Postovani gospodine Tadicu!
Postovani Predsednice Republike Srbije!
Pune cetiri godine prosle su od onog casa kada je u Srbiji smenjen (zbacen)
rezim Slobodana Milosevica. Mnogi gradjani Srbije tada su poverovali da ce
takve "demokratske" promene dovesti do stabilizacije naseg drustva i do
ekonomskog, kulturnog i duhovnog oporavka zemlje i nacije. Nazalost, desilo
se ono sto smo tada najmanje ocekivali. Proces truljenja i propadanja srpske
nacije i drzave ne samo da nije zaustavljen, vec je, u medjuvremenu, doslo
do jos zescih retrogradnih promena, kako na politickom tako i na ekonomskom
i opstem moralnom planu. Dobija se utisak da nije slucajno to sto je DOS
(Demokratska opozicija Srbije), jos dugo vremena nakon preuzimanja vlasti,
zadrzala svoje "opoziciono" ime. Danas mnogi znaju (barem oni koji jos uvek
imaju sposobnost kritickog misljenja) da je to bila "opoziciona pozicija"
zdravoj ljudskoj pameti.
Ipak, da se ukratko podsetimo na ono, sto je Vama sigurno dobro poznato, a
sto je prethodilo daljem, rapidnom propadanju srpske zdrave misli. U ono
vreme, kada je Predsednik Milosevic jos uvek cvrsto sedeo u stolici "sefa"
drzave, temeljno se radilo na pripremi buduceg "prevrata", koji se i dogodio
na dan 5. oktobra 2000. godine. Partije takozvane demokratske orijentacije
(jedna, cini se, prilicno bezlicna kvalifikacija, bez jake realne osnove)
godinama su bile "edukovane" ili poucavane onim metodama politickog
delovanja, kakve su odavno (ali ne bas u takvoj ogoljenoj formi)
primenjivane na Zapadu. U obuci srpskih politickih "eksperata" prednjacile
su Soroseva Fondacija i cuvena NDI (The National Democratic Institute for
International Affairs - NDI), americka "neprofitna" organizacija, koja je
svoje stabove osnovala u mnogim zemljama "necivilizovanog" sveta (Banglades,
Bocvana, Kazahstan, Azerbejdzan, Zimbabve i slicno), uglavnom u drzavama
"treceg sveta" i bivseg Istocnog bloka. Medju njima se, neizbezno, nasla i
nasa zemlja. Najbolji ucenik takvih profesora bila je, svakako, Demokratska
stranka, na cijem se celu trenutno nalazite. U takvu, nesrecnu "masinu" za
ispiranje srpskog uma, ukljucila se i nasa dijaspora, zahvaljujuci KSU
(Serbian Unity Congress - SUC), pod dirigenskom palicom cuvenog
americko-srpskog "biznismena", Majkla (Miroslava) Djordjevica, cija se
"po/moc" pokazala vrlo efikasnom na poznatom Sentandrejskom saboru vrednih
(opziciono-pozicionih) srpskih politicara. Konacno, nakon dugih i temeljnih
priprema, predstava, pod naslovom "Serbian Suicide - The Final Act" (Srpsko
samoubistvo - poslednji cin), mogla je da se "premijerno" izvede.
Svi se secamo prica o Milosevicevoj "autodestruktivnoj" prirodi (sto svakako
nije bilo daleko od istine), ali njegov nagon za razaranjem vlastite zemlje,
reklo bi se, ni izdaleka nije imao onaj groznicavi i "velikodusni"
mazohisticki naboj (u manjoj ili vecoj meri, odavno i po tudjinskoj volji,
svojstven "denaturisanoj" prirodi srpskog bica), kakav se docnije, dolaskom
"demokaratije" u Srbiju, neskriveno ispoljio. Vise se nije varalo ili tajno
kalkulisalo samo iza kulisa (karakteristicno za period Miloseviceve
vladavine), vec su prevara i laz ("legalno i legitimno") zaigrali na srpskoj
politickoj sceni sasvim otvoreno, ogoljeno, bez ikakve unutrasnje (barem
podsvesne) zelje ili potrebe da se vlastiti nedostaci nekako sklone od ociju
javnosti. I pored toga sto su nove vlasti lekcije iz "demokratije" savladali
uz prelaznu NDI ocenu, dobija se utisak da su se i same nasli u cudu, kada
su uvidele da su uputstva i prognoze njihovih "neprofitnih" mentora bile
nepogresive. Onog casa kada su novoustoliceni srpski politicari uzjahali
"zebru", pred srpskom naivnom i lakovernom skup/st/inom i svetinom, oci su
im se sasvim otvorile. Vidik se enormno prosirio, cak do Soluna i Bodruma
(umnog podruma). Njihovo edukativno i "spasonosno" brainwashed
"televidjenje" dovelo je srpski narod u stanje krajnje izvracene
duhovno-moralne ekscitacije, gde je "pokajanje" i "priznanje" lopova i
prevaranata, protumaceno kao najveca moguca ljudska vrlina. Kao strucnjaku
za psiho-nauku, Vama je sigurno poznat silogizam (plumb nonsense) u kome cak
i nemoguce postaje moguce. Ako lazov potvrdi da je lazov, tada takav,
nesporno, govori istinu!
