Ovih dana, Predrag Markovic, predsednik srpskog parlamenta, izjavio je, da
Republika Srbija i Republika Crna Gora nastavljaju "put u Evropu"
pojedinacno, svako za sebe, to jeste, "paralelno" ili, pre bi se moglo
konstatovati -paralizovano! U Evropskom parlamentu nastavice se rasprava o
"incidentima" u Srbiji, upravljenim "protiv" madarske nacionale manjine. U
meduvremenu, vlasti u Crnoj Gori uvode suludi "maternji" jezik, upravo ono
sto je pre godinu dana, tadasnji ministar prosvete, Gasa Knezevic,
"probno-balonski" pokusao u Srbiji, govoreci "mudro", da je jezik svakako
"komunikacija". Haski Tribunal (na ocigled zbunjene "pravne planete" i bez
ozbiljnijih protesta onih koji bi trebalo da vide tu osionu politiku, kojom
se medjunarodna pravda stavlja "ad acta") uvodi u svetsku sudsku praksu
najmracniju inkvizitorsku (srednjovekovnu) metodu progona "vestica". Nije
potrebno mnogo mozga, da bi se iz takvih, najnovijih primera srpskog
raspamecivanja, shvatilo o cemu se tu radi. Zapadni svet (prvenstveno SAD)
obavlja poslednje pripreme, pred precizno planirano i zavrsno cerecenje
srpskog nacionalnog bica.
Srbija nema spremljen odgovor na takvu, krajnje ociglednu opasnost, jer
primitivna i glupa srpska vlast nije u stanju da barem na tren podigne glavu
i oslobodi se razornog egoizma i sindroma "krupnog nobl-dzeparosa". Narod u
Srbiji to tesko moze da sagleda jasno, niti je u stanju da shvati, da se
lopovu nikako ne sme dopustiti da upravlja "blagajnom". Ministar spoljnih
poslova SCG "razjednice" najbolji je primer jednog strasnog i dubokog
moralnog pada celokupnog naroda. Sem Srba, takvu spodobu bi tesko otrpelo i
nakakvo krajnje zaostalo urodjenicko pleme u dzungli Amazona. Primer takve
politicke i ljudske zamlate otkriva nam sustinu jedne maloumne i ucenjene
vlasti, u kojoj su svi "prinudjeni" (pocev od premijera i predsednika, pa do
obicnog sluzbenika u drzavnom aparatu) da se vode samo "licnim interesima",
odnosno, svojom podlom i gramzivom prirodom. Naravno, tim srpskim
glavopadnim "sefovima" uopste ne pada na pamet, da su samo igracka u rukama
svetskog finansijskog monstruma, te da njihova sudbina nece biti mnogo
drugacija od one koju su doziveli Slobodan Milosevic ili Zoran Djindjic.
Da bi takva maklerska-zlocudna politika bila i ostala srpska gorka sudbina,
u proces ispiranja srpskog mozga, ukljucila se zdusno i srpska dijaspora. U
tome, svakako, prednjace americki Srbi, koji i dalje dopustaju da ih KSU,
Majkl, Jasmina i slicni srpski "komesari", godinama nekaznjeno vuku za nos.
Naravno, indolentnost Srba u Americi nije tesko objasniti, jer je poznato
da Srbi vrlo lako gube svoj nacionalni identitet i brzo se "prilagodjavaju"
novim okolnostima ("civlizovano" i poslusno se asimiluju u druge narode),
narocito ukoliko su daleko od rodne grude. U Evropi je stanje za nijansu
bolje. Ali, ni u Evropi Srbi nisu u stanju da se ozbiljno organizuju, niti
mogu da shvate da i na njima lezi ogromna odgovornost za danasnju srpsku
nesrecu. Cesto se cuju primedbe nasih ljudi i organizacija iz rasejanja,
kako matica nista ne preduzima da bi omogucila da joj deca iz sveta priteknu
u pomoc. Naravno, to je tacno, ali je istina i to, da bi Srbi, barem u
Evropi (koji su tu, na kucnom pragu), trebalo da skinu koprenu sa ociju i
shvate da je Srbija polumrtva, na izdisaju, te da je apsurdno ocekivati bilo
kakvu ozbiljnu inicijativu od onog koji se smrtno razboleo.
