[Sim] Josipović na Bleiburgu bez partizana, Srba i Židova

[Srpska Informativna Mreza]

Josipović na Bleiburgu bez partizana, Srba i Židova


Broj 549  

Datum objave: 24.06.2010. Piše: Nikola Bajto 

Nakon pomirbenih gesti prema Srbiji i naročito Bosni i Hercegovini, gdje je 
izrazio žaljenje zbog hrvatske politike podjele tijekom devedesetih i posjetio 
mjesta zločina u tadašnjem ratu, predsjednik Ivo Josipović nastavio je svoju 
turneju zatvaranja ratnih trauma posjetivši Bleiburško polje i Tezno. Tamo je 
odao počast žrtvama partizanskog obračuna s ustaškom vojskom i poraženim 
snagama po svršetku Drugog svjetskog rata.

Josipovićev prethodnik Stjepan Mesić deset je godina odbijao otići na Bleiburg, 
a to nije učinio ni sam autor ideje o “pomirbi zavađenog hrvatstva” Franjo 
Tuđman, pa je Josipović kao prvi hrvatski predsjednik na tom mjestu izjavio da 
je došao sa željom da se “priča iz Drugog svjetskog rata zaokruži, da se 
prijepor koji postoji unutar korpusa ne samo hrvatskog naroda nego i hrvatske 
države, na neki način stavi u okvire povijesne istine i humanizma, odnosno 
prava svakoga na svoj grob”.

Iako je Josipović za svoj odlazak na Bleiburg, gdje ga je dočekao predsjednik 
Počasnog bleiburškog voda Ilija Abramović, nastojao dobiti što širu podršku, 
njega i njegove savjetnike do tamo su pratili samo ministar uprave Davorin 
Mlakar i saborski zastupnik SDP-a Nenad Stazić, te predstavnici romske 
nacionalne manjine i nekoliko članova Saveza antifašističkih boraca (SAB).

Vodstvo SAB-a i vodstvo srpske zajednice u Hrvatskoj, koja je uz romsku i 
židovsku bila najveća žrtva ustaškog terora, pratili su hrvatskog predsjednika 
do Teznog kraj Maribora, koje je posjetio prije Bleiburga, a gdje su slovenski 
istraživači otkrili jednu od najvećih masovnih grobnica sa strijeljanim 
pripadnicima vojske NDH. Iako su antifašisti odali počast žrtvama u Teznom, 
predsjednica SAB-a Vesna Konstantinović Čulinović kazala je novinarima da 
antifašistički borci nemaju što tražiti na Bleiburgu jer “tamo nema žrtava, a 
pogotovo nema nevinih žrtava”, dok je predsjednik Srpskog narodnog vijeća 
Milorad Pupovac kazao: “Bleiburg nije mjesto stradanja, nego mjesto obnavljanja 
ideologije i političkih vrijednosti koje ne mogu prihvatiti i koje moraju 
ostati iza nas ako se želimo okrenuti budućnosti”.

Bleiburg su do sada posjetili i mnogi hrvatski premijeri, uključujući Ivicu 
Račana, Ivu Sanadera i Jadranku Kosor, ali nikada u vrijeme politiziranog i 
ustaškom ikonografijom prošaranog službenog svibanjskog obilježavanja, koje se 
održava pod pokroviteljstvom Sabora. Josipović im se sada u tome pridružio, 
unatoč tome što je prilikom nedavne obljetnice Bleiburga kazao da tamo neće ići 
dok se to mjesto koristi za politiku.

Na Bleiburg je 2008. godine otišao i predsjednik SDP-a Zoran Milanović, kada je 
bilo planirano da ga prate i ugledni predstavnici židovske zajednice Slavko i 
Ivo Goldstein, no oni su se predomislili radi osjetljivosti tog pitanja. Kao ni 
Mesić, koji drži da ne treba na Bleiburgu odavati službenu počast “pripadnicima 
kvislinških snaga koje su četiri godine ratovale na strani nacifašističkih 
okupatora”, ni Slavko Godstein nije ovom prilikom podržao Josipovićev odlazak 
na Bleiburg, držeći da se za to još nisu ispunili uvjeti, pa tamo nije bilo 
predstavnika ni židovske ni srpske zajednice.

http://www.novossti.com/2010/06/josipovic-na-bleiburgu-bez-partizana-srba-i-zidova/

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] Povratak sa Zapada, samo pusta želja, il i realnost?

[Srpska Informativna Mreza]

Dilema mr Jasmike Kačanik Hoover, Kanađanke srpskog porekla po dolasku u 
Srbiju, gde bi želela da ostane, ali…


Povratak sa Zapada, samo pusta želja, ili realnost?


Piše: Jasminka Kačanik Hoover

   Oni koji žive u Srbiji, uglavnom prave planove kako da iškoluju decu 
negde na Zapadu ili da, porodično, ukoliko su u stanju, odu u neku zemlju gde 
ih očekuje bolja budućnost. 
   Mnogi sanjaju o životu u Kanadi, bogatoj, ekonomski stabilnoj i idealnoj 
državi za porodicu, sa vrlo jakim socijalnim i zdravstvenim sistemom. 
   Ja, koja živim na dalekom Zapadu već 20 godina, od toga 14 godina u 
Kanadi, sanjam o povratku u Srbiju! Pravim planove kako decu da iškolujem u 
Srbiji i kako da im pokažem da negde tu, na problematičnom Balkanu, postoji 
nešto vredno, nešto što ni jedna zapadna zemlja ne može da im pruži, a to je 
večiti osećaj nevrovatne ljubavi i duhovnosti koju osetim svaki put kada 
boravim u Srbiji i koju bih htela da u potpunosti predstavim svojoj deci, inače 
rođenim Kanađanima.
   Cela ova priča počinje pre 20 godina, kada sam kao veoma ambiciozna 
naučna radnica sa odbranjenom magistraturom iz Fizičke hemije na PMF-u u 
Beogradu i osmogodišnjim radnim iskustvom dobila stipendiju za postdiplomske 
studije američkog Univerziteta. 
   Tada sam, kao i većina, sanjala o odlasku u Ameriku i jedva čekala da 
odem iz Srbije!
   Živela sam svoj san, završila postdiplomske studije u Americi, udala se 
za Kanađanina, rodila dvoje prekrasne dece, ali nikada nisam prestala da volim 
dolaske u svoju otadžbinu! Čini mi se, ipak, da je više nedostajala ona meni 
nego ja njoj!?
   Ona je, istina, bez mene prolazila krize i ratove, propadanja i 
uzdizanja, a ja sam, tamo negde, daleko, patila, jer nisam mogla da budem deo 
toga. Znam da nisam bila jedina, bilo nas je puno i ima nas svuda. Sve nas vuče 
ona stara dobra-svuda pođi-kući dođi!
   I tako je to: ljudi koji su ovde bi da budu negde tamo, a oni koji su 
negde tamo, bi da budu ovde, i bez obzira šta kažu, poželeli su, bar jednom, da 
je tako.
   Smatram da ako neko nešto želi i hoće, onda to treba i da uradi. Mnogi 
će reći, da nije uvek moguće, ali ja verujem da je sve moguće, pa sam tako 
rešila da dovedem decu u Srbiju, a takođe i da nagovorim supruga da i on sa 
nama proba malo srpskog života. Ubeđivala sam ga da je jedna godina dovoljna da 
ocenimo možemo li ovde da živimo, ali pošto neko mora da izdržava porodicu, on 
je ostao u Kanadi, a ja, sa decom, ušla u misiju - probajte ovde.
   Ta godina rapidno ističe i ja se pitam da li je moguće da je (već) 
gotovo?
   U želji da približim dve zemlje jednu drugoj, i prenesem svoje 
dugogodišnje domaće i zapadnjačko iskustvo rada u nauci i obrazovanju, ja sam 
entuzijastički krenula prošlog juna u moju voljenu Srbiju sa dvoje dece i 
suprugom. 
   U Kanadi radim kao kreator programa i prezenter u obrazovnoj 
organizaciji "Naučnici u školi" koja se bavi popularizacijom nauke i 
tehnologije. Ta organizacija uspešno funkcioniše već 20 godina i izuzetno je 
popularna i veoma podržana od kanadske vlade, školstva i ostalih mnogobrojnih 
naučnih i drugih privrednih jakih organizacija i udruženja.
   Oduvek su imali želju da počnu sa radom van Kanade i predložila sam 
direktorki da to bude - baš Srbija. Kako upravni odbor organizacije nije bio 
spreman da momentalno uskoči u daleku evropsku zemlju, rekli su mi da je sve 
moguće, ako im pokažem da zainteresovanost postoji i da je stvaranje kritične 
mase u Srbiji pravi pokazatelj budućeg uspeha i moguće saradnje. Rešila sam da 
pokažem da je to moguće sprovesti u delo, jer to je program koji ima velike 
mogućnosti i nudi puno toga ne samo Srbiji, već bilo kojoj državi.
   Ono što ovaj program izdvaja od njemu sličnih je da je decentralizovanog 
karaktera, da se bavi multidisciplinarnim naučnim disciplinama i da u sebi ima 
izuzetan humanitarni karakter. 
   Prvo, prezenteri putuju od mesta do mesta, od škole do škole i 
operativni centri su regionalnog karaktera, naravno sa jednom glavnom upravom. 
   Drugo, program povezuje prirodne i društvene nauke, umetnost i 
književnost.
   Treće, dostupan je svoj deci, upravo zbog putovanja, a to je drugačije 
od svih ostalih programa. Sva deca mogu da učestvuju u naučnim radionicama, ne 
samo odabrana, ne samo određenog socijalnog i ekonomskog statusa. 
   Ponekada je potrebno probuditi kod deteta želju da zna, a "Naučnici u 
školi" to veoma dugo i uspešno rade. Radionice prate školski kurikulum i obično 
se prezentiraju pre započete, a ponekada i posle završene jedinice. Program 
obiluje najsavremenijim pomagalima, prezentira klasične i nove metode, a često 
i najnovija dostignuća. Pažnja mladih istraživača je naročito pobuđenja kada se 
predstavljaju najsavremenija dostignuća. đaci veoma vole da slušaju o LASERIMA, 
da ih probaju, veoma vole da drže u ruci optička vlakna i da propuste svetlo 
kroz difrakcione naočare! Narvano, nabrajanju nikad kra