Preskocicemo onaj deo Vase politicke karijere, u kome ste, kao ministar
vojske, po nekima, znacajno doprineli da se nasa armija "reformise"
(reafirmise) i postane "dobro opremljena" i "efikasna". Zanimljiva je Vasa
nedavna kampanja za predsednika Srbije, jer su tu na scenu opet stupili oni
koji znaju dobro kako se upravlja narodnim voljom i "mozgom". Naravno, Vas
izbornopredsednicki glamur pokusali su da imitiraju i drugi predsednicki
kandidati, ne shvatajuci da u borbi s Vama, kao najboljim demokratskim
djakom, nemaju nikakvu sansu. Da bi se prosetalo od "vrata do vrata" i
stiglo do strange oko srpskog vrata, potreban je dugacak i naporan
fizickomentalni trening. Posteno ste pobedili. Na tome Vam se mora
cestitati. Zahvaljujuci Vama, "srpska buducnost" se pojavila "odmah", cini
se, bez ostatka. Ipak, samo od sebe namece nam se pitanje: ako se, Vasom
pobedom na izborima, "buducnost" zaista rasprostrla celom srpskom vremenskom
skalom, da li to znaci da nam je ostalo jedino da "prekopavamo" po proslosti
(narocito onoj SPS-milosevicevskoj) i da budemo osudjeni da, kao ljudi
sazdani od buducnosti, lezimo nepokretno na postmortem katafalku te iste,
rukohvatno-futuristicke "realnosti"?
Spadam u onu vrstu nesrecnih Srba, koji ne samo da sumnjaju, vec sasvim
dobro znaju da zavera protiv naseg naroda nije fikcija. Ogroman je broj
cinjenica koje na to nedvosmisleno ukazuju, pocev od jasnih neprijateljskih
akata Evropske unije, do Americke administracije, MMF, Svetske banke,
Ujedinjenih nacija (legitimne institucije "naroda sveta", koja je davno
prestala da postoji); tu su i stalni, nemilosrdni i dobro sracunati ataci na
srpski jezik i pokusaji potiranja srpskog bica svuda gde je to moguce (Crna
Gora, Vojvodina). Da ne pominjemo Republiku Srpsku, Pedija Esdauna... Uloga
nekadasnjeg "ekspertskog" (u medjuvremenu konvertovanog u politicki faktor),
ekonomskog i finasijskog tima (G-17), nasilno nametnutog Srbiji, trebalo je
da nam bude jasna jos pre petog oktobra (pogledajte clanak Kosudovskog i
Izraela, objavljen u Gardijenu, dan pre nase slavne "revolucije"
http://www.cpa.org.au/garchve3/1019chos.html), odnosno, trebalo je da znamo
da su oni izabrani da u potpunosti uniste finansijski sistem zemlje i uvedu
nas u duznicku krizu i bankrotstvo. O Haskom tribunalu, mislim da nema
potrebe da se detaljnije govori, jer je svaki prosecno inteligentan covek
mogao do sada da shvati o kakvoj se tu zlocinackoj podvali "medjunarodne
zajednice" (bez naroda) radi. Srpska "krivica" je tamo a priori utvrdjena,
te bi i detetu do danas moralo biti jasno cemu takav "ad hoc" tribunal
sluzi. Nadam se da ste Vi svega toga potpuno svesni, ali po nacinu na koji
vodite srpsku politiku, dobija se utisak da u Vama, sem licnog "sarma" i
anglosaksonskog poimanja muske "lepote" (nasilno nametnute i srpskim
biracima), kao da ne postoji ona drzavnicka mudrost i promucurnost, koju
Vasa funkcija neminovno zahteva. Ako takva pretpostavka nije tacna, tada je
jasno da vi sve dobro znate, da ste upoznati sa svim gornjim cinjenicama, do
kojih danas svaki radoznalac moze vrlo lako da dodje, ali da ne zelite ili
ne smete da se takvom srpskom glavopadu ni na koji nacin suprostavite.
