SRPSKA REC ïïBROJ 361 ïï22" DECEMBAR 2004" 31
NIKOLA JANIC, PREDSEDNIK SRPSKOG SAVEZA U SVEDSKOJ I KOORDINATOR UJEDINjENE SRPSKE DIJASPORE EVROPE U [VEDSKO
! ALEKSANDAR COTRIC
Gospodine Janicu, aktuelna vlast u Srbiji i Ministarstvo za dijasporu za samo osam meseci ispunili su neke od osnovnih ocekivanja i zahteva srpskog iseljenistva: formirano je
Ministarstvo za dijasporu, omoguceno je pravo glasa u diplomatsko-konzularnim predstavnistvima SCG u inostranstvu, usvojen je novi Zakon o drzavljanstvu, a vojnimobveznicima iz inostranstva je, konacno, omoguceno da bez straha dodju u otadzbinu.
Vi, ipak, niste zadovoljni dosadasnjim ucinkom Ministarstva?
Nisam zadovoljan zbog toga sto se skoro sve sto je ucinjeno za tih osam meseci odnosi uglavnom na "olaksice" za nas koji zivimo u rasejanju. Mi nismo trazili da budemo izdvojeni od naseg naroda na taj nacin, a Ministarstvo je zapostavilo cinjenicu da je i moralni i patriotski prioritet svih nas da i matica i
rasejanje zajedno ucine sve sto mogu da bi se olaksao tezak zivot nasem narodu u matici. Bez straha, ili sa strahom, nasi mladici iz rasejanja mogu i mogli su uvek da dodju u Srbiju. Ali mladi iz Srbije cesto ne mogu da dobiju vizu ni za njihovu kratku posetu rodjacima iprijateljima koji zive u zemljama Zapadne Evrope. O sprecavanju ili delimicnom smanjenju te i takve diskriminacije dijaspora i matica nije imala razgovore. Proslo je osam meseci, a nismo imali ni jedan razgovor o tome da li dijaspora i "njeno" ministarstvo treba i mogu da zajedno ucine nesto po pitanju Kosova i Metohije? Ubedjen sam da bi sve srpsko rasejanje (sa zanemaruju-cim izuzetkom) pristalo da ceka na sve za nas pozitivne promene, ako bi se to vreme iskoristilo da Srbima na Kosovu i Metohiji umanjimo njihov svakodnevni rizik i strah za buducnost, pa i za goli zivot svoje dece. Stice se utisak da je stvaranjem ovog Ministarstvavlast u matici zurila i gledala dijasporu kao nesto leprsavo, neodredjeno i neukorenjeno. To je velika greska i zato danas ovo Ministarstvo nema onu tezinu i smernice onakvog delovanja koje bi trebalo da ima, a od cega bi sigurno I gradjani i drzava imali mnogo vecu korist. Koreni srpstva u dijaspori su postojaniji nego sto mislite, a cesto su i cvrsci i jaci nego sto je to dobrim delom slucaj u prestonici Srbije.
ISTI KOS
Zasto ste samo nekoliko dana po prijemu u Beogradu, demonstrativno vratili Zahvalnicu Ministarstva za dijasporu?
Delimicno iz gore navedenih razloga, a prvenstveno sto je ista zahvalnica dodeljena osobi za koju i vi i ja znamo da su i drugi odgovorni sluzbenici Ministarstva znali da ona za narod, a posebno za nas narod na Kosmetu, nije ucinila ni stoti deo od navedenog. Time ste drasticno smanjili vrednost ranije dodeljenih zahvalnica, a navodeci isto obrazlozenje za razlog dodeljivanja, uvredili ste sve one koji su skoro deceniju i po i emotivno i ekonomski izgarali da bi pomogli narodu kome pripadamo. Vi u Ministarstvu imate problem u tome sto za ovih osam meseci niste priznali ni jednu od vas pocinjenu gresku. Zasto? Ko radi taj i gresi i to vam sigurno ne bi bio minus. Bilo bi od opste koristi da ste priznali da vam se u brzini potkrala greska i da ste nenemerno ucinili ono sto se desilo. Umesto toga neki ljudi u Ministarstvu (ne svi) ponasaju se kao da ste vi ti koji su uvredjeni, a ne mi koje ste vi, istim opisom strpali u isti kos sa onima zbog kojih tu vise ne mirise prijatno i cisto. Sto je jos vaznije vi cutanjem dajete podrsku onome protiv cega se organizovana i postena dijaspora bori godinama, a time umanjujete ugled Ministarstva. Sigurno bismo imali vise poverenja
u "nase" Ministarstvo ako bi se ono iz, prijateljskog, porodicnog i nepogresivog, transformisalo u "cinjenicno i korektno".
