Zdravo Miloše,
Ovo je jednina adresa koju sam našao.
Mislim da zvanično ne postoji.
Pozdrav,
Nemanja
On 29 Nov 2017 10:26, <talk-rs-requ...@openstreetmap.org> wrote:
Send Talk-rs mailing list submissions to
talk-rs@openstreetmap.org
To subscribe or unsubscribe via the World Wide Web, visit
https://lists.openstreetmap.org/listinfo/talk-rs
or, via email, send a message with subject or body 'help' to
talk-rs-requ...@openstreetmap.org
You can reach the person managing the list at
talk-rs-ow...@openstreetmap.org
When replying, please edit your Subject line so it is more specific
than "Re: Contents of Talk-rs digest..."
Today's Topics:
1. Re: Talk-rs Digest, Vol 48, Issue 1 (Milos Glisovic)
---------------Прослеђена порука------------------
From: Milos Glisovic <milos.k...@gmail.com>
To: OpenStreetMap Serbia <talk-rs@openstreetmap.org>
Cc:
Bcc:
Date: Wed, 29 Nov 2017 10:25:05 +0100
Subject: Re: [OpenStreetMap Serbia] Talk-rs Digest, Vol 48, Issue 1
Poštovani,
pratim prepisku i podržavam.
Da li postoji u Srbiji registrovano udruženje sa ciljem razvoja
openstreetmapa?
Pozdrav,
Miloš Zlatiborski
2017-11-28 11:38 GMT+01:00 Немања Паунић <paunicnema...@gmail.com>:
> Dragi svi,
>
> Da li imamo neke nove informacije?
>
> Pozdrav,
> Nemanja
>
> 2017-11-21 23:34 GMT+01:00 Немања Паунић <paunicnema...@gmail.com>:
>
>> Dragi Peđa, hvala ti najepše na dostavljenim komentarima.
>> Za konačni sledeći korak su nam potrebne tehničke informacije, ali
>> prilično sam optimističan.
>>
>> Jedino pitanje, je pitanje vremena. U zavisnosti od tajminga kako se šta
>> pogodi ova priča ide ka tome da bude realizovana.
>> Dobro je da pouzdane informacije obezbedim što pre.
>>
>> Dalke, kao razultat naše prepiske uskoro bi trebalo da izložim konkretno
>> koji su resursi neophodni za početak, koja komponenta ima koju ulogu, koji
>> su konkretni koraci, dinamika i šta je konačni rezultat u smislu šta smo
>> dodeljenim resursima resursima postigli u ovom momentu. Ukoliko to
>> funkcioniše, onda idemo na plan skalacije.
>>
>> Iskreno se nadam da će se ljudi uključiti, ako se ne varam ovo pitanje je
>> pokrenuto još 2012. godine.
>>
>> U nastavku naše već nepregledne prepiske, dodao sam svoje komentare. :)
>>
>> Pozdrav,
>> Nemanja
>>
>> 2017-11-21 13:00 GMT+01:00 <talk-rs-requ...@openstreetmap.org>:
>>
>>> Send Talk-rs mailing list submissions to
>>> talk-rs@openstreetmap.org
>>>
>>> To subscribe or unsubscribe via the World Wide Web, visit
>>> https://lists.openstreetmap.org/listinfo/talk-rs
>>> or, via email, send a message with subject or body 'help' to
>>> talk-rs-requ...@openstreetmap.org
>>>
>>> You can reach the person managing the list at
>>> talk-rs-ow...@openstreetmap.org
>>>
>>> When replying, please edit your Subject line so it is more specific
>>> than "Re: Contents of Talk-rs digest..."
>>>
>>> Today's Topics:
>>>
>>> 1. Re: Talk-rs Digest, Vol 47, Issue 9 (Predrag Supurovic)
>>> 2. Re: Talk-rs Digest, Vol 47, Issue 9 (Pedja Supurovic)
>>>
>>>
>>> ---------------Прослеђена порука------------------
>>> From: Predrag Supurovic <pe...@supurovic.net>
>>> To: talk-rs@openstreetmap.org
>>> Cc:
>>> Bcc:
>>> Date: Mon, 20 Nov 2017 13:37:44 +0100
>>> Subject: Re: [OpenStreetMap Serbia] Talk-rs Digest, Vol 47, Issue 9
>>>
>>>
>>> On 18.11.2017. 22:44, Немања Паунић wrote:
>>>
>>>> - Preuzimanje mape sa OSM i prilagođavanje našim potrebama. Ovo bi
>>>> moglo da se obavi poptuno automatizvoano i povremeno. Dakle ne mora da se
>>>> radi u stvarnom vremenu svaki put kad korsinik zeli da preuzme ili pogleda
>>>> mapu vec ond kada je to zgodno.
>>>>
>>>> NP: Na ovome sam radio pre par meseci. Nisam siguran da li sam uključio
>>>> sve prikupljene slojeve i mislim da je ta baza bila oko 2.5GB što nije
>>>> ništa strašno.
