|
DVA OKA BEZ GLAVE
Posetite Srpski Forum - ChicagoSerbs Postanite clan Srpskog Foruma iz Cikaga Dobro dosli!
Razumljiva
nerazumnost Normalnom čoveku teško je da shvati euforiju
koja prati referendumsku kampanju "suverenista" u negdašnjoj srpskoj Sparti.
Diskvalifikacije i uvrede najgore vrste, pruzete iz ustaško-štedimlijskog
rečnika, upućuju se (neštedimice!) na račun Srbije i srpskog naroda u celini.
Naravno, ne treba se čuditi zeleno-trans-vestiranim eks-Srbima, što za svoje
lične, podmukle i koristoljubive ciljeve, primenjuju isti onaj recept kakav su,
početkom devedesetih, re-lansirali Pavelićevi sledbenici. Među onim sintagmama,
koje su same po sebi "razumljive", najprepoznatljivija je ona koja tretira
"velikosrpski hegemonizam"; maligno-žigošuća floskula, koju više nikome na belom
svetu nije potrebno dodatno objašnjavati. Iako niko živ ne bi mogao da, uz
korišćenje vlastitih umnih potencijala, jasno odredi značenje
novo-staro-iskovanih "velikih Srba", čini se da nema živog stvorenja na planeti
koje takvu nemuštu dis-kvalifikaciju ne bi moglo da pojmi na "ispravan"
način. Dobar loš zao Druga "kampanjska priča", koja neminovno prati
prethodnu, svakako je ona, koja se tiče "evropejske prosvećenosti",
"demokratskih manira" i drugih karakteristika "civilizovanog" i "kulturnog"
čoveka. Zapravo, klonirana crnogorska (antisrpska) klika je uspela da ubedi
priličan broj bivših Srba, da je novo "zarobljavanje sebe u tuđina", maltene,
dosezanje onog (zigmund-frojdovskog) nedostižnog "ideala" ljudske mašine, zvane,
"čovek kulture". Poruka je jasna, mada simulirana i naivno kamuflirana: "Braćo
Crnogorci, birajte, da li hoćete da budete pametni, kulturni i lepi ili glupavi,
divlji i ružni! A da biste bili pametni i lepi, dovoljno je da na referendumskom
papiriću zaokružite DA!" Uistinu, ima li ičega privlačnijeg nego doći do
"priznanja" i "lične afirmacije" bez ikakvog vlastitog truda? I lepi snovi su
lažni, ali "srećni" sanjar u njima vrhunski uživa; barem do momenta neizbežnog
buđenja. Od Gusinja do
Guzinja Dodvoravanje, koje srpskom korpusu nikada nije
nedostajalo, u Crnoj Gori je dobilo intergalaktičke dimenzije. Nenadmašna je
lepota Plava i Gusinja, jedno kao prirodnog samorezervata "bošnjačke" prirode i
ljudi, posebno momaka i devojaka, "crnogorskih" studenata, koji su odlučili da
velike škole završe u "svom lijepom" Sarajevu umesto u "velikosrbijanskom"
Beogradu. Velikoumna sarajevska medresa širom je otvorila vrata i mladoj
"rišćansko-mirašovsko-mar(a)šovskoj" gospodi željnoj osunećenog mozganja. Da bi
se jasno iskazala "crnogorska" multikultura i kosmopolitizam, televizija Crne
Gore ponosno-ponizno farba mikrofone u zeleno, praveći "bratstvo-jedinstvijušče"
reportaže po Trnovu i Bjelašnici. Tu su i meteorski vozneseni, autokefalno
uglavljeni pesnici, novokomponovani
Simovići ili Sumovići, koji su svesni da im bez Guzinja nema
napretka. Pozajmljeni
milenijum Svakako, od Guzinja, put u Jevropu ili Europu,
vodi preko "civiliziranih" i etnički kompaktnih Hrvata (opet eks-Srba) i
njihove, u svetu dobro (i pre Jasenovca) znane "tisućuljetne kulture". U
nedostatku vlastitog "tisućljeća", jedva pola veka star Crnogorac nije imao
izbora, već da za svoj "kulturni fundament", pozajmi (svakako privremeno) jedan
milenijum od svojih srpskih (glupih i maloumnih) dedova, te tako napabirči
"hiljadugodišnjicu crnogorske hrabrosti, pameti i državnosti". Hrvati, mada
obradovani nenadanim "poklonom" (klanjanjem) s crnogorske strane, još uvek ne
mogu da dođu sebi i širom otvorenih usta, u neverci, pitaju svog
hrvatsko-srpskog HAZU akademika Bilansića, da im odvažno odvaže neobičnu
disproporciju na "srbijanskom" kantaru. Bilans je odavno poznat: Srbi nisu u
stanju da shvate da nisu normalni! Zona sumraka Evropska unija nije slučajno omeđila "sivu
zonu" crnogorsko(anti)srpskog referen-duma! Nesrećni i naivni "unionisti"
pomislili su da time evropski "glavari" pokušavaju da očuvaju zajednicu Srbije i
Crne Gore. Ne shvataju da je tu reč o perfidnoj i precizno pripremljenoj režiji
usahle babe zelenašice. Pomenuta "siva zona" je uslov za twilight zone (zona sumraka) u kojoj se Crna Gora mora naći iz
čisto (l)ukrativnih razloga. Vođa bloka za zajednicu Srbije i Crne Gore,
tupavo dodaje, da je i on Crnogorac, kome je deda nekada bio "s druge strane"
ali "ubijen je kao Srbin". Tipično za novopečenog Crnogorca i bez "druge
strane": deda Srbin, otac Srbin – sin Crnogorac – častan, ponosan, neokaljan i
čist upravo zato što se odrekao svojih "poganih" predaka. Neko bi mogao
pomisliti da je vođa "unije" u datom slučaju postupio taktički, svakako, u
nameri da na SCG "vodenicu" natera koju kap (ne)opredeljene crnogorske "vode".