[Sim] Branko Dragaš: Fiks

[Srpska Informativna Mreza]

Fiks 


subota, 26 jun 2010 15:58 Branko Dragaš Tekstovi i kolumne  

 

 

 Description: El. pošta 

 Description: Štampa 

 Description: PDF

Piše: Branko Dragaš

KURS - Narkomani na vlasti su od početka godine prodali 1,2 milijarde evra da 
bi odbranili precenjeni dinar. Prema zvaničnim podacima od oktobra meseca 2009. 
prodato je 2,8 milijardi evra. Kurs se nije odbranio. Dinar konstantno gubi 
vrednost. Brane nešto što se ne može odbraniti. Brane precenjeni dinar suludo 
trošeći dragocene devize. Namerno ne biraju guvernera da bi završili 
špekulaciju. I ništa. Niko se ne buni. Građani očekuju da se nešto samo od sebe 
desi. A neće se desiti. Niko nama neće da donese slobodu od unutrašnjih 
okupatora... Moramo sami da se izborimo i oslobodimo od tlačitelja. Što pre to 
uradimo, prećemo otpočeti spas države i naroda. 

Šta je moglo da se uradi za potrošenih 2,8 milijardi evra? Ako za otvaranje 
jednog radnog mesta treba 4.000 evra, onda je lako izračunati da smo mogli da 
zaposlimo 700.000 ljudi. Kojih? Evo predloga, mogli smo smanjiti broj onih koji 
primaju platu sa budžeta. Umesto da 500.000 ljudi svakog meseca prazne budžet, 
mogli smo da kompjuterizujemo državnu upravu i da 300.000 ljudi zaposlimo na 
novim poslovima da pune budžet. Ostaje nam još 400.000 ljudi koje bismo 
zaposlili sa biroa za nezaposlene i tako smanjili opštu nezaposlenost. Zašto to 
nismo uradili? Zato što ljudi koji su na vlasti ništa ne znaju o ekonomiji. I 
opasni su po društvo.

KORIDOR - Narkomani na vlasti nameravaju da prodaju uspešan Telekom da bi 
gradili koridore. Na kojima je saobraćaj iz dana u dan sve ređi. Stranci neće 
da plaćaju najskuplje i najgore puteve. U Sloveniji za sedam dana putovanja 
plaćate vinjetu 15 evra. Od Beograda do Niša povratna tura je 15 evra, na 
autoputu koji je u raspadu. Severni Koridor 10 se gradi pod sumnjivim 
okolnostima. Tender je osporen. Na tabli na autoputu koji to nije piše da 
odgovornog projektanta - nema, odgovornog izvođaća radova - nema, nadzornog 
organa - nema, odobrenja za izgradnju - nema, početak radova - nije određen, 
vreme izvođenja radova - nije naznačeno.

Neverovatno! Kao da smo u nekoj divljoj zemlji koja nema zakone, samo obesne 
vlastodršce. Tako je prekršen Zakon o planiranju i izgradnji u zemlji koja se 
kandiduje za ulazak u EU. Grade evropski koridor bez građevinske dozvole i bez 
projektne dokumentacije. Promenili su prošle godine i kaznene odredbe. Prema 
članu 149 Zakona bile su predviđene zakonske kazne za krivično delo - gradnja 
bez građevinske dozvole i glavnog projekta. Kazne su bile za izvođača radova do 
jedne godine, a za investitora i odgovorno lice kazna zatvora do tri godine.

Investitor je Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za infrastrukturu. To znači 
da bi po prošlogodišnjem zakonu Mrkonjić dobio zatvor do tri godine. Toga u 
novom zakonu više nema. Pljačka je unapred bila pripremljena. Kako je onda 
određena cena na tenderu, ako nema glavnog projekta? Šta, u stvari, plaćaju 
poreski obveznici? Vrhunac apsurda je novinarska vest da jedan od izvođača 
krade pesak u opštini Kanjiža. Neki kradu, a neki i kraduckaju.

MOST - Narkotizovani predsednik države, opijen sopstvenim izgledom i 
neograničenom ličnom vlašču, prvo je svoje prijatelje i finansijere tajkune 
optužio da su nepristojno bogati, a onda ih je, videvši da su oni ljuti, pozvao 
da kupe svoj legitimitet tako što će sagraditi most. Vrlo interesantan predlog 
predsednika države. Nismo znali da se u demokratiji kupuju legitimiteti. U 
ličnom režimu je to moguće.

Pošto ste se nepristojno obogatili u vreme vladavine nepristojnog predsednika 
države, onda jedini način da postanete pristojni jeste da sagradite most. 
Predsednik nije rekao gde da se sagradi most i kakav most. No, tajkuni su 
kupili po nekoliko novih platana u Bulevaru, a možda će sagraditi most na nekom 
potočiću kod sebe u zavičaju. Time će forma biti ispunjena. Predsednik će biti 
zadovoljan. Najvažnija je formalna demokratija za naš formalan put u EU, koja 
se raspada pod budžetskim deficitima, štampanim evrima i lažnim, falsifikovanim 
statističkim izveštajima.

GUVERNER - Novinari su saznali da je kandidat za novog guvernera i Milka 
Forcan. Sve je moguće u ličnom režimu Borisa Tadića. Ona je, prema mišljenju 
većine muškaraca, lepa žena. I Boris Tadić je, prema mišljenju većine žena, 
zgodan muškarac. I kao takav je postao glavni čovek za odbranu dr

[Sim] Artemiju dodeljena pa oduzeta nagrada

[Srpska Informativna Mreza]

Artemiju dodeljena pa oduzeta nagrada 


Komentara 8 

  

Programski savet “Vidovdanskog pesničkog pričešća” oduzeo je nagradu 
"Vidovdanski krst" umirovljenom vladiki raško-prizrenskom Artemiju, koju mu je 
nekoliko dana ranije dodelio žiri tog tradicionalnog festivala, izjavio je za 
“Vesti” Dragiša Bojović, predsednik žirija i član Programskog saveta 
manifestacije. 

