Dezurni razgovor sa dijasporom
http://www.usde.se/dezrazg/dezrazg_01.htm
Jos jedan srpski "Kongres" bez temelja
"Kako je to moguce da poziv za osnivanje "jedinstvene srpske organizacije u Evropi" nije poslat skoro nijednoj celnoj srpskoj i patriotski provereno orijentisanoj organizaciji kao, naprimer: Savezu srpskih udruzenja u Nemackoj, Savezu srpskih udruzenja u Svedskoj i slicnim organizacijama u Holandiji, Danskoj, Norveskoj, Belgiji..."
13. februar 2005.
Gospodine Janicu, poslednjih mesec dana na srpskim Internet forumima cirkulise poziv za "Kongres srpske dijaspore Evrope" koji treba da se odrzi 26. februara u Parizu. Na pozivu se vide e-mail adrese osoba i institucija kojima je poslat, izmedju kojih i vama i casopisu "Koreni", ciji ste vlasnik i odgovorni urednik. Mnogi se pitaju zasto se vi ovog puta ne oglasavate i ne komentarisete taj skup, kao sto ste to cinili po pitanju "Kongresa Srba Evrope" koji je bio 2003. u Svajcarskoj i "Kongresa Srba Evroazije" ciji je predsednik gospodja Mila Aleckovic. Da li je ovog puta zaista u pitanju "Kongres evropske dijaspore" i, ako jeste, da li cete vi, kao predsednik jedne od celnih srpskih organizacija, koja je po brojnosti clanstva u vrhu organizacija srpskog rasejanja, ucestvovati na tom Kongresu?
Nikola Janic: Svim patriotski orijentisanim srpskim organizacijama i Srbima bila bi velika cast i neizmerna radost da budu delegati ili gosti na "Kongresu Srpske dijaspore", ma gde se on odrzavao. Nazalost, svi dosadasnji "kongresi" i njihovi predsednici nisu bili Kongresi vec najnize prevare. Upotrebljavam izraz "najnize", jer ne postoji mnogo toga sto je nize i bednije od laganja sopstvenog naroda koji godinama zivi u izolaciji. Gospodja Mila Aleckovic nije predsednik "Kongresa Srba Evroazije", a ne znamo ni kakva je (i cija je?) to "organizacija". Inace svi ti "kongresi" potekli su od pojedinaca iz Francuske i nisu nikakve organizacije, ne racunajuci KSU (Kongres Srpskog Ujedinjenja) iz Amerike, koji danas ima oko hiljadu clanova. Inicijatori tih "evropskih kongresa" jesu u vezi su sa americkim KSU, a neki su i clanovi tog kongresa "preko bare". "Braca iz Amerike" su u arogantnosti otisla toliko daleko, da su pravili i elaborat kako da ruse druge skupove nase dijaspore i "postanu lider srpske dijaspore u Evropi". Deo te sramote objavili su cak i u svom Biltenu. Inace, o KSU i pojedinim clanovima njihove uprave moze se otvoriti posebna tema i napisati debela knjiga. Nazalost, ne o njihovom velikom patriotizmu, vec o visokoj inteligenciji kojom se busaju u grudi, a, ustvari, obiluju providnim glupostima, lazima, dugogodisnjim prevarama i konstantnim kicenjem tudjim perjem, u cemu im u poslednje vreme svesrdno pomaze i Ministarstvo za dijasporu i ...
Gospodine Janicu, nadam se da ovaj razgovor nece biti blacenje drugih predstavnika dijaspore vec konkretne cinjenice o kongresu o kome vas pitam.