PREVARE
Cesto isticete da se nalazite na celu najbrojnije srpske organizacije u Svedskoj, koja broji vise hiljada clanova" Kako onda tumacite cinjenicu da se u toj skandinavskoj zemlji nije prijavilo ni stotinu nasih drzavljana za ucesce na predsednickim izborima, zbog cega u ambasadi u Stokholmu i
konzulatu u Malmeu izbori nisu ni odrzani? Da li ste i Vi zakazali?
Gresite da ja cesto "isticem" da sam na celu najbrojnije organizacije u Svedskoj. Srpski savez, ciji sam ja predsednik (ne "Svesrpskojugoslovenski savez" koji su pojedinci mimo njihovog vazeceg Statuta samovoljno prekrstili u "Savez Srba", pa nas svi mesaju), jeste najbrojnija organizacija u Skandinaviji, a sigurno i jedna od tri najbrojnije organizacije srpske dijaspore u celom svetu. Na "isticanja" sam prisiljen cinjenicom sto se organizacije sa nekoliko stotina clanova, kao na primer KSU iz Amerike, od neodgovornih novinara i medija u matici konstantno predstavlja kao "najuticajnija i najbrojnija" organizacija dijaspore. Ne vidim zasto bi se par stotina clanova jedne organizacije iz Amerike vrednovalo vise od oko 13.000 clanova Srpskog saveza iz Svedske? Moja obaveza kao predsednika je i da ne dozvolim da se na taj nacin potcenjuju clanovi Srpskog saveza, organizacije koja moze da se ponosi onime sto je cinila i sto solidarno cini za nas narod i nasu maticu. Voleo bih da vidim nekoga ko bi mogao da stane ispred mene i ukaze prstom na nesto sto je od nas, ili od mene, obecano a da nije ispunjeno? Ako ovo objavite, molim one koji citaju intervju da ovo ne protumace kao neku hvalu. Hvaliti se onime sto ste ucinili za svoj narod je zaista ruzno, ali uvek sam spreman na "uporedjivanja" sa raznoraznim "kongresima" a posebno sa KSU iz Amerike. Ovo govorim u ime svih nasih clanova i sa neskrivenim ponosom. Neshvatljivo je da danas jedna ili dve osobe osnuju, ili ne osnuju, neku organizaciju, ali joj daju zvucno ime nekog "Kongresa Srba Evrope" ili "Kongresa Srba Evroazije" i da se u matici o tome mesecima govori i pise kao o necemu sto je zaista postojano, a svi znate, pa i Ministarstvo zna, da nije. Raspon razloga ovakvih anomalija i prevara ide od sitnog tezgarenja novinara koji, kao i mnogi drugi, jedva sastavljaju kraj s krajem, ali i do ozbiljnih i osmisljenih planova na slabljenju koordiniranog delovanja nase organizovane dijaspore za dobrobit
Matice. Medjutim, odgovornost je ista i jednih i drugih, i ja se nadam da ce jednog dana, oni koji vec dugo neometano i svesno sire lazi o dijaspori, a sto je od velike stete narodu, odgovarati onima kojima nanose stetu.