Pismo Saveta dijaspore (!?) iz Nemacke, kome se nema sta sustinski zameriti,
ipak je samo jos jedan pokusaj da se opali iz prazne puske. Evropska srpska
dijaspora (a time i Srbi u Nemackoj), mogu do sudnjeg dana da salju slicna
pisma. Na to se vlasti u Srbiji nece osvrtati. Zapravo, oni koji takve
dopise salju Vladi Srbije, morali bi biti svesni cinjenice, da ce njihova
svaka napisana rec zavrsiti u kosu. Svakako, to ne znaci da ne treba da se
pise i da se srpska javnost u zemlji i svetu obavestava o svemu, pogotovo
onome sto ostavlja tragicne posledice za celu srpsku naciju. Ali, zar ne bi
bilo bolje da pomenuti Savet, kao i mnoge druge srpske institucije i
organizacije u Evropi, razmisle o tome, kako da se na evropskom tlu izgradi
jedna snazna ustanova Srba, koja bi imala mogucnost, da na procese u
ekonomskom i politickom zivotu Srbije daleko znacajnije, a, mozda, i
presudno utice? Njegos kaze: "kada glavu razdrobis tijelu, u mucenju umiru
clenovi!" U Srbiji je takva "glava" razbijena u paramparcad i "clenovi"
nemaju nikakvu koordinaciju, vec nekontrolisano "skacu" u samrtnickom ropcu.
Nasuprot tome, srpska dijaspora u Evropi je relativno mlada, nikada ranije
nije imala glavu, ali bi je danas (uz malo dobre volje) mogla da oformi.
Onima koji prate dogadjaje u bicu srpskog evropskog rasejanja, poznata je
inicijativa Nikole Janica, predsednika Srpskog saveza iz Svedske, olicena u
USDE-u (Ujedinjena srpska dijaspora Evrope). Znaju i za sastank u Usteru
(Svajcarska), na kome je izgledalo da su Srbi konacno shvatili da je
ujedinjenje Srba u Evropi primarni zadatak srpske dijaspore. Medutim, tu su
odmah upleli svoje prste oni (iz Srbije i sveta), kojima takvo ujedinjenje
nikako nije odgovaralo. Sigurno je da je prirodno da casni ljudi rade u
interesu svoje nacije, kao sto je prirodno da lopovi cine sve da bi sebi
omogucili dalje, nesmetano zavlacenje ruke u dzep svima odreda, pa i
najrodjenijima. Tako je bilo od kada je sveta; tako je i u drugim narodima.
Problem nastaje onog casa kada secikese nadvladaju toliko, da posten,
savestan i odgovoran covek postaje "nenormalan". Takvih "nenormalnih" u
Srbiji je sve manje, a cini se, i u srpskom rasejanju. Setimo se propalog
KSE-a, unaped osudjenog na neuspeh, koji je ipak posluzio onoj svrsi, koju
su mu srpske secikese namenile (KSU > KSE) - odlozilo je krajnje potrebno
(spasonosno) ujedinjenje srpske evropske dijaspore.
Dobija se utisak da Srbi Evrope (barem oni kojima je Srbija u srcu) nisu
svesni ogromnog intelektualnog potencijala koje sigurno poseduju. Neverica
se zavukla svaku poru srpskog "rasejanog" tela. Takode, iz istog razloga,
tesko im je da poveruju, da bi oni mogli presudno da uticu na dalji razvoj
dogadjaja u Srbiji. Naravno, tesko im je da poveruju u svoju ogromnu snagu,
jer su razbijeni i deluju u "diverzantskim" grupicama, koje ne umeju da
napune onu, gore pomenutu, "pusku". Nas narod ne kaze uzalud: "vera u uspeh
uspeha je pola". Nazalost, stice se utisak da Srbi u Evropi nikada nece
dobiti priliku da pokazu svoje istinske kvalitete i snagu. A ako je ne
dobiju, nece je dobiti samo zbog toga, sto dopustaju da ih "sposobni" Srbi
ubede u vlastitu "nesposobnost". Krajnje castan predlog USDE (kome nemaju
sta da prigovore ni oni koji su, iz sebicnih motiva, protiv takvog
ujedinjenja) i dalje je "na stolu". Oni koji su to prihvatili, znaju da Srbi
Evrope mogu da povrate "srpska kola" sa ivice provalije; oni koji se jos
uvek dvoume, dvoume se zbog toga sto se u njima vodi borba izmedju "srca i
zeluca"; dok oni koji takvu vrstu srpskog ujedinjenja odbacuju, odbacuju to
zato sto nemaju nikakvih drugih idela, sem "idela" licne "koristi".
Odgovornost pred potomcima je ogromna ("pokoljenja djela sude"), a o tome
mogu da ne razmisljaju samo ljudi bez savesti i najodvratniji ljudski
stvorovi.
Dusan Vukotic
Kolumna <http://www.inter-nacional.com/srp/article.php?related=8>
--------->
Otvoreno pismo Saveta dijaspore iz Nemacke Vladi Srbije
10.09.2004.
Kostunice, zaustavi rasprodaju nase zemlje?! Da li je recept za
sprvaljanje
nekog jela dobar, saznajemo tek posto jelo probamo i nikakvog znacaja
nemaju
prethodna obecanja da se radi o necemu izvanredno ukusnom ukoliko je jelo
ispalo lose.
Nasa veoma produktivna politicka kuhinja svakodnevno nam servira
specijalitete od kojih se hvatamo za stomak od grceva, a sve sto smo
probali
ili pojeli morali smo da povratimo i jos uvek iz toga ne izvlacimo nikakvu
pouku. Nasi politicari posto su nekim volsebnim nacinom dosli u situaciju
da
nam sa sve vecim brojem `privrednika` koji su nista drugo do spretni lovci
u
mutnom, serviraju sve novije i novije recepte, ne interesuju nasi bolovi.
Oni imaju sasvim drugu racunicu.
Do temelja razrusena Nemacka iz koje su pobednici odneli i ono malo
vrednog
sto je preostalo, a svakoga ko je znanjem ili radom mogao da im koristi
odveli sobom,
nije u toj sasvim bezizlaznoj situaciji imala vremena a ni zelje da se
zamajava raznoraznim eksperimentima strucnjaka poput naseg Ministra za
energetiku gospodina Naumova i citave kamarile lovaca u mutnom poput
gospodina Hamovica, Drakulica i drugih koji ga okruzuju, vec se opredelila
za praksom provereni put, a osnovu svega cinila je poznata Adenauerova
deviza. `Keine Experimente!`
Iluzorno je traziti od naroda koji je ovakvim `strucnjacima` doveden u
situaciju da nema vremena nizasta drugo sem da razmislja o tome kako da
prezivi,
traziti da sagleda sve mahinacije gospode koja u sprezi sa nenormalnim
sticajem okolnosti postavljenim ministrima cini.
Po mahinacijama svih vrsta prednjaci Elektroprivreda, jer je tu pritisak
recenih lovaca u mutnom i najveci, a otpor najslabiji. Formirana je cak i
drzavna komisija koja je trebala da ispita stanje u ovoj oblasti
bremenitoj
malverzacijama svih vrsta ne uvek posebno inteligentno smisljenih. Ne
ulazeci u nalaze i zakljucke do kojih je ova komisija dosla, jer su
bespredmetni s obzirom da se stanje ne menja, zelimo da ukazemo samo na
nekoliko osnovnih elemenata koji jasno govore da se radi o ne bas dobro
skrivenim malverzacijama na koje niko ne reaguje.
.
U Evropi postoji asocijacija proizvodjaca i trgovaca elektricnom energijom
EFET (European Federation of Energy Trades).Clanovi ove asocijacije su
prodavci a ujedno i kupci elektricne energije, tako sto su ugovorom
medjusobno povezani pa kada neko ima visak energije prodaje drugom clanu a
kada ima manjak kupuje i obrnuto.
Postupak jednostavan da jednostavniji ne moze da bude, a da li je dobar
nije
potrebno mnogo razmisljati jer ukoliko odgovara svim ozbiljnijim zemljama
Evrope, zasto ne bi odgovarao i nama. Medjutim, mi ne bismo bili ono sto
jesmo da i tu ne trazimo nesto `novo`, a sto nije nista drugo do izgovor
za
najobicniji privredni kriminal.
Na inicijativu jednog naseg privrednika koji je svojim poslovnim uspehom u
svetu stekao izuzetan ugled, predstavnici ove asocijacije posetili su
gospodina Naumova i predstavnike Elektroprivrede i ponudili im uclanjenje
u
ovu asocijaciju sto nije tako jednostavno ali su ujedno obecali i to, da
ce
svojim autoritetom uticati da to bez problema prodje i da budemo
primljeni.
S obzirom na stanje tehnike u nasoj elektroprivredi, ponudjen nam je odmah
i
kredit za modernizaciju s tim sto bi isti otplacivali iskljucivo prodajom
viska elektricne energije. Dostavljeni su nam odmah i obrazci koje je bilo
potrebno popuniti i dostaviti
Centrali E.F.E.T.-a ..
Kako nakon u ovim slucajevima nenormalno dugog protoka vremena nije
dobijen
nikakav odgovor, sto je u normalnom poslovnom svetu, kakav mi ocigledno
nismo, cini izuzetak, obratili su se posebnim dopisom trazeci objasnjenje.
Odgovor, medjutim, nije stigao. Sada se vise nije radilo o sklapanju posla
vec o
krajnje nekorektnom i u poslovnom svetu neuobicajenom postupku, pa je o
tome
u vise navrata obavesten i gospodin Kostunica ali i od njega nije stigao
nikakav odgovor!..
Pomenuta grupa lovaca u mutnom oko gospodina Naumova podize dimnu zavesu
nad
ovim poslom i osniva firmu E.F.T A kako bi javnost stekla utisak da se
radi
o postojecoj asocijaciji E.F.E.T. Prilicno neinteligentna i jednostavna
obmana ali je u odredjenom momentu ipak prosla. Vesti manipulatori su
znali
da ova obmana ne traje dugo pa su pribegli postupku koji bi odgovarao
operaciji krajnika kroz usi.
Postoji vec jedna asocijacija koju smo naveli ali koja nije spremna da im
omoguci
zgrtanje nicim zasluzenog prihoda, osnivaju sada Balkansku zajednicu
energetike,
o cemu ce naknadno biti govora jer isto trazi posebnu analizu.
Nasa diplomatska predstavnistva i organizacije nasih iseljenika cine
izuzetan napor u iznalazenju nacina kako privuci strani kapital da
investira
u nasu privredu, pa je i ova veza rezultat tih nastojanja.
Ovde sa punim pravom postavljamo pitanje gospodinu Kostunici i nasoj
vladi:
sa kakvim pravom zahtevate od nas da cinimo nesto sto vam uopste nije
potrebno, pri cemu sebe samo kompromitujemo i stetimo unapred sklopljenim
aranzmanima koji omogucuju bogacenje na racun i tako vec ojadjenje zemlje?
Znamo svu tezinu suda koji smo ovim potanjem izrekli i ovim zelimo da
upozorimo za to nadlezne, a pre svega gospodina Kostunicu da o ovome
povedu
racuna, jer dijaspora nije vise voljna da mirno prati rasprodaju s mukom
stecenih dobara i unistavalje privrede maticne zemlje jer ta je zemlja i
nasa.
Na ovaj nacin obracanja javnosti odlucili smo se nakon sto smo iskoristili
sve mogucnosti koje nam stoje na raspolaganju da bismo na ovo ukazali ali
bez uspeha. Ostalo je sve na tome kako je jedan novinar ovo stanje
slikovito
opisao `Surdo fabulam naras!`
Dijaspora je ponudila matici vise poslova milionske vrednosti koji bi
znatno
doprineli privrednom ozdravljenju. Svi ti poslovi su propali jer kada su
se
nasi lovci u mutnom u ulozi menadzera ugradili u cenu, ista je postala
neprihvatljiva za trziste i te poslove danas najvecim delom obavljaju
Rumuni, Ukrajinci; Rusi i dr.
Opredelili smo se zato da u buduce nasoj privredi ne nudimo vise poslove
vec
nemacke menadzere koji ce garantovati prodaju proizvedene robe po ceni
koju
trziste prihvata.
Svu potrebnu dokumentaciju i dokaze u prilog ovoga Savet dijaspore, kao
predstavnicki organ iseljenika u Nemackoj, spreman je da da na uvid radi
dokaza ukoliko nasa gospoda koja se ovim osecaju pogodjenom to traze.
Pouceni iskustvom, ne verujemo da ce ovo imati pravog odjeka ali zato
izrazavamo spremnost da iskoristimo i druge mogucnosti kako bi upoznali
nasu
javnost sa ovim i prisilili nasu vladu da pocne da vodi racuna i o
interesima zemlje ..
GENERALNI SEKRETAR SAVETA DIJASPORE
A. Aleksandrovic, politikolog-novinar