Nikola Janic: Blacenje drugih je niskot, a cinjenice o necemu sto je bitno za sav nas narod je moralna i patriotska odgovornost. Ako neko pronadje i dokaze i jednu neistinu izgovorenu u mojim odgovorima na vasa pitanja, onda sam ja nitkov i obecavam da cu na sajtu mojih novina, kao i u ovoj istoj rubrici, velikim slovima to objaviti. Ali, pre nego sto postavite druga pitanja, dozvolite da i vas i one koji citaju ove redove podsetim na intervju gospodina Zorana Milinkovica, vlasnika restorana u predgradju Pariza, koji su objavile "Novosti" 12. juna 2004. Na postavljeno pitanje "zasto se kandiduje za izbor Predsednika Srbije, kada nema nikakve sanse da pobedi", gospodin Milinkovic je odgovorio da to pre svega cini "da bi se nastavila prica o dijaspori". Ja zelim da se zaustave price, a da se udruzimo na delima. U istom intervjuu Zoran je bio kategorican i naglasio da nikoga do tada nije kritikovao u dijaspori, ali da sada mora i da to "shvate drugarski i prijateljski, zarad interesa nasih gradjana". Nadam se da ce se tako shvatiti i moji odgovori i sve sto kazem receno je u interesu i gradjana Srbije i nas u rasejanju.
U redu. Da li je najavljeni skup za 26. februar u Parizu zaista "Kongres srpske dijaspore"?
Nikola Janic: Naravno da nije. Srpska dijaspora nije ni Zoran, ni Nikola, ni Mila, ni Petar, ni bilo kakvi pojedinci ili manje grupacije, a najmanje oni koji su, izgleda, perverzno zavisni od imena "Kongres". Najveci deo srpskog rasejanja su nasi ljudi koji ostaju anonimni, odnosno izvan organizacija, klubova i drugih asocijacija. Ali, veliki deo koji zapad racuna kao organizovanu dijasporu, a na koji matica moze da se osloni i racuna, cini masovnost clanstva nasih organizacija. Medju nama su i intelektualci, oni pojedinci koji svoj intelekt koriste za jacanje, a ne za razbijanje srpskog korpusa u Evropi. Da je zaista u pitanju Kongres srpske dijaspore, onda bi sve celne organizacije i sva njihova udruzenja u Evropi, Americi, Kanadi, Australiji... dobili predlog za sazivanje takvog kongresa bar godinu dana unapred. Dogovorili bismo gde bi se odrzao i sta je njegova pozitivna karika za srpstvo i srpske drzave. Bar nekoliko meseci ranije znali bismo koliko hiljada delegata zastupa te stotine institucija i asocijacija srpskog rasejanja; koliko elaborata, referata i govornika ce na njemu biti (i ko su?) i koliko ce dana trajati rad tog naseg kongresa. Naravno da bi tek tada i takav velicanstven skup mogao da se nazove i da bude "Kongres srpske dijaspore". A sta, umesto toga, imamo danas? Poziv upucen internetom srpskim medijima i nekolicini manjih udruzenja. Naprimer, Srpskom savezu u Svedskoj, Savezu udruzenja u Nemackoj, Belgiji, Danskoj, Holandiji... nije stigao nikakav poziv. Dakle, postoji samo poziv koji je zaobisao celne organizacije i u kome pise da ce se u Parizu opet papagajisati o istim temama i da ce govoriti gospodin Milinkovic i ostali koji se prijave, a podvlaci se da ce biti dosta uglednih i "visokih gostiju". Mi, normalni Srbi i normalne srpske organizacije, ne palimo se na nepoznate visoke goste, a ja licno, ni na poznate. Kao inicijatori ovog skupa nazvanog "Kongres Srpske dijaspore" oglasili su se prvo nekolicina bezimenih studenata iz Republike Srpske kojima je, kako su sami napisali, gospodin Milinkovic "mecena" koji se brine o njima. Vremenom se briga za te studente ocigledno smanjila, pa u pozivima kojima nas bombarduje svakodnevno, cak i vise puta dnevno, kao potpisnik stoji samo gospodin Milinkovic. Inace promenio je i par puta ono sto je on pisao i potpisao, naime o onome cime ce se taj skup baviti...
