"BlicNews", 23. jun
Djindjicevu promociju u SAD finansira Cepter
Iz pisma upoznavanja ne moze se jasno ustanoviti da li je Denton licni
lobista premijera Djindjica ili Vlade Srbije. Veruje se da je ugovor
nespretno napisan posto Vlada Srbije proteklih deset godina zbog
sankcija nije imala prilike da se bavi ovom problematikom
Autor: Milorad Ivanovic
Deset godina nakon sto su Hrvatska, BiH i albanski lideri sa Kosova
poceli da koriste usluge americkih agencija za odnose sa javnoscu za
priblizavanje svojih vlada americkoj administraciji, pocetkom godine i
Vlada Srbije je prvi put sklopila jedan takav ugovor. Dvadesetog
februara u Beogradu su ugovor o saradnji potpisali predsednik srpske
vlade Zoran Djindjic i nezavisni americki konsultant Dzejms Denton.
Ugovorom je predvidjeno da ce se Dentonu za usluge isplatiti 120.000
dolara za godinu dana, plus putni troskovi.
- Ugovor na pet strana koji su potpisali Djindjic i Denton uredno je
dostavljen Ministarstvu pravde SAD, sto je obavezno po americkom
zakonu. Osim ugovora, u dosijeu se nalazi jos 13 stranica dodatnih
dokumenata - kaze za "Blic News" Dzoun Bejker, predstavnica
Ministarstva pravde SAD. Ona kaze da je Denton u obavezi da na svakih
sest meseci dostavlja izvestaj o poslovanju i da je on to vec ucinio.
Po tom izvestaju, Dentonu je vec isplaceno 40.000 dolara, sto
predstavlja jednu od tri rate kroz koje ce biti isplacena suma od
120.000 dolara, plus 680 dolara za putne troskove. Upitana da li
postoje informacije o tome ko je ovu sumu isplatio Dentonu, Dzoun
Bejker je rekla:
- U orginalnom dokumentu doslovce stoji da ce "kancelarija" isplatiti
naznacenu sumu i to u tri rate. Prva rata je odmah po potpisivanju
ugovora, druga rata je 1. aprila, a treca 1. avgusta. Mi
pretpostavljamo da se ovde pod "kancelarijom" podrazumeva Vlada
Republike Srbije, koja je i potpisnica ugovora. Medjutim, istog dana
kada je potpisan ugovor izmedju dve strane, potpisan je i aneks
ugovora na srpskom i engleskom jeziku, koji su potpisali Djindjic i
Denton, a u kome stoji: "Dogovoreno je i podrazumeva se da ce sve
naknade, troskovi i druga placanja g. Dentonu i njegovoj organizaciji
za usluge koje pruza u vezi sa ovim Ugovorom posebno platiti srpska
dijaspora. Uslovi naknada, troskovi i placanja za ove usluge bice
dogovoreni i ugovoreni nezavisno od strane g. Dentona i predstavnika
srpske dijaspore. Takodje je ugovoreno i dogovoreno da se
implementacija ovog Ugovora o pruzanju profesionalnih konsalting
usluga zasniva na potpisivanju odvojenog ugovora g. Dentona i srpske
dijaspore".
Kevin Mekoli, predstavnik kompanije "PR O' Dvajer" koja se bavi
istrazivanjem rada agencija za odnose sa javnoscu, kaze za "Blic News"
da se kao predstavnik dijaspore u ugovorima pominje Filip Cepter,
alijas Milan Jankovic, koji je predstavljen kao "srpski biznismen".
- Ugovor je u ovom delu nejasan, jer se ne vidi da li gospodin Cepter
placa ugovorenih 120.000 dolara Dentonu ili dodatne troskove van ovog
ugovora. Inace, ovi dodatni troskovi cesto mogu da predju cifru koja
je unapred dogovorena. Koliko ja mogu da zakljucim, Cepter ce
verovatno da snosi sve troskove - kaze Mekoli, dodajuci da ovo nije
uobicajena praksa i da se belezi samo u slucajevima kada odredjeni
biznismen ima posebne interese.
- Nedavno je zabelezen slucaj jednog sudanskog biznismena koji ima
poslovne interese u toj zemlji i koji je iznajmio jednu agenciju kako
bi pomogla Vladi Sudana da okonca pregovore sa pobunjenicima i omoguci
normalan privredni zivot. Uobicajeno je da vlade koje iznajme agenciju
za odnose sa javnoscu same snose svoje troskove - pojasnjava Mekoli.
On je proteklih nedelja proucavao dokumenta koja su potpisali Djindjic
i Denton i svoja saznanja je objavio u publikaciji "Vasington report".
Kao posebno interesantno Mekoli izdvaja dokument pod nazivom "pismo
upoznavanja", koje je na zvanicnom memorandumu Vlade Srbije, ali bez
pecata napisao Djindjic, a u kome se Dentonu daju ovlascenja za
zastupanje.
Mekoli navodi da se iz "pisma upoznavanja" ne moze jasno ustanoviti da
li je Denton licni lobista premijera Djindjica ili Vlade Srbije, koja
se pominje u dokumentima. On veruje da je ugovor nespretno napisan
posto Vlada Srbije proteklih deset godina zbog sankcija nije imala
prilike da se bavi ovom problematikom. Inace, nedavno je jedan
beogradski nedeljnik objavio kratku informaciju o tome da je Denton
nudio svoje usluge i predsedniku Jugoslavije Kostunici, ali da je ovaj
to odbio, te da Denton zastupa samog Djindjica. Ovu informaciju Vlada
Srbije nije ni potvrdila a ni demantovala.
U dokumentima koja su "Blic Newsu" dostavljena iz Ministarstva pravde
SAD jasno se navodi koje su obaveze i duznosti Dzejmsa Dentona. On ce,
kako stoji u ugovoru, za potrebe Vlade Srbije obavljati poslove odnosa
sa javnoscu u SAD s ciljem uspostavljanja prijateljskih i
konstruktivnih odnosa izmedju dve zemlje. Srbija ce biti predstavljena
kao stabilna zemlja koja gleda u buducnost, pogodna za investiranje, s
bogatom istorijom, kulturom i umetnoscu. "Kao konsultant Vlade
Republike Srbije, Denton ce promovisati srpske interese i ciljeve koji
su u zajednickom interesu Srbije i SAD. Pod nadzorom premijera ili
njegovog predstavnika, Denton ce raditi na obnavljanju prijateljskih
veza dve zemlje, a posebno sa Busovom administracijom i americkim
Kongresom, identifikujuci i koordinirajuci americke programe tehnicke
i ekonomske pomoci."
Osim ovih uobicajenih konsultantskih usluga, potpisan je i odeljak o
posebnim aktivnostima. Predvidjeno je da se organizuje dolazak dve
americke privredne delegacije koje ce ciniti od 10 do 15 poznatih
investitora, bankara i privrednika iz SAD. Posete ce trajati u proseku
po nedelju dana, a teme razgovora bice energetika, visoka tehnologija,
bankarski sistem, poljoprivreda, proizvodnja hrane... Denton ce biti u
pratnji obe delegacije.
