Prof. dr Oskar Kovač o posledicama stečaja velikih banaka
Pogrešan potez
Reagovanja bankarskih službenika sitnica su u odnosu na ono što tek dolazi, jer će se kola slomiti na privredi i ostalim bankama
Ugašene su četiri banke koje su godinama na evropskim listama zauzimale zavidna mesta. Da li im stvarno više nije bilo spasa, ili su postojala i druga, manje bolna rešenja, govori dr Oskar Kovač, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Po njemu bilo je mnogo drugih mogućnosti. Slične situacije nisu nikakva novost u savremenom svetu, pa ni načini na koje su rešavane. Pre desetak godina SAD su takvu kontaminiranu aktivu imale u svojim štedionicama u visini od 100 milijardi dolara. Japan danas toga ima u visini od 500 milijardi dolara. Obe države su te banke sanirale.
Kod nas je kontaminirana aktiva banaka (nenaplativa potraživanja) evidentirana još pre dvadesetak godina. Do danas to niko nije pokušavao da sakrije, jer su banke postale akcionarska društva. Usledili su zakoni o preduzećima, računovodstvu pa i reviziji (oditingu). Zakon je čak propisao obavezu bankama koje rade s inostranstvom da poslove revizije povere inostranim oditorskim kućama sa međunarodnim iskustvom i licencom. Od tada je na našim prostorima prisutno sedam takvih firmi. One već desetinu godina svaki završni račun pregledaju i svojom profesionalnošću garantuju da je to istinita slika stanja banke. Naravno, to papreno naplaćuju. Cene se kreću i do 200.000 dolara godišnje. Njihova temeljna dokumentacija pokazuje da ne postoje sumnjivi i neprovereni računi.
Izvor dubioza u četiri banke, koje su u stečaju, nije, znači, netačna ili skrivena dokumentacija. Do nove slike stanja došlo se ponovnim uključivanjem dela deviznog podbilansa banaka koji je uvođenjem sankcija isključen iz obračuna, jer praktično finansijskih transakcija sa svetom nije bilo. A obaveze prema inostranstvu i devizna potraživanja banaka od naših preduzeća čine 80-90 odsto ukupne bilansne sume banaka. Dinarski podbilans je mali ostatak. Znači, minorno dinarsko poslovanje nije u velikoj meri moglo da utiče na njihove bilanse.
|
Interes Nije teško naslutiti čiji je interes bio da se sve baš ovako uradi. Kosovo, BiH i Makedonija upravo to pokazuju. Cilj je da se uspostavi inostrana vlast. To znači da će držati većinski kapital u preduzećima za koja su zainteresovani, likvidiraće ona koja im smetaju, kontrolisaće banke koje su krvotok privrede i, naravno, Centralnu banku koja njima upravlja. Dakle, zemlju će držati na kratkim uzdama pomoću spoljnog duga i raznih drugih uslovljavanja. Praktično, dirigovaće privredom. |
||||
Sve nevolje potiču od spoljnog duga. Istina, zaduživanja su prestala 1991. uvođenjem sankcija našoj zemlji. Nisu mogle čak da se plaćaju ni ranije preuzete obaveze. Jer, finansijske sankcije su potpuno zaustavile platni promet Jugoslavije sa svetom. Dug do kojeg smo tada stigli znači nije više rastao novim zaduživanjem, nego samo po osnovu pripisa kamata. Podaci MMF o našem stendbaj aranžmanu pokazuju da onaj deo duga koji je dospeo, a nismo ga platili, iznosi 9,4 milijardi dolara. Od toga glavnica je 5,4 , a ostatak od četiri milijarde su kamate. Redovne su nešto manje od 1,5, a kaznene, zatezne i druge oko 2,5 milijardi dolara. Znači, zadužili su nas za četiri milijarde dolara, iako nam za tih desetak godina nisu dozvolili da bilo šta radimo.
NBJ je smatrala da sve te obaveze banaka prema inostranstvu, pa i preduzeća prema bankama, treba da budu u mirovanju - zbog više sile. Taj devizni deo vođen je vanbilansno kako bi mogla da se dobije prava slika o tekućem poslovanju banaka. To je tako bilo sve do maja 2001. Smatralo se da će, po okončanju sankcija, eventualno i postignutim pregovorima o sukcesiji, biti tačno poznat deo duga koji pripada Srbiji, odnosno Jugoslaviji. Računalo se, pri tome, da će taj dug biti reprogramiran, a i smanjen nekim otpisom ili sličnim rešenjima. Onda bi se tačno znalo koliko se zaista duguje, period počeka i rok otplate. Sa Svetskom bankom je već bilo reči o roku od 30 godina. Tek takve realne obaveze ušle bi u bilanse banaka.
Pravilo je da se dužničko-poverilački odnosi domaćih subjekata moraju rešavati istovremeno sa problemima spoljnog duga i sanacije banaka, jer, banke su ta sredstva samo prenele privredi. Naravno, ta ista privreda je od toga trebalo da organizuje proizvodnju, ostvari prihod, eventualno i devize kako bi se razdužili svi u lancu. Dakle, da vrati ono što je od inostranih kreditora putem banaka uzela, kaže dr Kovač.
Dogodilo se sada da se sanacija banaka obavlja, a da se, pri tom, ne rešavaju odnosi banka - preduzeće. Ranije je važio koncept po kojem se istog momenta bankama refinansiraju i reprogramiraju obaveze prema inostranstvu, ali i njihovim komitentima. Dakle, za koliko se umanje obaveze banaka prema inostranstvu , srazmerno se to prenosi i na preduzeća. I naravno, tada bi se uspostavila i nova evidencija koja bi se u celini upisala u bilanse banaka i preduzeća. Na osnovu toga bi se ocenjivao uspeh poslovanja jednih i drugih.
A onda je, iznenada, NBJ naložila oditorima četiri banke da u svojim izveštajima iskažu da te banke imaju ogromna dugovanja prema inostranstvu i da verovatno to ne mogu da naplate od domaćih preduzeća. Samim tim, bankama preti ogroman gubitak, pa moraju da gomilaju rezerve ili da na neki način pokriju taj potencijalni gubitak. Iz tog proističe da su ove banke navodno sumnjive i treba razmisliti da li ih treba staviti u proces sanacije.
Loše je u toj novoj logici što se obaveze prema inostranstvu unose prema nekom nasleđenom računu od 9,4 milijarde dolara, u kojem su kamate četiri milijarde, a ne sa nekim stvarnim stanjem koje bi nastalo kada se bude saznala konačna vrednost duga i pod kojim uslovima će se vraćati. Naravno, još se ne zna ni sudbina duga prema Londonskom, a i sa Pariskim klubom još nisu potpisana dokumenta.
Pravi se račun bez krčmara. Kad bi postojalo pravo stanje, onda bi obaveze banaka, a samim tim i preduzeća - bile manje. Ostavila bi im se šansa da sa nekim optimalnim periodom počeka i roka otplate od tridesetak godina organizuju proizvodnju i budu u stanju da vraćaju dugove. Drugim rečima, potraživanja banaka od preduzeća svela bi se u snošljive okvire. Istovremeno banke bi od tih sredstava mogle da izmiruju obaveze prema inostranstvu. Na taj način bi se one u suštini same sanirale, ušle u dokapitalizaciju sa nekim inostranim partnerom ili kapital uvećale novim akcionarima.
Sada je sve presečeno proglašavanjem stečaja. Glavni argument, prema informacijama koje je dala Savezna vlada, jeste volja Pariskog kluba da nam otpiše dve trećine duga. U Agenciji za sanaciju banaka rekli su da će verovatno tako postupiti i Londonski klub. Eto, na osnovu tih obećanja dat je nalog da se u bilanse četiri banke upiše trećina preostalog duga prema Pariskom i Londonskom klubu. Ta suma, na primer, samo u jednoj od banaka iznosi oko 17 milijardi dinara. Znači, povećane su obaveze banaka za jednu trećinu tog deviznog duga, a nije im dato pravo da iskažu svoja potraživanja prema preduzećima, makar u istom odnosu. Obrazloženje, da se od domaćih firmi to nikad neće moći da naplati, ne stoji. Tako su gubici bankama umesto da se smanje za dve, povećani za trećinu.
Da li su na ovaj korak presudno uticali pritisci sa strane, teško je precizno odgovoriti, ističe dr Kovač. Tek sve navodi da su u tome učestvovali domaći i inostrani faktori. Iz prepiske, koja je nekako procurila u javnost, vidi se da je sve pripremano mnogo ranije nego što su rešenja o stečaju doneta. Na dopisima su imena za koja se ne bi moglo reći da potiču sa naših prostora. Šalju čak i priručnik za likvidaciju.
Posledice "novogodišnje čestitke" bankama već su vidljive. Reagovanja bankarskih službenika sitnica su u odnosu na ono što tek dolazi. Kola će se slomiti na privredi. A onda će to u crno da zavije i ostale banke. Možda one to još ne znaju, ali kada se osveste biće kasno.
Ove četiri banke, a i ostale, za svaki odobreni kredit uzimale su kao obezbeđenje od zajmotražilaca hipoteku, ručnu zalogu, zlato ili devize. To su banke, naravno, mogle davno da aktiviraju i oteraju pod led preduzeća, jer su gotovo svi poslovali pomoću kredita. Nije urađeno, jer su pravila ponašanja u vreme sankcija tako nalagala. Sada, na primer, samo jedna od četiri banke ima dokaze o utuženju jugoslovenskih preduzeća za 207 milijardi dinara. Da su sudovi doneli izvršna rešenja i postupili po njima, danas ta banka ne bi bila na spisku za stečaj. Naravno, nije teško pretpostaviti šta bi bilo sa imovinom i radnicima iz tih firmi. Ako se nešto tako uzme i za ostale tri banke, pa pravo stanje nije teško naslutiti.
I sada, ko preuzme obavezu da u ime banke isplaćuje dug prema inostranstvu, pripadaju mu i potraživanja od preduzeća. Moći će da ih aktivira, ugasi ili... Iznos spoljnog duga teško će moći iz budžeta da se pokrije. Doći će do rasprodaje imovine dužnika i zatvaranja preduzeća. A kada se preduzeće zatvara, zaposleni idu na ulicu.
Neizvesna je i sudbina banaka koje nisu na ovom spisku. Kod Londonskog kluba, u svim ranijim ugovorima postoji klauzula o solidarnoj odgovornosti. A tu je dosta naših banaka. One su potpisale po kojoj za svako zakašnjenje u izvršavanju obaveza, sve ostale solidarno moraju da plate dug.
Kada su krediti kod Londonskog kluba refinansirani, negde 1992. godine, tražena je i državna garancija. I data je. Ali su zato iste godine sve banke potpisale sporazum o solidarnoj odgovornosti u međusobnim odnosima. Ako ove četiri banke odu pod led, njihove, čak i za dve trećine manje dugove prema inostranstvu, moraće da plate ostale banke potpisnice. Da li će one, koje su mnogo manje, imati prihode, devize ili druge izvore sredstava da to izmire? Verovatno neće. I njih će stići zla sudbina.
Kada se sve sabere - nisu u pitanju samo bankarski službenici. Posledice likvidacije ove četiri banke daleko su šire nego što se sada mogu sagledati. Preduzeća će nastradati zbog aktiviranja hipoteka, a banke, zbog solidarne odgovornosti. Stiče se utisak da je sve urađeno prerano. Trebalo je sačekati da se vidi kakav će stvarno biti spoljni dug. To bi se srazmerno preslikalo na preduzeća. Zatim, banke bi reprogramirale obaveze preduzeća i na takvim osnovama lako bi se ocenila njihova solventnost.
Tako nećemo imati samo nezaposlene iz četiri banke, već će se to preneti na celu privredu i preduzeća. Uostalom, niko nije rekao da je ovim stečajem završena konsolidacija bankarskog sistema. "Ne znam zašto smo tako naivni i ne shvatamo da u svetu postoje krupni strateški interesi. U ekonomiji nema morala, uzvišenosti niti sentimentalnosti. Ako se nešto može ostvariti radom - u redu. Ako se to isto može učiniti bez rada - otimanjem, nametanjem volje ili vojnom silom, onda će se tako i uraditi. Doći će se do cilja na jednostavniji način", upozorava dr Kovač.
Sve to liči na nama slične zemlje u tranziciji. Scenario je isti. Akteri, takođe. Spasioci se samo sele iz jedne u drugu zemlju. Zabrinjava što veliki broj ljudi ne shvata šta nas očekuje . Nešto otpora kod četiri banke postoji, ali su se suviše kasno probudile. Ne čuje se ni glas Udruženja banaka Jugoslavije. I sindikati nisu jedinstveni, ili i tu ima nekih neprincipijelnih kompromisa. Istina, rešenja o pokretanju stečaja imaju niz proceduralnih nepravilnosti, pa su banke već podnele žalbu Trgovinskom sudu. Ona su pravosnažna tek kada se o žalbi odluči. Ali, i tu ima i drugih tumačenja. Stoji u rešenjima i pravni lek koji predviđa podnošenje tužbe u roku od trideset dana Vrhovnom sudu Jugoslavije. Postoji dopis istog Saveznog suda Saveznoj skupštini u kojem je navedeno 19 predmeta u kojima je poništeno rešenje guvernera NBJ, ali on s neobičnom upornošću odbija da poštuje propisanu proceduru i zakonske odredbe o obaveznosti sudskih odluka. Savezni sud smatra da Skupština treba da sagleda stanje u NBJ s gledišta zakonitosti njenog rada, rekao je na kraju dr Kovač.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
spacer.gif
Description: GIF image
black.gif
Description: GIF image