Da li vi, gospodine Janicu, imate nesto licno protiv gospodina Zorana Milinkovica?
Nikola Janic: Protiv gospodina Milinkovica sigurno ne. On je u drustvu simpaticna i sarmantna osoba. Ali sam 200% protiv svega i protiv svih onih koji svesno ili nesvesno svojim (ne)radom varaju i maticu i rasejanje. Neka se opamete i taj novac, koji godinama bacaju na nekonstruktivne skupove po Svajcarskoj i Francuskoj, gde dovedu nekoga ko je, u ovo vreme i uz uslove zivota kakvi su u matici, presrecan da prvi put, ili ponovo, vidi Pariz, daju onima koji su danas gladni i smrznuti na Kosmetu. Dozvolte da uporedim neke i necije tvrdnje sa istinom i da vam za istinu dam bar jedan dokaz, a mogu i vise. Ako ni zbog cega drugog, onda bar da posteni dobro promisle da li je taj skup u Parizu od koristi (i kakve?) ili stete, ali i da "oni" znaju da mi znamo istinu o onome cime se oni bave.
Dakle da krenemo od nesporno tacnog podatka da je gospodin Zoran Milinkovic vec vise godina predsednik neke partije koja nosi ime "Patriotska stranka dijaspore".
Ali nije tacno da je to partija srpske dijaspore. Za sve te godine, od kada ta partija postoji, mnoge celne organizacije u rasejanju od nje nisu dobile ni jednu razglednicu, a kamoli program ili saglasnost da je to "nasa" partija. Naprimer, na prvom savetodavnom skupu predstavnika dijaspore i novoosnovanog Ministarstva za dijasporu prosle godine u Beogradu, na pitanje da li bilo ko od prisutnih zna za ovu partiju i da li mu se ona obracala za neki kontakt SVI su odgovorili, u prisustvu ministra Vukcevica, njegovog zamenika Aleksandra Cotrica i predstavnika domacih medija, da nije bilo nekog kontakta, pa je i deci u obdanistu jasno da to nije partija koja je reprezentativna za ili podrzana od srpskog rasejanja.
Ova vasa tvrdnja zvuci neverovatno. Gospodin Milinkovic je bio kandidat za predsednika Srbije. Necete valjda tvrditi da vam je nepoznata njegova kandidatura ili partija ciji je predsednik?
Nikola Janic: Nikada mi ne bi palo napamet da tvrdim tako nesto. Ali mi cesto pada na um (a ne bi trebalo da sam u tome izuzetak) da matematika po pitanju toga nije bas precizna. Da bi necija kandidatura za predsednika Srbije bila prihvacena potrebno je da kandidacionoj komisiji podnese 10.000 potpisa onih koji podrzavaju njegovu kandidaturu. Tacno je da je gospodin Zoran Milinkovic podneo potrebnih 10.000 potpisa. Ali, takodje je logicno da za njega na izborima i glasa tih deset hiljada i plus barem jos jedan. Ali nelogicno je da od 10.000 potpisnika glasa manje od pola, odnosno 5.012 glasaca, koliko je glasalo za Milinkovica. Ono sto i ptice na grani znaju i sto se javno prica, blize je istini, odnosno da je stvaranje i cilj "Patriotske partije dijaspore" necija racunica da ce "Partija dijaspore" od Radikala da odvuce onaj deo glasaca koji se nije cvrsto i verno odlucio za radikale. Cak ni ti planeri nisu ni u snu mogli pretpostaviti da ce neobjasnjivo nestati polovina onih koji su svojim potpisom omogucili izlazak na izbore "njihovog kandudata".
Rekli ste da cete govoriti samo istinu. Dozvolte da budem cepidlaka i da vas podsetim da brojka od 5.012 glasaca nije manje, vec vise od polovine od 10. 000 potpisa.
