|
SREĆNA SRPSKA
NOVA... APOKALIPSA
Markiranje praznine
Da li Srbiija danas
ima vlastitu politiku, političare, inteligenciju ili bilo koju od
onih ključnih "komponenata" bez kojih se jedna nacija ili dr�ava
nikako ne mogu zamisliti? Na srpskim prostorima, čini se, potonulo je sve
ono �to karakteri�e i izdvaja izvesni mno�inski, naizgled
�ivi, entitet u svetskom "mravinjaku" i �to jedan kolektivitet čini
specifičnim i prepoznatljivim. Ostalo su jo� samo imena
Srbin i Srbija, koja nam daju privid da nismo duboko i nepovratno
sahranjeni (sačuvni)? Predvodnici (ne)postojećeg "krda" međusobno se
bore, zapi�avajući svoj sopstveni um, umesto "teritorije" koja
je odavno "isparila" u razornoj oluji zbrkanih i pohlepnih
misli.
Mikrokosmički
vilajet
Predsednik dr�ave koje nema spreman je na kopulaciju i sa samim đavolom,
naravno, tvrdeći, da mu je interes mrtve Srbije iznad svega. Opet, on nije
zagovornik "nebeskog ovaploćenja", već je sledbenik crvljive i suicidne
ekstaze, zapravo, "vernik" religije "slatkog" rastakanja i
onakvog mozdanog rasapa, u kome će svetlost svakog sledeceg
jutra biti sve snaznija, dok se jednog časa sasvim ne izjednači sa
neprelaznom tminom. Zahvaljujući takvom čudesnom izvraćanju, samo u Srbiji
postoji ono sto niko nije video niti će videti, a ne postoji sve drugo od
čega čelo postaje izubijano i čvornovato. Predsednik i dr�ava se nalaze
tamo gde nema podanika, a podanici su pobegli u dubinu tople i �itko
"ume�ane" iznutrice, gde uporno razvezuju prazno crevo svog mikrokosmičkog
vilajeta.
Zlu ne trebalo
Svakako, čovek je najsigurniji kad ima dve (u)loge (skloni�ta, utoči�ta),
pa čak i tada kada sebe nije u stanju da vidi, kada se uop�te ne
prepoznaje ili kada u potpunosti evaporira u "smislenu" dubinu
najsjajnijeg ili najcrvavijeg mraka. Tu je kao i uvek, od presudnog
značaja bilo (i biće) čuveno srpsko neverovanje, izra�eno sumnjičavim
pitanjima, koja počinju sa "ko zna da ji je to tako" ili prevejanom i
milom sintagmom "zlu ne trebalo". Zato je i preko potrebno da Srbi imaju
�to vi�e Srbija, uključujući i onu vanzemaljsku
(onostranu i nastranu), dobro okađenu i namirisanu "za ne daj Bo�e".
Na vratima takvog "etata" stajao bi novi predsednik koji "vlada" i
kome je legalitet legitimno utisnut na čelo u formi "mačke sa stotinu
�ivota". Zavitlani kroz "bezgraničnu granicu", tamo�nji Srbi će se
uvek dočekivati na noge, koje se u svakom trenu mogu
"nacrtati".
Poturistička braća
Da li su
Srbi miljenici budućnosti koja ih je sustigla? Sudeći po parolama
koje "odmah" preskaču pro�lost i poni�tavaju sada�njost, svakako jesu. U
"centru" takve "nacrtane" budućnosti nalaze se Potemkonovi rođaci i oni
koji su u stanju da od starog kaputa "iskroje" na�u "svetlu budućnost". Za
takve, politički superiorne Srbe, naučna fantastika nije bajka, već
čista "realnost" u kojoj Srbi danas borave, iako toga nisu svesni. Tu je
logika sasvim jasna: bolje je i nesvesno �iveti u dobru i lepoti nego
svesno u jadu i nesreći. Novi dan je svanuo pre nego �to se razvidilo!
Radujte se futuristička (poturistička) braćo! Onoga čega nema na
dohvat ruke, ima u neporecivoj stvarnosti raspaljene ma�te. Niko, pa ni
sam Bog, takvo plodno polje sjajnog i umno�avajućeg mraka
Srbima ne mo�e oduzeti.
Opako lipsavanje
Biblijsko opako
lipsavanje (apokalipsavanje) oduvek je slu�ilo usrećivanju ljudskog roda.
Bez kazne nema ni zla ni dobra, ba� kao �to ni kazne ne bi
bilo da Bog nije dobro i zlo uredno smestio u "plodove" svog čuvenog
"drveta saznanja". Srpske poglavice to odavno znaju i zbog toga se trude
da kaznu ovenčaju "dobrim zlom" (ili "zlim dobrom") i tako pomire ono
�to je ostalom svetu izgledalo nepomirljivo i zauvek suprostavljeno. Na
taj način, srpskim "vladarima" po�lo je za rukom da nadma�e i samog Boga
(o đavolu i da ne govorimo). I ne samo to: mirenjem dobra i zla i njihovim
utapanjem u jedinstvenu (anti-antinomijsku) samokaznu, napraviće se
takav duhovni (primordijalni) "amalgam" koji će biti jednak
besmrtnosti ili večnom postojanju srpskog i svakog drugog ni�tavila.
Bogu ostaje da samo rezignirano odmahne (ne zna se čime) i bezglasno
izdu�i: Eh, ti Srbi!
Srećna budućnost,
braćo!
Du�an Vukotić
|