>>>> (Molim da me ispravite sa preciznim podatkom.)
>>>>
>>>
>>> Pretpostovljam da je to ta veličina.
>>>
>>> Time se omogućava da se i dalje sve izmene u mapu unose u OSM -
>>>> koristeći sve već postojeće alate. Time bi se praktično korsitili već
>>>> dostupni resursi OSM, a kod nas bi bio potreban računar na kome bi se
>>>> vršilo automatsko preuzimanje i dopunjavanje mape. Taj računar ne bi morao
>>>> da bude nešto megalomansko, baš naprotiv, osim dosta prostora na disku z
>>>> amanipulaciju podacima, drugi resursi nisu kritični.
>>>>
>>>> NP: Ovaj deo verovatno nisam razumeo a bitan je. Ako je ideja
>>>> preuzimanje seta podataka sa zvaničnih servera OSMa na dnevnom nivou, zar
>>>> onda nećemo ponovo imati problem sa Kosovom? Koliko sam razumeo, bilo kakav
>>>> pokušaj rada na Kosovu se karakteriše kao vandalizovanje. Kako da
>>>> prikupljamo Kosovo sa OMS arhitekturom a da se čuva u lokalnoj bazi?
>>>>
>>>
>>> Nama su zabranili da menjamo sve ono što Šiptari unose i da unosimo
>>> podatke koji nisu uskladu s anjihovom politikom. S obziromda se radi o
>>> geografski egzaktnim podacima, najveći deose pokalapa. Problem su samo
>>> statusi i nazivi.
>>>
>>
>>> Na primer, problem je status granice i problem je što su Šiptari sve
>>> prebacili na šištarski jezik.
>>>
>>> Mi možemo i dalje da unosimo podatke, čak i da unosimo na srpskom samo
>>> što podrazumevani jezik mora da bude šiptarski. Strukura baze je takva da
>>> možemo da unosimo i neke naše podatke koje niko neće ni dirati ako se ne
>>> vide na default mapi.
>>>
>>> Licenca OSM nam doyvoljava d ami preuzmemo bazu, perpravimo je, što u
>>> našem slučaju znači, ispravimo status granice i prebacimo da default jezik
>>> bude srpski i da tako izmenjenu bazu objavimo. Te izmene ne smemo da
>>> uradimo na glavnojbazi ali nam niko ne brani da napravimo kopiju i izmene
>>> unesemo u našu kopiju. Tako kopija, opet, prema licenci, mora da bude javno
>>> dostupna na isti način ko i glavna.
>>>
>>
>>> Dakle, sa te strane nemamo problem i odatle i potiče ideja da napravimo
>>> sopstveni map server.
>>>
>>
>> NP2111: Odlično. Dakle nemamo problem sa editovanjem i nisu potrebni
>> dodatni resursi koji bi hostovali te mehanizme. Projekat se svodi na
>> preuzimanje podataka sa postojeće infrastrutkure. Pitanje licence je
>> kristalno jasno i još jednom potvrđujem da će se podaci distribuirati po
>> istoj licenci.
>>
>> Po pitanju dostupnosti baze mi je neophodan odgovor na koji način treba
>> da omogućimo preuzimanje podataka? (Servis, prost backup, nešto treće)
>> Ukoliko je u pitanju neki web servis, treba uzeti u obzir da možde nismo u
>> stanju da odmah odgovorimo sa ovako nečim (Primer zakačenih 200 konekcija
>> koje žele sa našeg servera putem WFS ili nekog drugog veb servisa da
>> preuzmu kvalitetne podatke koji su open. :) ) Ovde imamo primer Holandije
>> koja je na vestima objavila da su neki podaci postali otvoreni i da su
>> mogući za preuzimanje. Tog momenta je nagrnulo pola Holandije mahnnito da
>> skida narednih mesec do dva dana i šta im treba i šta im ne treba da imaju
>> za svaki slučaj ako ovi zatovre. :)
>>
>> Naravno podaci su ostali i dan danas otvoreni, ljdi su to shvatili, imaju
>> i dalje visok saobraćaj, ali mnogo razumnije cifre nego na početku. Ono o
>> čemu ne bih pričao je godišnja cifra koju izdvajaju za održavanje takve
>> arhitekture o kojoj Srbija može samo da mašta. Međutim sem molbe za
>> razumevanje dok ne uspostavimo sistem, ne pravim bilo kave nagoveštaje o
>> mogućoj zloupotrebi licence.
>>
>>
>>
>>> Ja se upravo najviše plašim od broja konekcija koji istovremeno treba da
>>>> pišu u bazu. Ukoliko se ipak ispostavi da je to direktan rad na resursima o
>>>> kojima pričamo, to može da bude problem.
>>>>
>>>
>>> Bazumenjaju samo editori. Toga nema toliko mnogo da predstavlaj problem
>>> a na krajukrajeva editovanej će i dalje da se radi kroz OpenStreetMaps
>>> servise na glavnoj mapi. Mi ćemo te izmene da preuzimamo već urađene.
