> Ок,
>
> Успео сам да компилирам и инсталирао сам га. Шта сада?
> Да пређемо на листу и почнемо расправљати о начину кодирања?
>
> Мислим да би најједноставније било следећи:
>
> БРОЈ_ПРЕВОДА: СДФ_ДАТОТЕКА: НАЗИВ_НИЗА (ово се налази у сдф датотеци).
>
> Поздрав,
> Игор
Ово су неке особине које ми се чине пожељним:
0) Код треба да што боље одговара дужини превода
(што podebug из translation-toolkit свите не поштује)
1) Пожељни су граничници који означавају крај и почетак кода ради
лакшег препознавања угњеждених порука. Можемо узети сам код као
почетни граничник ради уштеде.
Како са алфанумеричким кодом (мала слова и бројеви) варијабилне дужине
већ са кодом до три знака можемо да кодирамо више од 40.000 порука чини
ми се да је најбоље да уклонимо 4-5 самогласника или слова уопште из
средине поруке, додамо граничник и код на почетак. Проблем су кратке
поруке (<10 слова), али ту можемо употребити краћи код и пустити да
кодирана порука буде дужа у екстремно кратким порукама (1-2 слова).
2) Не треба кодирати варијабле, XML код и друге ентитете.
Нама је ово лако јер су они на латиници окружени ћириличним текстом.
3) Јединственост, мада ово је очигледно.
Као што предлажеш, кључ може бити тројка (ПО датотека, msgid и msgctxt).
Прво је вероватно непотрено, али нисам сигуран да имамо баш свуда
јединствен msgid/msgctxt пар.
Дакле причамо о томе да припремимо некако кодирани превод са
граничницима уз који можемо најлакше да идентификујемо поруку из
програма и пронађемо је у ПО датотеци без завиривања у код.
Такав кодирани превод бисмо онда могли да запакујемо као језички пакет и
направимо снимке програма који укључују снимак на енглеском, српском и
снимак са кодом поруке. Такође укључивањем тог језичког пакета било би
могуће пронаћи код поруке и у покренутом програму.
Пре него што уронимо у ово, волео бих да чујем део екипе који се дуже
бави локализацијом: Мислите ли да је ово уопште корисна идеја или је
боље да правимо неке алатке које ће да траже поруке у коду?
пп,
Горан