 

Dragiša Bojović, član Programskog saveta ''Vidovdanskog pesničkog pričešća'' 

 

"Žiri koji ima tri člana i odlučivao je o svim nagradama koje se dodeljuju na 
'Vidovdanskom pesničkom pričešću', legitimno i jednoglasno je doneo odluku da 
se specijalni 'Vidovdanski krst' dodeli vladiki Artemiju za njegov veliki 
doprinos u afirmaciji manifestacije 'Vidovdansko pesničko pričešće' i dostojnom 
obeležavanju Vidovdana, bezmalo dve decenije koliko traje i manifestacija", 
rekao je Bojović. 


Stojanović: Pogrešna informacija 

Saopštenje žirija, koji je zasedao u sastavu Dragiša Bojović, Dragomir Kostić i 
Milan Mihajlović, preneli su još 24. juna vodeći mediji, poput novinske 
agencije Tanjug i radija “Glas Srbije”, koji se, pored srpskog, emituje i na 
stranim jezicima u svetu. Međutim, 26. juna Branimir Stojanović, direktor Doma 
kulture u Gračanici, lokalnom srpskom KIM radiju iz Čaglavice rekao je, kako 
prenosi taj radio, da “nije tačna informacija koja je objavljena u pojedinim 
medijima da će ove godine specijalna nagrada ''Vidovdanski krst“, biti 
dodeljena vladiki Artemiju. 

  

Priznanje vladici Artemiju potom je ukinuo Programski savet manifestacije koji 
je zasedao u nelegitimnom krnjem sastavu, sedam od 15 članova, preglasavanjem 
je osporio odluku žirija zauzevši stav da se specijalni “Vidovdanski krst'' ne 
dodeli vladiki Artemiju, tvrdi dalje Dragiša Bojović. 

On nije mogao da sa sigurnošću precizira “zašto je usledio skandalozni obrt”, 
ali predpostavlja, kako je rekao, da je “ izvršen strahovit pritisak na 
programski savet kojim predsedava Goran Arsić predsednik Kosovskog okruga''. 

On je dodao i da zbog toga večeras, u porti manastira Gračanica, neće biti 
vladike Artemija kada se na “Vidovdanskom pesničkom pričešću'' bude uručivao 
“Zlatni krst kneza Lazara” Brani Crnčeviću, “Gračanička povelja Svetislavu 
Vlahoviću, “Kondir kosovke devojke'' Miroslavu- Ceri Mihailoviću i “Pero 
despota Stefana Lazarevića'' Vidosavi Arsenijević.  

 



Vladika Artemije: Čuvajte pravoslavlje


  

Description: 
http://www.vesti-online.com/data/images/2010-06-27/73986_266894085527666059358952660550368837107670n_kf.jpg?ver=1277662809Umirovljeni
 episkop raško-prizrenski Artemije, posle jučerašnjeg useljenja u fruškogorski 
manastir Šišatovac, služio je danas po prvi put liturgiju u manastirskoj crkvi 
pred više stotina vernika iz raznih krajeva Srbije, kao i nekoliko desetina 
monaha i monahinja. Obraćajući se prisutnima nakon bogosluženja, vladika 
Artemije poručio je da treba čuvati pravoslavlje. 

  

"Radostan sam danas što sam ovde sa vama , a tužan što sam prognan sa Kosova i 
Metohije gde sam proveo 33 godine. Ali, zahvalan sam Bogu i dobroti vašeg 
vladike Vasilija, a mog brata u Hristu, što se nalazim ovde u Šišatovcu", 
naglasio je preosvećeni Artemije. 

On je dodao  da "svi mi, kad nam se nešto događa, ne znamo razlog i uzrok tome“.

"Pitamo se zašto se to dogodilo meni danas i na ovaj način. Nekad tek posle 10 
ili 20 godina novi događaji otvore nam oči i dobijemo odgovor. Putevi Božji su 
nedokučivi i neispitivi i ne bi trebalo da se trudimo i otkrijemo tajne. Treba 
verovati da sve što se događa je po volji i dopuštenju Božjem za naše dobro, za 
dobro Crkve naše i našeg naroda. Neka nas Bog vodi da bismo sačuvali veru 
pravoslavnu, jer ona jedina daje smisao ljudskom životu", poručio je vladika 
Artemije. 

Meštani Šišatovca nisu krili da su "zadivljeni brojnošću, molitvenoj atmosferi 
i aktivnom učešću u bogosluženju prisutnih“, videvši da su "mnogi suzu pustili 
tokom liturgije, a poneko i zajecao tokom besede vladike Artemija". 

Nakon bogosluženja za sve prisutne priređeno je posluženje u manastirskoj 
trpezi gde su monasi i monahinje sa narodom zapevali i stare srpske kosmetske 
pesme. 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/63671/Artemiju-dodeljena-pa-oduzeta-nagrada

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/63671/Artemiju-dodeljena-pa-oduzeta-nagrada

<>___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] HUMANITARNA AKCIJA MINISTARSTVA ZA DIJASPORU I CRVENOG KRSTA SRBIJE

[Srpska Informativna Mreza]

http://www.4shared.com/document/EevMxqbb/Humanitarna_akcija2010.html

 

http://www.4shared.com/document/wrRX6f0z/INSTRUKCIJE_ZA_PLACANJE_IZ_INO.html

 

 

 

Ministarstvo za dijasporu Vlade Republike Srbije
 
Vase Carapica 20, Beograd, Republika Srbija
Tel: +381 11 2638-033, 2639-221, 3202-900
i...@mzd.gov.rs
www.mzd.gov.rs
___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] FW: Toronto: 412 uhapšenih na demonstrac ijama protiv G20

[Srpska Informativna Mreza]

OVO JE PRIMER KAKO NE TREBA PISATI IZVESTAJE - 

Hronologija je potpuno pobrkana i ide naruku krupnom kapitalu i brutalnosti 
policije. Od 1 sat popodne pa do 10 sati uvece policija je uhapsila ukupno oko 
150 ljudi, medju kojima je bilo nasilnih demonstranata.

Najveci broj u crno obucenih NIJE uhapsen, najverovatnije je da su bili ubaceni 
policijski provokatori. Policija je ostavila 3 automobila da budu zapaljena, i 
nisu ni pokusali da ih gase - to je bilo zato da bi medija mogla da izvestava o 
nasilju. Isto kao kad smo mi protestvovali ispred americkog konzulata. Isti 
potpis. 


 Posle 10 uvece  je poceo lov na ljude po ulicama i vecina pohapsenih su bili 
ili mirni demonstranti ili prolaznici. Ko je preziveo noc 9/10 marta 1991 zna 
kako to izgleda. Policija je prebila i uhapsila i novinara londonskog 
Guardian-a. Steve Paikin je bio svedok. 

 

Mislim da ako se ne izvestava korektno, bolje da se nista ni ne pise. Koga 
zanima, ima  twitter search, google news i youtube pa ce sam da nadje. Ovako, 
pogresna informacija moze samo da se multiplikuje. 

Ocekujem da Vesti u ime objektivnosti ispitaju hronologiju dogadjaja i objave 
ispravku. 

B.

  _  

From: ANTIC.org-SNN 
To: postojb...@yahoogroups.com; Siem-News ; SIM ; 
sora...@yahoogroups.com; srbija_medjusljiv...@yahoogroups.com
Sent: Sun, June 27, 2010 11:25:16 AM
Subject: [srbija_medjusljivama] Toronto: 412 uhapšenih na demonstracijama 
protiv G20





Toronto: 412 uhapšenih na demonstracijama protiv G20 


Kanadska policija uhapsila više od 400 ljudi kada se jedna grupa izdvojila od 
demonstranata, koji mirno protestuju u Torontu gde se održava samit G20, i 
počela da pali policijska vozila i razbija izloge bejzbol palicama i čekićima.

