|
SRBI I ŽILA http://vukotic.atspace.com/zila1.htm
Uzmimo nemačku reč Seil
(srvn. sile), nama dobro znanu "sajlu" (konopac od
žice), za koju ćemo, naravno, reći da je germanska reč u srpskom vikabularu. I
nesporna je istina da je "sajla" strana reč u srpskom. Međutim, bilo bi dobro da
vidimo, otkud ona u nemačkom, odakle i kako je tamo stigla? Ako "sajlu" izgovorimo onako kako
to današnji Nemac čini, ona će "ćirilično" zvučati "zajle". Dakle, odmah ćemo
zapaziti da "sajla" nije ništa drugo do ona dobro znana srpska "žila". Na
starovisoknemačkom, pomenuta "sajla" je bila "zila" (stvm. sila, germ.*silæ-, *silæn, *sila-, *silan) što nas sasvim uverava da se tu radi o srpskoj
"žili", koju su Germani, u nemogućnosti da artikulišu glas "ž", morali baš tako da izgovore.
Opet, iako vidimo da je to tako,
teško da ćemo time išta drugo uraditi, sem što ćemo konstatovati glasovnu
sličnost. Potrebno je da se do kraja, jasno
i precizno objasni nastanak srpske imenice "žila" , da bismo bili sigurni, da tu
nije reč ni o kakvoj zabludi ili zabuni, nastaloj iz želje da se srpski jezik
proglasi "majkom" evropskih govora. Drugo, u kakvoj su sprezi (i da li
su uopšte) srpske reči "žila" i "sila"? Krenimo onda redom. Istina, pomalo
naopakim, ali ko bude sve pažljivo čitao, neće imati velikih problema da bi to
shvatio. Da li ćemo biti u pravu, ako sada
iznesemo tvrdnju, da je "žila" samo derivat dobro znane "srpske pruge"? Vidimo da se žila proteže
određenim telom (prostorom) baš kao i pruga. Zapravo, kada se "pruga" "opruži"
dobijamo "žilu", koja se "opru-žila". Naravno, "žile su se opružile" onako kako
to samo one umeju. Ovde polako shvatamo da tzv.
indoevropski koren takve reči (*seilo-)
ne postoji niti je
ikada postojao, već je to samo izraz najobičnijeg lupetanja nadobudnih svetskih
lingvista i "pametnjakovića". Iako postaje jasna veza između
"žile" i "pruge", sada nam ostaje da objasnimo poreklo ove druge imenice. Naime.
"pruga" je sačinjena od slogova "obr/gna" (obrt + gonjenje) ili "obrnuto
gonjenje", slično srpskim rečima "progon", "breg", ali i "pogon" (nem. Wagen, gr. βαγόνι) i "beg", gde dolazi
do ispadanja glasa "r", što je jedno od važnih pravila u nastanku srpskog jezika
(u prethodnom pismu pomenuto je kod metateze ili preoblikovanja Surbelana u
Slovene). Na pomenuto pravilo, vratićemo se
kasnije, a sada da nastavimo naše "obrnuto gonjenje". Rekli smo da je "pruga"
"izgrađena" od "obrta" i "gonjenja". Da bismo objasnili "obrt" (lat. verto, vertere/ vrteti), moramo se vratiti surbelskom (slovenskom) bogu Suru (Surja, Zarja, Zora), a time, neminovno i
Surbelima, to
jeste, Srbima. Aglutinirana surbelska forma, iz
koje je nastao glagol "sa-obratiti", glasila je "sur/bel/riti", odakle imamo i
glagole "sabirati" (sabrati), "riti", ali i imenice "brat", "rat" i "rad". Istog
su porekla i reči "vrteti" i "vratiti", gde je inicijal "b" zamenjen glasom "v",
zbog pojmovne distinkcije ili razlike. Srpski glagol "goniti", rođen je
iz imena boga Sargona (Sur/car koji goni, slično Belgonu, Balkan, Belkan (Bel
koji goni). Sargon je docnije, u srpskom, postao Zoran, prezime Šargić, Zorkić,
Zorka, Zorko, Žarko, zmija šarka, mađ. sárkány/zmaj), srpski pridev "široko" (Sur/oko).
Zapravo, glagol "goniti" je
udvojeno "gon" (gongnati), odakle u latinskom imamo pridev cognitus, glagole cognosco, kognoscere* (doznati,
saznati). Iako ne izgleda tako na prvi pogled, srpski glagol "znati", u sebi
takođe krije "gnati" (goniti), jer se znanje mora "izgnati" (iz glave svakako).
Glagol "znati" se izgovarao nekada kao "zgnati" (zgna se, gr. γνώση, eng.
knowledge, cognisance). O tome više drugom
prilikom. Kao što vidimo, jedino se na
osnovu srpskog jezika i vraćanja surbelskim slogovima, to jeste, bogovima Suru i
Belu, može do kraja objasniti nastanak jezika u Evropi. Da li je potrebna volovska žila,
da bi Srbi to konačno shvatili? * Slično srpskoj žili, dobijena je i latinska reč scio (scire, scientia/ znati, saznanje, nauka, eng. science, cognition), samo s tom razlikom što oni nastanak takvog jezika nikako ne mogu objasniti bez surbelskog govora i današnjeg srpskog vokabulara. |