Kao drugo, Denton ce pomagati prilikom posete predstavnika Republike
Srbije Americi i taj posao ce koordinirati sa jugoslovenskom ambasadom
u Vasingtonu. Planirano je organizovanje specijalnih dogadjaja na
americkim univerzitetima poput Univerziteta Dzordztaun, kao i u
poznatim institucijama kao sto su Savet za medjunarodne donose ili
Institut Brukings. Na ovim svecanostima, kako stoji u dokumentu,
predvidjeno je da clanovi delegacije iz Srbije odrze govore, a postoji
i mogucnost da im se daju specijalna priznanja.
Kao trece, potpisan je ugovor po kome ce Denton posredovati u naporima
Vlade da se poboljsa njena informaticka osposobljenost. Predvidjeno je
da ce on stupiti u kontakt s americkim firmama koje se bave visokom
tehnologijom i Internetom i ugovarati sastanke. "Denton se slozio da
putuje u Srbiju kako bi koordinirao sprovodjenje sporazuma. Republika
Srbija ce platiti razumne putne troskove Dentonu. Vlada Srbije mora
unapred da odobri i pismeno potvrdi da ce isplatiti putne troskove
Dentonu. Denton ima obavezu da redovno podnosi izvestaj premijeru
Srbije ili nekome koga on ovlasti", stoji na kraju ugovora.
Ko je, zapravo, Dzejms Denton?
Dzim, kako voli da ga zovu, jedno je od sedmoro dece senatora
Dzeremije Dentona, jednog od najvecih heroja Amerike. Dzeremija je kao
pilot americke vojske oboren iznad Vijetnama, nakon cega je uhapsen. U
zatvoru je proveo sedam godina i sedam meseci, a siroj javnosti je
postao poznat nakon sto su "crveni" Vijetnamci uradili s njim TV
intervju. Pretvarajuci se da mu smeta svetlo reflektora, Dzeremija je
cudno treptao saljuci Morzeovom azbukom znak "T-O-R-T-U-R-A" tokom
citavog intervjua. U istom intervjuu je na pitanje da li podrzava
zlocine Amerikanaca rekao: "Ne znam sta se desava u Vijetnamu, jer
nemam kompletne informacije, ali koja god da je pozicija moje vlade,
ja joj verujem i ja je podrzavam, i podrzavacu je dok god sam ziv".
Nakon sto se kao heroj vratio iz Vijetnamskog rata, osnovao je 1983.
godine fondaciju "Nesenel Forum", ciji je bio predsednik sve do 1987.
godine, kada ga na tom mestu zamenjuje njegov sin Dzejms Denton.
Nedugo zatim fondacija se udruzuje sa americkom nevladinom
organizacijom "Fridom Haus", gde Denton postaje izvrsni direktor.
Organizaciju finansira americki Kongres i njen osnovni cilj je sirenje
demokratije u svetu. "Fridom Haus" je bio veoma aktivan u bivsoj
Jugoslaviji. Moze se slobodno reci da je uloga Dzima Dentona u radu
pojedinih jugoslovenskih nevladinih organizacija, a posebno "Otpora",
nemerljiva. Denton je vazio za najblizeg saradnika americkog
predsednika Klintona i za njega je obavljao najpoverljivije zadatke.
Dentonov glavni zadatak bio je okupljanje srpske opozicije. Kao
Klintonov izaslanik boravio je u Jugoslaviji oktobra 1999. godine u
tajnoj misiji tokom koje je ugovorio i pripremio sada vec cuvenu
posetu opozicionih lidera Vasingtonu. Denton je i kasnije u nekoliko
navrata boravio u Beogradu, ali su njegove posete uvek bile veoma
diskretne i bez velike medijske buke. Denton je bio veliki zagovornik
politike Medlin Olbrajt, a smatrali su ga i jednim od jastrebova u
americkoj administraciji.
U razgovoru sa ovim novinarem oktobra 1999. godine u Varsavi izrekao
je obilje pohvala na racun Djindjica i ostalih opozicionih lidera, dok
je za Vuka Draskovica rekao da je covek proslosti. Posebno ceni rad
istoricara Dusana Batakovica, a u to vreme je tipovao da bi
ujedinitelj opozicije mogao da bude general Momcilo Perisic. Veoma je
cenjen u zemljama Istocne Evrope, a posebno u Madjarskoj i Rumuniji,
gde mu je prosle godine urucen najvazniji rumunski orden. Krajem
prosle godine napustio je mesto izvrsnog direktora "Fridom Hausa" i
poceo da se bavi konsaltingom. Zivi u Aleksandriji, americka savezna
drzava Virdzinija, a posao sa Vladom Srbije njegov je prvi veliki
zalogaj u oblasti PR-a.
Za vreme vladavine socijalista, Srbija zbog sankcija nije bila u
mogucnosti da iznajmi agencije za odnose sa javnoscu. U Ministarstvu
pravde SAD ipak su registrovane tri firme koje je trebalo da uskoce u
posao - jednog dana. Beograd je za svoje zastupnike izabrao PBN
Company, Strategy XXI Group i AIDG. Koliko je bilo nepoznavanje ove
oblasti, najbolje pokazuje primer izbora PBN Company. Radi se o ruskoj
firmi koja ima svoje predstavnistvo u SAD i koja nema govoto nikakve
veze u americkoj administraciji. Ova kompanija je od Republike Srpske
za drugu polovinu 1999. godine dobila 20.000 dolara, a zadatak im je
bio da RS pripreme za Donatorsku konferenciju. Crna Gora se pokazala
kao jos "inventivnija", jer je kao svog stranog agenta u SAD prijavila
- Crnogorsku trgovinsku misiju u Vasingtonu, ciji je prvi sef bio
Ratko Knezevic. Crnogorci su bili lake ruke tako da nisu stedeli para,
pa je samo za prvih sest meseci 1999. godine Trgovinskoj misiji Crne
Gore placeno 487.729 dolara.
Za razliku od nas, Hrvati, Muslimani i kosovski Albanci znali su kako
se radi posao i kakav je znacaj agencija za odnose sa javnoscu. Mnoge
reportaze na najvaznijim televizijama sveta nisu bile delo novinara,
vec mocnih PR kompanija. Prvo je na balkansku scenu stupila agencija
"Ruder i Fin", ciji klijenti su bile vlade Hrvatske, Bosne i kosovski
Albanci. Prema izvestaju Ministarstva pravde SAD, agencija je dobijala
mesecno minimum 10.000 dolara za svoje usluge. Medjutim, "PR O'
Dvajer" je objavio da je za prvih sest meseci 1993. godine "Ruderu i
Finu" uplaceno 320.000 dolara, do cega su kosovski Albanci platili
230.000, a ostalo Hrvati i Bosanci. Ugovor je u ime Albanaca sa Kosova
potpisao Ibrahim Rugova 1993. godine tokom posete Zagrebu. U
Vasingtonu tvrde da su poslednjih godina Albanci "Ruderu i Finu"
platili preko dva miliona dolara i da su bili spremni da uloze
dodatnih od 10 do 15 miliona dolara. U intervjuu koji je dao
francuskom novinaru Zaku Merlinu oktobra 1992. godine Dzim Haris,
predsednik "Rudera i Fina", otkrio je neke od tajni rada agencija koje
rade za strane vlade.
- Najvaznija je brzina. Samo se prvi pogoci racunaju. Demantiji gotovo
nemaju nikakav efekat - kaze Haris. Objasnjavajuci na koji nacin rade
ove agencije, Haris je rekao da je za njihov posao najvaznije da imaju
kompjuter koji je vezan za faks i spisak novinara kojima se
dostavljaju informacije.