>>>
>>
>>
>>> NP2111: Odlično, ovo nam isto ide u korist.
>>>
>>> Drugi deo priče koji razumem je da od prikupljene baze podataka kreiramo
>>>> karte pomoću određenog alata (ako sam razumeo to je kod vas MapInk), NIGP
>>>> za to koristi MapServer i GeoServer. Rezultat rada je najpre kreiranje
>>>> dostupnog veb servisa koji je neophodno ubrzati njegovim keširanjem u nekom
>>>> standardnom gridu za standardne razmere.
>>>> Rezultat keširanja je dosta brz servis koji se renderuje gotovo
>>>> momentalno u vidu malih .jpeg ili .png sličica. (Razlika je u što .png
>>>> format ima providnost, cena je što je teži.)
>>>>
>>>> Sve osnove karte koje trenutno koristi nova aplikacija su napravljene
>>>> na ovaj način, jedna od tih karata podseća na OSM (
>>>> https://a3.geosrbija.rs/).
>>>> Ovde vas pozivam da za sada deo informacija koji vam je značajan
>>>> prikupite alatima za crtalnje i eksprt u neki od standardnih formata. (na
>>>> primer vektorizacija po ortofoto snimcima visoke rezolucije).
>>>>
>>>> Sam postupak keširanja traje relativno dugo zato što vreme raste
>>>> eksponencijalno sa svakim sledećim zum levelom. Količina tih podataka na
>>>> disku zna da ide i do 0.5TB.
>>>> (Ukoliko neko od vas ima iskustva sa keširanjem podataka, zamolio bih
>>>> vas da podeli informaciju o konačnoj vrednosti keša OSM mape za teritoriju
>>>> Srbije sa objašnjenjem kako to radite i u kom formatu.)
>>>>
>>>
>> NP2111: Odlično, ovo nam isto ide u korist. Pre svega ovde mi i dalje
>> fali koja je tačna procedura kreiranja web servisa od podataka iz baze.
>> Dakle koji alat se koristi i da li je procedura slična onoj koju sam ja
>> opisao a sa kojom imamo iskustvo.
>>
>> Ne mora da se radi generisanej celog keša odjednom a mislim da to niko
>>> tako i ne radi.
>>>
>>> Ja sam za neke druge potrebe radio nešto slično i ja sam pravio keš koji
>>> je dinamičan: kada korsinik ztraći određenu sličicu, serer proveri da li u
>>> kešuiam tu slučicu i akje iam d ali je dovoljno sveža i ako jeste da je
>>> korisniku. Ako nema sličice ili nije dovoljno sveža odna je preuzem od
>>> nadređeng map servera.
>>>
>>> Tako se operećenje raspoređuje na duži vremenski peroiod i samo na one
>>> sličice koje se zaista i koriste.
>>>
>>> Toretski, mi bi mogli da na map serveru rendersujemo samo sličice koje
>>> prikazuju teritoriju Srbije a da ostale preuzimamo sa OSM map servera, ali
>>> je bolej da naš serer renderuje celu planetu iz razlgoa jednoobraznosti
>>> renderinga.
>>>
>>
>> NP2111: Imam iskustvo sa keširanjem na zahtev i trenutno nemam stav. Bio
>> sam zagovornik iz istog logičnog razloga. Međutim ukoliko saobraćaj ili
>> recimo luckasta skripta dohvati otvoren servis da pravi keš iz zabave, može
>> da se desi šah mat u smislu da nam skripta brže puni diskove od onoga što
>> mi stižemo da ispraznimo. :)
>> Otvoren sam po ovom pitanju, nemam konačno mišljenje, ali svakako bi mi
>> dobro došlo ukrštanje mišljenja i naravno konačna projeckija podataka na
>> disku.
>>
>>>
>>> Jednobraznost je potrebna jer je vrlo moguće da mi postaivm nešto
>>> drugačiaj pravial renderovanaj elemenata mape, prilagođena našim potrebama
>>> ili, recimo, našim kartografskim standardima.
>>>
>>
>> NP2111: Imam iskustvo sa ovim. Podatke bi renderovali u standardnom OSM
>> gridu upravo iz razloga kombinacije. Za potrebe geoportala se koristi
>> projekcija EPSG: 32634 (za namenske zum nivoe) dok brzim pregledom vidim da
>> OSM mapa koristi dve standardne EPSG: 4326 i EPSG: 3857. Ukoliko ne grešim,
>> genersisanje sličica bi trebalo odraditi za svaku projekciju. Dakle
>> redudantnost podataka skldišta. Naravno ukoliko ide na zahtev možemo ići sa
>> optimističnom pretpostavkom da će to da nam štedi resurse.
>>
>>
>> U priči keširanja dolazimo do glavnog problema kada se napravi izmena u
>>> bazi i onda treba rekreirati keš. Ukoliko postoji neki elegantan način, rad
>>> sam da čujem više o tome.