Dva Vasa nedavna reagovanja; prvo, reklo bi se, krajnje naivno i gotovo
infantilno propadanje kroz "madjarski led", gde ste, bez prirodne potrebe da
o svemu dobro razmislite, ponudili nekakvu vrstu "zastite" madjarskoj
manjini u Srbiji i time posredno priznali laz za istinu (da Srbi u Vojvodini
proganjaju Madjare), umesto da ste, zajedno sa novinarima dosli u mesta u
kojima zive Madjari i u razgovoru s njima saznali da nikakve medjuetnicke
tenzije tu ne postoje (ili je i Vas cilj slican cilju Jozefa Kase?); drugo
je Vasa odluka (nista manje tragicna od prethodne), suprotna misljenju Vlade
i SPC, kojom pozivate kosovsko-metohijske Srbe da izadju na "albanske"
izbore na Kosovu i time ih "multietnicki" legitimisu pred nepostojecom
medjunarodnom zajednicom, ali i pred svetskim javnim mnjenjem. Istina,
postavili ste tu nekakav uslov "medjunarodnoj zajednici", rok od devedeset
dana, u kome ce se uciniti ono sto nije uradjeno u protekle cetiri godine?
Ukoliko se to ne desi, Srbi ce povuci svoje delegate? Da li Vi uistinu
verujete u to sto pricate? Za devedeset dana, sasvim sigurno, nista se na
Kosovu nece promeniti. Srbi ce se povuci iz organa kosovsko-siptarske
uprave...i sta tada? Mislite da ce tada neko tu vest u svetu objaviti i da
ce to bilo koga zanimati? Ostace upamceno samo ono prvo - vlast na Kosova je
"multietnicka i legitimna!" I tu je kraj. Vasa ili bilo cija dalja retorika
vise nece imati nikakvog znacaja. Nedostaje nam jos Raska oblast, Vranje i
Bujanovac, pa da nesrecna trijada bude upotpunjena. No, jasno je, kako smo
krenuli, i tu cemo brzo stici.
Naravno, jasno je da svi oni, koji u odredjenim, iz zapadne perspektive,
"necivilizovanim" zemljama, dodju na vlast, zahvaljujuci "zandarima",
zaduzenim za "medjunarodnu sigurnost, prosperitet i mir", zapravo,
finansijskom monstrumu (koji "przi zemlje i narode"), imaju obavezu da rade
onako kako se to od njih u odredjenom momentu zahteva. Ipak, i pored
prividne bespomocnosti malih zemalja kao sto je nasa, sigurno je da postoje
nacini da se odredjene stvari, i na unutrasnjem i medjunarodnom planu,
znacajno poprave. Dobar primer za to je poslednja pohvala americkog
Kongresa, licno Vama, za Vasu uzdrzanost (mada je to, cini se, trebalo da
ide na adresu Vlade Srbije) tokom ovogodisnjeg martovskog divljanja Siptara
na Kosovu i Metohiji i Vasoj odluci o neangazovanju Vojske Srbije i Crne
Gore u datom slucaju. Sta nam to zapravo govori? Zar nam to ne potvrdjuje da
je americka Administracija racunala i sa takvom mogucnosti? Prirodno je da
jeste, jer tesko da postoji ijedna druga zemlja na svetu, koja bi mogla
mirno da posmatra kako joj neko ubija narod, decu, pali i pljacka domove,
crkve i manastire. Vi (kao, uostalom, i Vlada Srbije) niste shvatili da je
to bio pravi momenat da Vojska SCG udje na Kosovo i Metohiju i zaposedne
barem deo onih teritorija na kojima Srbi tamo jos uvek zive. Nazalost, Vi i
vlasti u Srbiji ste se, krajnje neosnovano i nelogicno, uplasili da bi se
time uslo u sukob sa NATO snagama na Kosovu. Da ste tada imali tim umnih
ljudi, koji bi bio u stanju da precizno analizira tadasnju (trenutacnu)
politicku situaciju u svetu, Srbi bi danas imali dobar deo kontrole, barem
nad severnim delom Kosova i Metohije. Mozda bismo zbog toga jedno vreme
bili na "tapetu", ali je sigurno da ne bismo bili zbog toga vise kaznjeni
nego sto je to danas slucaj. Zapravo, svako nase novo "povijanje" kicme,
dovesce nas do novih nevolja, jer je sasvim prirodno (bas kao i u svetu
pojedinacnih ljudskih bica) da neodlucnog coveka, poslusnika i mlakonju,
"sutira" kako ko stigne. To svakako ne znaci da bi trebalo da se inatimo ili
jogunimo u onim situacijama koje su za nas beznadezne, ali, Vi sigurno znate
da se i "situacije" menjaju iz casa u cas. Ako smo nezainteresovani
(indolentni) prema vlastitoj sudbini, tada nemamo nikakvog moralnog prava da
se zalimo na bilo koga, niti odnekuda mozemo da se nadamo nekakvoj pomoci.