Da to ne može biti nikakv izgovor za navedenu (da li namernu?) glupost,
shvatićemo onog časa kada uporedimo gore pomenutog oca Srbina i njegovog
b(l)udnog sina Crnogorca. Anacionalni interes U beznadnoj želji da svetu pokaže svoju
"demokratsku prirodu", severno od male i (nekada) slavne Crne Gore, druga
članica zajednice koje nema, uporno, magareći njače, da ne želi da se meša u
unutrašnje stvari onoga sa kim (barem formalno) živi zajedno. Ispada kako gotovo
nema države na zemaljskoj kugli koja nema svoje interese u Crnoj Gori, osim
Srbije, "drugog oka u (ludoj?) glavi". Šiptari (škaponje, šćipnije – zemlja
lešinara1), federalna BiH i Hrvatska uopšte
ne kriju da su životno (nacionalno) zainteresovani za sudbinu i budućnost Crne
Gore. Od malomnog i potkupljenog (ucenjenog) srpskog rukovodstva, teško bi se
moglo očekivati jedno ponašanje, dostojno ljudskog bića, koje bi bilo u skladu
sa srpskim nacionalnim interesima, ali, s druge strane, teško je razumeti
omutavelost srpske intelektualne "elite", kako u Srbiji tako i u rasejanju.
Takva umna "vrhuška", čini se, uopšte nije svesna da će potpuni krah i propast
Srba i Srbije (ka kojoj jasno i očigledno klizimo), u krajnjem zbiru, pasti na
njihovu dušu; zato što su bili (ili morali biti) svesni razvoja događaja u svetu
i Srbiji. Zapravo biće krivi zato što su znali da Srbija umire a ništa nisu
preduzeli da ona ozdravi i stane na sopstvene noge. 1) Poređenje Šiptara s lešinarima nije učinjeno
s namerom vređanja, Zapravo, reč je o tome da alb. sh)gabonjë ima značenje
lešinar ili orao (geg. Shqipni, tosk.
Shqipëri zemlja orlova). Ta reč
potiče iz istog osnova kao i srednje engl. Scawageour
staroengleski sceawian (čistač; posmatrati, pregledati)
ili srpski glagol ščepati (šćapiti
> šćip). Pomenuta reč je u engleskom jeziku povezana sa životinjama
(lešinarima) tek 1596. godine. Videćemo da je značenje srpskog glagola 'ščepati'
(šćapiti, ćapiti) u jasnoj vezi sa 'skupiti', jer se ništa ne može skupiti
(sakupiti; osnova sa-go/n-bel) ukoliko se to najpre ne ščepa. Ako tome dodamo
grčke reči σκοπεύω (skopeio, ciljati, nameravati, to jeste,
skupiti snagu/ hrabrost da se nekakav cilj ostvari), σκόπιμος (skopimos
svrsishodno, praktično)
σκοπιά (skopia posmatrati), latinsko scopae (metla) i englesko scoop (lopata, kašika) shvatićemo odakle
potiče S.E. sceawian (posmatrati, pregledati).
Dodatno, tu je i grčko σκάβω (kopati) koje jasno ukazuje na srpski glagol
'iskopati'. Sve pomenute srpske reči (skupiti, ščepati, š/ćapiti, iskopati,
iščupati) potiču iz istog izvora (sur-gon-bel > sa-go-bel) i jasno su logički
povezane, što se nikako ne bi moglo reći za reči iz iste IE osnove u drugim
evropskim jezicima (germanskim, romanskim i
grčkom). Pošto je, kako vidimo, u engleskom
jeziku "lešinar" (scavenger) dobio to
značenje u skladu sa "čišćenjem" tek krajem 16. i početkom 17. veka, postavlja
se pitanje otkuda Šiptarima takvo ime, koje se odnosi baš na lešinare. Albanci
(ime koje je očigledno povezano sa rekom Lab – Labani i koje je
slovenskog/srpskog porekla) danas, čini se veoma uspešno, pokušavaju da prošire
viđenje po kome su oni naslednici ili potomci starih Ilira. Srpska nauka,
nažalost, tome ne pridaje nikakav značaj, mada je iz navedenog primera jasno, da
se samo na imenima Šćip, Šćipetar i Šćipnija, čitava njihova "starosedelačka"
teorija može srušiti kao kula od karata. Dušan Vukotić
|
