http://www.reportermagazin.com/rep165/0011.htm Sirom odskrinuta vrata Posebna zastita stranom ulagacu je klauzula da se u slucaju spora moze primenjivati medunarodni ili bilateralni sporazum ako je on, naravno, povoljniji od jugoslovenskih propisa Jelica Putnikovic "Do kraja godine moramo da imamo tri do pet stranih investicija. Prerano je govoriti da li ce to biti cementara, pivara, fabrika cigareta ili neko drugo ulaganje, ali vazno je da to bude strateski vazan projekat. Da bi vec od septembra strani kapital poceo da dolazi, neophodno je da, pored Zakona o porezima, usvojimo i zakon o privatizaciji, koji je vec u skupstinskoj proceduri, i zakon o stranim ulaganjima", kaze za Reporter mr Slobodan Milosavljevic, ministar trgovine, turizma i usluga u Vladi Srbije, isticuci da bi ove zakone narodni poslanici trebalo da izglasaju u narednih mesec dana. Zanimljivo je da Milosavljevicev optimizam ne dele svi poznavaoci politickih i ekonomskih prilika u Beogradu. Ukazujuci na to da je opstrukcija u Narodnoj skupstini Srbije prolongirala usvajanje predloga mnogih zakonskih resenja, Marija Raseta-Vukosavljevic smatra da donosenje ovog i zakona o koncesijama (takode vrlo bitnog za privlacenje inokapitala u zemlju) mozemo ocekivati tek u septembru. Uzori: Sudeci prema Nacrtu zakona o stranim ulaganjima, do kojeg je dosao Reporter ubuduce ce ulagacu "koji investira u privredu Savezne Republike Jugoslavije biti garantovana sloboda stranog ulaganja, jednak pravni tretman s nacionalnim subjektima prava, puna pravna sigurnost i zastita stranih ulagaca, pravo na slobodan transfer dobiti i imovine u inostranstvo, kao i primena medunarodnih sporazuma". Zakon o stranim ulaganjima treba da podstakne ino-kapital kako bi se jugoslovenska privreda efikasnije razvijala, jacale njene konkurentske sposobnosti i stvorili uslovi da ucestvuje u medunarodnoj trgovini, uvozi novu opremu i savremenu tehnologiju, modernizuje poslovanje kako bi povecala izvoz. Po uzoru na zemlje s razvijenom trzisnom privredom, ovim zakonom "uspostavlja se pravni okvir rezima otvorenog za strana ulaganja i jugoslovenski propisi o stranim ulaganjima usaglasavaju se s propisima zemalja razvijenih trzisnih privreda". Pod stranim ulagacima, po Nacrtu ovog zakona, podrazumevaju se: pravna lica osnovana u skladu sa stranim zakonom, cije se sediste nalazi u inostranstvu, strana fizicka lica i jugoslovenski drzavljani koji imaju prebivaliste u inostranstvu. Ulaganjem u preduzeca i druge delatnosti za sticanje dobiti, strani ulagac moze steci udeo ili akcije u osnovnom kapitalu tog preduzeca, moze sam osnovati preduzece ili steci imovinska prava nad pokretnim i nepokretnim stvarima (svojina, zakup, zalog, koncesija...), moze imati novcana i nenovcana potrazivanja i registrovana ili neregistrovana intelektualna prava. Pravni akti o stranim ulaganjima trebalo bi da budu u pisanoj formi, u skladu sa zakonom. U dinarima: Ovim zakonom predvidena je mogucnost koncesije (ustupljene dozvole) za koriscenje prirodnog bogatstva, dobra u opstoj upotrebi ili za obavljanje delatnosti od opsteg interesa. Postojace i mogucnost BOT poslova za odredene objekte (Build, Operate and Transfer: izgradi, iskoristi, prebaci): proizvodna, infrastrukturna i(li) komunikaciona postrojenja ili pogone. Osim u stranoj konvertibilnoj valuti, inoulaganje moze biti i u nenovcanim ulozima (stvarima, pravima intelektulne svojine, hartijama od vrednosti i drugim imovinskim pravima), s tim sto oni moraju biti izrazeni u novcu. Ulog stranog investitora moze biti i u dinarima, koji se, po propisima o deviznom poslovanju, mogu transferisati u inostranstvo, ukljucujuci tu i reinvestiranje dobiti. Potrazivanje stranog ulagaca moze da bude konvertovano u akcije preduzeca duznika. "Strani ulagac u pogledu svog uloga uziva jednak polozaj, prava i obaveze