Nikola Janic: Teoretski i matematicki ste u pravu. Ali se nadam da cete se takodje slozti sa verovatnocom da je sirom cele Srbije i rasejanja glasalo bar 13 ljudi koji su verovali da je "Patriotska stranka dijaspore", ciji je predsednik Zoran Milinkovic, zaista stranka dijaspore, a ne necija o kome dijaspora nema pojma, a da tih 13 nisu medju 10.000 potpisnika. Dakle, ja postujem obavezu da govorim istinu i nadam se da ce to uciniti i gospodin Zoran Milinkovic i da nece poreci da me je prosle godine pozvao na sastanak koji je trebalo da se odrzi u hotelu Mazestik u Beogradu. Rekao mi je da razume da ja nemam nameru da gubim vreme u razgovorima sa osobama kao sto je Mila Aleckovic, koja predstavlja samu sebe, i potvrdio mi da je on na sastanak pozvao samo predstavnike nekih nasih organizacija iz rasejanja. Medjutim, pred sam pocetak sastanka pokazalo se da nije tako. Izuzetno lepa i sarmatna gospodjica Maja Milatovic, koja je sedela jednu stolicu od mene, telefonom je davala instrukcije gospodji Aleckovic u kojoj se sali hotela "Mazestik" nalazimo. Iznenadjen ovime upitao sam Zorana o cemu se radi, a umesto njega odgovorio je kratko, jasno i sigurno muz potpredsednice KSU Jasmine Vujic: "Ja sam pozvao Milu Aleckovic i ja sam taj koji ovde odlucuje". Okrenut Milinkovicu ponovio sam pitanje. Cutao je. Treci put obratio sam mu se recima: "Zorane, imas sansu da ovde javno i pred svedocima poreknes price koje kruze i kazes da nije istina da si sve godine dobijao novac iz Amerike?" Zoran je i dalje cutao, a ja sam uz konstataciju da mi tu nije mesto, napustio taj sastanak na koji me je pozvao Zoran Milinkovic, a na kome je odlucivao covek koji se kratko vreme pre toga vratio sa rada u Americi. Gospodin Vujic je presao celu Ameriku uzduz i popreko radeci kao vozac kamiona, a to mu nije garancija da on i njemu bliski mogu da prelaze Srbe u Evropi kako i kad oni hoce, a da se sve to svaljuje na ledja napacenom narodu.
Da li je to bio jedini vas kontakt sa "Patriotskom partijom dijaspore" i gospodinom Milinkovicem?
Nikola Janic: Nije. Zoran i ja sreli smo se na kratko, usput ukupno mozda pet do sest puta. Susret koji dobro pamtim bio je u Parizu 2003. kada smo se dogovorili da Srpski Savez iz Svedske, ciji sam ja predsednik, USDE i ta njegova Partija zajedno napisu pismo Vladi u matici da ne prihvati americki zahtev da se njihovim drzavljanima ne moze suditi u drugim zemljama. Imao sam jedan jedini kontakt sa strankom preko potpredsednika, gospodina Opacica, koji mi je obrazlozio da "nije pogodno da oni stanu iza toga, jer se to ne bi dobro tumacilo od vlasti u Beogradu".
I tako nista od zahteva da smo svi isto vredni?
Nikola Janic: Srpski Savez u Svedskoj sa svojih, manje ili vise, 13.000 clanova, je, koliko mi je poznato, najbrojnija nasa organizacija u Evropi. To clanstvo, koje je i demokratsko i ponosno, ne bi dozvolilo da se odustane od necega u sta oni veruju samo zbog toga sto se to "ne bi svidelo vlasti u Beogradu". Naravno da sam taj zahtev poslao matici.
Da se vratimo na glavnu temu naseg razgovora i kljucno pitanje: Kakvo je misljenje i stav predsednika najbrojnije srpske organizacije u dijaspori o skupu u Parizu 26. februara, na koji poziva gospodin Milinkovic?