>>> Sa takvim sitnim zamenama nemam iskustva. Moja ideja je da se pusti keš
>>> za neki minimalni obuhvatni pravougaonik gde je došlo do izmene. Kao
>>> problem ostaje kako to područje automatski detektovati?
>>>
>>
>> Kao što rekoh ja sam radio keširanje ne nivu jedne sliice. Svaki put kada
>> korsinik zatraži sličicu, ja proverim da li je imam u kešu ako je imam,
>> izbacim je, ako je nemam preuzmem sa map servera. Pored toga imam i proveru
>> zastarelosti, pa ako je sličica u kešu ali je starija od željenog perioda,
>> onda je prvo osvežim u kešu pa prosledim korisniku.
>>
>> Na taj način moj keš nije uopšte opterećen as tim šta kad kešira, već se
>> to inicira samom posećenošću sajta, odnosno upitima. Kada prvi korisnik
>> zatraži neku sličicu iz mape, ona će biti keširana i nadalje svaki sledeći
>> put kad bilo ko traži tu sličicu dobiće je iz keša.
>>
>> Keš se tokom vremena puni podacima na osnovu upita korsinika. Ako
>> korisnici neki deo mape uopšte ne pregledaju, toga neće ni biti u kešu.
>>
>> Meni se to pokazalo kao prilično efikasno po pitanju resursa.
>>
>> NP2111: Ovo su teorijske prednosti keša na zahvev koji je naročito
>> isplativ ukolik broj korisnika nije veliki. Na većem broju korisnika pri
>> ograničenim resursima imao sam i negatvino iskustvo. Za sada bih ovo
>> pitanje ostavio kao otvoreno do neke estimacije teorijske vrednosti
>> podataka.
>>
>>
>> *Ovde moram biti prilično otvoren. S obzirom na to da se radi o državnoj
>>> infrastrukturi, možete pretpostaviti da pristup ovom serveru u smislu
>>> logovanja i administriranja baze ne bi bilo omogućen nekom iz OSMa
>>> zajednice. Nadam se da to ne predstavlja prepreku jer mislim da je
>>> mehanizam najbitniji a dostupnost bi se garantovala institucijom.
>>> Ovde očekujem buru u smislu trud cele zajednice pokušavamo da stavimo u
>>> crnu kutiju itd.
>>>
>>
>> Ne znam koliko će to biti praktično izvsti ako neko od ljudi koji dobro
>> poznaju map server i rendering alata treba to da podešava.
>>
>> NP2111: S obzirom na veličinu sistema i zrelost tehnologije očekujem da
>> ovde postoji dobra dokumentacija + primeri dobre praske. Konfiguracija
>> servra bi bila odrađena uz konsutalaciju sa onima koji imaju iskustvo, ali
>> praktično realizovana od ljudi čija je tehnička nadležnost nad serverom.
>> P.S. Da li pod terminom map server se podrazumeva naziv za server za
>> genersianje sličica ili rešenje http://mapserver.org/ sa kojim imam
>> iskustvo?
>>
>> To bi se, pretpostavljam, rešavalo u praksi.Pretpsotavljam da niej ni
>> problem napraviti neki izolovan resurs kome mogu da pristupe i osobe sa
>> strane sa odgovarajućim ovlađćenjima a koje ne bi imale pristup drugim
>> stvarima.
>>
>> NP2111: Prilično otvoreno pitanje. Ovlašćenje za tako nešto nije baš
>> trivijalno dobiti, ali tehnički je izvodljivo ukoliko se ispostavi da
>> postoji potreba za tako nečim.
>> Međutim, to bi značilo da je primenjena tehnologija baš specifična pa da
>> ne postoji ekspert koji ima iskustvo sa tim. Ne verujem da je to naš slučaj.
>>
>> Logičnijeg objašnjenja nema od toga da bi podatke publikovali pod istom
>>> licencom i da niko nema korist od nečega što je neažurno ili ne
>>> funkcioniše. Molim vas da ne trošimo energiju na ovaj deo.
>>>
>>
>> Da, to je vrlo važno da bude jasno kao princip. To čaki nije stvar
>> izbora, OSM je objavljen pod takvomlicencom da je to obavezno - podaci
>> moraju da budu otvoreni.
>>
>> NP2111: Još jednom potvrđujem. :)
>>
>> - Drugi deo je serviranje mape korisnicima. Vremenom će za to trebati
>>> dosta resursa u smislu internet protoka jer kada mapa bude dostupna porašče
>>> i interesovanej za nju, počeće ljudi da nju korsite kao podlogu na svojim
>>> sajtovima umesto Google map. Vremenom to će sigurno da postane prilično
>>> veliko.
>>>
>>
>> Keiranje omogućava da se lako napavi cela farma keš servera kojima bi
>> jedini posao bio da rasterete glavni map server od velikog broja upita. Tak
>> keš server može da bude i vrlo jednostavna PHP skripta, kojoj samo terba
>> dovoljno prsotora da može da čuva keširane podatke, tako da to može svako
>> ko ima poterbu i resurse može sam da postavi keš server.