kao i domaca fizicka i pravna lica ukoliko ovim zakonom nije drugacije predvideno" tako da preduzece sa stranim ulogom ima isti tretman kao i jugoslovenske firme. Potencijalnim stranim investitorima bi prema Nacrtu zakona o stranim ulaganjima bila garantovana prava stecena u momentu upisa u sudski registar, sto konkretno znaci da se naknadnim izmenama propisa ona ne mogu suzavati. Uz slobodu ulaganja, strani ulagac imace i slobodu da raspolaze novcanim sredstvima. Ulog stranog ulagaca i imovina preduzeca sa stranim ulogom ne mogu biti predmet eksproprijacije, nacionalizacije ili drugih mera s jednakim dejstvom, osim kad je u pitanju javni interes i kada je zakonom to predvideno. Ali, strani ulagac tada moze racunati na placanje nadokade koja mora odgovarati trzisnoj vrednosti. Isplata mora biti bez odlaganja, u konvertibilnoj valuti, i moze se transferisati u inostranstvo. Bez oruzja: Stranom ulagacu ce, inace, biti garantovano da po izmirenju obaveza drzavi moze dobit (profit, dividede) ili imovinu u konvertibilnoj valuti transferisati u inostranstvo. Posebna zastita stranom ulagacu svakako je klauzula da se u slucaju spora moze primenjivati medunarodni ili bilateralni sporazum ukoliko su SRJ i drzava stranog ulagaca njegovi potpisnici i ako je on, naravno, povoljniji od jugoslovenskih propisa. Nacrtom zakona o stranom ulaganju posebno je tretirana zastita zivotne sredine. Precizirano je da se ekoloski principi moraju postovati pri uvozu stvari koje predstavljaju strani ulog. Uz to, stranci ne mogu ni sami ni s drugim stranim ulagacima u SRJ osnovati preduzece u oblasti proizvodnje i prometa oruzja, kao ni u zakonom zabranjenim zonama poput nacionalnih parkova i granicnog pojasa. Mogu samo manjinski da ucestrvuju u preduzecima iz ovih delatnosti. Da bi vlasnici inokapitala bili motivisani da ulazu u SRJ, a sve u slucaju da su jugoslovenski propisi za stranog ulagaca povoljniji od medunarodnih ili bilateralnih sporazuma, predvideno je da se na njihove uloge primenjuju ovdasnja zakonska resenja. Tako ce, na primer, strani ulagac i preduzece sa stranim ulogom, pored slobode uvoza, imati odredene poreske i carinske olaksice, posebno za uvoz nove opreme. Ministar Milosavljevic kaze da interesovanja stranih investitora za ulaganja u Srbiju vec ima, ali da ce ozbiljni ulagaci svoju spremnost pokazati tek po donosenju zakona o stranim ulaganjima i ostalih propisa. Nesto slicno tvrdi i Aleksandar Vlahovic, ministar privrede i privatizacije u Vladi Srbije, napominjuci da je prodaja Beocinske cementare, po sporazumu koji je s La farzom sklopila Marjanoviceva vlada, dokaz vlasnicima stranog kapitala da sadasnja vlast u Srbiji ima nameru da postuje strane investitore. Zakonom o stranim ulaganjima nece biti regulisana strana ulaganja u banke, druge finansijske organizacije, osiguravajuca drustva, slobodne zone ni ulaganja u vanprivredne delatnosti. Ove oblasti bice regulisane posebnim zakonskim propisima. Manje propisa, vise para Komentarisuci pripreme za donosenje zakona o stranim ulaganjima, ekonomista Bosko Mijatovic tvrdi da je "za vlasnike inostranog kapitala koji su spremni da ulazu u jednu drzavu najbolje kada nema posebnih propisa o stranim ulaganjima: kada se inofirme tretiraju kao domaca preduzeca". On dodaje: "Sto je ekonomski poredak u jednoj zemlji liberalniji, to su manje potrebe za posebnim zakonskim propisima koji ce regulisati dotok stranog kapitala. Jer, i samo postojanje zakona o stranim ulaganjima govori da druga zakonska regulativa u drzavi nije dobra, da vlasnicima stranog kapitala ne pruza dovoljnu sigurnost. Zato ozbiljnog priliva stranog kapitala nece biti dok ne bude povoljnih zakona, dok se ne resi pitanje pravne sigurnosti, ne srede poreski zakoni i pitanje raznih drugih ogranicenja". > Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