Sto se tice vaseg razmisljanja o neizlasku nasih ljudi na izbore, ja zaista ne vidim zasto bih ja ili "Srpski savez" mogli biti ti, ili deo onih, koji su "zakazali" po tom pitanju? Pravo glasa nisu imali samo clanovi Srpskog Saveza. Inace i da je tako, mi nismo telali koji treba da pozivaju narod da izadje na Glasanje. Stokholm ili Malme, koje ste naveli kao primer, nisu usamljeni izuzeci. Slicna situacija bila je u mnogim gradovima sirom sveta. Ako treba za to traziti krivca, onda su to svakako oni koji su odluku o glasanju dijaspore doneli navrat-nanos i one vladine institucije koje su bile odredjene i odgovorne da to sprovedu u delo. Inace, moram neskromno da kazem da, dok su poznati "predstavnici dijaspore" u matici listom trazili i izjavljivali da dijaspora "trazi pravo glasa", stav Srpskog saveza je bio da se prvo mora videti da li se to pravo (koje smo kao gradjani vec imali zagarantovano ustavom) moze u rasejanju ostvariti pod uslovima slicnim onima koja imaju glasaci u matici. I u medijima i u dijalogu sa predstavnicima Vlade uvek sam
tvrdio da bi glasanje samo po konzulatima i ambasadama bilo velika prevara, a odziv zanemarujuci. Dakle, ono sto su svi znali, mi smo bili jedini koji su o tome javno govorili i pre izbora. Podvlacim da nismo bili "najpametniji", jer su to svi znali, ali smo i tada kao i sada i kao sto cemo uvek buduce da govorimo o svemu sto je od opsteg, a ne necijeg partijskog ili drugog, parcijalnog, interesa"
DA SMO TO RADILI MI
Puno se angazujete na pruzanju pomoci srpskom stanovnistvu na Kosovu i Metohiji i odbrani juzne pokrajine u okvirima Srbije. Sta na tom planu trebaju i mogu da urade zajedno srpska drzava i dijaspora?
Sto se tice prve recenice u vasem pitanju, ja bih da to ne komentarisem, ali da konstatujem da svaka i svacija pomoc, ma kolika bila u zavisnosti od mogucnosti onih koji je daju, dobro je dosla. Vreme je i da to vrednujemo na jedan drugi, moralniji i korektniji nacin. Pet ili deset evra pomoci od onoga ko ih je za to
odvojio tako sto je svom detetu kupio tanju zimsku jaknu ili porodica odustala od par obroka s mesom, vredniji su od deset hiljada evra datih od onoga ko ima i zivi u izobilju. Nazalost, ovih drugih je malo, a cinjenica da ima onih koji odvajaju od usta da bi pomogli drugima govori da su, i pored svega sto je srpski
narod preziveo i prezivljava, Srbi zadrzali one ljudske osobine po kojima su uvek bili poznati.