>>
>> NP2111: Farma servera zvuči prilično lepo, ali trenutno nećemo glasno o
>> tome. :) Za početak skromno i malim koracima ka funckionalnom rešenju i
>> omogućavanju mehanizma da neko treći uspostavi keš server na sopstvenim
>> resursima. Budemo li odmah zapucali na farmu, neće da bude dobro. :)
>>
>> U stvari, glavni map sever ne bi ni trebalo da bude izložen direktnim
>> upitima krajnjih korisnika već bi do njega uvek trebalo da se dolazi preko
>> nekog keš servera.
>> NP2111: Definitivno mi treba pojašnjenje termina map server. :) web
>> server (skripta) koji pravi prvi nekeširani servis od podataka iz baze?
>>
>> Može se napraviti da map server pored same mape obezbedi recimo i
>> registar keš servera tako da se omogući da neko ko koristi mapu može da iz
>> registra uzme listu aktivnih keš servera i nasumično uzima podatke sa njih,
>> tako da se opterećenje može dodatno raspršiti.
>> NP2111: Bilo bi mi zanimljivo da čujem više o ovome ako je rešenje iz
>> prakse. Nisam siguran da imam ideju za implementaciju ovoga.
>>
>> NP: Uvod o ovome se nalazi gore. :) Da, definitivno ovo je problem koga
>>> se najviše plašim. Generalno postoji velika potražnja za servisima i taj
>>> konačni bum će da se desi relatvino brzo, a siguran sam da trenutno nemamo
>>> resurse koji mogu to da podnesu.
>>>
>>
>> Ovaj problem ima i OSM. Glavni OSM map server trpi poprilično opterećenje
>> i preporuka je da se on ne koristi već da se uvek ide na neki alternativni
>> izvor.
>> NP2111: Ne treba spominjati glasno u ovoj fazi. Bitno je da smo svesni i
>> da odmah u startu nudimo koncept za rešavanje ovog problema. Podizanje
>> servera koji neće moći da radi nije rešenje koje će biti opravdano i živeti
>> dugo.
>>
>> Međutim, za sad kako nemamo ništa, realizacija kakve takve infrastrukture
>>> bi bila dovoljna za jačanje zajednice i stvaranje održivog koncepta. U
>>> startu treba voditi računa o modlularnosti i skalabilnosti.
>>>
>>
>> Upravo tako. Mi smo u fazi kada terba osmislitii napraviti sistem, a
>> rpboelm opterećenja treba predvideti i rešavati naknadno. Ja sam uveren da
>> će keširanje to sve da reši, pogotovo zato što to može da se uradi veoma
>> fleksibilno i lako se nadograđuje.
>> NP2111: Početni oprez nije na odmet. Ne gubiti iz vida da će početni
>> resursi biti neko vreme ograničeni bez obzira na skalaciju saobraćaja.
>>
>>
>> NP: Ovo je prilično konstruktivan predlog, ali nisam siguran kako bi
>>> funkcionisao u praksi. Ako bi to bilo od 0.5 do 1 TB sličica koje dinamično
>>> menjaju na dnevnom nivou, to bi bila katastrofa.
>>>
>>
>> Iako se izmeen abze mogu raditi u bilo kom trenuktu, rendering ne mora.
>> Rendering može da se radi povremeno upredefinisanim intervalima. Ne mora
>> sve što se ucrtabaš odmah da se vidi namapi, bar ne dok to predstavlja
>> veliko opterećenej sa resursima.
>>
>> S druge strane, mislim da alati za rendering umeju da urade rendering
>> samo onoga što je menjano tako da se ne mora svaki put renderovati cela
>> mapa.
>>
>> NP2111: alati za rendering su za mene prilično uopšten pojam. Nije na
>> odmet definisati tačnu metodologiju koju OSM koristi. Određeno iskustvo i
>> ideje imam. Svodi se na slučaj da keš postoji i da se ažurira u dve
>> varijante: ako je stariji od određenog vremena sam od sebe ili na
>> korisnički zahtev ukoliko je starij od određenog vremena.
>>
>> Na primer da bi obrisali ili prekopirali poptun keš, možda potrošite i
>>> više od jednog dana. :) To su dosta sitni fajlovi večičine od 2KB do 256KB.
>>>
>>
>> Neam ptrebe da se ceo keš odjednom ažurira, kao što sam već rekao, mogu
>> se u keđu ažurirati pojedinačne sličice, i to onako kako dolaze zahtevi za
>> njima. Znači, ono što korisnicima treba to će da se ažurira, ono što im ne
>> treba ili treba ređe, neće se tako često ažurirati, to jest ažuriraće se
>> onda kada nekom zatreba.
>>
>> NP2111: Ok, ovde je jasno da pričamo o drugoj varijatni. :)
>>
>>
>> Ovde verovatno možemo govoriti o skladištenju tih podataka u bazu.