Nikola Janic: Misljenje jednog coveka nema neko posebno znacenje. Ali, postoje cinjenice koje svakome ko zeli da ih vidi jasno oslikavaju da li je u pitnju iskren pokusaj da se dodje do jedinstva ili je, i ovog puta, to sablonsko kocenje angazovanja masovne dijaspore u korist matice, a koje je i ranije pokretano iz istih izvora.
Da li vi tvrdite da i ovog puta nije u pitanju sveza i neophodna transfuzija medju dijasporom, vec da je i ovo otrov koji se opet ubrizgava u nase vene?
Nikola Janic: Dozvolite da kao odgovor cinjenicno analiziramo sta u stvari stoji u pozivu koji dolazi iz Francuske i u pozivu objavljenom programu tog skupa, koga su po treci put nazvali - ni manje, ni vise - nego: "Kongresom Srpske dijaspore". Pre nego sto se odluci za odlazak ili ne, svaki posten covek trebalo bi da obrati paznju na sledece:
Prva recenica u pozivu je: VI STE NAM POTREBNI! Ko je kome potreban? Da nije mozda u pitanju da je nekome potrebno clanstvo koje bi se iskoristilo pred sve cesce najavljivane moguce izbore u matici? Ili je nekome u matici potrebna "dijaspora" cije bi ime mogli da koriste u otrcanim politickim prepucavanjima i prevarama ili u nekome naklonjenim medijima? Da nekome nije potreban bilo kakav "mandat dijaspore" da bi mogli da sprece bas DIJASPORU u odavno neophodnom lobiranju (ne naduvanom, neproduktivnom i laznom) i profesionalno osmisljenom informisanju zapadnih politicara o onome o cemu jos nismo informisali javnost zapadnih zemalja, a sto je egzistencijalno vazno za buducnost nasih matica?
Druga recenica je: "Budite deo jedinstvene evropske organizacije Srba!" A prva tacka programa je, ni manje, ni vise, nego: "OSNIVANJE JEDINSTVENE SRPSKE ORGANIZACIJE U EVROPI"??? Da li je potrebno podsecati bilo koga da su bas iz istih izvora iz Francuske godinama dolazila osporavanja i sabotiranja svih napora mnogih nasih celnih organizacija za zajednicko, udruzeno i koordinirano angazovanje za dobrobit matice? Zar nikoga ne poziva na uzbunu paradoks da danas opet isti ti, koji su tvrdili da ZAJEDNO I KOORDINIRANO ne mozemo, sada pozivaju i bezobrazno i javno deklarisu da ste im potrebni da bi oni, koji nemaju organizaciju, osnovali " JEDINSTVENU SRPSKU ORGANIZACIJU U EVROPI!"
Priznajem da je cudno. Da li mozete da budete opsirniji?