Sto se tice zajednickog angazovanja srpske drzave i dijaspore po pitanju Kosmeta, odgovorno tvrdim da je nacionalna i politicka sramota sto do danas nije ucinjeno ni jedan odsto od onoga sto je moglo i trebalo da se cini. Sta se na tom planu moglo i sta se moze uciniti, dug je spisak. Analiza toga zahtevala bi prostor jednog posebnog i celog broja, a mozda i dva, casopisa velicine i formata kakav ima "Srpska rec". Dacu vam dva primera vezana za ono o cemu se poslednjih nedelja dosta govorilo u politickim krugovima i o cemu su izvestavali mediji. Prvo su protesti na izbor Ramusa Haradinaja, a drugo je ponuda srpskog hirurga iz Amerike da zajedno sa bivsim americkim predsednikom Dzimijem Karterom "nagovore" Karadzica i Mladica da se predaju Haskom tribunalu. Sto se tice Ramusa Haradinaja, zapadni politicari nemaju
razloga da se obaziru na proteste zvanicne Srbije, koji su usledili posle svrsenog cina, sve dok njihova javnost njega i njemu slicne i dalje gleda kao "borce za slobodu Kosova". Izjave srpskih politicara i njihovi neusaglaseni podaci o broju zrtava, za koje, kako kazu, postoje neoborivi dokazi da je Haradinaj glavni krivac, izvrsilac ili naredbodavac, takodje je beznacajno. Navodjenje razlicitih brojki i trdnje da su u pitanju "zvanicni dokazi", destruktivno je. Ali da je zvanicna Srbija te cinjenice, dokaze i dokumente koji postoje o zlocinackom delovanju Ramusa Haradinaja dostavila organizovanoj srpskoj dijaspori jos pre nekoliko godina, a mi sve to vreme kontinuirano plasirali tamo gde treba, danas on ne bi bio na tom polozaju. Da su uticajni Srbi iz Amerike koji danas hoce da nagovaraju Karadzica i Mladica na predaju (znaci da je prvi korak da im se otkrije gde se ovi nalaze), taj svoj veliki uticaj iskoristili prethodnih godina, da Amerika utice na Hag da vec jednom podigne optuznice protiv onih koji su cinili zlocine prema srpskom stanovnistvu u Bosni, Hrvatskoj i na Kosmetu, stvar bi bila drugacija. Kada bi se Ramus i Taci nalazili u Hagu i kada bi Seselj koji se dobrovoljno predao svoje sudjenje cekao u Srbiji, ne bi trebalo bilo koga nagovarati da se dobrovoljno preda. Tada bi to bio sud koji postuje dogovor o saradnji, a ne jednosmeran.
SRPSKA REC ïïBROJ 361 ïï22" DECEMBAR 2004" 31
KAKO TO RADE NEPOSTOJECI
U medijima ste vodili ostru polemiku sa pojedinim predstavnicima nekih organizacija iz SAD
(Kongres srpskog ujedinjenja) i Francuske (Kongres Srba Evroazije)" U cemu je sustina Vasih sporenja? Da li oni poticu iz vremena kada ste zajedno bili u Savetu dijaspore, pri Saveznoj vladiSRJ?
Da krenemo otpozadi" Kongres Srba Evroazije, koga vi nazivate "organizacijom iz Francuske", najbolji je primer nepostojeceg, koje se predstavlja postojecim" Govoriti o tome kao "organizaciji" gubljenje je vremena. Prevareni ste, a osoba koja stoji iza toga nikada nije imala veze sa Savetom dijaspore SRJ. Medjutim, sa gospodjom Jasminom Vujic, potpredsednikom KSU iz Amerike, koja je bila i potpredsednik Saveta dijaspore (bez biranja, jer je odlukom Ministarstva to mesto bilo odredjeno predstavniku iz Amerike) imao sam na sednicamaSaveta, ne u medijima, ostre diskusije" Nasi stavovi i shvatanja u mnogo cemu su bili suprotni. Za mene neshvatljivo, iznenadjujuce i neprihvatljivo bilo je da je gospodja Vujic (zajedno sa pomocnikom ministra Svilanovica, Milanom Kljajevicem) bila nepokolebljiv protivnik da Savet ima komisiju za iznosenje istine o stradanju srpskog naroda, a istovremeno im nije smetalo da postoji komisija za manifestacije. Ponasala se kao da je taj Savet dijaspore Savezne vlade, koji je imao 22 clana, 11 iz dijaspore i 11 iz matice, poslovnica KSU iz Amerike. Zapisnike sa sastanaka su pravili kako njima odgovara. U njima su pisali suprotno od onoga sto je receno ili reseno na sastanku. Iz kancelarije KSU su u ime Saveta (s kojim pravom?) slali neusvojena, znaci nepostojeca dokumenta i dopise o kojima clanovi Saveta, pa ni treci clan predsednistva Saveta gospodin vladika Lavrentije, ili ja kao predsednik njegove Komisije za odnose sa javnoscu i informisanje, nismo imali pojma.