>>> Čitanje je u tom slučaju nešto spronije nego čitanje sa diska. Bitno mi je
>>> da napomenem da sa replikacijom takve baze na druge lokalne nemam iskustvo.
>>> Ukoliko znate nekog ko ima, rad sam da čujem.
>>>
>>
>> Sumnajm da ej to dobra ideja. Stavljanje slika u bazu retko kad
>> sepokazalo kao praktično rešenje. Fajl sistem je sasvim dobra baza za
>> držanje slika a brže i praktičnije od toga i ne može da bude.
>>
>> NP2111:Ovih dana aktivno čitam o ovom problemu. Činjenica je da fajl
>> sistem ima odgovarajuća ograničenja + problem optimalne veličine blokova na
>> disku što je konfigurabilno.
>>
>> Povrh toga, kada postoji sređena baza sa mapom neko može da postavi svoj
>>> rendering server i da namesti drugačiji rendering mape, koji je izgledom
>>> prilagođen nekim specifičnim potrebama (opšta mapa, saobraćajna,
>>> biciklsitička mapa, planinarska mapa, metoeorloška mapa i slično).
>>>
>>> NP: I ovde ste mi pomogli. Svaka nova koju bi voleli da vidite, da
>>> kažemo 0.5 TB više. (Molim da se ne uhvatite fiskno za iznetu vrednost.
>>> Možda je više, možda je manje. Voleo bh ako neko zna tačno ili ima priliku
>>> da testira.) Ako znate nekog sa lokalnim serverima iz neke druge zemlje
>>> hajde da pitamo za najbolju strategiju.
>>>
>>
>> Jeste, ali to nije problem za map server. Ako neko hoće da renderuje
>> drugačiju mapu od one koju glavni map server obezbeđuje, onda neka obezbedi
>> i sve potrebne resurse za to.
>>
>> Na samom glavnom map serveru mogu da se urade neke optimizacije. On će
>> verovatno sadržavati neke podatke koji se mogu prikazivati kompbinovano,
>> slično kao što i sada radi geosrbioja.rs, samo što to ne terba da se
>> radi kao sada na geosrbija.rs da svaki put kada korisnik zatraži
>> određeni prikaz server mora da izrenderuje sliku sa traženim elementima
>> mape.
>>
>> NP2111: Huh, ovde govorimo već o par stvari. Servisi osnovne karte su
>> keširani servisi. Servisi ortofoto snimaka su keširani servisi. Vektorske
>> teme na geosbiji se renderuju direktno iz baze. Ukoliko su podacii
>> inteksirani i njihova geometrija nije prevelika i prekomplikovana ovo je
>> jako brzo rešenje koje štedi dosta prostora na disku. Takođe prednost
>> vektorskih podataka je u tome što omogućavaju više nego slike. Na primer
>> opcijom na klik parcele vraća se određena osobina koju vektorski objekat
>> čuva uz sebe. Takođe moguće je raditi neke druge prostorne upite koji nad
>> slikama nisu mogući.
>>
>> Ovakva osobina na OSM nije neophodna s obzirom da je njena glavna uloga
>> da bude osnovni sloj.
>> -----------------
>>
>> Kod prikaza kakav je potreban - da se učitavaju male sličice - taj
>> pristup je nepraktičan. Em bi trošio mnogo procesorskog vremena em bi za
>> prilično veliki broj kombnacija morao da se renderuje mnogo raznih setova
>> sličica.
>>
>> Umesto toga, server može da renderuje slojeve, recimo, osnovni sloj mape,
>> sloj administrativnih granica, sloj nečeg trećeg i klijent u prikazu treba
>> da uključi učitavanje potrebnih slojeva koji će da se preklope i daju
>> konačan izgled mape. Tako se izbegava renderovanje mape za sve moguće
>> kombinacije.
>>
>> NP2111: Ok. Ovde sad govorimo o .png fajlovima podeljenim po lejerima
>> uskladištenim u fajl sistemu. Konačna mapa se kreira kombinovanjem više
>> lejera.
>> Prva stvar koju primećujem ok dobili smo mgućnosti za više kombinacija i
>> više mapa, ali ako imamo 10 slojeva x0.5TB nijsmo baš uštedeli resurse.
>>
>> Kešu je nebitno da li to bila sličica sa 5 ili 1 slojem. Naravno ovde
>> može da se govori o težini .png fajla da ukoliko ima više boje njegova
>> veličina je veća, dok ukoliko su to bele sličice je oko 2KB. Takođe ukoliko
>> govorimo o Linux serveru moguće je uspostavljanje simboličkog linka da se
>> svi uniformni tajlovi referišu na jedan (na primer sve bele pločice imaju
>> referencu na jednu). Za Windows servere nije mi poznato da imaju ovu
>> funkcionalnost.
>>
>> Takođe, ako bi se sve ovo oko unos amape podiglo na viši nivo, to bi
>>> sigurno podstaklo mnogo ljudi da se uključe.