- Nas zadatak nije da proveravamo da li su informacije verodostojne.
Nas zadatak je da filtriramo informacije i koristimo one koje idu u
nasu korist. Mi nismo placeni da moralisemo - objasnjava Haris. "Ruder
i Fin" su 1997. godine odlucili da se povuku iz ovog biznisa, ali su
zato na njihovo mesto uletele druge kompanije koje su shvatile da je
ovo posao koji moze da donese veliki profit. Albance su preuzeli ljudi
iz "Vasington internesnel grupa" i njihov prvi zadatak bio je da
spreme njihovu delegaciju za Rambuje.
Pre dva meseca u Zagreb su doputovali predstavnici trenutno najjace
americke lobisticke firme BGR koji su ponudili svoje skupe usluge
Hrvatskoj. Nakon pregovora sa Hrvatskim predsednikom Mesicem lobisti
su zeleli da razgovaraju sa premijerom Racanom i ministrom spoljnih
poslova Piculom. Do razgovora nije doslo, sto je izazvalo bes kod
americkih predstavnika. Dva dana kasnije, predstavnici BGR putuju u
Makedoniju, gde sklapaju ugovor s predsednikom Trajkovskim. Deset dana
kasnije Trajkovski iznenada putuje u Vasington, gde se sastaje sa
predsednikom Busom. Hrvatski mediji ovih dana tvrde da se Hrvatska
moze oprostiti od bilo kakve americke pomoci, a kao razlog se navodi
incident sa BGR. "Nasi jednostavno nisu shvatili da u politici nema
ljubavi, vec samo interesa i novca. Zato je bolje cutati i placati,
nego se praviti pametan", porucuju iz Zagreba.
Svilanovicev promasaj
U Vasingtonu se ovih dana prepricava anegdota u kojoj je glavna zvezda
nas ministar spoljnih poslova Goran Svilanovic. On je koristio savete
pojedinih americkih instituta koji vaze za ugledne, ali koji nemaju
bas najbolji uvid u to sta se desava u Stejt departmentu. Predstavnici
tog instituta savetovali su Svilanovicu da se obavezno sastane sa
Danom Fredom, za koga su oni tvrdili da ce sigurno biti sef odeljenja
za Evropu u Stejt departmetnu. Svilanovic se sastao sa Fredom, ali se
kasnije ispostavilo da je na istaknuto mestu u Stejt departmentu
postavljen drugi diplomata. Predstavnici jednog drugog americkog
instituta reklu su "Blic Newsu" da su znali da Fred nece biti
postavljen na novu duznost, ali da to nisu hteli da kazu Svilanovicu
iako sa njim imaju odlicne odnose. "Da nas je pitao, mi bismo mu
rekli. Ovako, nadamo se da je izvukao pouku da treba da konsultuje
samo one koji se razumeju u problematiku, a ne one koji govore
sladunjave reci".
Ko je Filip Cepter
Rodjen: 1951. godine u Bosanskoj Dubici kao Milan Jankovic. Odrastao u
susedstvu Slavice Radic, supruge Bernija Eklstona, vlasnika Formule 1
Zivi: U vili u Monte Karlu u kojoj su nekada ziveli francuski car
Napoleon III i egipatski kralj Faruk Tezak: Procenjuje se da "Cepter
carstvo", koje obuhvata 50 zemalja, vredi pet-sest milijardi maraka,
uz redovan godisnji promet veci od dve milijarde Nadimak: Kralj serpi
Kako je postao Filip: "Moje ime Milan Jankovic nije bas neka preporuka
i prakticno nista ne obecava u svetu velikog biznisa, vec samo
sumnjicavo sugerise egzotiku odakle dolazi. Toliko sam se krio iza
`Ceptera' da su ljudi sami poceli da me oslovljavaju kao gospodina
Ceptera. Morao sam da im nekako izadjem u susret i pristao sam da
postanem Filip Cepter." Pocetak: Posle studija ekonomije radio u
makedonskom "Transkopu" i 1980. godine otisao u Austriju da nauci
nemacki. Posle kraceg rada u jednoj austrijskoj firmi poceo da kao
akviziter po kucama prodaje serpe i lonce za minhensku firmu AMC.
"Posle sest meseci postao sam jedan od direktora u toj firmi". Posle
pet godina rada u AMC osnovao "Cepter". Politika: "Sa politikom imam
veze samo utoliko sto sam za slobodno trziste i kapitalisticku
ekonomiju, a protiv svega sto je suprotno svetskim standardima i
principima, modernoj tehnologiji..." Djindjic: "U zagadjenom
politickom zivotu u Srbiji svi se bore da budu novi Milosevici i da
vladaju isto kao sto on vlada, bez ikakvih ogranicenja, prakticno ne
menjajuci nista od politike koja nas je i odvela u propast. Ipak, u
opstem beznadju primecujem i svetle pojave. Zoran Djindjic je svakako
jedna od njih."
Svedocanstva
Agencije za odnose sa javnoscu prvi put su postale vidljive u novijoj
istoriji tokom rata u Persijskom zalivu pocetkom devedesetih. Americku
medijsku kampanju vodila je firma "Hil end Knovlton" iz Njujorka. Oni
su unajmili 15-godisnju devojcicu koja je pred Kongresom svedocila o
uzasima koje su iracki vojnici cinili u Kuvajtu. Detaljno je opisivala
kako su iracki vojnici ubijali trudnice i bebe, gasili inkubatore i
slicno. Njenu dramaticnu pricu odmah su preneli svi svetski mediji.
Kada se rat zavrsio, ustanovljeno je da je devojcica bila kcerka
kuvajtskog amabasadora u SAD i da je sve izmislila.
Zakon
Upotreba americkih firmi za sirenje propagande drugih drzava datira
jos iz tridesetih godina. Kako bi sprecio da americke firme rade bez
kontrole za Hitlerovu Nemacku, americki Senat je 1938. godine usvojio
specijalni zakon koji obavezuje sve americke drzavljane i firme da
prijave svoj rad za strane vlade. Za one koji ne prijave Ministarstvu
pravde da rade za strance previdjene su ostre kazne, a postoji i
mogucnost da budu optuzeni za spijunazu.
Pismo upoznavanja
"Primite ovo pismo upoznavnja sa gospodinom Dzejmsom Dentonom, koga
sam ja ovlastio da obavlja informativne konsultacije sa zvanicnicima
iz Busove administracije i Kongresa kako bi se olaksala komunikacija
izmedju mene i americke vlade po pitanju spektra politickih pitanja
koja su u interesu Vlade Republike Srbije. Gospodin Denton ima
direktnu komunikaciju sa mnom i ima moje puno poverenje".
"Blic", 23. jun
Sreten Ugricic: U opstoj eroziji vrednosti umesto principa realnosti
vazio je princip iluzije i mita. Mi moramo da dokazemo da je kultura
sposobna da legitimise drustvo. Ova vremena tranzicije su za to vrlo
pogodna
Promene nece same pasti s neba
pise: Tatjana Njezic
Vec sam preduzeo korake da snimim ukupnu situaciju u kuci, a potom cu
sastaviti uzi tim koji ce zajedno sa mnom raditi na reanimaciji i
modernizaciji Narodne biblioteke, ka usvajanju i savremenih
informacionih standarda, obnovi komunikacije i strucne saradnje sa
inostranstvom. Za sada mogu da kazem da sam zatekao korektno
finansijsko stanje, - rekao je novi upravnik Narodne Biblioteke Srbije
Sreten Ugricic, pisac.