  

Demonstranti pale vozilo policije

  

Portparol policije Toronta Tim Barous rekao je da je ukupno 412 ljudi uhapšeno 
tokom jučerašnjeg nasilja. 

  

Grupa maskiranih demonstranata obučenih u crno razbijali su izloge i prozore u 
centru Toronta, uključujući ona u sedištu policije, a zatim su odbacili deo 
crne odeće i nastavili divljanje u gradu. 

  

Policija je koristila štitove, palice i suzavac da potisne vandale čiji je cilj 
bio da stignu do bezbednosne ograde podignute oko mesta gde se održava samit 
G-20 i da prekinu sastanak. 

  

Ta nasilna grupa izdvojila se iz demonstracija koje su juče u centru Toronta 
okupile oko 10.000 sindikalnih članova, studenata, aktivista za zaštitu prava 
žena i zaštitu životne sredine kako bi preneli svoje zahteve liderima G20. 

  

Sukobi su izbili pred sam kraj demonstracija. 

  

Policija je upotrebila palice i suzavac da bi rasterala drugu manju grupu 
demonstranata, koja je pokušala da probije obezbeđenje oko mesta na kome se 
održava samit G20. Neki od njih su gađali policiju flašama. 

Pogledajte fotogaleriju. 

  

Gradonačelnik Toronta Dejvid Miler osudio je nasilje u tom gradu, ali je 
istakao da je mala grupa ljudi odgovorna za nerede. 

  

"Relativno mala grupa ljudi došla je isključivo sa namerom da ošteti imovinu i 
sprovodi nasilje. To su kriminalci koji su došli u Toronto samo da bi kršili 
zakon", rekao je Miler na konferenciji za novinare. 

  

  

Prethodne važne svetske samite obično su pratile masovne i ponekad nasilne 
demonstracije, ali noćašnje demonstracije su manje po obimu, čemu je možda 
doprinela kiša koja pada u Torontu, navele su agencije. 

  

Sindikati, koji su organizatori demonstracija, nadali su se da će se danas 
okupiti 10.000 ljudi, ali njihov broj je bio dvostruko manji. 

  

Samit obezbeđuje oko 19.000 policajaca, a troškovi obezbeđenja procenjuju se na 
više od 900 miliona američkih dolara. 

  

Samit G20, na kome će lideri 20 vodećih ekonomija sveta razmotriti najbolje 
načine da se konsoliduje oporavak svetske privrede, počeo je danas u Torontu. 

  

Šefovi država ili vlada, kao i visoki finansijski zvaničnici tih država, tokom 
dva dana razmotriće reforme u monetarnoj oblasti i ulogu međunarodnih 
finansijskih institucija, finansijske regulative i nove poreske stope za banke, 
zatim, liberalizaciju trgovine i investicija, trgovinska i pitanja deficita, a 
pozabaviće se i evropskom dužničkom krizom. 

  

Nekoliko sati pre početka samita G20, u kanadskom gradiću Hantsvil završen je 
samit grupe osam najrazvijenijih, pretežno bogatih zemalja, poznatih kao G8. 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/63670/Toronto-412-uhapsenih-na-demonstracijama-protiv-G20

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] Srebrna povelja našem novinaru, Marku Lopu šini

[Srpska Informativna Mreza]

Srebrna povelja našem novinaru, Marku Lopušini

  Description: LOPUSINA NAGRADA - Bank Press Fest srebro za M. LopusinuNa 
naučnom skupu o novom modelu privrednog rasta, koji je su u Beogradu 
organizovali Beogradska bankarska akademija i Institut ekonomskih nauka 
dodeljene nagrade najboljim novinarima
Kako prevazići krizu i kako realizovati nove modele privrede, bila su pitanja 
kojima su se dva dana u Beogradu bavili ugledni ekonomski stručnjaci iz Srbije 
i zemalja balkanskog regiona. Na naučnom skupu koji je su u Beogradu 
organizovali Beogradska bankarska akademija i Institut ekonomskih nauka, 
domaćin je bio profesor dr Hasan Hanić, a specijalni gost guverner Radovan 
Jelašić.
Povodom ovog naučnog skupa održan je prvi međunarodni poslovni festival Bank 
Press Fest, na kome su dodeljene nagrade najboljim novinarima i najboljim 
besednicima. 
U konkurenciji 53 novinara iz šest balkanskih zemalja Grand pri nagrada Bank 
Press Festa uručena je Ljiljani Kostadinović, novinarki "Privrednog pregleda" 
za seriju analitičkih tekstova o bankarskom sistemu. Zlatnu povelja dobila je 
Jelena Orović (RTV Atlas iz Podgorice). Srebrnu povelju dobili su Hajdar 
Arifagić (sarajevsko "Oslobodenje") i naš novinar Marko Lopušina za tekst o 
uzrocima sve većeg siromaštva stanovništva u Srbiji. 
Tekst Marka Lopušine "Prosjački stap sve blize" je objavljen u nedeljnom 
izdanju "Večernjih novosti" u novembru 2009. godine.

 

 

 

http://www.novine.ca/arhiva/2010/1250/kul_zan.asp#2

<><>___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] 10 knjiga koje ne smete da propustite

[Srpska Informativna Mreza]

10 knjiga koje ne smete da propustite 


Tatjana Nježić | 27. 06. 2010. - 00:02h | Komentara: 5 

  

10 knjiga koje ne smete da propustite a nisu u lektiri, ni u vrhovima bestseler 
lista po izboru Tatjane Nježić novinara kulture u „Blicu“

LISTA

 

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/195573/10-knjigakoje-ne-smete-da-propustite

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] SRBIJA ĆE PRE UĆI U OSMANSKU NEGO U EVR OPSKU UNIJU

[Srpska Informativna Mreza]

MIŠA ĐURKOVIĆ: SRBIJA ĆE PRE UĆI U OSMANSKU NEGO U EVROPSKU UNIJU 

petak, 25 jun 2010 10:33 Marija KORDIĆ 

 

Ključne zemlje EU bile bi zadovoljne da Turska prihvati „privilegovano 
partnerstvo“, a da joj zauzvrat daju veći uticaj na tzv. Zapadnom Balkanu, 
minus Hrvatska i Vojvodina, koje hoće da ubace u EU. Sve to liči na sliku 
Balkana od pre 1912. 


Svima upada u oči da se Srbija sve jače vezuje za Tursku, ali nijedan srpski 
zvaničnik ne pokušava da nam objasni o čemu se tu radi. Na osnovu onoga što 
dolazi iz medija ili se može čuti iz međunarodnih krugova, jasno je da se radi 
o ozbiljnoj prekonfiguraciji odnosa u širem okruženju gde je Balkan deo paketa, 
kaže za NT Miša Đurković, filozof i saradnik Instituta za evropske studije. 

Otkuda to približavanje Srbije Turskoj?

- S obzirom na to da naša vlast u poslednjih deset godina sve svoje 
spoljnopolitičke poteze usklađuje sa direktivama koje dobija sa Zapada, vrlo je 
verovatno da je i ovo bilateralno približavanje sa Turskom smernica koju su 
dobili od Vašingtona, Londona ili Brisela. U svakom slučaju, i ovom prilikom 
apelujem na predstavnike vlasti da neko od njih izađe u javnost, da izjavu, 
intervju, održi predavanje i jasno objasni šta je u pozadini. Mislim da bi i 
njima to bilo u interesu, a svakako bi ličilo na praksu demokratskih država.  

Dakle, mislite da treba ozbiljno shvatiti izjave ministra Jeremića i 
predsednika Tadića kada govore o „strateškom partnerstvu“  sa Turskom?

- Iz prethodnog je jasno da je priča ozbiljna. Jedino kvalifikacija „strateško 
partnerstvo“ ne odgovara, jer se više radi o našem strateškom vazalstvu. Dakle 
odnosu u kome ćemo mi biti potčinjeni i gde će se Turska baviti nama, a ne mi 
njom. Postoji čitav niz pokazatelja koji oslikavaju ozbiljne planove Turske i 
konkretne mere za ulazak u ekonomiju, infrastrukturu, aviosaobraćaj, čak i 
sportske klubove u Srbiji.  

