik kancelara Šredera Mihael
Štajner (Vidite
okvir).
Postoji
moguænost da æe UN poslati nekog iskusnog administratora
iz svoje centrale u Njujorku kao privremeno rešenje,
kako bi se dobilo na vremenu. U odnosu na to imenovanje
dalje æe biti moguæe izvoditi prognoze o pravcima
razvoja same misije. Postoji mišljenje da više nije
potreban diplomata visokog ranga, buduæi da æe se
administracija sve više prepuštati lokalnom
stanovništvu. Meðutim, šef UNMIK-a ima ogromna
ovlašæenja koja ukljuèuju poništavanje odluke parlamenta
Kosova i amadmane na ustavni okvir, što zahteva jak
autoritet.
Za
sada, amerièke i britanske diplomate zajednièki
pokušavaju da uèine ono što je Hekerup izbegao - da
privole albanske lidere na saradnju. U interregnumu, bez
šefa UNMIK-a, Misije OEBS-a i novih organa vlasti,
incidenti se
nastavljaju.
SVETLANA
ÐURÐEVIÆ-LUKIÆ
| Sigurno Nemac
NIN je za komentar zamolio nemaèkog ambasadora
za Balkan dr Mihaela
Šefera.
-
Hekerup odlazi iz liènih razloga. Sve spekulacije
u vezi s njegovim odlaskom su netaène. Nije taèno
da je on bio, za razliku od Kušnera, blizak
evropskoj koncepciji rešenja problema Kosova, a da
je bio prilièno kritièan prema amerièkoj politici,
te da je navodno zbog toga morao da ode. Nemaèka i
meðunarodna zajednica bile su veoma zadovoljne
njegovim radom. On je uspeo da organizuje izbore
na Kosovu i to uz uèešæe i srpskih biraèa, što je
veoma znaèajno za proces stabilizacije i
pomirenja.
Postavlja
se pitanje njegovog zamenika. Da li æe to biti
Mihael
Štajner?
-
To ne mogu da vam kažem. Nemaèka zahteva da
Hekerupov zamenik bude - Nemac. Gospodin Štajner
jeste kvalifikovan za taj posao i on sigurno
dolazi u obzir, ali Nemaèka ima i druge ljude koji
takoðe imaju sposobnosti za to. Takve odluke treba
da se usaglase sa ostalim partnerima iz Evropske
unije i u tome ne oèekujem neke probleme. Nemaèki
predlog æe verovatno prihvatiti posle toga i
Sjedinjene
Države.
NIKOLA ŽIVKOVIÆ | |