Kada Kongres i slicne institucije kazu da je Vasa odluka bila "hrabra",
sigurno je da je neka vrsta teskog shvatljivog eufemizma za ono sto neko
cini, sto bi nas narod rekao, "u korist svoje stete".
Zato bi, verujem, bilo neophodno, da vi, kao demokratski izabrani srpski
predsednik, konacno, ucinite ono sto nikome u srpskoj vlasti ranije nije
palo na pamet: da osnujete, organizujete ili okupite (saberete) sve ono sto
je danas umno u nasem rodu, kako u zemlji, tako i u inostranstvu i
napravite jedno snazno intelektualno jezgro, koje bi bilo u stanju da
pronadje odgovore na strasne izazove koji nam tek predstoje. Srbija i
srpski rod su u ovom casu, ocigledno, velikim delom obezglavljeni i
dezorijentisani. Politicki establisment u Srbiji je sukobljen do krajnjih
granica (ne zna se ko je kome opozicija; bellum omnium contra omnes),
ispunjen je sujetom, pohlepom, a katkad i neshvatljivom netrpeljivoscu, cak
mrznjom. Ukoliko se nastavi sa takvom samoubilackom politikom, sigurno je da
Srbije uskoro nece biti. Ukoliko Vam je zaista cilj da budete upamceni u
srpskoj istoriji kao uman i sposoban drzavnik, tada necete nimalo oklevati,
vec cete se, koliko sutra, baciti na tezak posao sabiranja i jasnog
organizovanja srpske pameti. Vec ste ispunili, kako cujem, Vase predizborno
obecanje i otvorili Kancelariju Predsednika Srbije, u kojoj cete pokusati da
razgovarate s "obicnim" svetom (spusticete se u "bazu"). Iako to vrlo lepo
zvuci, pogotovo za srpsko narcisoidno uho, nije mi jasno, sta ce Vam to? Ko
Vam je tako nesto savetovao? Takva komunikacija s "narodom", ubedjen sam,
nije nista drugo do gubljenje Vaseg dragocenog, veoma skupog vremena, sem u
slucaju kada jedan drzavnik pokusava da napabirci sebi jos koji (za narod i
drzavu) beskoristan poen. Naravno, narod treba postovati i voleti, ali mu
se, u isto vreme, ne sme niposto dodvoravati. Umesto pomenute Kancelarije, u
kojoj cete slusati zalopojke ojadjenog sveta (kojima, kako znate, u velikoj
vecini slucajeva, necete nikako moci da pomognete) i u kojima ce pored Vas
raditi i nekakvi bledunjavi i ustogljeni drzavni cinovnici, koji jedva i za
sebe znaju da su zivi, organizujte, opremite jednu mocnu srpsku citadelu
uma, koja ce se sastojati od brojnih, dokazanih eksperata za razne oblasti
ljudske delatnosti, onih intelektualaca cije se visokoumne opservacije i
sjajne ideje bezdusno potiru u srpskom konfuznom i ponistavajucem "eteru" i
koji i sami polako gube volju da svoje umno seme i dalje bacaju u
"jalovinu". Pozovite tu i uposlite mlade, nadarene, moderno obrazovane i
sposobne ljude, koji poznaju strane jezike, informaticke sisteme, da
svakodnevno, iz casa u cas, prate sve ono sto se dogadja sirom planete, da
marljivo sakupljaju sve informacije koje bi nam mogle biti od koristi i
doturaju ih onima koji ce umeti da to znalacki analiziraju.
