Kraljeubice s istoka
Kako je na Zapadu stvarana i odr�avana slika o Srbiji kao zemlji mraka i
Srbima kao lo�im momcima
Intervencija NATO-a je uveliko bila u toku kad je urednik za pitanja
odbrane londonskog "Dejli telegrafa" krenuo da po Beogradu tra�i razloge
nepojamne i nerazumne "srpske tvrdoglavosti". Kao �to je i tad bilo poznato
�tab najmocnije sile u istoriji isplanirao je da se rat Golijata i Davida
obavi bez biblijskih obrta i to - �to br�e, za dan-dva. Ali, Srbi kao da
nisu obracali pa�nju. Za�to? Pa tako ne�to nikom u "civilizovanoj Evropi" ne
bi palo na pamet.
I - Englez je odgovor na�ao na Kalemegdanu, �etajuci izmedu zardalih
i oronulih eksponata Vojnog muzeja. Normalan bi narod ovde podigao umetnicku
galeriju i kulturni centar, primetio je D�on Kigen i vec u sledecoj recenici
krenuo u razre�avanje tajne "kvadrature srpskog kruga": "Rat je sredi�nji
nacionalni mit Srba - i to rat posebne vrste. Ovaj muzej nije sala gde su
prestavljene pobede vec beskrajno ponavljanje poraza, iz kojih Srbi izvlace,
mic po mic, po neku mrvu nezavisnosti."
Konstatacija sadr�i zapadnjacki prezir, zebnju �to se Ujedinjeno
Kraljevstvo suocava s takvim iracionalizmom i - mo�e se reci uctivo
maskiranu sugestiju da je rec o narodu koji praktikuje neevropske (pa tim i
necivilizovane) metode za ostvarivanje svojih ciljeva. Iako je na Zapadu
(posle 1968) u velikoj modi, pre svega, intelektualno preispitivanje
sopstvenog "stava o Drugome", to ne znaci da u gruboj i jo� ratnoj
svakodnevici protivnik/neprijatelj mo�e racunati na razumevanje za kakvu
"ekscentricnu osobenost".
Zemlja ubica
"Mit o Srbima kao vojnickom narodu, koji je devedesetih godina
o�ivljen u svetu, ima svoje ishodi�te u XX veku. U XIX veku nije postojao
bilo kakav ugled srpske vojske u Evropi", ka�e istoricar Slobodan G.
Markovic iz Balkanolo�kog instituta SANU koji je magistrirao u Kembrid�u na
temu "Britansko razumevanje Srbije i Balkana 1903 - 1906." (Rad je objavljen
na engleskom: British Perceptions of Serbia and The Balkans 1903 - 1906). A
ba� u tom periodu pocinje stvaranje mita o Srbima kao vojnickom narodu,
svojevrsnoj negaciji demokratskim ustrojstvima i gradanskom dru�tvu.
Taj pocetak mo�da najbolje odslikava preokret koji se da uociti iz
dve engleske knjige o Srbiji. Sasvim na kraju XIX veka (1897) Herbert
Vivijan napisao je Servia, Poor Man's Paradise (Srbija, raj siroma�nih
ljudi), a ni deceniju kasnije, posle krvavog majskog prevrata (1903) gospoda
Nortesk Vilson objavljuje Belgrade, the NJhite Citd� of Death (Beograd, beli
grad smrti).
"U Evropi od druge polovine XIX veka pa sve do kraja Prvog svetskog
rata traje misaoni proces kojim se novonastale balkanske zemlje razdvajaju
od Bliskog istoka. Proces okcidentalizacije (pozapadnjacenja) tekao je na
Zapadu postepeno i sa nelagodom, tako da su dogadaji koji bi ukazivali da je
to, ipak, Orijent izazivali posebnu pa�nju", prica Markovic. Tako je krvavi
obracun vojnih urotnika sa poslednjim Obrenovicem oznacen kao -
reorijentalizacija, povratak na Istok.
Zapadna javnost bila je zgro�ena, a pre svih - kraljevine Britanija i
Holandija. "Ne samo da je njih uznemirilo to da oficiri koji su suverenu
dali zakletvu - organizuju tako krvavo ubistvo, nego uop�te nisu mogli da
shvate slavljenje ovog dogadaja u �tampi i u javnom mnjenju Srbije", iznosi
Markovic, koji u svom radu sistematski prati pisanje najva�nijeg dela
britanske �tampe.
"Izgleda kao da bi ubice mogle ocekivati izvinjenje od kralja,
aplauze ljudi i blagoslov Crkve, 'harmonicno jednoglasje' koje te�ko da je
videno u Evropi od Bartolomejske noci", pisao je "Spektejtor". Drugi su
tvrdili da je i taj pariski masakr iz 1572. slab primer i da se "mora ici
dve hiljade godina unazad da bi se na�la paralela".
Lo�i momci
I dana�njem citaocu se mo�e uciniti da citati koji slede i nisu stari
citav vek. "Krik da ubice, ako ne i zaverenici, treba da budu ka�njeni �iri
se Evropom, ali ko ce ih kazniti? Velike sile su odbile da interveni�u..."
("Spektejtor") Ekspert za Balkan Herbert Vivijan je predlagao: "Ako bih bio
ministar inostranih poslova, savetovao bih okupaciju Srbije od strane
Velikih sila mo�da i - cepanje." Promeni raspolo�enja nece mnogo pomoci
saznanje da je austrijski administrator u BiH Benjamin Kalaj znao za
pripremanje atentata na kraljicu Dragu i kralja Aleksandra Obrenovica jer je
"madarski podsekretar u bosanskoj administraciji prisustvovao sastancima
becke sekcije zaverenika u kafeu 'Imperijal' u Ring�trase".
Pravo da se moralne vrednosti uvode u politiku, a i da se za�muri nad
sopstvenim nemoralom, oduvek je pripadalo samo velikim silama. Prica o slici
Srbije i Srbima, naroda koji je �iveo i u Evropi (poslednja evropska varo�
bio je Zemun) i na Orijentu (putopisci XVIII i XIX veka su nalazili da Istok
pocinje u Beogradu) - to najbolje pokazuje. U Aneksionoj krizi (1908-1909)
"izazivac nemira" u Evropi bila je Srbija. A kad su u Balkanskim ratovima,
posebno drugom, hri�cani poceli da ubijaju hri�cane, Evropa se opet
�okirala. "Viktorijanski vladajuci moral, baziran na obnovi hri�canskih
vrednosti vodio je nagla�avanju razlika izmedu balkanskih lokalnih vrednosti
i tada vladajuceg mi�ljenja u Zapadnoj Evropi." (Slobodan G. Markovic)
Prvi svetski rat ce pokazati sve razmere te hipokrizije. Srbi ce
dobiti vi�e nego epizodnu ulogu. Prvo ce atentat na Franca Ferdinanda 28.
juna 1914. u Sarajevu podsetiti na klanicu u Beogradu 1903. Opet su Srbi
ubili coveka plemenite krvi. To je konacan dokaz svim onim koji su sumnjali
da su narodi Istoka takvi i da ne zavreduju poverenje Zapada da mogu sami,
na dostojan nacin, da upravljaju svojim dru�tvima - ureduju svoje dr�ave. U
junu 1914. dve najnepopularnije dr�ave u Ujedinjenom Kraljevstvu bile su
Rusija i Srbija.
Kad je vec poceo rat, stvari su se za tren promenile. Srbija postaje
relativno va�an saveznik, a savezniku se u zube ne gleda. "Promenjen je
zvanicni naziv dr�ave Servia u Serbia, jer prvo ime asocira na ropstvo i
robove. A u engleskim �kolama pocinje obele�avanje Vidovdana. Na casu
pripremanom u cast saveznika uzvi�eno se pominjao njegov nacionalni praznik.
Ali cim je okoncan rat mnogi britanski pisci su se vratili starim paralelama
i asocijacijama", podseca istoricar Markovic. "Ukazuje se na veze izmedu
grupe oficira koja je pripremila majski prevrat 1903. i posle Sarajevski
atentat 1914. Eto dokaza da u Srbiji postoji kontinuitet u vladavini
vojno-zlocinacke kamarile. Paradoksalno je ostalo ra�ireno nemacko
obja�njenje uzroka Prvog svetskog rata u kojem se istice odgovornost Srbije
kao izazivaca rata. Ovo shvatanje ostalo je �ivo do danas, a naglo je
o�ivljeno u zapadnoj javnosti devedesetih godina veka koji se upravo
zavr�io. Mit o moci te vojske i srpskom militaristickom dru�tvu vrlo je
ubedljivo zvucao. Cak je i Hitler imao pogre�ne i preterane procene o snazi
te vojske."
Mrtva pro�lost
Zna se �ta se desilo sa tom precenjenom vojskom Ju�nih Slovena, ali
su se Srbi, ipak, pre svih, pobrinuli da sacuvaju imid� naroda koji "dobija
u ratu a gubi u miru". Posle pada Berlinskog zida, i trenutku kad je do�lo
do sukoba interesa Srba i biv�ih saveznika o�ivljen je stari mit - koji sad
nije mogao biti ni�ta drugo nego kamen oko vrata. Jer, govorilo se tada i na
Istoku i na Zapadu samo o uzvi�enim dostignucima demokratije, otvorenom
dru�tvu, dobu fantasticnog ekonomskog prosperiteta. Vojnici-zaverenici i
povezivanje sa cizmom i �lemom moglo je u toj slici biti samo nepo�eljni
relikt mracne pro�losti.
U planetarnim dru�tvenim prekompozicijama dobiti (naravno i
sopstvenim zaslugama) tu ulogu - visoka je cena. Sled dogadaja od Slovenije
i Hrvatske, do Bosne to ocigledno dokazuje. Finale je, naravno, bilo
bombardovanje SR Jugoslavije, kao zavr�ni cin uce�ca jednog malog naroda
beznade�no obele�enog kao ratnicki. I to u veku za koji najveci �ivi
istoricar Erik Hobsbaum ka�e da je "bez sumnje bio najubilackiji vek od svih
koje smo zabele�ili po srazmerama, ucestalosti i du�ini ratova koji su ga
ispunjavali i koji su jedva prestali, za trenutak, u dvadesetim godinama,
takode i po velicini ljudskih katastrofa bez premca koje su ti ratovi
proizveli, od najvecih gladi u istoriji do sistematskog genocida".
Konsekventni Zbignjev B�e�inski je razmere ovovekovne ratne megasmrti
procenio na 187 miliona ljudi!
Kako se jedan mali narod, ciji je doprinos u ovoj megaradnji morao
biti relativno skroman, sasvim na kraju XX veka pojavio na samom vrhu tabele
"lige smrti"? To ce svakako imati veze s "duhom vremena" �to je Hobsbaum
ovako opisao: "Razaranje pro�losti ili pre socijalnog mehanizma koji
povezuje necije savremeno iskustvo sa iskustvom ranijih generacija, jedan je
od najkarakteristicnijih i najsablasnijih fenomena poznog dvadesetog veka.
Vecina mladih mu�karaca i �ena na kraju veka raste u nekoj vrsti stalne
sada�njosti i nedostaje im bilo kakva organska veza sa zajednickom pro�lo�cu
vremena u kome �ive."
Razapeti i neshvaceni
I�cudavanje pred paradoksima istorije i dramaticne sada�njice,
na�alost, od male (ili uglavnom nikakve) pomoci mo�e biti u te�kim
politickim poslovima koji su danas pred srpskom vladajucom elitom. Imid� ove
zemlje kome su "temelji udareni" jo� na pocetku veka, te 1903. u
anglo-americkoj javnosti sporo bledi. Nevolja je �to iza takvog razumevanja
uloge Srbije stoji najuticajniji jezik savremenog sveta, engleski i
najmocnija sila koju je svet ikad imao, SAD. Ilustracije to potvrduju.
Nedavno objavljeni visokotira�ni almanah "The 20-th Centurd� D�ear bd�
D�ear" (Dvadeseti vek, godina po godina) o Srbiji i Srbima bele�i: da je
1903. "srpski kralj ubijen od strane pobunjenika", da je Srbija jedna od
pobednica u Prvom balkanskom ratu, da je bila upetljana u zapocinjanje Prvog
svetskog rata, onda da je predsednik Srbije jedan od potpisnika Dejtonskog
sporazuma 1995, da je NATO 1999. intervenisao protiv Jugoslavije �titeci
izbeglice na Kosovu, i za kraj - zgrada srpske vlade u plamenu.
Naravno, mo�e se dokazivati da Srbi na neki takode paradoksalan nacin
"zaslu�eno" placaju visoku cenu svog neevropskog nastupa u sopstvenoj
istoriji. Recimo, ni do danas nisu izbledele srpske simpatije za mit o
Apisovom liku i delu koji je simbolicki pocetak svega �to se de�avalo.
U veku krhkih secanja (�to sugeri�e Hobsbaum) Srbi su, cini se, posle
"oktobarske revolucije" iz 2000, koja je bila sasvim "pli�ana", pred
mogucno�cu i drugacijeg puta. Bez obzira na sve Srbija za Evropu vi�e nije
Orijent, a Srbi "svesni svog lo�eg imid�a", pi�e u toku NATO bombardovanja
reporter "Dejli telegrafa" iz Beograda, "razapeti izmedu svoje naklonosti
Zapadu i straha od napada NATO-a ka�u da ih medunarodna zajednica ne razume
i neopravdano ocrnjuje". Slobodan G. Markovic smatra da je "rad na promeni
ovakvog stanja veliki zadatak koji stoji pred srpskom politickom i naucnom
elitom". On sam ce od 1. jula ove godine moci da svoj doprinos da i na mestu
ata�ea za kulturu i �tampu u ambasadi u Atini.
SLOBODAN RELJIC
http://www.nin.co.yu/2001-06/21/18505.html
Miroslav Antic,
http://www.antic.org/
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