Govoreci o odluci da se prihvati ove dznosti, Ugricic slikovito kaze
da svaka prava ljubav pocinje izdajom svega u sta ste do tad verovali.
Politicka promena iz jeseni prosle godine mora dobiti adekvatnu
socijalnu supstancu. Institucionalna obnova je nacin da se to
postigne, ali i licno angazovanje svakog ponaosob, kao pojedinca, kao
gradjanina, kao profesionalca u svom domenu. Promene nece pasti s
neba, promena ce biti samo ono sto sami uradimo.
Na pitanje u vezi sa svojim prethodnim radom u Fondu za otvoreno
drustvo na projektu Bibliofilije Ugricic navodi da je to zapravo jedan
od programa koje je dizajnirao i na kojima je radio kao koordinator za
izdavastvo, biblitekarstvo, casopise i sl.
"Taj program je imao za cilj podrsku domacim izdavacima, a istovremeno
je bio odredjena vrsta korekcije za grozne propuste koji su se
desavali u oblasti otkupa knjiga za biblioteke u vreme predhodnog
rezima kada je drzava otkupljivala, pre svega, knjige "Verzal pressa"
i "Prosvete", odnosno, dela Zeljka Simica i Mirjane Markovic, bez
obzira da li je to nekome trebalo. Mi smo kroz "Bibliofiliju"
bibliotekama nudili naslove nezavisnih izdavaca, narocito izdanja
prevoda savremenih dela iz oblasti drustvenih nauka, uz mogucnost da
izaberu knjige sa ponudjenog spiska u visini odredjenog iznosa shodno
svojim potrebama i interesovanjima.
Kako su ih biblioteke birale?
- Kada sam pre cetiri godine na jednom biblioteckom skupu ponudio tu
opciju ljudi su, moram da kazem, bili pomalo zbunjeni i uplaseni. Samo
petnaestak biblioteka je, uprkos posnim godinama i ocajnom stanju u
knjiznim fondovima, htelo da saradjuje sa nama, odnosno da knjige
dobija besplatno. Kasnije kada su uvideli da to nije strasno i da ne
boli taj broj se popeo na sedamdesetak.
U okviru svog rada u Soros fondaciji boravili ste u Budimpesti gde ste
se usavrsavali godinu dana u Centru za razvoj izdavastva za region
jugo-istocne Evrope. Koji je najkarakteristicniji zakljucak ili
podatak do koga ste dosli?
- To je program koji pomaze i koordinira razvoj sektora knjige u
saradnji sa nacionalnim fondacijama a vode ga vrhunski strucnjaci sa
Zapada i iz regiona. Sto se globalne slike tice zaista je tesko
govoriti o nekoj dominantnoj karakteristici. Jer, s jedne strane imate
Sloveniju, recimo, sa potpuno umrezenim i automatizovanim biblioteckim
sistemom, sto znaci da iz jedne osnovne skole, na primer, mozete uci u
mrezu i dobiti informaciju o bilo kojoj publikaciji iz bilo kojeg
fundusa u zemlji. Ka takvoj postavci stvari treba i mi da tezimo. A sa
druge strane imate jednu Albaniju, koja je haoticna u svim sferama pa
i u toj. Albanija je dobar primer i za nas i za jos neke zemlje
ometetene i zakasnele tranzicije.
U kom smislu?
- Jer i kod njih, kao i kad nas, usled opste drustvene krize izgubila
se kulturna legitimacija drustva. Posle opste erozije vrednosti mi
moramo da dokazemo da je kultura sposobna da legitimise drustvo, da ga
usmeri. Vreme je za to vrlo pogodno, jer tranzicija znaci prelazak iz
jednog sistema vrednosti u drugi. Kada drustvo bude shvatilo da je
kultura ta koja mu obezbedjuje te neophodne vrednosne koordinate i
tako ga legitimise, da nije samo potrosac budzeta, stvari ce poceti da
dolaze na svoje mesto. Ako se to ne desi onda cemo stagnirati.
Sta je sa drugim zemljama koje su duze vremena u tranziciji. Da li sje
kod njih desilo?
- Kod nekih jeste kod drugih nije. Recimo, u Sloveniji se desilo. U
Rumuniji i Bugarskoj, na primer nije. I to se ogleda u svemu, od
zivotnog standarada do prihvacenosti u svetskoj zajednici.
Jednostavno, ne moze princip iluzije i mita, ma kakav da je, da
zameniti princip realnosti.
Kad vec pominjemo albansku situaciju, vi ste u Pristini gde su
vecinski zivalj Albanci predavali na Filozofskom fakultetu, i radili u
telima koja su komunicirala sa obe strane. Koji je vas osnovni utisak
o tom konfliktu?
- Proveo sam tamo pet vrlo uzbudljivih godina. Bio sam u situaciji da
komuniciram sa intelektualnom elitom, da ih tako nazovem, i jedne i
druge strane. I uvek sam imao taj utisak kao da sam u bioskopu, samo
sto su se menjali zanrovi filmova koje sam gledao u toku dana. Nekada
su to bili politicki trileri, nekad melodrame, nekada farse... Moj
osnovni utisak bio je - tragicnost, upravo zato sto nije postojalo
resenje, ni kompromisno, koje makar priblizno moze da zadovolji dve
strane. U nasem slucaju bila je to prosto situacija "mekog"
aparthejda, ali kao sto vidimo u Makedoniji Albanci imaju svoje
predstavnike u vladi, pa je rezultat je isti. Ipak, sada se u toj
stvari, po mom sudu, nazire jedno resenje koje bi se moglo nazvati
utopistickim, ali bolje i takvo, nego nikakvo.
A to je?
- Raditi na integraciji citavog regiona u Evropu - politicko,
ekonomsko, ali i mentalno, kulturno. Znate, ako je pre 40 godina bila
utopija da jedna Francuska i jedna Nemacka budu u okviru iste unije,
danas je to realnost, mozda mozemo ocekivati da ce i ovo na duzi rok
biti nasa istorijska realnost.
Smrtno zarazeni smislom
Vasa zbirka prica polazi od onoga "na pocetku bese rec". Do sada bili
"zarobljenici reci" hoce li nas ubuduce okivati slika?
- Mi smo bica koju su smrtno zarazena virusom smisla. Do sada se ta
osobenost vrste najbolje izrazavala recima, u jeziku. Razvoj drugih
kulturnih modela kome smo svedoci sa bumom digitalnih i vizuelnih
medija ne znaci zamiranje jezicko-diskurzivnog, nego komplementarno
obogacivanje izrazajnih i saznajnih mogucnosti.
"Danas", 23-24. jun
Milica Tomic, najpriznatija srpska umetnica u Evropi, o svojim
umetnickim "zonam uznemirenja"
Ubistvo i srecni ljudi kao izazov
pise: Brankica Mikic
Od Druge godisnje izlozbe Centra za savremenu umetnost (1997), gde se
na izlozbi "Ubistvo" pojavila sa radom "XY ungelost", koji je potom
primecen i nagradjen od strane medjunarodnog umetnickog zirija. Milica
Tomic se kao autor mnogo cesce pojavljivala na medjunarodnim, nego na
domacim (retkim) izlozbama savremene umetnosti. Radove je izlagala u
Briselu, Antverpenu, Luksemburgu, Edinburgu, Solunu, Gracu, Njujorku,
Sao Paolu, Berlinu, Insbruku, Milanu, Becu ... U dvodecenijskom
umetnickom radu na polju likovnih umetnosti presla je put od slikanja,
preko glume, fotografije, videa i `super osmice' - savladjujuci jedan
po jedan umetnicki medij (zanr) - da bi se poslednjih godina
zaustavila na performansu i video instalaciji. Ove godine je
ucestvovala na tri evropske umetnicke manifestacije: u Becu, Milanu i
na Venecijanskom bijenalu.