Bili ste u SAD i pokusali da tamo uticete na americke Srbe, kako bi se oni
vise angazovali po pitanju Srba, Srbije i, uopste, srpskih nacionalnih
interesa. Ne mogu da kazem da je to lose, mada bi, cini se, bilo dobro kada
bi se slicna stvar pokusala i sa Srbima koji zive u evropskim zemljama. Oni
su nam tu, pred samim kucnim pragom, a za drzavu Srbiju kao da ne postoje. U
SAD imamo KSU (Kongres srpskog ujedinjenja), koji je vrlo malo toga, dobrog
i korisnog uradio za srpski rod. To je jedna okostala i zastarela, vremenom
pregazena srpska organizacija, koja, u sustini, ne sme nista drugo da
preduzme sem onoga sto im odobri americka administracija. Ukoliko nasa
drzava njima prepusti rad na stvaranju srpskog lobija, tada cemo samo doci u
situaciju, da, eventualno, drzavni novac bude nepotrebno bacen. Najnovije
formiranje nekakvog srpsko-americkog Kokusa, jasan je primer da ti ljudi
nisu sposobni za bilo kakav ozbiljan rad na stvaranju novog imidza Srba u
svetu (posebno u Americi). Kao svoj veliki uspeh, pomenuti Kokus, navodi
rezoluciju Predstavnickog doma Kongresa, u kojoj smo pohvaljeni za nas
marljiv rad - u prinosenju suvaraka na lomacu, koja nam je odavno
pripremljena (H.RES..762)
S druge strane, na Evropskom kontinentu imamo znacajnu inicijativu za jednim
smislenim i efikasnim organizovanjem evropskih Srba, koja je potekla od
gospodina Nikole Janica, predsednika Srpskog saveza iz Svedske. Rec je o
USDE (Ujedinjena srpska dijaspora Evrope www.usde.se; www.koreni.net),
odnosno koordiniranom delovanju srpskih organizacija i udruzenja (najpre u
Evropi a potom i u celom svetu) na krajnje demokratski nacin, koji ne bi
imao strogo centralizovanu hijerarhuju poput KSU u Americi i gde bi se bitne
odluke donosile prostim sabiranjem glasova svake pojedinacne organizacije.
Naravno, odluke koje bi se na takav nacin donele bile bi kasnije obavezujuce
za svaku clanicu USDE. Ubedjen sam da bi drzava Srbija, zbog vlastite
buducnosti, trebalo da podrzi takvu zamisao.
Da ne bi bilo nesporazuma, ja zivim u Srbiji (Zrenjanin), te niti imam niti
zelim da imam bilo kakve direktne veze sa bilo kojom nasom organizacijom, ni
u zemlji ni u rasejanju. Ja sam jedan usamljen i prilicno pazljiv posmatrac
svega onoga sto se desava u Srbiji i srpskoj dijaspori, a sve to iz zelje da
nekako pokusam da dam makar minimalni doprinos onome sto vec dugo imamo
(neostvareno) u srpskom korpusu, pod sintagmom "srpska sloga". Svakako,
jasno mi je da ce moja pisma uglavnom zavrsavati u kosu, ali ja verujem da
je duznost svakog Srbina, da u ovakvom teskom momentu za zemlju i narod,
barem pokusa da kaze ono sto misli da bi, eventualno, moglo biti od koristi
onim nasim ljudima na vlasti, koji bi trebalo da o sudbini Srba i Srbije,
barem onoliko koliko je u njihovoj moci, odlucuju. Konacno, sve sto sam gore
napisao, samo je moje misljenje, za koje nikako ne mogu da tvrdim da je u
svim segmentima do kraja ispravno. Ovo pismo je namenjeno prvenstveno Vama,
gospodine Predsednice (mada sam siguran da ga nikada necete procitati), ali
i svima onima koji smognu snage da na njega bace pogled. Pa i ako ga niko ne
procita, smatram da sam kao prosecan, ubogi Srbin, barem nesto pokusao... Ne
zarad vlastite sujete ili uobrazenosti, nego zbog onog arhiva svesti
(bozanskog logosa), u kome, verujem, ostaje zapisano sve ono sto smo u
svojoj svesti (i kratkom zivotu), u svom misaonom "zrvnju" mleli ili
"prezvakavali".
Na kraju, molim Vas, da mi ne zamerite zbog pojedinih ostrijih reci,
upucenih na racun vlasti Srbije (za koju i dalje smatram da je u velikoj
meri nezrela i samoziva, katkad i misaono ogranicena), kao i Vama licno.
Kada sam vec doneo odluku da Vam se ovako obratim, tada bi bilo neposteno i
prema Vama i prema meni samom, da pisem nesto sto uistinu ne mislim. U
prilogu Vam saljem i pismo koje sam svojevremeno uputio Premijeru Djindjicu,
u martu 2003. godine.
Iskreno Vas,
Dusan Vukotic