Nikola Janic: Kako gospodin Milinkovic rece u njegovom pomenutom intervjuu da on "kritikuje pojedince u dijaspori u interesu gradjana", dozvoljavam sebi da u interesu postenih organizacija srpske dijaspore, a samim tim i sveopsteg srpskog naroda, upitam one koji pozivaju na "Kongres", a istovremeno tvrde da to nije Kongres, vec "radni naslov skupa": Da li misle da ih zaista nismo procitali i da ne znamo da je ovo jos jedan pokusaj iz odranije poznatih i istih izvora da uz pomoc "Kongresa Srba Evrope" (opet laznog i montiranog) zatvore krug onoga sto su planirali jos 2002. godine, a sto sigurno nije u interesu ni Srba u rasejanju, ni na Kosmetu, ni u Beogradu ili u drugim mestima sirom Srbije i Crne Gore? Ili je predsednika "Patriotske stranke dijaspore" (cije je ukupno clanstvo na nivou clanstva jednog od 38 udruzenja Srpskog saveza) neko ubedio da nasa dijaspora mora da bude jednopartijska (ali da pripada samo partiji koja je na vlasti) i da ona ne treba da broji vise od onih e-mail adresa na koje je on poslao njegov poziv? Ako nije tako, onda neka objasni kako je to moguce da poziv "Za osnivanje jedinstvene srpske organizacije u Evropi" nije poslat skoro nijednoj celnoj srpskoj i patriotski proverenoj organizaciji kao, naprimer: Savezu srpskih udruzenja u Nemackoj, Savezu srpskih udruzenja u Svedskoj i slicnim organizacijama u Holandiji, Danskoj, Norveskoj, Belgiji... Zar je "Milinkovicima" nepoznato da medju tim organizacijama vec postoje dogovori o zajednickom i koordiniranom delovanju, nasuprot pokusaja ljudi bliskih Ministarstvu za dijasporu i TV reporteru RTS-a da se takav sporazum ne potpise? Naprimer, samo Savez srpskih udruzenja u Nemackoj i Svedskoj, koji saradjuju u svemu sto je od koristi nasem narodu, obuhvata oko 100 srpskih udruzenja. Zar je logicno da pojedinci kao sto su Mila Aleckovic, Sima Mraovic, Milinkovic (predsednik pojedinacne i jedne stranke), koji nemaju bazu clanstva, nisu shvatili da je normalno da se pojedinci, manje grupacije i udruzenja sa malim clanstvom priblize godinama postojecim, cvrstim organizacijama, a ne obrnuto. Doduse, ljudi koje mi u dijaspori nazivamo "kongresmenima" umesto tog logicnog i zaista korisnog redosleda, godinama otvaraju nesto novo umesto da pomognu u dogradnji vec utemeljenog i postojanog.
Primecujem da ste tokom ovog razgovora ukazali na mnogo toga kao stetno i za rasejanje i za maticu. Da li je to zaista tako?
Nikola Janic: Da nije u pitanju ozbiljnija pozadina nego sto su je imali dosad odrzani sramni "kongresi" ili da su u pitanju samo bolesne ambicije pojedinaca, onda bi na to moglo da se odmahne rukom i da se cirkus objasni neizmerno tuznom, ali nazalost kod nekih ljudi prisutnom osobinom: "Ako ne mogu da budem JA onda cu sve uciniti da ne budes TI", sto bi moglo na da se opise i ovako: Srbin A i Srbin B poticu iz istog mesta u Srbiji i obojica zive u Evropi. Obojica su saznali da je u njihovom mestu 20 ljudi obolelo od teske bolesti i da zivot moze da im spase samo inekcija koju ova dvojica mogu da nabave. Srbin A nabavio je 19, a Srbin B samo jednu. Selo je presrecno. U rukama dva Srbina IMA 20 inekcija. Ono na sta niko nije racunao, pa ni oni ciji su zivoti u pitanju, jeste tragicna cinjenica da ce Srbin B na svaki nacin gledati da spreci Srbina A da i njegove inekcije stignu tamo gde su neophodne. Devetnest nevinih i postenih vise nema medju ziteljima njihovog sela. Po sredini sela, sa osmehom na usnama, setka Srbin B i one, koji bi trebalo da ga prezru i da ga se odreknu, uz izgovoreno "zelim vam dobar dan" sa smeskom podseca i da je on taj koji je obezbedio inekciju koja je Srboslavu spasla zivot. Nas opsti problem je da Srbin B nije svestan da je izgovoreno "zelim vam dobar dan" uputio nekome ko je isao na 19 sahrana, gde je medju sahranjenima bilo i vise dece jedinog prezivelog Srboslava, kome je Srbin B "spasao" zivot koji ovaj verovatno vise ne zeli?
Ovaj skup u Parizu nudi u poslednjoj tacki njihovog programa: "OSNIVANJE FONDA SOLIDARNOSTI "JEDAN EVRO JEDNA NADA" (za studente, socijalno ugrozene, povecanje nataliteta...). Nismo li mi ovo vec procitali u jednom od intervjua gospodje Mile Aleckovic koja se na sajtu Ministarstva za dijasporu opisuje recima:
"Mila Aleckovic-Nikolic je klinicki psiholog i pisac. Doktorirala je na Sorboni i godinama zivi u Francuskoj. U poslednje vreme cesto je na putu izmedju Pariza i Beograda. Veoma je angazovana na okupljanju nasih ljudi u rasejanju i njihovom povezivanju sa otadzbinom. Predsednik je kongresa Srba Evro Azije."
Neka nam neko od silnih "kongresmena" pokaze konkretno bar nesto sta su za ove poslednje tri godine za nasu maticu ucinili "Kongres Srba Evrope", "Kongres Srba Evro Azije", ali i kako ce najavljeni "Kongres Srpskih organizacija Evrope" sa jednim nasim evrom da poboljsa natalitet medju socijalno ugozenima u Srbiji... Kada bi to mogli da ucine, onda bi mi kojima je primarnost nasa drzava i nas narod, mozda i mogli da sjasemo sa konja na magarca... Nazalost, cinjenica ostaje da se i pored svih njihovih tumaranja poslednjih godina, nije rodilo ni jedno plodonosno "cedo" - ni u matici, ni u rasejanju. Ako vec ne mogu da radjaju novo, neka prestanu sa pokusajima da ubijaju postojano i zivo. Ovo se odnosi i na Ministarstvo za dijasporu i na njihove "poslovnice" u inostranstvu.
Naravno da necu biti u Parizu 26. februara. Mozda cu biti u Beogradu, ili u Republici Srpskoj, ili na Kosmetu, ili u Stokholmu... Ali cemo i ja, i organizacija na cijem sam celu na jedan ili drugi nacin, kao i uvek do sada, biti uz nas narod.
Ko ce biti u Parizu, ne znam. Znam da je 90% od onih koji su bili na "Kongresu Srba Evrope" u Rumlagu brzo konstatovalo da su ucestvovali u reziranoj prevari. Voleo bih da se to ne ponovi, a pogotovu da neko od tih ljudi ode ovog puta u Pariz samo zbog promene "klime" ili da bi ga ponovo video. Inace, vrata Srpskog saveza i USDE-a uvek ostaju otvorena za sve pojedince i organizacije koji su za iskrenu saradnju, za dogovoreno i koordinirano delovanje svih nas za bolju buducnost nase matice i nasih najdrazih u njoj.
Gospodine Janicu, hvala vam na razgovoru. O cemu biste zeleli da govorimo iduci put?
Nikola Janic: O americkom KSU. O radu - ili neradu - Ministarstva za dijasporu tokom godinu dana njegovog postojanja, a ciji rad nije onakav kakvim ga predstavljaju na svom sajtu i u medijima. O novinarima i reporterima koji dobijaju od politicara nagrade, mozda zato sto godinama forsiraju bajke: posebno tragediju o firmi jednog naseg coveka koji godinama u programima jednog naseg TV reportera ponavlja obecanje da ce izgraditi 250 kuca za beskucnike na Kosmetu, a da ga taj reporter ni posle tri godine nije javno upitao: "Je li, bre, za sve ove godine ti nisi stavio ni jedan crep na neku srpsku kucu na Kosmetu koje prokisnjavaju. Sta je sa feljtonski obecanih 250 kuca?"
Za onoga ko hoce da trazi istinu; da spreci dalje varanje nase javnosti i u matici i u rasejanju; da iznese istinu o prevarama sajta koji nosi ime srpske dijaspore, a nema veze sa dijasporom; da govori o potrebi inventara mnogo cega sto zaudara... tema ima dosta. I vi i citaoci ovog razgovora mozete pitati sta hocete. Ja cu da odgovorim.
