|
Posle likvidacije četiri banke Direktori ćute, radnici kukaju! Nova era u srpskom bankarstvu počela je oštrim rezom po "finansijskom kanceru", kako kažu nalogodavci gašenja, ili "početkom kraja celokupne privrede", kako tvrde predstavnici onih osam i po hiljada službenika koji su ostali bez posla U svom stilu, oštro i bez dlake na jeziku, Vladan Batić, republički ministar pravde, zatražio je krivično gonjenje nekadašnjih direktora četiri bivše banke u stečaju.
Dođoše posne godine Ministar pravde direktno se, već prvog dana štrajka, nakon što su se u četvrtak zaposleni bankari zatvorili u filijale, "uključio u priču", pozivajući javnog tužioca Sinišu Simića da utvrdi da li postoji osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv nekadašnjih direktora Investbanke, Beobanke, Beogradske banke i Jugobanke, godinama uvaženih, sada se vidi koliko, "uspešnih" finansijera, koji su ove banke neodgovorno vučenim potezima gurnuli u stečaj. Prst na obaraču za uništenje, već pre više od godinu dana, povukao je, a ko bi drugi, Mlađan Dinkić, guverner Narodne banke Jugoslavije, "po službenoj dužnosti", zahtevom za otvaranje stečaja, obelodanjenim pre desetak dana. Batić, pak, traži još da se vidi da li se postupak stečaja obavlja po zakonu, jer su mu se, kako reče novinarima, tim povodom obraćali sindikati, brojni radnici i građani. - Srbija mora proći kroz teške i bolne reforme - bio je jasan ministar pravde. - Srbija će postati uvažena pravna država hteo to neko ili ne, sviđalo se to nekome ili ne! Tog petka, 4. januara, samo dan nakon što su se zabarikadirali u svoje betonsko-staklene kule, simbole "partijskog bankarstva" i bivše finansijske oligarhije, oglasili su se i sindikalci. U pismu Milan Alimpijević, predsednik sindikata, traži od Dušana Mihajlovića, šefa srpske policije, "da hitno obustavi represivne mere prema radnicima banaka u stečaju". U saopštenju za javnost sindikalci pišu: "Radnici mirno sede u svojim prostorijama, izražavajući nezadovoljstvo zbog odluke guvernera Dinkića" i upozoravaju "u pitanju su prevashodno žene i majke umorne i sada bez sredstava za život i bez ikakve perspektive"...
Nemajući očigledno više od koga da zatraže pomoć, jer se susret sa Koštunicom nije završio očekivanim saopštenjem i podrškom zato što je jezik brojki, plusa, salda i minusa neumoljiv, štrajkači su spas videli u ministru policije Dušanu Mihajloviću. Tražili su od njega i da "ukloni kordone koji sprečavaju zaposlene da uđu u prostor koji je neko nasilno prisvojio". Kordone koje spominju sindikalci videli su i novinari. Jedan kolega reče: "Ovi stvarno nikada nisu bili na protestu, kad ovih nekoliko policajaca zovu kordonom... Trebalo je da vide šta su kordoni, kad su ono studenti 1997. u Kolarčevoj u oči gledali policajce spremne na sve. Stvarno. Sada nije bilo nikakvih incidenata između štrajkača iz banke i policajaca. Tačno je, stajali su ispred zgrada na Zelenom vencu i na Terazijama, a žene iz banke su ih svakog časa nutkale pitom od maka, čajem, kafom, tortom... Istraga protiv Borke Iste večeri kada je zatražio krivično gonjenje nekadašnjih "Slobinih finansijskih uzdanica" Borke Vučić, Zlatana Peručića, Miloša Milosavljevića i osam direktora Investbanke (toliko ih se promenilo u poslednjih dvanaest godina), ministar pravde suočio se sa jednim pitanjem i jednim odgovorom. Pitanjem, zašto ranije nije reagovao, i odgovorom, Siniše Simića, republičkog javnog tužioca, zašto krivično ne goni spomenute Miloševićeve finansijske moćnike koji su 8500 ljudi ostavili bez posla (bar tako tvrde sindikalci, mada mnogi kažu da ih je i manje, oko 6500), najpre ih dovodeći do prosjačkog štapa, a onda i do trotoara ulice. - Nisam ranije reagovao jer je sada došlo do javnog prozivanja direktora tih banaka u medijima i onda je potpuno normalno da javni tužilac vidi šta je s tim - odgovorio je Batić novinarima. - Republičkom javnom tužiocu - bio je jasan Siniša Simić - bar dosad nisu dostavljene krivične prijave protiv rukovodilaca koji su doprineli stečaju državnih banaka. U Okružnom sudu se vodi postupak jedino protiv Borke Vučić. Za druge postupke ne znam, a i u njenom slučaju dokazi se prikupljaju evo već nekoliko meseci. Bez uvijanja, javni tužilac Srbije direktno je najavio da dokaze i papire vezane za uništitelje četiri spomenute banke dobije "sa izvora", iz Narodne banke Jugoslavije, Ministarstva finansija i Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala. U svom stilu, doduše ne domaćim, već novinarima "Glasa Amerike" veče uoči Badnje večeri, balkansku bankarsku tužnu priču je pojasnio "čelični dečko", kako ga nazvaše bankarski štrajkači, čak da je grozniji i od "čelične ledi", guverner Mlađan Dinkić:
Znajući da su poodavno kadrovski desetkovani i da i u ovom trenutku nemaju direktore koji ih vode i koji su spremni da potpišu da će svoje banke i radnike u njima u roku od šest meseci izvesti na pravi put, gotovo se kolebamo da li da odemo do radnika zatvorenih u bankama, svesni da ćemo tamo čuti samo kuknjavu i nikakav konkretan predlog kako da se Dinkićeva istina o milijardama proćerdanih maraka i dinara obori. Ko će da mi hrani decu? Gordana Gajić ima 22 godine staža, nema stan, plata joj je 5.200 dinara, ima četvoro dece i muža na Birou za zapošljavanje. - Htela bih da pitam gospodina Dinkića i vladu koliko oni koštaju narod kad ja kao radnik Investbanke dnevno koštam Srbiju dvanaest maraka! - želela je da izjavi novinarima Milica Jovanović, iz Beobanke, ubeđujući nas "da ovo što je rekla nećemo smeti da objavimo". - Pitam se da li je ovaj narod svestan da plovi brodom koji sigurno tone - molila je da zapišemo Milica Nježić. - Zašto je ovo moralo da se desi mojoj banci? - zaplakala je pred novinarima Milica Pejić, kojoj je ostalo nekoliko meseci do penzije. Gligorije Marković, pomoćnik generalnog direktora Investbanke, bio je konkretan: - Država je očigledno izračunala da će od otpisa dugova stranih poverilaca imati više koristi nego štete što će nas 8500 ostati na ulici. I, zato, obaveza države je da nas zbrine, da bi na neki način kompenzovala ono što će dobiti otpisom inostranih potraživanja, dugova, koji su Dinkiću garantovano obećani. Izlazeći iz zgrade Investbanke, jedan korpulentni momak na ulici, verujući da i mi pripadamo štrajkačima, dobacio nam je: - Sad vam prpa, izmak’o se tepih, nema vam više Slobice... A kad ste nas odozgo sa spratova polivali vodom i gađali zemljom iz onih vaših fikusa, onda vam bile slatke parice, pocrkali, dabogda, bando crvena..! Zamakosmo glavom bez obzira, ali nam u ušima ostadoše i reči Verice Jovanović iz Beobanke: - Kolike su nam plate, pokazuje i ovo: isplativije mi je da uzmem petnaest bruto ličnih dohodaka proseka privrede nego 24 svoje plate. Prosek u Beobanci je 5.600, ni dvesta maraka. Šta će biti s parama? I bukvalno još na aerodromu po povratku iz trodnevne posete Ujedinjenim Emiratima, najbogatijoj zemlji sveta, u kojoj svaki stanovnik činom rođenja obezbeđuje sebi državni prihod od 500 dolara mesečno, Zoran Đinđić, premijer Srbije, sreo se sa realnošću štrajkova i protesta bankara. - Stečaj četiri državne banke posledica je agonije koja traje nekoliko godina i koja je počela onog trenutka kada su bankari dopustili da na političke pritiske daju kredite za koje su već tada znali da bankarski nisu opravdani. Vlada Srbije - rekao je srpski premijer - predvidela je program zaštite zaposlenih u tim bankama. Luksuz je za našu zemlju da se ljudi koji imaju višegodišnje iskustvo u bankarstvu raspuste po tržištu rada i završe u pojedinim finansijskim institucijama. Oni nisu odgovorni i krivi za ono što su njihovi direktori radili. Početak nove "ere" bankarstva u Srbiji izgledaće ovako: Od utorka, 14. januara, počinje da radi Nacionalna štedionica. Njen većinski osnivač je država. Štedionica će koristiti prostorije i radnike Zavoda za obračun i plaćanje - ZOP-a Narodne banke Jugoslavije, nekadašnjeg SDK. Potom će početi da radi i Razvojna banka, što će, u stvari, biti reformisan republički Fond za razvoj koji radi pod okriljem Vlade Srbije. Finansiranje izvoznih projekata biće posao Banke za podsticanje izvoza. I, najzad, praktično četvrta nova banka novog bankarskog sistema Srbije biće Banka za restrukturisanje. Ona će biti direktno povezana sa Ministarstvom za privredu i privatizaciju. Uz sve ovo, sadašnja Poštanska štedionica će prerasti u pravu poslovnu banku. Nova bankarska slika Srbije podrazumeva i smanjivanje broja likvidnih banaka, kojih sada ima tridesetak. Neke će morati da se udružuju da bi ispunile osnivački cenzus od pet miliona dolara, a domaći bankari, kao i domaći privrednici moraće da se naviknu na sve veću konkurenciju stranih banaka.
Pogrešna šok-terapija
Ovaj poznati bankarski stručnjak ima suprotne stavove o ekonomskoj opravdanosti stečaja Investbanke, Beobanke, Beogradske banke i Jugobanke od guvernera Narodne banke Jugoslavije Mlađana Dinkića i potpredsednika Savezne vlade profesora Miroljuba Labusa. Pitamo našeg sagovornika da li je bila neophodna ovakva radikalna reforma bankarskog sistema. - Moj odgovor je potvrdan. U proteklih petnaest godina bilo je više pokušaja reforme bankarskog sistema, ali su one bile, uglavnom, kozmetičke i formalnopravne prirode. Aktuelna vlast je nasledila bankarstvo koje je trebalo suštinski, a ne formalno, rekonstruisati. I dobro je što je tom veoma ozbiljnom zadatku pristupila relativno brzo i energično. Međutim, nije dobro što se u reformu krenulo bez jasnog koncepta i strategije. Kao posledica toga usledilo je menjanje koncepcije i stavova u hodu. Ilustracije radi, guverner Dinkić je pre nekoliko meseci najavio da će velike državne banke biti sanirane na taj način što će se strani dugovi i devizna štednja izdvojiti iz njihovih bilansa i da će Narodna banka i država izdati, za ostatak kontaminirane aktive, obveznice bankama sa amortizacionim planom koji bi omogućio njihovu konsolidaciju. Plan nije bio loš i obećavao je uspeh. Kada to kažem, imam u vidu činjenicu da sve četiri banke koje su sada u stečaju imaju ime koje mnogo znači u inostranstvu, brojne korespondentske odnose sa stranim bankama, a povrh svega imaju odlične stručnjake koji su se školovali po svetu. U tim uslovima naše banke bi bile atraktivne za strane partnere, odnosno dokapitalizaciju, što bi im omogućilo i novu deviznu štednju, da dobro rade. Naduvani gubici - Svetska praksa je pokazala da do fuzije banaka dolazi ne samo zbog kapitala već i zbog imena - kaže doktor Banić. - Zar jedna Investbanka sa dužnicima, kao što su Elektroprivreda Srbije, "Matroz", JAT, Preduzeće za puteve, "Sartid"..., sa širokom mrežom svojih objekata i uz 140 godina tradicije, ne bi mogla da nađe stranu banku za dokapitalizaciju? A povrh svega valja imati na umu da elektrane proizvode struju, "Matroz" izvozi hartiju i celulozu, JAT leti... Šteta je što se nije u reforme krenulo tim putem, koji se pokazao veoma uspešnim u istočnim zemljama. One su privatizovale većinu velikih banaka i kroz dokapitalizaciju veoma dobro rade i u funkciji su ozdravljenja njihove privrede. Pitamo dr Banića da li je