A Turska već uveliko finansira obnovu otomanskih spomenika po Srbiji, 
dozvoljava turskom ambasadoru da miri Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina i 
zavađene muftije Zukorlića i Zilkića?

- Zato što mi nemamo ozbiljnu državu, već korumpirane delove političke kaste 
koji su mnogo toga sposobni da urade i prihvate samo da bi ostali na vlasti. 
Donošenje rezolucije o Srebrenici je jedan takav neoprostiv skandal. U ovom 
slučaju prihvatate da vam strana sila bude medijator u sukobu vaših građana, 
čime se postepeno prikazujete kao nesposoban za kontrolu i vladavinu nad 
određenim prostorom. 

Je li tursko liderstvo na Balkanu za Srbiju nužno loša stvar ili se iz toga 
može profitirati, i kako?

- To što Turska želi da ulaže ovde svoj novac veoma je pozitivna stvar, pošto 
ovde niko drugi neće da ulaže. Nema nikakvih stvarnih, a posebno ne grinfild 
investicija. Otud je dobrodošao ko god donese novac, jer ova država je uništila 
domaće male i srednje privrednike i nije napravila poslovni okvir koji bi 
stimulisao rad i investiranje. S druge strane, ako jedna država predominantno 
ulaže svoj kapital to može da predstavlja ozbiljan politički i bezbednosni 
izazov. Dakle potrebna je uređena, jaka i sposobna država da isprati takav 
pojačani angažman, čak i kad je u pitanju neki tradicionalni saveznik a kamoli 
neko ko vas je držao u ropstvu 500 godina. Imamo li mi takvu državu? 

Kako se u EU gleda na novu ulogu Turske na Balkanu, ima li Evropa nešto protiv 
toga?

- Evropa je zaista složen pojam. Ima mnogo krugova u EU kojima se bilo šta što 
ima veze sa Turskom i islamom ne sviđa. Što se tiče vodećih političkih krugova, 
čini se da u ovom trenutku preovlađuje shvatanje koje nema ništa protiv ovog 
povratka Turske na Balkan u velikom stilu, kao kompenzacije za faktičko 
odustajanje Turske od učlanjenja u EU. SAD decenijama pokušavaju da ubace 
Tursku u EU, ali se, pre svega zbog otpora Nemaca i Francuza, na to gleda kao 
na neprihvatljiv čin koji bi rasturio nade u političko-kulturološko jedinstvo 
EU. Stoga bi oni bili zadovoljni da Turska prihvati „privilegovano 
partnerstvo“, a da joj zauzvrat daju veći uticaj na tzv. Zapadnom Balkanu, 
minus Hrvatska i Vojvodina koje hoće da ubace u EU. Sve to liči na sliku 
Balkana od pre 1912. 

Ali Brisel je prošle nedelje doneo odluku o ratifikaciji SSP sa Srbijom. Čemu 
takve odluke ako je „evropska perspektiva“ Srbije više nego neizvesna, kao što 
Vi procenjujete?

- Mislim da mi sigurno nećemo ući u EU u sledećih deset godina, što povlači 
potpunu redefiniciju faktičkog sistema ekonomije, politike, identiteta i 
demografije u Srbiji. Ovde je sve to godinama gurano u drugi plan da bi se kao 
supstitucija navodilo ubrzano učlanjenje, nakon koga bi, navodno, sve trebalo 
da bude super. Sada je jasno da od toga nema ništa, a da je sve u zemlji u 
rasulu. Izgrađen je potpuno neodrživ ekonomski sistem, svi parametri razvoja su 
katastrofalni i to je konačno svima postalo jasno. S druge strane, međunarodne 
bitange iz MMF i sličnih institucija nastavljaju da hvale sumanute poteze 
vlasti koji su nas doveli u neok

[Sim] Drinska regata 4. jula

[Srpska Informativna Mreza]

Drinska regata 4. jula


Beta | 25. jun 2010. 14:27 | Komentara: 0 

Na reci Drini, od Malog Zvornika do Banje Koviljače, 4. jula biće održana šesta 
po redu regata "U ritmu Drine i plesa" 

LOZNICA - Šesta po redu regata "U ritmu Drine i plesa" biće održana 4. jula na 
reci Drini, od Malog Zvornika do Banje Koviljače, na vodenoj trasi dugoj 19 
kilometara. Najavljeno je učešće više od 150 plovila sa više od 1.000 takmičara 
iz Srbije i Republike Srpske. Informativna služba Gradske uprave u Loznici 
saopštila je u petak da će start biti ispred hotela "Jezero" u Malom Zvorniku u 
10 sati. Dolazak učesnika regate očekuje se posle 14 sati na Žićinoj plaži u 
Banji Koviljači.
Pored Loznice, koja je glavni organizator i pokrovitelj, regatu će pomoći i 
susedne podrinske opštine Mali Zvornik u Srbiji i Zvornik u Rapublici Srpskoj. 
Organizatori nisu predvideli nagrade za najbrže posade, već će se birati 
najlepši čamac, najveselija i najbučnija posada i slično.
Za posetioce na plaži u Banji Koviljači pripremljen je prateći sportsko-zabavni 
program.

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:289944-Drinska-regata-4-jula

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] Srpkinja kažnjena u Hrvatskoj zbog noše nja kokarde

[Srpska Informativna Mreza]

Srpkinja kažnjena u Hrvatskoj zbog nošenja kokarde

ZAGREB/GOSPIĆ - Dvadesetogodišnja državljanka Srbije kaženjena je u Prekršajnom 
sudu u Gračacu zbog "nošenja neprimernih obeležja, odnosno kokarde", saopštila 
je ličko-senjska policija.

Puštena je pošto je platila kaznu od 270 kuna (oko 38 evra).
Državljanka Srbije došla je u subotu u Gospić na komemoraciju žrtvama ustaškog 
logora Jadovno, na kojoj je učestvovao i predsednik Hrvatske Ivo Josipović.

"Pošto je policija uočila da na kapi nosi neprimereno obeležje, kokardu, 
uhapšena je i prosleđena dežurnom prekršajnom sudiji u Gračacu, s prijavom zbog 
kršenja Zakona o prekršaju protiv javnog reda i mira", rekla je agenciji Hina 
portparolka ličko-senjske policije Kristine Maoduš.

Prema njenim rečima, to je bio jedini incident na komemoraciji na kojoj su u 12 
autobusa došli gosti iz Srbije, BiH, Hrvatske i Austrije.

Hrvatski mediji takođe navode da je devojka sa kokardom na kapi primećena pre 
početka komemorativnog skupa i da je pravoslavni sveštenik od nje tražio da 
skine kapu što je ona i učinila.

Budući da sud u Gospiću nije radio, državljanka Srbije je izvedena pred 
dežurnog prekršajnog sudiju u Gračacu.

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/hronika/glas-javnosti-27-06-2010/srpkinja-kaznjena-u-hrvatskoj-zbog-nosenja-kokarde

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] Toronto: 412 uhapšenih na demonstracijama protiv G20

[Srpska Informativna Mreza]

Toronto: 412 uhapšenih na demonstracijama protiv G20 


Kanadska policija uhapsila više od 400 ljudi kada se jedna grupa izdvojila od 
demonstranata, koji mirno protestuju u Torontu gde se održava samit G20, i 
počela da pali policijska vozila i razbija izloge bejzbol palicama i čekićima.

  

Demonstranti pale vozilo policije

  

Portparol policije Toronta Tim Barous rekao je da je ukupno 412 ljudi uhapšeno 
tokom jučerašnjeg nasilja. 

  

Grupa maskiranih demonstranata obučenih u crno razbijali su izloge i prozore u 
centru Toronta, uključujući ona u sedištu policije, a zatim su odbacili deo 
crne odeće i nastavili divljanje u gradu. 

  

Policija je koristila štitove, palice i suzavac da potisne vandale čiji je cilj 
bio da stignu do bezbednosne ograde podignute oko mesta gde se održava samit 
G-20 i da prekinu sastanak. 