U okviru Wiener Festwochen festivala savremene umetnosti u Becu, kao
deo programa "Du bist die Welt", predstavljena je njena video
instalacija "Sama", nazvana po pesmi folk zvezde Dragane Mirkovic,
koja se sastoji od dve paralelne video projekcije. Istovremeno, u
beckoj Kunstlerhaus odrzan je performans Milice Tomic "I kada jednom
pukne ovo srce moje, videces u njemu samo ime svoje", u kojem je
nastupila Dragana Mirkovic u pratnji plesacke grupe New Beat Street.
Takodje, tokom junskog boravka u Becu, Milica Tomic imala je i
samostalnu izlozbu pod nazivom "Dosije" u "Charim" galeriji.
Na ovogodisnji Venecijanski bijenale Milica Tomic je pozvana da
ucestvuje sa radom "Milica Tomic i Roza El-Hassan se voze u porseu
razmisljajuci o prenaseljenosti", realizovanim u okviru programa
Secesije - "Project Fassade", u saradnji sa Rozom El-Hasan i
Branimirom Stojanovicem. U vreme Venecijanskog bijenala primila je i
nagradu Fondacije Ursula Blickle.
Teme njenih radova obuhvataju politicko nasilje, preispitivanje
identiteta i nacionalnost, medjuveze licnog i politickog, a
upotrebljena sredstva i mediji korisceni su na nacin koji podrazumeva
njihovu neprestanu analizu. "Njen metod kritike medija je analitican,
sadrze ekstenzivne refleksije o sredstvima koja koristi i koja su
istovremeno strukturalno inherentna i neophodna. Dok ona u svom radu
pokusava da zgrabi Realno kroz rekonstrukciju istorijskog secanja, ona
koristi video, nosace zvuka, projektore, na takav nacin da se njihovo
delovanje vraca nazad ka samom medijskom sistemu, tako naizmenicno
delujuci i kao nosilac funkcije sistema "percepcije i svesnog", i
sistema "poricanja i nesvesnog" na meta-psiholoskom nivou.
Kroz inscenaciju traume, Milica ne promatra dogadjaj iz naizgled
spoljasnje, neutralne i "ispravne" pozicije, vec postaje deo
dogadjanja kako bi pokrenula analiticke procese bas iz te nestabilne
pozicije koja uvek ima svoje korene u imaginarnom." O svemu tome
Milica Tomic govori za Danas u fragmentima koji slede.
REKONSTRUKCIJA JEDNOG ZLOCINA
Video instalacija "XY ungelost": "Od 1989, kada sam u slovenackoj
`Mladini' procitala da je na mirnim demonstracijama studenata i
radnika na Kosovu policija ubila trideset troje ljudi, i videla
njihove fotografije, sto je za ostali deo tadasnje jugoslovenske
javnosti bila tajna, razumela sam da se nalazim u okruzenju gde se
nekaznjeno, u ime drzave, mogu ubijati ljudi. To je bilo porazno
saznanje koje mi je nagovestilo sve kasnije zlocine, i shvatila sam da
se u tom dogadjaju, zajedno sa njegovim precutkivanjem, krije kljuc za
desavanja koja su usledila. Takodje sam shvatila da cu, ako ne
reagujem na ubistvo coveka pored mene, koji je drzavljanin iste zemlje
kao ja, i ciji je jedini `greh' to sto pripada manjinskoj naciji i sto
se usudio da pacifisticki izrazi neslaganje sa odlukama koje ga se
ticu, mozda ja biti sledeca.
Odluka da se precuti zlocin `u ime visih interesa' ucvrstila je
pozicije svih koji su se na takav i slicne nacine obracunavali sa
neistomisljenicima. Ponavljam, to su bile mirne demonstracije na
kojima su demonstranti trazili povrat prava koja su po Ustavu iz 1974.
imali. Taj zlocin je precutan i evo dokle smo stigli.
U tom trenutku sam osetila prisustvo politike i njen upliv u moj licni
zivot. I sve vreme sam trazila nacin da progovorim o tome, jer je
politika postala deo mog najlicnijeg zivota, najbanalnije odluke
postale politicke. Od toga sa kim radim, u koje cu obdaniste da upisem
svoje dete, sa kim izlazem, sa kim se druzim. Kada su me iz Centra za
savremenu umetnost pozvali da ucestvujem na izlozbi "Ubistvo", koja je
bila deo Godisnje izlozbe CSUB 1997, po prvi put se pojavila teorijska
i kustoska platforma koja mi je omogucila da govorim o onome sto je do
tada bilo nemoguce. Baveci se ovim dogadjajem iz 1989, koji je po meni
bio kljuc svih ostalih buducih tragicnih dogadjaja, bavila sam se i
Sarajevom, i Vukovarom, i svim drugim zlocinima koji su poslednjih
godina pocinjeni.
TURBO FOLK KAO TEMA I MEDIJ SAVREMENE UMETNOSTI
Video instalacija "Sama" i performans "I kada jednom pukne ovo srce
moje, videces u njemu samo ime tvoje": "Dok sam se bavila temama
nasilja i problemima etnickih i licnih identiteta, malo ko je bio
zainteresovan za moj rad, kad je turbo-folk postao tema mog rada,
odmah su svi bili pred vratima sa pitanjima kako jedna `prokazana' i
od tzv. kulturne elite omrazena pop kultura moze imati bilo kakve veze
sa savremenom umetnoscu.
Kao odgovor na to ja jedino mogu da kazem da sam turbo folk izabrala
kao temu svog rada upravo zbog toga jer je to odgovaralo temi izlozbe
"Du bist dia Welt", koja se bavi autenticnim lokalnim pojavama
nastalim usled globalnih promena. Smatram da je turbo-folk nas
najautenticniji doprinos globalizmu a, Dragana Mirkovic kao najveca
ex-jugoslovenska zvezda tog zanra, je jedini moguci akter mog
performansa. Performans se sastoji samo od njenog nastupa u izlozenom
prostoru, i tako je postavljen da izgleda kao jedan od umetnickih
objekata. Dragana je pocela nastup izjavom: "Ovo je savremena
umetnost", znaci ready made, industrijski objekat savremene pop
kulture na izlozbi savremene umetnosti.
S druge strane, u Becu zivi 150 000 nekadasnjih Jugoslovena, vecinom
gastarbajtera, koji su i nacionalna i kulturna manjina. Oni zive
paralelnim zivotom u odnosu na austrijsku javnost, zive zivotom
nevidljivih ljudi. Osim toga sto su klasno i socijalno iskljuceni i
segregirani dodatno su uhvaceni u austrijsku internu zamku globalizma
poznatiju kao "slucaj Hajder". U ovim uslovima turbo-folk ne
predstavlja nikakvog reprezenta njihovog nacionalnog identiteta, nego
upravo oruzje izlaska iz autizma kojim olako namece resenje
multi-kulturalisticke ideologije. Drugim recima politika ovog mog rada
otvara mogucnost da izadju iz ove komplikovane zamke. Naravno
simbolicki, u okviru umetnickog rada.
Uzgred otvorilo se jos jedno po meni bitno pitanje, a to je da li su
institucije visoke kulture spremne da prihvate i privuku publiku koja
nije vec unapred pripremljena da konzumira umetnost, ili su i same
zagadjene mehanizmima kultur-rasistickog iskljucenja.
UMETNOST NA POCETKU NOVOG MILENIJUMA
"Smatram da je savremena umetnost jedini prostor u kome je jos uvek
moguce slobodno se kretati. Nasa javnost polako shvata da je to od
velikog znacaja za savremenu kulturu, i da su se kod nas vec odavno
stekli uslovi koji cine ozbiljnu umetnicku scenu. Ono sto nedostaje je
profesionalniji odnos institucija u saradnji sa umetnicima, gde se
pazljivo radi na svakom detalju, od organizacije i kataloga do
medijske prezentacije. Svaka izlozba, grupna ili samostalna, pre svog
zvanicnog otvaranja ima prezentaciju u medijima, a potom i
press-konferenciju, da bi se tokom izlozbe organizovao i razgovor sa
umetnicima. To je ono sto nama nedostaje, a mislim da nasa scena
zasluzuje ozbiljniji i odgovorniji rad sa umetnicima.
"Danas", 23-24. jun
Dnevnik: Planeta Zemlja
pise: Petar Lukovic
PETAK, 15. JUN
Jutro se otvara pesmom "True Faith" grupe New Order (Virgin Radio, via
satelitte); uveravam sebe da su stihovi "I feel so extraordinary/
Something's gotta a hold of me/ I kept this feeling I'm in motion/ A
certain sense of liberty" neka vrsta ugodnog predskazanja za ovaj
petak. Iluziju tipa Friday On My Mind razbija gosca emisije "Kaziprst"
(Radio B92), Ljiljana Smajlovic, novinar "Nina"; bojom glasa cije
tonsko prenemaganje postaje nepodnosljiva tortura, objasnjava kako je
velicanstveno fenomenalni Kostunica maestralno obavio posao u
Vasingtonu. Usred druge recenice izbacujem Vojinu drugaricu iz
pojacala, a na njeno mesto ponovo stizu New Order i "True Faith" (via
CD)... Dan moze da pocne!
U maloj, klaustrofobicnoj kancelariji, obavezni ritual: prelistavanje
novina, uz jos jednu kafu (made by Sava). Sve vec vidjeno: Savezna
vlada s intelektualcem europskog formata Zoranom Zizicem na celu
podrzala predlog zakona o saradnji s Haskim tribunalom; drug Voja K.
odlucno izjavio da "izrucenje (Hagu) nije carobni stapic"; Predrag
Bulatovic iz cijeg trbuha progovara Momir Bulatovic tvrdi da se SNP
nece saginjati... druzina Monti Pajtona preselila se u Srbiju,
forever.
"Tacno je da sam komandovao Trecom, herojskom armijom Vojske
Jugoslavije. Ne stidim se nijedne svoje odluke". Ovako se hvali
djeneral Pavkovic, savrseno bezbedan pod politickim kisobranom svog
novog Idola, druge Voje. Hoce li Pavkovic - tek da nastavi svetlu
tradiciju - predloziti da se i Kostunici uruci orden od 770 grama
zlata optocenog rubinima, zasto bi Voja bio gori od Slobe? Sukob
republickog Ministarstva unutrasnjih poslova i Vojske - krvavim bojama
odslikava masovne grobnice koje se volsebno pojavljuju po Srbiji, kao
u Carpenterovim filmovima gde zombi-likovi tumaraju, pokusavajuci da
nadju utociste za svoje izgubljene duse.
Sve ono sto se godinama znalo - da ubistva i likvidacije i silovanja i
etnicka ciscenja ostvaruju nevidjenu stopu produktivnosti, da zivimo
sa ubicama, kriminalcima, zlocincima i manijacima, da nismo nimalo
nevini i besprekorno cisti - stiglo nas je kroz Batajnicu i Petrovo
Selo, tko zna koliko u neznanim grobnicama po Srbiji, ispod livada,
sumaraka, autoputa, poljana... lezi neotkrivenih leseva iz onih
"herojskih vremena" kad nismo bili u ratu ili kad smo iznova & again
pobedjivali NATO i celom svetu pokazali koliko smo hrabri i moralni.
Odustajem od dnevnih novina; citam poruke svojih email-prijatelja koji
mi se javljaju sa Planete Zemlje; nagrada "Stasa Marinkovic" jos uvek
je aktuelna - iz San Franciska cestitke salje Gagi Mihajlovic, iz
Kanade Ibrahim Halilovic i Nedzad Brkic, iz Subotice Larisa Inic,
negde iz Amerike - Mika Oklop, iz Sarajeva Ahmed Buric i Emir Imamovic
(ekipa iz Dana), Nena, Davor i Damir iz Zagreba, moj drug iz Istanbula
Agron Glo (rodom iz Prizrena, Albanac), Mihal Ramac ("Cestitam, Care!
Presrecan sam. U ovoj zemlji, koja ume da namrtvo iskompromituje i
zivo i mrtvo ipak ima i neceg jaceg od mraka. Stasina nagrada, recimo,
bar do narednih dobitnika nece izgubiti sjaj. Ponosan sam na Tebe i
zbog predlagaca. Cast je biti na istoj strani"), Dragan Stankovic iz
Beograda, Ivan Salecic (www.klik.hr), Tanja Tagirov & Misa Vasic from
Zagreb, Zoran iz Hongkonga, Armin Lino iz Rijada (Saudijska
Arabija)... da vas ne davim, preko 400 poruka koje su vaznije i draze
od svake nagrade.
Pismom koje je licno doneo kurir i nezno spustio u moje ptt-sanduce,
javio se Goran Svilanovic, savezni ministar za inostrane poslove:
"Sacuvati profesiju i opstati kao nezavistan novinar u deceniji iza
nas svojevrstan je podvig. Tekstovima govoriti u ime gradjana velika
je odgovornost. Samo oni koji su uspevali da takvu odgovornost
opravdaju svakom svojom recenicom dobijali su najznacajnije priznanje
- priznanje publike". Umesto otkucanog "srdacno", precrtano stoji
"prijateljski pozdrav"; umesto otkucanog "postovani gospodine
Lukovicu" precrtano, hemijskom olovkom i Svilanovicevim rukopisom,
stoji "Dragi Pero". New Order bi rekli: "I feel so extraordinary".
Pisem tekst za beogradski Reporter; u medjuvremenu, zove me Viktor
Ivancic iz Ferala da se dogovorimo za rubriku krajem juna - naime,
29.6. Feral se pojavljuje u magazinskom formatu s 16 strana u koloru.
Postoji mogucnost da se Viktor i ja vidimo u Zagrebu vec za desetak
dana (nismo se videli jos od septembra 1995, u Kopenhagenu). U
Hrvatsku putujem 26. juna - na konferenciju koju organizuje americki
Freedom Forum; posle dva dana u Zagrebu, svi idemo u Opatiju,
turisticka sansa da vidim (hrvatski) Jadran po prvi put posle 16
godina.