>>>
>>> NP: Na dalje bih već bio oprezan, trenutno nemamo ništa ali smo svesni
>>> potencijala. To treba lagano kroz vreme pokazati na mnogo mesta dok ne
>>> poprimi pravi nacionalni značaj.
>>>
>>
>> Editovanje OSM mape ne troši naše resurse tako da uključivanje više ljudi
>> naš serer ne bi ni osetio.
>>
>> NP: Razumem u potpunosti, ali nam treba smirenost jer borba tek
>>> predstoji. Varnice i trzavice na obe strane to neće dovesti na dorbo. :)
>>> Možda sam ja bio preoptimističan da naletim na bolje tako što ću da se
>>> ušetam i kažem e ljudi ajde da uradimo to i to jer šansa posotoji a namera
>>> je dobra.
>>>
>>
>> Naravno ja sam uveren da ovo sve može dobro da se uradi, da se dobije
>> kvalitetan sevis i to tako da rezultati budu dostupni građanima Srbije.
>>
>> NP2111: Čim budemo imali neku estimaciju resursa i konkretnu strategiju
>> kojim koracima idemo i šta očekujemo biće ovo više od verovanja. :)
>>
>> Sa naše strane, osnovni razlog rezervisanog stava je strah da ono što se
>> uradi ne ostane u zatvorenim krugovima.
>>
>> NP2111: Dosadilo mi da pišem. Ljudi otovreno :D
>>
>> Ja bih vas zamolio da razumete da je priča dosta složenija od RGZa. Za
>>> početak, sve bih vas ispravio da to nije RGZ. NIGP je Nacionalna
>>> infrastruktura geoprostornih podataka koja je po svojoj hierarhiji iznad
>>> RGZa u smislu da je RGZ samo jedan član. Ravnopravno ga čine ga i druge
>>> institucije (subjekti NIGPa), a njegovo krovno telo je Savet NIGPa. Istina,
>>> Savetom trenutno predsedava RGZ. I istina, u okviru RGZa postoji odeljenje
>>> za NIGP iz koga centralni deo prče počinje. RGZ je logičan izbor jer
>>> proizvodi najveću količinu prostornih podataka, ima stručni kadar koji zna
>>> da upravlja prostornim podacima i ima mnogo više uloženo u softversku i
>>> hardversku infrastrutkuturu od drugih instituija kojima se trudi da pomogne
>>> kako bi se NIGP razvijao u pravom smeru. Na ovome je akcenat u narednom
>>> periodu.
>>>
>>> Pitanja servisa i otvaranja podataka su i te kako aktuelna a zavise od
>>> mnogo faktora. To nije nešto na šta trenutno bilo ko od nas može da utiče
>>> bilo kakvim komentarom ili raspravom. Predlažem da štedimo energiju i da se
>>> držimo prvog koraka. Delajmo tamo gde ima prostora.
>>>
>>
>> Da, sad je jasnije. Ja sam već video da je na najvišem nivou pokrenut taj
>> proces otvaranja podataka pa sam tako i razumeo ovo tvoje javljanje.
>> Mislim da je OSM kao platforma idealan da se to realizuje.
>>
>> NP2111: Javljanje nema direktnu vezu sa otvaranjem podataka. Otvaranje
>> autoritativnih podataka gde inistitucija kaže podatak je besplatan i ja
>> snosim odgovornost ukoliko nešto nije dobro je priča za sebe.
>>
>> Priča OSM mapa ili nekog sličnog projekta ne vuče ovu vrstu odgovornosti.
>> Dakle podaci sve i sa dobrom gemetrijom teritorijalnih jedinica, zaštićenim
>> područijima i ostalim neće zameniti autoritativne podatke u potpunosti.
>> Dakle OSM mape su u pravom smislu reči otvoreni podaci koji se koriste na
>> sopstvenu odgvornost. Naravno usled snage zajednice oni se mogu koristiti
>> za mnoge primene i smatraju se za pouzdane do nivoa svakodnevne upotrebe.
>>
>> Banalan primer je da OSM ne snosi odgovornost za nepoštovanje podataka za
>> Kosovo. Dakle postojanje Kosova je nečije viđenje za koje niko ne snosi
>> dogovornost ukoliko na osnovu toga nastane neka šteta. Naravno ne govorimo
>> o nekim ekstremnim situacijama gde pritisak bude toliki da na kraju svako
>> mora da snosi odgovornost.
>>
>> Opet da ne bude zabune, otvaranje podataka RGZ ne znači da svi podaci
>> moraju da se otvore.
>>
>> NP2111: Nadam se da je izlaganje iznad pojasnilo koncept i da
>> problematika nije na tom nivou trivijalna.
>>
>> Pedja
>>
>> ---
>> This email has been checked for viruses by Avast antivirus software.
>> https://www.avast.com/antivirus
>>
>>
>>
>>
>>
>> ---------------Прослеђена порука------------------
>> From: Pedja Supurovic <pe...@supurovic.net>
>> To: talk-rs@openstreetmap.org
>> Cc:
>> Bcc:
>> Date: Mon, 20 Nov 2017 22:54:33 +0100
>> Subject: Re: [OpenStreetMap Serbia] Talk-rs Digest, Vol 47, Issue 9
>>
>> On 20.11.2017 18:45, Немања Паунић wrote:
>>
>> Prva napomena da mi je poruka ponovo stigla privatno, ne preko liste. :)
>>>
>>
>> Hmmm... Gmail je izgleda nešto prekonfigurisao liste pa odgovori ne idu
>> na listu nego privatno ;(
>>
>> A drugo, da li mogu dobiti malo pojašnjenje za ovu statistiku?
>>> Da na kom nivou je broj korisnika? (dan, nedelja, mesec)
>>> Koji su ovo korisnici? (Oni koji vektorizuju na mapama ili oni koji
>>> koriste mapu?)
>>>
>>
>> Nema nekih objašnjenja ali meni izgelda na ukupno brojno stanje na
>> navedeni datum.
>>
>> Sledeće vradnosti pretpostavljam da se odnose na same podatke u broju
>>> entiteta. I to tačkastih i linijskih. (Na primer putevi, pešačke i
>>> biciklističke staze)
>>>
>>> Number of nodes:8497716
>>>
>>> Number of ways:787627 <tel:787627>
>>>
>>> Number of relations:7278
>>>
>>
>> Da, ovo su osnovne tvi vrste podataka u bazi.
>>
>> Šta je sa ostalim podacima?
>>> Da li postoji negde vrednost koja kaže koliko ovo iznosi bazi?
>>>
>>
>> Ovo sam uspeo da nadjem. Ne znam da li negde postoji neka podrobnija
>> statistika.
>>
>> Da li imamo nekog kog mogu da kontatkiram vezano konfiguraciju servera,
>>> kako bi proverili izvodljivost plana?
>>>
>>
>> Mi ne funkcionišemo kao organizacija u kojoj su podeljeni poslovi. Čak se
>> uglavnom i ne poznajemo. Pokušavam da kontaktiram ljude da vidim ko je
>> aktivan i ko se čime bavi.
>>
>> Pitanje koje nismo podigli do sad je šta je sa susednim zemljama. Ako
>>> budemo imali lokalizovan server, pretpostavljam da bi pored Srbije bar u
>>> nekoj meri trebalo hostovati i okolne zemlje kako bi mapa imapa punu
>>> upotrebljivost oko granice. (Na primer ko putuje u Hrvatsku, glupo bi bilo
>>> da mu je kraj puta na granici sa Srbijom.)
>>>
>>
>> OSM baza sadrži celu planetu. Mi možemo da renderujemo mapu za celu
>> planetu ili samo onaj deo koji prikazuje Srbiju a ostalo da preuzimamo već
>> renderovano sa OSM.
>>
>> Izvinjavam se što sam te zatrpao ovolikim pitanjima. Ako ovo ne guramo
>>> sad, onda biće da se pripremamo za april a do tad može mnogo da se promeni.
>>> Ako nemamo ljude koji znaju, onda je peporuka da testiramo emirijski.
>>>
>>
>> ja se nisma bavio administracijom baze tako da ja lično ne znam mnogo
>> tome, ni kako se postavlja map server ni kako se preuzima baza ni kako se
>> renderuje. Znam o tome samo informativno. Meni je najvećiproblem što su svi
>> ti alati manje-više predviđeni z aLinuks okruženej koe ja ne korsitim
>> aktivno.
>>
>> Da znam više, već bih ja to sve imao urađeno na svom serveru.
>>
>> Očekujem da će se javiti ljudi koji su radili serversku stranu.
>>
>>
>>> 2017-11-20 14:12 GMT+01:00 Predrag Supurovic <pe...@supurovic.net
>>> <mailto:pe...@supurovic.net>>:
>>>
>>> Stats for serbia.osm.pbf
>>>
>>> Date of file:20171031
>>>
>>> Number of users:5806
>>>
>>> Number of nodes:8497716
>>>
>>> Number of ways:787627 <tel:787627>
>>>
>>> Number of relations:7278
>>>
>>>
>>> Mada mislim da ovo nije obuhvatilo sve podatke.
>>>
>>> Pedja
>>>
>>>
>>
>>
>> _______________________________________________
>> Talk-rs mailing list
>> Talk-rs@openstreetmap.org
>> https://lists.openstreetmap.org/listinfo/talk-rs
>>
>>
>>
>
> _______________________________________________
> Talk-rs mailing list
> Talk-rs@openstreetmap.org
> https://lists.openstreetmap.org/listinfo/talk-rs
>
>
_______________________________________________
Talk-rs mailing list
Talk-rs@openstreetmap.org
https://lists.openstreetmap.org/listinfo/talk-rs
_______________________________________________
Talk-rs mailing list
Talk-rs@openstreetmap.org
https://lists.openstreetmap.org/listinfo/talk-rs