  

Ta nasilna grupa izdvojila se iz demonstracija koje su juče u centru Toronta 
okupile oko 10.000 sindikalnih članova, studenata, aktivista za zaštitu prava 
žena i zaštitu životne sredine kako bi preneli svoje zahteve liderima G20. 

  

Sukobi su izbili pred sam kraj demonstracija. 

  

Policija je upotrebila palice i suzavac da bi rasterala drugu manju grupu 
demonstranata, koja je pokušala da probije obezbeđenje oko mesta na kome se 
održava samit G20. Neki od njih su gađali policiju flašama. 

Pogledajte fotogaleriju. 

  

Gradonačelnik Toronta Dejvid Miler osudio je nasilje u tom gradu, ali je 
istakao da je mala grupa ljudi odgovorna za nerede. 

  

"Relativno mala grupa ljudi došla je isključivo sa namerom da ošteti imovinu i 
sprovodi nasilje. To su kriminalci koji su došli u Toronto samo da bi kršili 
zakon", rekao je Miler na konferenciji za novinare. 

  

  

Prethodne važne svetske samite obično su pratile masovne i ponekad nasilne 
demonstracije, ali noćašnje demonstracije su manje po obimu, čemu je možda 
doprinela kiša koja pada u Torontu, navele su agencije. 

  

Sindikati, koji su organizatori demonstracija, nadali su se da će se danas 
okupiti 10.000 ljudi, ali njihov broj je bio dvostruko manji. 

  

Samit obezbeđuje oko 19.000 policajaca, a troškovi obezbeđenja procenjuju se na 
više od 900 miliona američkih dolara. 

  

Samit G20, na kome će lideri 20 vodećih ekonomija sveta razmotriti najbolje 
načine da se konsoliduje oporavak svetske privrede, počeo je danas u Torontu. 

  

Šefovi država ili vlada, kao i visoki finansijski zvaničnici tih država, tokom 
dva dana razmotriće reforme u monetarnoj oblasti i ulogu međunarodnih 
finansijskih institucija, finansijske regulative i nove poreske stope za banke, 
zatim, liberalizaciju trgovine i investicija, trgovinska i pitanja deficita, a 
pozabaviće se i evropskom dužničkom krizom. 

  

Nekoliko sati pre početka samita G20, u kanadskom gradiću Hantsvil završen je 
samit grupe osam najrazvijenijih, pretežno bogatih zemalja, poznatih kao G8. 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/63670/Toronto-412-uhapsenih-na-demonstracijama-protiv-G20

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] Peticija srpskog naroda KiM

[Srpska Informativna Mreza]

Peticija srpskog naroda KiM 


Komentara 3 

  

Srpsko nacionalno veće, pažljivo prateći aktuelna dešavanja u Eparhiji Raško – 
prizrenskoj - posebno razrešenje vladike Artemija i njegov iznuđeni odlazak sa 
Kosova i Metohije, kao i odlazak velikog broja monaha i monahinja za svojim 
duhovnim ocem, virtuelnu obnovu srpskih manastria i crkava od onih istih koji 
su ih rušili i koji bi sada, tobože da ih ‘’štite’’, a u cilju odbrane KiM i 
opstanka srpskog naroda, Srpske crkve i srpske države na svojim praiskonskim 
prostorima, pokreće peticiju srpskog naroda sa KiM sa sledećim zahtevima:

Vladika Artemije

  


1. Hitan i bezuslovan povratak preosvećenog vladike Artemija u jedan od 
manastira na KiM, jer je neprihvaljivo da dugogodišnji arhierej Eparhije Raško 
– prizrenske, pod pritiskom napušta KiM. Uz povratak vladike Artemija ostvario 
bi se i povratak brojnih monaha i monahinja u opustele srpske manastire na KiM. 

  

2. Obnova srpskih manastira i crkava mora da bude u isključivoj nadležnosti SPC 
i srpske države, a zaštita srpskih svetinja, u skladu sa Rezolucijom 1244, u 
nadležnosti KFOR-a i srpske države. 


Description: 
http://www.vesti-online.com/data/images/2010-06-27/73945_peticijaproba_if.jpg?ver=1277649242Pokazalo
 se da separatistička vlast u Prištini, koja je te iste manastire i crkve 
rušila i palila, ne može da ih obnavlja, niti ima prava da ih, navodno, 
’’štiti’’, jer iza toga stoji namera da ih prisvoji i prikaže kao ’’kosovsku 
kulturnu baštinu’’. 


3. Srpski narod sa KiM očekuje da se, posle 11 godina, Prizrenska bogoslovija 
iz Niša vrati na Kosovo. To je obaveza Crkve prema srpskom narodu sa KiM, kao i 
velikom zadužbinaru, rodoljubu i finansijeru Prizrenske bogoslovije Simi 
Anderejeviću – Igumanovu. 


Srpski narod sa KiM, masovnim potpisivanjem ove Peticije, daće nemerljiv 
doprinos u borbi za odbranu KiM i ostanak u sastavu Srbije kao i izvedniju 
budućnost Srba na Kosovu. 


Peticija Srba sa KiM biće uručena Njegovoj svetosti Patrijarhu srpskom Irineju 
i Svetom arhijerejskom saboru Srpkse pravoslavne crkve. 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/63633/Peticija-srpskog-naroda-KiM

<>___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] Toronto: Uhapšeno 150 demonstranata

[Srpska Informativna Mreza]

Toronto: Uhapšeno 150 demonstranata 

Učesnici demonstracija protiv ekonomskog samita G20 izazvali su nerede u 
Torontu paljeljem policijskih vozila i razbijajanjem izloga u centru grada, a 
više od 150 osoba je uhapšeno, saopštila je danas policija Toronta.

Policija je suzavcem rastjerala grupu nasilnih demonstranata kako bi ih 
spriječila da se približe ogradi oko zgrade u kojoj se održavao samit lidera 
G20. Neki demonstranti su flašama gađali policiju.

"Nikada nismo vidjeli takav nivo obijesnog vandalizma, kriminala i destrukcije 
na našim ulicama", rekao je šef policije Toronta Bil Bler, prenosi Beta. 

Vandali su zapalili molotovljevim koktelima najmanje tri policijska automobila, 
a palicama su razbijali izloge i prozore na zgradama u samom centru grada, 
uključujući i ona u sjedištu policije.

Bler je izjavio da je cilj demonstranata bio da odvuku policiju sa punktova 
obezbjeđenja samita, kako bi pokušali da uđu u zgradu i prekinu sastanaka. Kako 
je dodao, u sukobima je lekše povrijeđen veliki broj policajaca.

Prethodno se oko 10.000 sindikalnih članova, studenata, aktivista za zaštitu 
prava žena i zaštitu životne sredine okupilo u centru Toronta kako bi prenijeli 
svoje zahtjeve liderima G20. Sukobi su izbili pred sam kraj demonstracija.

http://www.pcnen.com/detail.php?module=2&news_id=47104

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] Sramno je pozivati gladne da stežu kaiš

[Srpska Informativna Mreza]

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/195694/Sramno-je-pozivati-gladne-da-stezu-kais

Intervju: prof. dr Zoran Vidojević
Sramno je pozivati gladne da stežu kaiš

Irena Radisavljević | 27. 06. 2010. - 00:02h | Foto: V. Lalić | Komentara: 0

Apel vlasti za “stezanje kaiša” pretvara se u jeftinu demagogiju. Zar 
može da “steže kaiš” skupina koja jedva preživljava, pogotovo oni koji 
su na ivici gladi, ili već gladuju? Mora se znati ko zaista previše 
troši, bilo da je reč o klasi, sloju ili instituciji – kaže u razgovoru 
za “Blic nedelje” prof. dr Zoran Vidojević, autor dela “Demokratija na 
zalasku” u kojem se na bazi višedecenijskog istraživanja prikazuje kriza 
demokratije kao sistema u svetskim razmerama, ali i destruktivna 
politika koja ugrožava budućnost srpskog društva.