Uvece, kasno, razgovaram s Emirom Imamovicem iz sarajevskih Dana; kaze
mi da je interview sa mnom u Danima objavljen i da vec ima reakcija.
Pita me: hoce li ovaj tel. razgovor naci mesta u dnevniku za Danas.
Hoce, naravno.
SUBOTA/NEDELJA, 16/17. JUN
Dok slusam Manic Street Preachers ("Ocean Spray"), stihovi "It's easy
to laugh, it's easy to cry/To cry so so hard/That it can't be denied",
vracaju me nezaustavljivom emocijom u Sarajevo, godinu dana ranije; na
danasnji dan - rekli bi na Radio Beogradu - opet sam posetio svoj
omiljeni grad u koji odlazim kad god stignem, sve cesce,
poslovno/privatno, da pobegnem od Beograda/Srbije i da u spokojstvu
tamosnje zajebancije nadjem ono malo neophodne snage da prezivim
saradnju s Hagom, uz cevape, somun, krompirusu i begovu corbu
(recimo). A onda najnoviji (junski) SA-vic za ovu subotu:
Izveo Mujo dva psa u setnju. Sretne ga Suljo i kaze: "Bas su lijepi.
Je li ih sam kupas?" Mujo: "Ovog da". Suljo: "A ovog drugog?" Mujo: "I
njega". Suljo: "A vodis li ih veterinaru?" Mujo: "Ovog da". Suljo: "A
ovog drugog?" Mujo: "I njega". Suljo: "Ma, sto me zajebavas? Ja te
fino pitam, a ti mi govoris prvo za jednog psa pa za drugog" Mujo: "To
je zato sto je ovaj pas moj" Suljo: " A ovaj drugi?" Mujo: "I on".
PONEDELJAK, 17. JUN
Tek danas imam strpljenja da u novinama citam o SPS-mitingu od subote;
podatak da se na SPS-pozornici pojavio Dragos Kalajic i da je
ikonografija izgledala upravo identicna prolecu 1999, kao u vreme kad
su na Trgu republike svirale slavne ruske rock grupe (Na-Na)... sve
one podrske Milosevicu i obecanje da necemo dozvoliti da ode u Hag,
prizivalo je u secanje vecnog srpskog prijatelja Danijela Sifera,
oficijelnog lopova po novosadskim buticima, koji bi se, da je bio
pametan, mogao zakloniti iza kraljevacke nagrade/povelje 1993. kad je
u direktnom dvoboju pobedio nesrecnog Patrijarha Pavla (kojeg sam, by
the way, nedavno video na prijemu u hrvatskoj ambasadi, potpuno
izgubljenog, kako umesto ka izlazu hoda ka teniskim terenima, bez
reketa)...
Biti danas Danijel Sifer, Kosta Cavoski, Miki Vujovic, Vojislav Seselj
ili Dragos Kalajic - znaci da je hard-core ludilo duboko pustilo
korene i da nije cudo da Radomir Bijela Ruza Smiljanic nedavno pise
Danasu kako su Brothers Karic neshvaceni genijalci...
Opet Zakon o saradnji s Hagom: zakazana sednica za cetvrtak, DOS
sastanci, SNP u permanentnom zasedanju... a donatorska konferencija
broji sitno. Priopcenja Socijalisticke narodne partije Crne Gore haiku
su remek-delo; oni bi da saradjuju s Hagom tako da ne saradjuju
uopste; uostalom, nije li Zoran Zizic, u techno-pravoslavnom transu
izjavio pre nekoliko meseci da "saradnja s Hagom ne podrazumeva
apsolutnu saradnju", dakle, sve je stvar soc.cg.com.interpretacije,
jebes Hag - ziveo Momir!
Jos jedan SNP-Crnogorac (ministar vera u Saveznoj vladi - Bogoljub
Sijakovic, vecito s leptir-masnom, slatkorecivo-fundamentalan) ovih
dana postaje glavni medijski konkurent
rudimentarno-elegantno-nesnosljivom Obrenu Joksimovicu; u svojim
mentalnim nastupima, Sijakovic, cvrsce drzeci leptira za masnu,
spreman je da objavi kako je sve spremno za Pravoslavlje U Srpskim
Skolama, djaci jedva cekaju popove, roditelji ne mogu da docekaju
svestenike, a sta cemo s decom druge vere ili s decom ateista ili
decom Jehovinih svedoka ili malim Jevrejima ili maleckim Egipcanima s
Kosova (u koje smo se toliko uzdali)... i zasto se Butterfly-Sijakovic
iz Savezne vlade mesa u uredjenje skolskog sistema Republike Srbije,
sto ne proba da Pravoslavlje infiltrira u crnogorske skole, zar nije
logicno da kao SNP-Crnogorac versku nastavu prvo ponudi svojima iz
Crne Gore, sto se - ako je tako ubedljiv - ne pojavi na crnogorskoj
televiziji i tamo objasni o cemu se radi, zar, stvarno, Srbija mora da
trpi svakog manjinskog SNP-satrapa koji je odlucio da nas oblikuje
verom i licnom leptir-masnom?
Dan se zavrsava vecerom u restoranu "Vuk"; sedimo napolju, ne pricamo
o politici, gledamo nebo nad Beogradom i uzivamo u hrani.
UTORAK, 18. JUN
Poslanici SNP glasace protiv Zakona za saradnju s Hagom, javljaju
novine - zar ste nesto drugo ocekivali? U stvari, priznajem, drago mi
je sto SNP ovako penetrira DOS; kad su 6. oktobra "nasi" odlucili da
sa Zizicem / Bulatovicem prave tzv. Vladu - sta su, majke ti, imali u
vidu? Da im dojucerasnje Miloseviceve sluge dojave kako su iznenada
otkrile demokratske obzore? Spoznali istinu? Priznali ratne zlocine?
Pokajali se zbog Dubrovnika? A? Kao da svi mi nismo znali da su oni
koji su u Beranama, na mitingu uoci proslogodisnjih izbora,
zahvaljujuci "Vecernjim novostima", bili multiplikovani u cukicevskom
formatu - te se na legendarnoj fotografiji pojavilo 36 Zizica, 34
Predraga Bulatovica i 58 Momira - svi isti oni koji su posle 5.
oktobra svog lidera Slobodana proglasili "diktatorom"... kao da nismo
znali da tko s djavolom tikve sadi da mu iste o Hag obijaju, kao da
smo, vaistinu, verovali da su brkovi Zorana Zizica brana anarhiji i
liberalizmu, kao da je frizura Predraga B. poslednji horror-krik u
Andrijevici, kao da smo sve zaboravili, pravili se nevesti, a onda nas
iznenadilo: nece SNP u Hag. Naravno da nece, a sto bi isao kad dr Voja
obozava SNP, zar njegov dsstav nema "razumevanja za SNP poziciju",
odlicno, divno, prekrasno, who fucking cares?
Odbijam da razmisljam o nepostojecem Zakonu koji ne priznaje masovne
grobnice; gotovo svaki dan, vidimo, groblje do groblja, N.N. tela u
N.N. polozajima, ubijeni tupim orudjima, na viteski nacin. Kajanje?
Katarza? Oprostaj? Pitajte SNP. Mozda vam Leptir Sijakovic objasni da
ce groblja nestati cim uvedemo pravoslavlje u skole. Probajte, ne
boli, vec od septembra.
Opet na telefonskoj vezi sa Sarajevom, Zagrebom i Londonom; posle
Hrvatske, pocetkom jula, putujem u Madjarsku i Slovacku, na nekoliko
dana, nova konferencija, ponovo idealisticki pokusaj da iz
ugodno-hotelsko-strpljivog ugla objasnimo ono sto se objasniti ne
moze. Tema: "Hag i srpski mediji"; seckam komentare Koste Cavoskog i
poredim ih sa komentarima Mikija Vujovica, s Televizije Palma. Zar to
nije dvoglavi srpski orao?
Konacno, noc okoncavam poslednjim televizijskim pregledom B92; gledam,
pospan, kako obezbedjenje nosi Seselja od petsto kila; gledam, again,
banjalucke fasiste koji protestuju zbog izgradnje Ferhadije; gledam
kako ministar Djelic (kao) vraca pare nezavisnim medijima, sve sminka,
sve foliranje, gde su kamate, gde su novci za pokojnog Curuviju, vazno
je da RTS izvestava kako je Vlada ispunila "sva obecanja". Nedostaje
mi ministar Obren Joksimovic da mi pozeli laku noc. Pitam se u sebi:
na cemu je covek? Sta uzima pa je tako inteligentan? Zasto nam ne
otkrije tajnu svog farmaceutskog uspeha?
The very last song for tonight: "It's Only The End Of The World" grupe
Black Box Recorder. S vrlo poucnim stihom: "It's only the end of the
world/ Not a death in family".
SREDA, 20. JUN
Stigli prijatelji iz Londona (Tony & Michael); bez veceg uspeha
pokusavam da im objasnim sta je Serbia danas - talac Slobodana
Milosevica ili vlasnistvo Predraga Bulatovica; Beograd im se cini Fun
- kako i ne bi kad su u Beogradu 24 casa i kad sve izgleda
spektakularno. Vracam se u kancelariju i ne znam odakle da pocnem; za
Dane pisem belesku o smrti Davorina Popovica, Feralu obecao tekst
sutra, Danas ocekuje ovaj dnevnik... a sati prolaze brze nego u Hagu.
Opet razgovor sa Zagrebom: kad dolazim, u koliko sati, gde da se
pojavim... znate li, gospodine Lukovicu, da imate razgovor sa
predsednikom Mesicem sledece srede? Ne znam, daleko je sreda, daleko
je Hrvatska, sve vreme gledam na sat i brojim casove...
U sedam uvece, gost sam na tribini u Jevrejskoj opstini u Zemunu;
takav se poziv ne odbija, ne zbog povoda (dobitnik novinarske nagrade
"Stasa Marinkovic"), vec zbog intimnog/intuitivnog osecanja da su
Jevreji u ovoj zemlji, poslednjih desetak godina, svasta preziveli,
antisemitske napade, teorije o cionistickim zaverama i seseljevsku
vladavinu Zemunom. U Dubrovackoj 21 vec je tridesetak ljudi; vino,
kolaci, kafa... nekakav prekrasan svet koji zeli da se druzi i da
prica, ne samo da slusa. Obaram sopstveni rekord; pricam cetiri
sata... i potpuno izgubljen dozivljenom emocijom, negde posle ponoci,
vracam se na Zvezdaru. Pada kisa. Voli li ministar Sijakovic da seta
po kisi, posle ponoci, obucen samo u veronauku?
CETVRTAK, 21. JUN
Najgori dan: iz Ferala vec zovu, iz Danasa se oprezno raspituju jesam
li ih zajebao, iz Mladine ocekuju tekst danas (sutra), niko jos ne
zove iz Reportera, imam fore jos 24 casa, mozda ce - tko zna - Predrag
Bulatovic licno da pristane da isprati Milosevica za Hag, samo nas jos
osam dana deli od donatorske konferencije... dolari ili zlocinci -
question is now?
Javljaju mi malopre da je umro Krsta Petrovic, nekad jedna od nasih
zabavnomuzickih velicina; raspituju se za moju knjigu "Bolja proslost"
koja je rasprodata jos pre deset godina, jer im trebaju podaci,
cinjenice, fakti. Ova knjiga - nastala jos krajem osamdesetih - sve
vise postaje "Knjiga mrtvih"; umro je Karlo Metikos, nestao Bojan
Adamic, preminuo Davorin Popovic, a danas i Krsta Petrovic.
Deadline - najgora novinarska pretnja - okoncava se poslednjim
recenicama za ovaj Dnevnik. Pitanja: sta li sad radi jedan od milion
Bulatovica, da li Milosevic u ovom casu spava ili cita Danas, o cemu
razmislja Zoran Zizic ako uopste ume da razmislja, sto, ipak, zahteva
odredjen mentalni proces koji nije lako inicirati, nosi li Margit
Savovic gacice (kao sto pise "pouzdani" novosadski "Svet" koji je u
somnabulnom fantazmu osmislio da sam se grlio s Bogoljub Karicem - a
od kojeg sam, kao od krsta, bezao na proslavi Danasa, upravo zato da
Robert Coban & Cobani osmisle mastu kao realnost), svasta mi ovog
cetvrtka pada na pamet... i opet me zovu iz Splita, podsecaju da vreme
tece i da tekst mora da stigne veceras. Stici ce sve, don't worry.
Makar zato sto su Ramones umeli da kazu: "I just want to walk right
out of this world/ ` cause everybody has a poison heart".
Autor je novinar iz Beograda, dobitnik ovogodisnje novinarske nagrade
"Stanislav Marinkovic"
Guardian, 23 jun 2001
Blizi se izrucenje Milosevica
Pise Nick Thorpe iz Beograda
Jugoslovenska vlada bi trebalo danas da donese dekret kojim bi se
ukinule poslednje zakonske prepreke ekstradiciji jugoslovenskih
drzavljana sudu za ratne zlocine u Hagu, ukljucujuci i bivseg
predsednika Slobodan Milosevica.
Veruje se da se u Jugoslaviji trenutno nalazi ukupno 18 ljudi koje
ovaj sud trazi - ukljucujuci Miloseviceve sardnike i Srbe optuzene za
ratne zlocine u Hrvatskoj i Bosni.
Uredba o saradnji sa tribunalom bi trebalo da spase obraz vlade posle
pokusaja da se donese zakon sa istim imenom kojem su se usprotivili
crnogosrki poslanici u saveznom parlamentu. Kao bivsi Milosevicevi
saveznici, oni nisu bili zadovoljni sadrzajem zakona i hteli su da
pokazu domacoj javnosti da su u stanju da se suprotstave Beogradu.
Kako bi izbegli ponizenje neizglasavanja zakona u parlamentu,
koalicija DOS je odlucila da donese specijalni dekret u okviru vlade
gde oni imaju sedam od devet predstavnika.
Predsednik Vojislav Kostuncia pokusava da se suprotstavi ovom stavu
tvrdeci da Milosevicu treba da se sudi u zemlji za sve zlocine koje je
pocinio protiv sopstvenog naroda. Medjutim, sve je veca spremnost u
okviru koalicije da se Milosevic ipak isporuci.
Toma Fila, glavni Milosevicev advokat kaze: "Gospodin Milosevic u
potpunosti postuje jugoslovensku pravdu i ocekuje fer sudjenje ovde.
Ali on niti priznaje Hag niti ima poverenja u njega. Za njega je to
pristrasan sud."
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