sa ekonomskog, pravnog, etičkog i socijalnog aspekta gašenje naših velikih banaka stečajem jedini put? - Ni najbolji, ni najefikasniji. I to je u svetu poznato. Većina svetskih stručnjaka je za to da istovremeno treba rekonstruisati bankarski i finansijski sistem i sprovesti celokupne društvene reforme što, pre svega, podrazumeva sveobuhvatnu privatizaciju i uvođenje tržišta kao krajnjeg atributa. Ovo je potvrdila i praksa zemalja u tranziciji koje su pristupile, u nekoliko proteklih godina, ukupnim reformama privrede i društva. Bilo je veoma svrsishodno angažovati nezavisnu revizorsku kuću koja bi proverila nalaze tima "Ernest i Jang" (ovu revizorsku kuću je angažovala iz SAD Narodna banka Jugoslavije) i "Deloit i Tuša" (renomirana svetska revizorska kuća), jer su ogromne razlike u procenama dubioza kod banaka u stečaju. - Kod Beogradske banke razlika je oko sto milijardi dinara, a slično je i u Investbanci! I sada se postavlja suštinsko pitanje: zašto bankama nije omogućeno da realizuju izvršne presude protiv svojih dužnika, jer su njihova potraživanja višestruko veća od evidentiranih potencijalnih gubitaka. Siguran sam da bi banke u stečaju pronašle, u tom slučaju, način da osposobe za vraćanje kredita, putem dodatnih plasmana "Matrozu" i elektranama koje dobro rade, iako je ova uspešna preduzeća Agencija za sanaciju banaka svrstala u "D" kategoriju, znači najrizičniji plasmani. Ne može se graditi ekonomija jedne zemlje na načelu: ubij poverioca, spasi dužnika, niti na tome da ćemo "ošišati strane poverioce za 3,6 milijardi maraka" (Dinkić) kroz stečaj velikih banaka. To su potezi kratkog daha, jer nama će strani novac još dugo biti potreban za oporavak iscrpljene privrede. Oštre reakcije Proizilazi iz svega da vi niste za preduzetu terapiju kada su u pitanju naše velike banke? - Apsolutno ne. Mislim da je to pogrešna šok-terapija koja će skupo koštati i državu i njene žitelje, a ne samo osam i po hiljada bankarskih službenika koji su dragocen i skup kadar. Umesto da se koristi svetska praksa ili barem praksa okolnih zemalja, Slovenije, Hrvatske, Mađarske... poseglo se za tipičnom šok-terapijom koja će negativno delovati i na privredu, i na građane, i društvo u celini. Reagovanja na stečaj državnih banaka ima napretek. Najoštrije je reagovao savezni ministar finansija profesor Jovan Ranković, koji je ocenio materijal na osnovu kojeg je izveden stečaj velikih banaka kao "nestručan" i da bi "autor plana za likvidaciju banaka pao kod njega na ispitu". On je veoma oštre ocene izrekao i na račun potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa zbog njegove aktivnosti na "odbrani štetnih Dinkićevih odluka". Šta misli dr Banić o tome? - Profesor Ranković je sačuvao svoju čast, ali i čast ekonomske nauke kod nas. On je izrekao i jednu veliku istinu, koju često zaboravljamo... a zaboravnost ove vrste košta nas mnogo: na ključna mesta, kao što je guverner Narodne banke, mora da dođe čovek samo na osnovu kriterijuma stručnosti. Stečaj velikih banaka, prema Dinkićevom mišljenju, koštaće nas oko 250 miliona maraka. Moje saznanje je da je Svetska banka objavila da bi podržala stečaj velikih banaka sa sto miliona dolara (u kojoj formi?) Objavljeno je populistički da bi nas očuvanje ovih banaka u životu koštalo osamnaest prosečnih plata zaposlenih u Srbiji. Da li će, uz brojne socijalne nevolje "bankaraca", biti zaustavljeno otpuštanje tehnološkog viška radnika u privredi? Sigurno neće, jer strani investitori traže efikasna preduzeća i profit. Zato je stečaj banaka vrlo problematičan. |
Trpe NIKOLOVSKI
Snimio V. MARKOVIĆ
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
<<1.jpg>>
<<1a.jpg>>
<<1b.jpg>>
<<1c.jpg>>