U Srbiji je, prema zvaničnim statistikama, oko 700.000 siromašnih. 
Koliko ih je zaista?
– Veoma sumnjam u tačnost tog podatka. Do njega se verovatno došlo na 
osnovu famozne “potrošačke korpe”. Ona se određuje polazeći od cene 
količine namirnica i troškova kupovine proizvoda neophodnih za 
elementarno preživljavanje, kao i izdataka za neizbežne usluge, što se 
sve skupa meri iznosom od 8.000 dinara?! A šta se može kupiti i za duplo 
veću sumu od te? Pre jedne decenije objavljeno je istraživanje o 
siromaštvu u Srbiji, koje je pokazalo da imamo 40 odsto siromašnih, isto 
toliko na granici siromaštva, 15 odsto u tankoj “srednjoj klasi”, pet 
odsto je bilo bogatih, od kojih 0,5 ekstrabogatih. Nije bilo takvog 
privrednog i opšteg društvenog razvoja koji bi u međuvremenu doveo do 
bitnih pozitivnih promena. Kako se može toliko smanjiti broj siromašnih, 
a u isto vreme povećavati skupina nezaposlenih?


To znači da nas vlast obmanjuje netačnom statistikom?
– Stope privrednog rasta i veličina društvenog bruto proizvoda godinama 
su naduvavani, odnosno nerealno prikazivani. Industrijska proizvodnja je 
manja nego 1998. kada je Srbija bila pod sankcijama takozvane 
međunarodne zajednice. Dugovi prema inostranstvu – ogromni. 
Konkurentnost privrede i nivo tehnološkog razvoja – veoma niski. Opada 
broj visokoobrazovanih lica. Odliv “pameti” u inostranstvo i dalje je 
intenzivan. Dakle, nije postojala nikakva realna osnova za značajnije 
smanjenje siromaštva u poslednjih deset godina.


Kakva je budućnost takvog društva?
– Naše društvo je antagonizovano i polarizovano. U njemu će se 
siromaštvo još više povećavati. Nema osnove za drukčiji zaključak. Na 
delu su oštre klasne nejednakosti koje svedoče o postojanju brutalnog 
kapitalizma, eksploataciji i nadeksploataciji žive radne snage čiji je 
status često ispod nivoa regulisanog najamnog položaja. Nisu usamljeni 
slučajevi da se taj status pretvara u nešto što je blisko položaju 
ovovremenog roblja. Radništvo je razbijeno kao klasa. Ono nije 
istorijski mesija, niti je apriorni nosilac progresa, ali jeste realna 
socijalna grupa, većinom bez odgovarajućih prava iz radnog odnosa.


Jedna gospođa iz Leskovca je umrla od gladi jer mesecima nije primila 
socijalnu pomoć zbog birokratske greške?
– Nije nikakvo iznenađenje što je žena umrla od gladi, ne samo zbog 
nemarnosti lokalne administracije, nego prvenstveno usled prirode samog 
sistema. Takođe nije iznenađenje što je nekoliko socijalnih očajnika 
diglo ruku na sebe i što Srbija spada u gornju grupu evropskih zemalja 
po stopi samoubistava. Može se osnovano pretpostaviti da je jedan od 
uzroka te tragične pojave sadržan u teškom siromaštvu, bedi i osećaju 
besperspektivnosti. Treba naglasiti i da je strah od siromaštva na prvom 
mestu egzistencijalnih strahova u našoj zemlji.


Može li se naše društvo uopšte menjati nabolje?
– Ono bi se moglo u nekom dužem vremenskom periodu promeniti nabolje 
samo napuštanjem istorijski regresivnih pretpostavki postojećeg sistema, 
temeljnim i sveobuhvatnim preobražajem koji ukida sadašnju, više nego 
neuspešnu tranziciju. Ta sistemska promena podrazumeva usmerenje ka 
društvu znanja, socijalne pravednosti, privredne efikasnosti sjedinjene 
s uvažavanjem čovekove ličnosti. Bez svega toga nema mogućnosti ne samo 
napretka, nego ni opstanka demokratije. Ali, takav preko potrebni 
zaokret nije na vidiku. Nema ni jakih socijalnih, političkih i kulturnih 
aktera takve alternative. Hoće li se oni oformiti, ne može se unapred 
znati. Stanje u Srbiji je teže i gore od krize, sistem sadrži svojstva 
samodestrukcije. A on nije pao s neba. Gradili su ga vidljivi i 
nevidljivi akteri, strani i domaći. Strahujem da bi postojeće stanje 
koje poprima obeležja ekonomsko-socijalne kataklizme i nove neizvesnosti 
sudbine Srbije kao države moglo dovesti do još većeg civilizacijskog 
pada i do nasilnih promena.

Mislite li da Srbiju u ovako delikatnim trenucima vode sposobni ljudi?
– Postoje u njoj pojedinci, pošteni, stručno sposobni, koji se zalažu za 
dobrobit svoje zemlje. Ali, oni su retkost. Sem toga, sistem ih “melje” 
i onemogućava. Ne postoji upravljačka elita koja je kao celina na nivou 
trostruke drame koju zemlja prež

[Sim] ЕУ – као српско мит ско питање

[Srpska Informativna Mreza]

ЕУ – као српско митско питање

 

Односи, ситуације и модели које користи српска влада у покушајима да нас убеди 
у извесност нашег уласка у ЕУ су карактеристични за поступке приликом стварања 
мита а не за поступке који се користе приликом креирања извесне и сасвим 
опипљиве политичке будућности државе којом владају.Влада Србије сасвим намерно 
и свесно, све што ради у вези ЕУ, а ради много ствари супростављених нашим 
националним интересима,  непрестано покушава да  представи као неопходности том 
циљу свих циљева (улазак у ЕУ). Када би се малкице одмакли од пуког, 
свакодневно политичког, те са научног становишта посматрали потезе српске владе 
(социологија, психологија, филозофија) лако би смо дошли до закључка да ова 
влада од ЕУ као фундамента сопственог опстанка, маркетиншки прави „митско 
мишљење“ , ако не већ и „митско питање“ ,али у форми и стилу предодрећености 
сасвим лагодног и нормалног живљења нашег народа у будућности, ако јој исти 
народ  дозволи да у бескрај експлоатише  ЕУ у свим могућим ситуацијама 
политчког надметања, од асвалтирања сеоског пута, преко општинских избора, до 
лустрација у судству, здравству, економији  и култури.

 

Сви министри ове владе и њихове свите, користе сваку могућу постојећу ситуацију 
или у својим кабинтеима стварају сасвим нове па чак овој култури, поднебљу и 
геоплитички посебном простору тотално некомпатибилне околности, не би ли својим 
поступцима оставили снажан и дубок утисак на бирачко тело, и увек наново 
инсистирали на остајању на правцу прближавања ЕУ, готово оном страшћу којом су 
чланови централних комитета и месни комесари комуниста инсистирали на опстајању 
„на линији очувања тековина Револуције и изградње социјалистичког система“. 
Питање је где се радње и резултати ове владе истински додирују са нашим 
животима и докле су успели да њихов мит и утопија допру током наше 
свакодневнице ?

 

Нико овде неће да дезавуише рецимо делимичне успехе владајуће коалиције у борби 
са наркокартелима ( који су између осталог постали претња и самом њеном 
опстанку на власти), али нико више не може да допушта да нам се ти делимични 
успеси сервирају као један од многобројних главних промотерских услова за 
улазак у ЕУ, када је сасвим потпун и неизоставан успех и коначан пораз 
наркокартела један од основних задатака сваке владе ове државе, без обзира 
стремила она уласку у ЕУ или некој федерацији филателиста или балканскојх 
асоцијацији сакупљача значки. Није борба са наркокартелима део остваривања циља 
уласка у ЕУ него је он циљ сам по себи. Није изградња модерног ургентног центра 
у Новом Саду један од сетепеника за улазак у ЕУ него насушна деценијска потреба 
становништва и обавеза владе да сачува што више живота својих грађана. Да ли 
више политичари у Србији уопште могу пронаћи страст и инспирацију у борби за 
бољитак својих бирача а да исте не обландују утопјијом о  „европкој 
будућности“? Истим системом насилног инсистирања на етичким разликама између 
народа у Црној Гори и Србији који је користила подгоричка хунта и који је довео 
до стварања псеудоетницитета и на крају до државног раскола, сада се непрестано 
насилно путем „јавних сервиса“ инсистира на тзв европеизацији Србије, као да се 
она налази на Оријенту те се због силине српске различитости од ЕУ  морају 
извршити снажни тектонски поремећаји не би ли се плоча на којој се налази 
Србија некако спојила са оном на којој је Европа. И подмићене и осветољубиве 
бирократе из Брисела и Тадићева администрација се понашају као да су на неком 
конгресу открили да је равнопутна ситна километража између, рецимо Београда и 
Будимпеште, или Београда и Беча, у ствари висок, неприступачан планински превој 
кроз који се тешким мукама и одрицањима мора изградити непрегледно дугачак 
тунел као једини могући начин наших спајања. Оно што ову владу брине је 
могућност да се њихова политика антитеза не уруши усред неког освешћујућег 
догађаја који би овом народу запушио рупу на мозгу кроз коју га годинама 
политичком лоботомијом због Европе чине неевропским , и ако је и географски и 
културно и религијски сам по себи стари европски народ. У томе је и суштина 
различитости политичке борбе коју воде са једне стране Коштиница и са друге 
стране Тадић и и на силу између уденуте левитације испод Европе и изнад Србије  
и нереалне еквидистанце од Брисела и Москве  коју заступа Николић. 

 

Оног момента, када на власт дође администрација која ће поставити само два 
питања : шта је Србији потребно и ко јој је за то неопходан, доћи ће и до 
коначног реалног и нормалног приступања решавању нашег питања на овим 
просторима - унутрашњег српског питања као политичког питања свих питања,  а 
самим тим и до коначне девиртуелизације и демистификације државних циљева и 
дефинитивног и коначног разбијања наслепог политичког табанања по нечему 
„европском“, „атлантском“ ,“евроатлантском“  „евроазијском“ и сличном. Када 
добијемо владу која ће степеник по степеник наново оснажити и изградити државну 
и националну самосвест на реални

[Sim] Vujanović za ukidanje pasoša u regionu zapadnog Balkana

[Srpska Informativna Mreza]

http://www.glas-javnosti.rs/aktuelne-vesti/2010-06-26/vujanovic-za-ukidanje-pasosa-u-regionu-zapadnog-balkana

Vujanović za ukidanje pasoša u regionu zapadnog Balkana
Izvor: Tanjug |
26. jun 2010. 18:55:28

PODGORICA, PRIZREN, 26. juna (Tanjug) - Crnogorski predsednik Filip 
Vujanović založio se danas u Prizrenu da sve zemlje zapadnog Balkana, po 
ugledu na države Evropske unije, stvore uslove i omoguće svojim 
građanima da putuju nesmetano, bez pasoša i nepotrebnih administrativnih 
prepreka. Vujanović, koji učestvuje na sastanku predsednika Crne Gore, 
Albanije, Makedonije i Kosova, smatra da je sloboda kretanja građana 
osnov za dalji razvoj, prosperitet i integracione procese u regionu. 
"Naše razlike su manje nego što mi mislimo, a naše sličnosti nam samo 
mogu pomoći da ostvarimo evropski cilj kome težimo. Što se više budemo 
integrisali regionalno, to su nam šanse za bržu integrciju u EU veće", 
kazao je Vujanović, preneli su podgorički mediji. Kao primer takve 
saradnje on je naveo zajednički granični prelaz između Crne Gore i 
Albanije, jedini takve vrste na zapadnom Balkanu za koji su potrebna 
samo lična dokumenta.

"Tim činom, dve zemlje ne samo da su olakšale protok ljudi koji žive u 
pograničnom prostoru, već su i u praksi, na korist svojih građana, 
implementirale evropske standarde", kazao je Vujanović. On smatra da se 
od EU može naučiti kakko se različitosti poštuju, ali i bolje razumeju 
ako se granice otvore i ljudima omogući nesmetano kretanje. "Ideja 
evropskog ujedinjenja, u svojoj osnovi, ima uklanjanje barijera i 
granica za svoje građane, što je od EU učinilo ono što danas jeste - 
područje sa najdužim periodom properiteta i mira u istoriji Evrope", 
rekao je Vujanović. Prema njegovim rečima, slobodno kretanje građana 
zapadnog Balkana stvorilo bi osnove za dalji razvoj saradnje i 
prosepritet regiona. Stvaranje uslova za otvorene granice i slobodno 
kretanje građana simbolizovalo bi našu povezanost, ali i međusobno 
poverenje i želju da naše komunikacije učinimo još sadržajnijim, istakao 
je Vujanović. On je podsetio da su građanima Crne Gore, Srbije i 
Makedonije ukinute vize za zemlje Šengen zone i izrazio očekivanje da će 
sličnom odlukom uskoro biti obuhvaćene i Albanija i Bosna i Hercegovina, 
kao i da će se naći "prihvatljiv režim" za građane Kosova.

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] Uskoro srpska banka u Hrvatskoj

[Srpska Informativna Mreza]

 


26.06.2010. | 17:15 

IZ VOJVODINE STIŽE TEMELJNI OSNIVAČKI KAPITAL ZA OSNIVANJE TESLA BANKE

OBNOVA TRADICIJE Uskoro srpska banka u Hrvatskoj



Milorad Pupovac: Treba prikupiti najmanje 40 milijuna kuna 

  / Vjekoslav Skledar / CROPIX


 

Politički lider hrvatskih Srba Milorad Pupovac najavio je da će do ljeta ove 
godine Srpsko narodno vijeće predati zahtjev Hrvatskoj narodnoj banci za 
osnivanje srpske banke u Hrvatskoj. Jedan od razloga zbog kojih se Vijeće 
odlučilo na ovaj korak jesu i zakoni koji nalažu gašenje štedno-kreditnih 
zadruga, kakva već postoji u srpskoj zajednici. 

Tesla banka neće biti klasična banka sa šalterima, barem ne u prvom razdoblju, 
iako do osnivanja predstoji zapošljavanje licenciranih bankara, dobivanje 
dozvole za rad od HNB-a, dakako, uz prikupljanje kapitala.

Ovog je tjedna dogovoreno potpisivanje sporazuma o osnivanju banke uz 
definiranje osnivačkog uloga s Izvršnim vijećem Vojvodine, s čije strane 
sporazum potpisuje predsjednik vijeća Bojan Pajić. Osim vlade Vojvodine, 
potencijalni je partner i Metals banka iz Novog Sada, koja je promijenila ime u 
Razvojna banka Vojvodine. 

− Sada smo u fazi formiranja temeljnog osnivačkoga kapitala, a minimum je 40 
milijuna kuna − rekao je Pupovac. 

Još prije dvije godine Srpsko narodno vijeće i Srpsko gospodarsko društvo 
“Privrednik” iz Hrvatske započeli su transformaciju štedno-kreditne zadruge u 
banku koja bi trebala nastaviti tradiciju Srpske banke, koja je do 1941. 
djelovala u Zagrebu kao druga po veličini u Hrvatskoj, s podružnicama u 
Dubrovniku, Splitu, Šibeniku, Kninu, Novom Sadu, Somboru i Subotici. Njezina je 
imovina prenesena na Poštansku štedionicu, danas Hrvatsku poštansku banku. 

− Nadam se da ova banka s etničkim predznakom neće buditi animozitet, odnosno, 
da će biti u duhu one “neka cvate tisuću cvjetova” − komentira Zoran Pusić, 
predsjednik Građanskog odbora za ljudska prava. 

Uz hrvatske i inozemne fondove, te poduzeća i ustanove koji će činiti prvi i 
drugi dioničarski stup investitora, mali dioničari moći će kupiti dionice po 
cijeni od 100 kuna. 

NENAD MEDELIć



http://www.slobodnadalmacija.hr/Hrvatska/tabid/66/articleType/ArticleView/articleId/107380/Default.aspx

 

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim