[SNN] Preporuke MKG za nezavisnost Kosova
Preporuke MKG za nezavisnost Kosova 15:34 BRISEL , 23. januara (Tanjug) - Medjunarodna krizna grupa (MKG), sa sedistem u Briselu, koja se u svom najnovijem izvestaju o Kosovu i Metohiji zalozila za nezavisnost te juzne srpske pokrajine, ima i spremljeno resenje kako da se to ostvari i kojim redom, naravno ne uzimajuci mnogo u obzir misljenje kosovskih Srba ni Srbije. MKG ne uzima u obzir ni stavove medjunarodne zajednice, pre svega Evropske unije i NATO. Ako je ranije i bilo nekih zalaganja za nezavisnost Kosova sada se takvi predlozi, bar sto se Brisela tice, zaista sve redje cuju, a umesto toga se predlazu neka specificna resenja koja ne znace ni nezavisnost niti vracanje Kosova i Metohije pod upravu Srbije. Izvestaj u kojem se sugerise nezavisnost Kosova ne cudi mnogo, jer se MKG jos od 1999. godine zalaze za takvo resenje. (Kraj) SPR:MKGRUPA-KOSOVO-IZVESTAJ Medjunarodna krizna grupa predlaze nezavisno Kosovo 14:59 BRISEL , 23. januara (Tanjug) - Medjunarodna krizna grupa (MKG) smatra da situacija na Kosovu postaje sve opasnija, da prete novi siroko rasprostranjeni nemiri, pa cak i obnavljanje rata, a kao resenje takve situacije predlaze svim stranama da odmah zapocnu rad na stvaranju Kosova kao nezavisne drzave koja je sposobna da garantuje prava manjinama. To je kljucni zakljucak najnovijeg izvestaja MKG o Kosovu koji ce za dan ili dva biti ozvanicen u Briselu pod nazivom Kosovo: Na putu ka konacnom statusu. (Kraj) http://www.tanjug.co.yu/ Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[SNN] Nezavisnost Kosova u sadasnjim granicama
Glas javnosti, Nedelja, 23. januar, 2005. Politika: http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/P05012202.shtml Meunarodna krizna grupa predlae brzo reenje statusa Kosova Beograd postepeno gubi inicijativu Vladi Kosova preporueno da potuju i zatite Srbe i druge manjine BEOGRAD - Zasienost meunarodne zajednice Balkanom i namera da se to pre rei status Kosova, na ta je ovih dana upozorio predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Neboja ovi, ogledaju se i u prekjue objavljenom izvetaju Meunarodne krizne grupe. U Pritini, gde je ovaj izvetaj predstavljen pre nego to e u ponedeljak biti ozvanien, preporueno je zapadnim silama i predstavnicima UN da ove godine moraju da donesu odluku o konanom statusu Pokrajine. Ukoliko se to ne desi, upozoreno je, mogli bi se suoiti s opasnou od nove krize na Balkanu. Izraena je bojazan da bi, ukoliko se nastavi nasilje, Srbi mogli da pozovu u pomo oruane snage Srbije. Zbog toga je Vladi Kosova preporueno da potuju i zatite kosovske Srbe i druge manjine. Kriza sve vea Meunarodna konferencija elja za skidanjem Kosova s dnevnog reda namee pribegavanje brzim reenjima, na tetu srpske i drugih manjinskih zajednica. Kako se blii sredina godine, kada bi trebalo da pone rasprava o oceni primene standarda, to e biti uvod u razgovore o konanom statusu, Beograd zbog nesloge i nejasne strategije o Kosmetu, ali i saradnje s Hakim tribunalom, gubi inicijativu, pa postoji opasnost da se nae pred svrenim inom na jednoj na brzinu sazvanoj meunarodnoj konferenciji. Na potrebu zakazivanja takve konferencije upuuje i Meunarodna krizna grupa koja predlae da se pre toga sve strane sloe da Kosovu nee biti dozvoljeno ujedinjenje s Albanijom, nee biti podele, ali i da se posle postizanja sporazuma nastavi meunarodno prisustvo. Vlasti u Pritini spremne su, zarad nezavisnosti da se reima zaloe za ispunjenje svih zahteva i postavljenih standarda. ovi, meutim, ukazuje na realnu opasnost da se u primeni standarda meri namera, a ne rezultati, koji su poraavajui. Ali da se ipak, sva krivica to nema rezultata svali na Beograd. ef Unmika Soren Jesen Petersen je prilikom poslednje posete Beogradu, prolog ponedeljka, izrazio zadovoljstvo naporima koje Vlada Kosova ulae u ispunjenju standarda, naglasivi da posle 17. marta nije bilo nasilja, da je smanjen broj krivinih dela i pozvao Beograd da ubedi predstavnike kosovskih Srba da se ukljue u institucije sistema. Petersen, meutim, nije ni re rekao o tome da su Srbima ugroena osnovna ljudska prava - sloboda kretanja, pravo na rad i bezbedan ivot. Kre se i njihova imovinska i druga prava. Ovih dana na pomolu je humanitarna katastrofa zbog iskljuenja struje, voda za pie je neispravna, Srbi ostaju bez hrane i lekova, i sve to pred oima meunarodne zajednice, i uz blagoslov efa Unmika. Podaci Koordinacionog centra govore da je proces kosovske krize daleko od reavanja. Posledice nasilja od 17. marta ni blizu nisu sanirane. Vie od 2.100 proteranih nije se vratilo, jo 500 porodica je u kolektivnim centrima, kue nisu obnovljene, uz par izuzetaka, kao ni crkve i manastiri. Proces povratka oko 250.000 raseljenih 1999. je skoro zaboravljen, a od planiranih 1.500 porodica na Kosovo i Metohiju vratilo se 120. Nema povratka Srba Dok su u Srbiji ekshumirana sva tela kosovskih Albanaca stradalih za vreme rata, na Kosovu i Metohiji je izvrena ekshumacija svega 287 tela, od kojih je 105 identifikovano. Nestalih je oko 1.500, od kojih je jednoj treini svaki trag izgubljen pre rata. Ostali su nestali posle dolaska Kfora. Nijedna osoba nestala pre juna 1999. nije pronaena. Ovaj posao Unmik e uskoro prebaciti na privremene kosovske institucije, to umanjuje nadu da e sudbina nestalih i kidnapovanih biti reena. Unmik polako prenosi svoje nadlenosti na privremene kosovske institucije, a kako se blii poetaka razgovora o konanom statusu Pokrajine, iz Pritine stiu zahtevi za novim nadlenostima. Pri tom se problemi Srba i drugih manjinskih zajednica gomilaju, a nastojanja vlasti u Beogradu da uestvuju u njihovom reavanju nailaze na otpor kod Albanaca, ali i u meunarodnoj zajednici. Lj.Staletovi ## http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/P05012203.shtml Lanto: Nezavisnost Kosova u sadanjim granicama VAINGTON - Tekst nove rezolucija o nezavisnosti Kosova i Metohiji, koju je u amerikom Kongresu podneo Tom Lanto, dopunjen je odredbama o dostizanju standarda i pravima manjina na Kosmetu, ali uz jasno zalaganje da Vaington podri nezavisnost pokrajine, prenosi Beta. U dopunjenoj rezoluciji, objavljenoj ovih dana, Lanto trai da SAD priznaju da postoji "opasnost odlaganja odreivanja konanog statusa Kosova za politiki i ekonomski ivot pokrajine, njenih suseda i jugoistone Evrope". U januarskoj
[SNN] Metohijo, Isuse na Golgoti
http://www.srpskenovineogledalo.co.yu/pub/40/kosmet.htm#1 O , , , . , , , ( ), ., 14. . ( ?). -,, . . , . . ,() . , , , . ( ) ?, , . . , . . x , , . X ,. , . , ., ? , . , 17. . , . , ,, . , () . .. , ( ), , . ,, 17. . , , ., . 1998. . - 1999. , , , , . . . : . ,. . . . . .. , , . ? , . - , , : . , . . , , . , , . , . . . =D Yahoo! Groups Links To visit your group on the web, go to:http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ To unsubscribe from this group, send an email to:[EMAIL PROTECTED] Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
[SNN] Amerika trazi samo Karadzica i Mladica!!
http://www.inter-nacional.com/srp/article.php?related=1articleid=4378 interNacional Dogadjaji dana-- Amerika trai samo Karadia i Mladia!! 23.01.2002.Iz Kongresa SAD zvanino saopteno naoj delegaciji u Vaingtonu: Srpsko-crnogorskoj delegaciji u Vaingtonu, tokom viednevnog boravka povodom inauguracije Dorda Bua, s najviih mesta u razgovorima reeno da Srbija ima prijatelje koji e joj pomoi `u borbi protiv Haga` VAINGTON, od specijalnog izvetaa -Srpsko-crnogorska delegacija koja ve nekoliko dana boravi u Vaingtonu preksino je krunisala svoju misiju prisustvom na sveanoj inauguraciji predsednika Bua! Ali, vie od toga, najbitnije je da su na licu mesta u direktnim razgovorima s najuticajnijim ljudima iz vrha amerike drave uli rei ohrabrenja i podrke Srbima i Srbiji, posebno kad je u pitanju odnos prema Hagu i nainu da se zemlja to pre izbavi iz teke ekonomske krize...Prava je teta, to, iako smo na ovom vie nego vanom svetskom dogaaju bili jedinstveniji nego ikad ranije, nije bilo vie (inae pozvanih) zvaninika Srbije - da izvorno uju i shvate da zvanina Amerika nema nita protiv Srba i da je sve ono to se desilo u poslednjih nekoliko dana - `neko je podvalio` Stejt departmentu, koji inae i zbog takvih poteza upravo trpi radikalne (demokratsko-globalistike) istke!!!Ipak, ministar kulture u vladi Srbije Dragan Kojadinovi, kao najvii srpski dravni predstavnik u Vaingtonu, uo je rei ohrabrenja i podrke, ali i neto to se veto skriva u naoj zemlji:- Amerika nema nameru da ganja srpske oficire i tera ih u Hag, jer je to za odnose dve zemlje totalno nebitno, a na tme ultimativno insistira EU - ulo se u Komitetu Senata za odnose s inostranstvom u razgovorima s najuticajnijim kongresmenima i senatorima, naim lobistima... - Za nas su bitni samo Karadi i Mladi i to je na emu emo i ubudue insistirati...Zato je i u sali Kongresa na sastanku usledilo direktno pitanje ministru Kojadinoviu: - Gde se nalaze Karadi i Mladi? Imate li ikakve informacije o tome gde su oni sada?Ministar Kojadinovi je bio vrlo uverljiv u odgovoru da su oni, prema svim raspoloivim informacijama, van nae teritorije, te prema tome ne moe naa vlada snositi odgovornost i trpeti sankcije za neto to je izvan nae nadlenosti... Onda je usledila za nau delegaciju ohrabrujua konstatacija prisutnih lanova Komiteta:- Dajte nam dokaz da nisu na vaoj teritoriji... I sve ostalo prepustite nama... Kad je u pitanju odnos Haga prema Srbiji i posebno totalno nekontrolisana mo Karle del Ponte... Ove rei su za nau delegaciju i posebno ministra Kojadinovia delovale okantno. Rei podrke, ali i obaveze. Rei koje su za tren rasprile sve zablude zbog kojih se mesecima drma naa vlada i ivi u `veitom ahu`! Naima je odmah bilo jasno da na dalekom putu do Beograda neko veto prepravlja stavove Amerike nastavljajui staru politiku straha iucena... D. V. M. Yahoo! Groups Links To visit your group on the web, go to:http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ To unsubscribe from this group, send an email to:[EMAIL PROTECTED] Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
[SNN] Emil Vlajki: U raljama zapadne demokratije
Kulturni genocid U raljama zapadne demokratije U okupiranom Kosmetu zloinci su i formalno na vlasti Oni mogu mirne due initi zloine, jer u ovoj zemlji, kojoj se ak ni ime vie ne zna, nema nikakvih opasnosti za njih ak i ako dospeju u zatvor, ubrzo se putaju, u ime humanizma i demokratije To je bio sluaj pre par godina sa albanskim teroristima, iji su zloini nad srpskom populacijom bili apsolutno dokazani Posebno mesto na ovoj ljuljaci straha zauzimaju usko-nacionalistiki zloinci, koji se besomuno obaraju na civilno stanovnitvo i na njegov kulturni idenitet, uivajui puno poverenje novih gospodara sveta. Kada su Talibani, dok su bili na vlasti, minirali fascinantne spomenike drugih kultura u Avganistanu, svet se zgraavao. Ali, kada teroristi na Kosovu unitavaju kulturno blago Srba i samim tim zatiru njihovo postojanje i identitet, svet uti nad ovim varvarstvom, retko vienim u istoriji oveanstva. A meunarodna zajednica, ne samo da uti, ve i aminuje kulturni genocid nad srpskim narodom. Prisetimo se sledeih injenica. Okupacione trupe, navodno Ujedinjenih nacija, a ustvari NATO-a, zauzele su Kosovo u junu 1999. godine, kako bi, eto, garantovale multinacionalnost i meusobnu toleranciju populacija koje ive na tim prostorima. Mnogi misle da su NATO-vci u tom pogledu lagali, ali nisu. Tano je, dodue, da na Kosovu vie da i nema Srba, Crnogoraca, Gorana, Roma i ostalih, ali zato ima Albanaca, Amerikanaca, Nemaca, Engleza, Francuza, itd. Multietnitet je, prema tome, osiguran, a sve govori i u prilog tome da se teroristike grupe (iji je identitet nepoznat) i Amerikanci, ne samo uzajamno toleriu, ve i da se u potpunosti slau, s obzirom na zlo koje ine, pa da ak i koordiniraju njihove akcije usmerene na progon i ubijanje srpskog ivlja i na unitavanje njihovog kulturnog bia. Kako se i ne bi slagali, kada se Amerikanci trude i rukama i nogama da stvore sve pretpostavke za veliku Albaniju i druge islamske entitete na podruju Balkana. Od dolaska okupacionih trupa (KFOR-a) na Kosovo, 13. juna 1999. godine, praenih neizbenom humanitarnom bagrom (protektoratska administracija, meunarodna policija, nevladine organizacije, itd.), u toj srpskoj pokrajini je uniteno, minirano, srueno do temelja preko 150 srpskih pravoslavnih crkava. To je Bogu za plakati, kada se vide gomile kamenja, proarane delovima unitenih freski manastira, koji su donedavno spadali u najvea kulturna blaga Evrope i sveta. I, gle uda! Pored sve te silne okupatorske vojske i policije, ni u jednom se sluaju nisu otkrili teroristi, zloinci koji su to uradili! Naravno, za sve to vreme, na istim prostorima, nije ni jedna jedina xamija okrnjena. Neko bi, uzimajui u obzir ove injenice, prebrzo rekao: Elementarno, moj dragi Njattson-e, mislei na albanske teroriste, ali bi se sutinski prevario. Oni su, izvesno je, dobrovoljni instrumenti ovog kulturnog genocida, ali su naredbodavci drugde i druge vrste. I tako, verovali ili ne, moramo se vratiti Hitleru i nacistikom periodu, sa jednim primerom iz nedavne prolosti. Spaljivanje Raspetog Kosova Kada je Hitler doao na vlast, jednu od prvih stvari koje je uradio i koja je prestravila svet, bilo je spaljivanje knjiga nepodobnih autora, iji humanizam nije odgovarao nacizmu. Bilo i ne ponovilo se, rekao bi neko. Da, ali to se, po svemu sudei, ponovilo, i to sasvim slubeno, u jednoj od najstarijih demokratskih evropskih zemalja Engleskoj na aerodromu Heathronj. Neka itaoci sami izvuku zakljuke iz sledeih injenica. Dr Ljubia Foli je profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i autor sjajno ilustrovane monografije Raspeto Kosovo (Crucified Kosovo), u kojoj su paralelno dati potpuno ouvani manastiri pre okupacije Kosova i isti objekti, razrueni, spaljeni od terorista nakon dolaska KFOR-a. Elem, u junu 2002. godine, u saradnji sa Pravoslavnom eparhijom Rako-Prizrenskom, on je krenuo za ikago JAT-ovim avionom, ponevi sa sobom hiljadu primeraka svoje monografije (na engleskom) da je podeli tamonjim Srbima. Doavi u ikago, nigde njegovog prtljaga, ni linog, ni etiri paketa knjiga na engleskom Raspetog Kosova. Lini prtljag, ispreturan i poluuniten je, nakon par nedelja dobio, ali ne i pakete s knjigama. Nakon izvesnog vremenskog zavlaenja, stvar je, konano, slubeno razjanjena, o emu postoji potpuna dokumentacija. Naime, napisano mu je da su sva etiri paketa sa knjigama Crucified Kosovo bila loe upakovana, da su se pokvasila po kinom danu i da su aerodromske vlasti sve knjige morale unititi!!! Autor ovih redova pretpostavlja da je najracionalniji nain unitavanja knjiga bio njihovo spaljivanje. Evo i zvaninog JAT-ovog objanjenja: Konano, bezbedonosne slube (engleske, na aerodromu) zahtevale su od naih kolega na aerodromu Heathronj, da daju saglasnost da se ovlaene knjige i pocepane torbe unite. Lako je pretpostaviti ta se, ustvari, desilo. Engleske bezbedonosne slube su videle naslov monografije Crucified Kosovo, otvorile knjigu u kojoj su
[SNN] VLAST ČUVA LAZAREVIĆA
VLAST UVA LAZAREVIA U Vladi Srbije vrsto odluili da Tribunalu ne izruuju generala Vladimira Lazarevia, ak ni po cenu novih sankcija Zapada! BEOGRAD - U vrhu Vlade Srbije preovladava stav da generala Vladimira Lazarevia ne treba izruiti Hakom tribunalu, ak ni po cenu nekih novih sankcija! Izvori Kurira iz vrha vlasti istiu da je Vlada u stalnom kontaktu sa optuenim generalima Pavkoviem, Lukiem i Lazareviem i da im je ponuena sva pomo drave ukoliko bi se odluili da se dobrovoljno predaju Hagu. Ipak, kako kae na sagovornik, za biveg komandanta Pritinskog korpusa, generala Lazarevia, vai neto povlaeniji pristup. Ako Lazarevi, naime, ne pristane da sam ode u Hag, Vlada ni u kom sluaju nee pokuati da ga hapsi i nasilno izruuje. - Vlada je potpuno uverena da je general Lazarevi optuen bez ikakvog razloga, iz istog hira Karle del Ponte. Ona je podigla optunicu protiv njega, jer je nekoga morala da optui, a i sama je svesna da Lazarevievu krivicu nikada nee uspeti da dokae... General Lazarevi je astan vojnik i nije imao nikakvog udela u zloinima koji mu Hag stavlja na teret. Znamo da bi on dokazao svoju nevinost pred Tribunalom, ali ako ne eli da se sam preda, mi ga neemo hapsiti! - naglaava na sagovornik. Na pitanje ta je sa generalima Pavkoviem i Lukiem, na sagovornik kae da sa njima situacija nije tako kristalno jasna i da je u njihovom sluaju mogue hapenje i izruenje Tribunalu. Izvor Kurira objanjava da je Vlada uverena i u nevinost ove dvojice generala, ali da Tribunal protiv njih objektivno ima daleko vie dokaza po pitanju komandne odgovornosti. Na drugoj strani, saradnici generala Pavkovia i dalje alju ratoborne poruke da se on nikada iv nee predati. Rodoljub Stanimirovi, potpredsednik Pavkovieve stranke Narodni blok, izjavio je tako u petak da general ima jasan stav da u Hag nee otii iv. - Svestan je da ako ode u Hag, to znai da mu je potpisana smrtna presuda, zbog neobjektivnosti tog suda - rekao je Stanimirovi, i dodao da tamo niko nema anse da dokae svoju nevinost. Prema njegovim reima, Pavkoviu bi u Hagu ivot bio ugroen, s obzirom na njegovo zdravstveno stanje. Stanimirovi tvrdi da se Pavkovi malo sklonio od javnosti zbog svog tekog zdravstvenog stanja i zbog svakodnevne terapije koju prima, i dodao da je generalova zdravstvena dokumentacija dostavljena i Hakom tribunalu. - Nije tano da je Pavkovi odbio da ga pregledaju eksperti Hakog tribunala. Niko mu se nije ni obratio s tim zahtevom - tvrdi Stanimirovi. On je kao farsu i zaluivanje ocenio navode da e Srbiji biti uskraen put u Evropsku uniju sve dok ne izrui hake optuenike. Sluaj Luki Portparol kancelarije Hakog tribunala u SCG Aleksandra Milenov rekla je u petak da Tribunal za sada ne razmatra mogunost formiranja lekarske komisije koja bi ispitala zdravstveno stanje generala Sretena Lukia. - Tribunal je primio dokumentaciju koja se tie zdravstvenog stanja optuenika i ti dokumenti su sada na razmatranju - kae Milenov. U izjavi za BBC, ona je istakla da Haki tribunal nije upoznat da li je general Luki postigao dogovor sa Vladom Srbije o dobrovoljnoj predaji. Mitrovi: Izruenje nita ne reava! Direktor Centra za balkanske studije Ljubia Mitrovi smatra istom iluzijom tvrdnje da e Srbiji biti otvorena vrata meunarodnih institucija u sluaju da izrui trojicu generala optuenih pred Hakim tribunalom. - Svi koji misle da e pritisci na Srbiju prestati kada generali budu izrueni, u tekoj su iluziji. Nezajaljiva zver, koju predstavlja Haki tribunal, postavie nam nove ucene i sve vee zahteve u cilju dalje destabilizacije zemlje. Miloevi je skinut sa vlasti pre pet godina i ta je nama ta meunarodna zajednica pomogla?! Politike elite u Srbiji moraju da se dogovore oko jedinstvenog stava i da jednom stanu na put toj salvi ucena i pritisaka - naglaava Mitrovi. http://www.kurir-info.co.yu/ Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[SNN] BANDA CRVENA - 3. DEO
BANDA CRVENA - 3. DEO BAHATO! Svetozar Marovi o dravnom troku obiao celu Evropu i samo na avion potroio 100.000 evra Ministar Predrag Ivanovi bez ikakvog konkretnog razloga est dana proveo u Argentini i Meksiku BEOGRAD - Kabinet predsednika SCG Svetozara Marovia sa saradnicima istakao se u proloj 2004. godini slubenim putovanjima u inostranstvo, od kojih ni dravna zajednica, ni njene republike gotovo da nisu imale apsolutno nikakve koristi. Predsednik Marovi je samo u 2004. godini obiao 15 evropskih zemalja i 16 evropskih gradova u 18 zvaninih poseta. Kakvi su efekti tih putovanja i koliko je sve to kotalo srpske poreske obveznike, nismo uspeli da saznamo ni posle tri dana upornih pokuaja u Marovievom kabinetu ili Direkciji za informisanje Saveta ministara. Umesto toga, dostavljena nam je detaljna lista Marovievog puteestvija po Evropi, koje je zapoelo u Strazburu, nastavilo se u Ankari, Skoplju (dva puta), Rimu, Zagrebu, rumunskoj Mamaji, Istanbulu, Beu (takoe dva puta), Mostaru, Varavi, Sofiji, Helsinkiju, Parizu, Tirani i Briselu, da bi se zavrilo zvaninom posetom Nemakoj, tanije Berlinu. Nezvanine procene kau da je samo na trokove aviona na ovim putovanjima Marovi stucao najmanje 100.000 evra! I sve to o troku srpskih poreskih obveznika! Neumorni predsednik je i u novu 2005. godinu uao u istom stilu, pa je poetkom ove nedelje u London poleteo iz Podgorice falkonom 2.000, koji je specijalno za tu priliku iznajmljen od jedne vajcarske kompanije za arter letove, na osnovu ugovora o meusobnom pomaganju i kompenzaciji. Cena, prava sitnica - skoro 20.000 evra. Bahanalijama savezne administracije ovde, naravno, nije kraj. Ministar za meunarodne ekonomske odnose Predrag Ivanovi je krajem oktobra prole godine proveo est dana u zvaninoj poseti Argentini i Meksiku. On je bio na elu delegacije u kojoj su se nalazili i predstavnici Ministarstva za privredu Srbije, Ministarstva za pomorstvo i saobraaj Crne Gore, Privredne komore Srbije, ambasada SCG u Argentini i Meksiku, kao i grupa privrednika. Osim brojnih razgovora i sastanaka, na tom putu nije sklopljen ni jedan jedini poslovni ugovor! Samo je deklarativno potvreno da postoji obostrani interes za nastavljanje nekada veoma razvijene saradnje. Isti taj Predrag Ivanovi je ove nedelje sa Maroviem bio u Engleskoj i kotskoj. Od kakve li je koristi ta poseta za ekonomiju i privrede Srbije i Crne Gore, ostae misterija. Zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikoli otro osuuje postupke predstavnika savezne vlasti. - Ko zna koliko ima takvih kao to su Marovi i Ivanovi? Od poetka sam bio protiv tih ljudi i naina na koji je konstruisana dravna zajednica. Sve je zasnovano na laima, obmanama, sitnim interesima malih politiara. Svako od njih gleda da to vie drpi pare dok je na funkciji i da to vie opljaka ovu jadnu dravu. Tuno i alosno... - istie Nikoli. Ni Miloljub Albijani iz G17 Plus nema mnogo bolje miljenje o ponaanju funkcionera dravne zajednice. - Ta stvar, Srbija i Crna Gora, to ne funkcionie i zato nam se deava da se politiari jure po stepenicama zgrada u Londonu. Faktiki, imamo dve odvojene drave, koje se finansiraju iz srpskog budeta, da bi razni politikanti mogli da ostvaruju svoje elje iz detinjstva i proputuju svet. Dokle, bre, vie tako?! - pita se Albijani. Plate Saveta ministara - tajna! Uprkos brojnim pokuajima da saznamo kolike su plate lanova Saveta ministara, to u prethodna etiri dana nije bilo mogue. Neverovatno zvui, ali je tano: niko od zaposlenih u brojnim slubama koje opsluuju saveznu vlast nije znao (ili nije hteo da nam kae) kolike plate primaju lanovi Saveta ministara Svetozar Marovi, Vuk Drakovi, Prvoslav Davini, Predrag Ivanovi i Amir Nurkovi. Zato su plate dravnih funkcionera tajna i dokle vie sa skrivanjem informacija koje bi trebalo da budu javne? Ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljaji je izdvojen sluaj, jer ne prima fiksnu platu (na sopstveni zahtev), ve mu drava daje 200 evra meseno i plaa raune za stan i telefon. http://www.kurir-info.co.yu/ Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[SNN] CAVOSKI: TRIBUNAL OPTUZIO SESELJA ZA DELIKT MISLJENJA
CAVOSKI: TRIBUNAL OPTUZIO SESELJA ZA DELIKT MISLJENJA UNUTR. POLITIKA - Nedelja, Januar 23, 2005 16:17 RTS Optuznica Haskog tribunala protiv Vojislava Seselja svodi se na delikt misljenja i, po tom osnovu, u Srbiji bi mogle da budu optuzene desetine hiljada ljudi, ocenio je danas profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Kosta Cavoski. Na skupu o pravnim i politickim aspektima optuznice protiv lidera radikala, koji je u Centru 'Sava' organizovala Srpska radikalna stranka, Cavoski je ostro kritikovao Tribunal, uz ocenu da taj sad sem medunarodnih pravnih normi, ne postuje ni sopstvena pravila. Prema njegovom misljenju, Tribunal to cini time sto Seselju pokusava da nametne advokata, dok mu istovremeno ne dozvoljava kontakt sa braniocima koje je sam izabrao i uskracuje mu pravo da vida porodicu. Profesor prava Milan Bulajic optuzio je Tribunal da se 'sramno ophodi prema optuzenima', a medunarodnu zajednicu da ima razlicite kriterijume prema pripadnicima razlicitih naroda. Prema njegovim recima, dok se Srbima u Hagu sudi za najteze zlocine i genocid, u Hrvatskoj se odrzavaju sudenja na kojima se 'zlocini nad Srbima minimalizuju, uz precutnu saglasnost medunarodne zajednice'. Bulajic je kazao i da Tribunal najpre podize optuznice a potom sprovodi istragu, dok tuzilastvo prvo optuzuje, a zatim istrazuje da li je bilo zlocina, pa optuzeni do sudenja u pritvoru provedu po nekoliko godina. On je ocenio i da je bivsa SFRJ 'namerno razbijena', te da je to, zapravo, bio zlocin protiv covecnosti i mira. Knjizevnik Brana Crncevic, koji je izjavio da je ponosan sto je pozvan da govori na takvom skupu, naveo je da je jasno sta Haski tribunal radi u Holandiji, ali da se pita 'sta radi ovde', u Srbiji. Istakavsi da vlasti protivnike tog medunarodnog suda nazivaju antihaskim lobijem, Crncevic je kazao da 'antihaski lobi radi besplatno, dok je haski dobro placen' i ocenio da su Seselj i Slobodan Milosevic u Hagu 'duhovno slobodniji od mnoge gospode ovde'. Skupu se na pocetku, umesto zamenika predsednika SRS-a Tomislava Nikolica, obratio generalni sekretar stranke Aleksandar Vucic koji je pozdravio suprugu Vojislava Seselja i clanove porodice Radovana Karadzica, a do 17 sati, do kada traje skup, govorice oko 60 ljudi. U sali i ispred sale na video bimu govore je pratilo vise stotina ljudi. http://www.rts.co.yu/ Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[SNN] GODIŠNjICA TRAGEDIJE U NOVIJOJ ISTORIJI NOVOG SADA
GODINjICA TRAGEDIJE U NOVIJOJ ISTORIJI NOVOG SADA Pod led i ivi i mrtvi Komemorativni skup povodom zloglasne racije u kojoj je od 21. do 23. januara 1942. u Novom Sadu ubijeno 1246 civila, a u junoj Bakoj oko 4000 Srba i Jevreja NOVI SAD U junoj Bakoj u januaru 1942. godine, sprovodei politiku genocida, maarski okupator, uz uee izvesnog broja domaih Maara zatrovanih ovinizmom, sproveo je raciju i izvrio masovni pokolj oko 4000 nevinih rtava Srba, Jevreja, Cigana i drugih. Baeni su pod led Tise i Dunava. Mnoge porodice su pobijene do poslednjeg... U Novom Sadu 21, 22. i 23. januara 1942. godine maarska soldateska sa pomagaima poubijala je i pod led bacila vie od 1300 nedunih ena, dece, mukaraca i starih. Vena slava rtvama racije. Ove rei ispisane su na spomen-ploama na srpskom i hebrejskom jeziku, postavljenim na keju pored Dunava u Novom Sadu, u okviru memorijalnog kompleksa kojim dominira skulptura pod zajednikim imenom Porodica. Obeleja za tuno seanje izradio je akademski vajar Jovan Soldatovi. Tu je i 66 bronzanih ploa na kojima su ispisana imena rtava racije sa podruja Novog Sada. Neposredan povod za raciju u junoj Bakoj, ukljuujui i sukob u Novom Sadu, bio je sukob pripadnika ajkakog partizanskog odreda i okupatorskog izviakog odreda. Pravi razlog, meutim, za koji se samo ekao neki povod, bio je zapravo cilj Hortijevog faistikog reima da zastrai stanovnitvo u Bakoj koja je, prema podeli okupatorskih sila, pripala Maarskoj. Pored etnikog ienja, prvenstveno likvidacijom Srba i Jevreja, maarski faisti su hteli da na monstruozan nain zastrae stanovnitvo i odvrate ga od prikljuenja i saradnje sa antifaistikim pokretom. Posle tog sukoba, u periodu od 4. do 19. januara u ovaj deo Vojvodine stiu veoma jake okupatorske snage iz Maarske, opremljene tenkovima i bornim kolima. Stravian krvavi pir zapoinje ve 4. januara u urugu, a uslovno je okonan 28. januara u Beeju. U veem broju mesta june Bake na najsvirepiji nain izvren je pokolj nejai, a jedina krivica je bila to su rtve Srbi ili Jevreji. Umoreni, meu kojima je u velikom broju bilo ivih, masovno su bacani pod led Tise (abalj) i Dunava, to je bio sluaj u Novom Sadu, gde se od 21. do 23. januara dogodio najvei genocid u novijoj istoriji ovog grada. Za izvrenje zloina u Novom Sadu pri maarskoj faistikoj vojsci formirana je specijalna jedinica pod nazivom Drugi oruani odred, za ijeg je komandanta odreen pukovnik Joef Gai, dotadanji komandant brigade u Somboru. Da bi racija bila efikasnija i da nita ne bi bilo preputeno sluaju, okupator je za Novi Sad formirao 150 andarmerijskih i 90 policijskih patrola koje su svoj krvavi pir poele 21. januara izmeu sedam i osam asova. Srbi i Jevreji hapeni su u svojim kuama na prepad, bez ikakvog objanjenja i odvoeni u takozvani legitimacioni centar koji se nalazio u potonjoj zgradi Doma kulture. Sticajem okolnosti tih dana temperatura se u Novom Sadu sputala na minus 25 stepeni, ali uprkos tome mnogi su iz kua odvoeni polugoli i bosi. Usled nezadovoljstva prvim rezultatima racije, a na osnovu naknadnog zahteva pukovnika Graija, ubijanje nedunih ljudi je treeg dana ienja, dakle 23. januara, poprimilo stravine razmere i svirepost kakvu ljudski um teko moe da zamisli. Mnogi su masakrirani u kuama, dvoritima, na ulici ili su zajedno sa ubijenima odvoeni na lokaciju sadanje plae trand i svi skupa bacani u reku pod led. Dunav je jedan broj leeva kasnije izbacivao sve do erdapa, a najvie ih je zauvek ostalo na dnu reke. Za samo tri dana surovo je likvidirano 1246 Novosaana... --- Okupljanje kod Porodice Upravo na dan najveeg masakra, 23. januara, masovno stradanje Novosaana bie obeleeno okupljanjem zvaninika i graana kod obeleja Porodica na Keju rtava racije. Okupljenima e se najpre obratiti gradonaelnik Novog Sada Maja Gojkovi, nakon ega e pomen i besedu u ime Jevrejske zajednice odrati rabin Isak Asiel. Pomen i besedu Srpske pravoslavne crkve odrae episkop baki Irinej, uz sasluenje novosadskih svetenika i akona. Nakon polaganja venaca na spomenik Porodica, posebna delegacija e drugi venac spustiti sa broda u Dunav. Slavoljub ivkovi http://www.politika.co.yu/ Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[SNN] NIN: Špijuni u vrhu države - intervju Aco Tomic
NIN Broj 2820 13.01.2005 pijuni u vrhu drave Znam da Amerikanci nikad nisu odustali od plana koji su zacrtali. I kada sam govorio da e na Kosovu biti ovo to je danas, meni su se neki smejali. Vidite kako su jeftino internacionalizovali Vojvodinu i Sandak, odmah je Evropski parlament zasedao i raspravljao o tome General Aco Tomi je na intervju u NIN doao iz suda. Tuio je dravu za maltretiranja koja je preiveo u vreme akcije Sablja. Intervju,ipak, poinjemo od poslednjih dogaaja u Vojsci. Gomilaju se nesreni sluajevi i pitanja: neorganizovanost, meanje stranog faktora ili... - I ranije su se u Vojsci deavali nesreni sluajevi, i samoubistva i ubistva. Svega toga je bilo. U ovom obimu? - Ne verujem da je obim povean. Nemam nijedan razlog da ne verujem istranom sudiji Vojnog suda kad je u pitanju tragedija u Topideru. Poznajem tog momka i poznajem vojno pravosue koje nema ba nijedan razlog da kae drugaije od onog to se desilo. E, sad, prvi je Krga rekao da je Vojsci stalo da se utvrdi istina. Sama ta njegova tvrdnja izaziva sumnju. Da li je povean broj nesrenih sluajeva ili ne? - Ne verujem. Ovo nam se desilo sad jedno za drugim, ali to je sticaj okolnosti i sluajnosti. Javnost Vojsci sve manje veruje... - Moj prvi komentar kad sam uo za stradanje dva mladia u Topideru bio je: ini mi se da e se ovo upotrebiti kao Raak. Imali ste informacije? - Nisam imao informacije, nego znam kako se dogodio Raak na Kosovu, pa ono u Sarajevu itd. Govorite o... - ...metodama. Metodi su potpuno isti, a akteri ne mogu da se promene tek tako. Mislite na upotrebu dogaaja? - Da, apsolutno. Na one koji to organizuju i koji to zloupotrebljavaju... Pa, vi znate kako se desilo oko tih nesrenih Markala i kako su zlupotrebljene i kako se Raak zloupotrebio. Bojim se da uvek imaju pripremljenu varijantu da nekakav dogaaj proglase ekstradogaajem da bi se neto drugo postiglo. O kojim slubama govorite? - O zapadnim slubama koje su dovele do agresije na ovu zemlju. One su i danas na sceni. Jedna od najjaih slubi koja je ikada bila prisutna na Balkanu je engleska, a znate kako to dalje ide. Zato istiete ulogu engleskih slubi? - Kad to kaem, govorim i o istorijatu, o tradiciji od pre rata; engleska je sluba ovde uvek bila najprisutnija i najaktivnija u svemu. Ima li tu plana i podele posla izmeu slubi, ili je samo pitanje ko se bolje na nekom terenu snalazi? - Apsolutno postoji plan. Slube nikad nisu radile bez planova. Dok sam bio na Kosovu, vodio sam grupu operativaca i veoma uspeno smo se suprotstavljali toj delatnosti. Bili smo potpuno upueni ak i u dan kad e poeti agresija. Naravno, oni su uvek mislili da su naj-naj, pa nisu mnogo ni obraali panju na to ta nekakva balkanska slubica radi. Dakle, mi smo veoma dobro znali ta e oni i kada da ine ovoj zemlji i, naravno, o tome smo obavetavali ljude iz Vojske, a ta su dalje radili Perii ili Aca Dimitrijevi to je njihov problem. Koja je strana sluba najorganizovanija na Kosovu? - Prvi su Englezi stigli u Pritinu 10. juna 1999. Rusi su stigli pre desetog, ali kako su stigli tako su i otili. Bolje da nisu ni stigli. To sam uspeo da im kaem kad sam sa Pavkoviem bio u Moskvi. Bili su iznenaeni, ali, dobro, to nije bilo na zvaninim razgovorima nego na veeri. Nije ba sluajno odreeno da Englezi u Pritinu dou prvi. Tada sam bio u Pritini i razgovarao sam sa komandantom tog engleskog odreda. Rekao je: Nama su u pripremi za dolazak na Kosovo objasnili da je Kosovo sprena zemlja. To je termin koji upotrebljavaju iskljuivo vojske NATO-a. Ja mu kaem: Pa, evo vidite, da li je sprena. Tog trenutka je naa Petnaesta brigada izlazila iz Pritine, momci koji su za godinu dana ne znam koliko puta premetali ta orua. Impresivno je delovala ta brigada sa tenkovima. A on kae: Znai, mi bismo na ovo naili da je dolo do kopnene invazije. Tvrdite da je general Krga svojim reagovanjem na dogaaj u Topideru doveo u sumnju vojni nalaz. Kako tumaite to to ministar Davini odmah posle vojnog izvetaja sa srpsko-makedonske granice o smrti mladog Albanca pominje osnivanje komisije? - Pa nije udo to je Davini tako rekao. On i Krga reaguju isto. O emu, u stvari, govorite? - Da zloupotrebim mog zemljaka sa Rudnika (misli na Milovana Danojlia, prim. red.), on je jedini to saoptio javno, jasno i glasno na televiziji: u ovoj zemlji je zaveden protektorat. Negativne posledice su sve vidljivije. Kao, na primer, sluenje vojnog roka. Prvi put u ivotu sreo sam se sada sa mladiima Rudnianima koji kau da nee da slue vojsku, to ranije nikada nije bilo. Kako to tumaite? - Tome je doprineo i odnos drave prema vojsci i prema Hagu. Zamislite mladog oficira koji sad sve ovo gleda. Po svim pravilima i propisima, vojnikim i ustavnim, po meunarodnim konvencijama, mi smo na Kosovu branili zemlju. Drava je proglasila ratno stanje i sad nas odjedanput neko optuuje za ratni zloin. To je strano. Da li su nae slube danas sposobne da se, kako kaete, odupru stavljanju zemlje pod
[SNN] ŠTA DIJASPORA TRAŽI I DAJE
TA DIJASPORA TRAI I DAJE Saga o povratku Pria o dijaspori ula je u svoj zavrni in. Vreme je da se shvati ta taj pojam danas stvarno znai. Srpska dijaspora bila je prvo narodni neprijatelj, pa emotivni pisac i poznati sportista, aktivni humanitarac, savetnik bez imuniteta, podravalac politikih promena, strani lobista, ulaga u maticu bez povlastica u odnosu na druge strance da bi na kraju zasluila mesto koje u izmetenom, globalnom svetu oduvek ima: ukljuenje u nauni, privredni i politiki ivot matice bez straha od rei: ili ste tamo ili ovde, ili s nama, ili protiv nas. Dijaspora (svih naroda) odavno je na svetskoj sceni politiki subjekt broj jedan. Ovo vide i znaju svi osim slepih i sebinih inovnika, kojima je jo potrebna iluzija nepostojee moi u provinciji sela udaljenog od Rima. U svetu bez granica i bez suvereniteta, u svetu ogromnih migracija i pomeranja, u svetu u kome, u pravom smislu rei politikih emigranata (ljudi koji emigriraju samo zbog ideja) vie skoro i nema, ve pre svega ekonomski nezadovoljnih pomerajuih masa, u svetu dvojnih i trojnih dravljanstava, u svetu u kome se ivi u jednoj, a radi u drugoj dravi, dijaspora (ili rasejanje) svih naroda, postaje pozitivni trojanski konj, birako telo i kolektivni lobista sa vrha Olimpa. Mit o bogatim ljudima rasejanja, o izabranim spasiocima siromanih zemalja, vie nije potreban. Brojna dijaspora nekog naroda interesantna je ba zato to je masovna, to je mnogoduna, te danas relativno pokretljiva, a ne zato to poseduje nekolicinu preduzimaa. Neka je tri miliona Srba u svetu (donja granica) i neka meseno svako od njih podari samo po jedan evro svojoj otadbiniSnaga dijaspore vie nije u materijalnom bogatstvu kao takvom, ve u njenom sudbinskom fenomenu masovnosti. Izmeu pet i osam milijardi dolara godinje ulazi u Srbiju samo od srpskog rasejanja. Danas je na red dola zavrna faza, a to je faza povratka dijaspore u (ili ka) maticu/i. Ovu migraciju donosi globalni, kablovima i satelitima povezani svet, jer ona nekada nije bila ni zamisliva, niti mogua. Dijaspore prolog veka nisu se (osim retkih pojedinaca) nigde vraale. Sada se sve promenilo, ak i smisao same rei dijaspora. U svetu u kome postoji apsolutna pokretljivost, niko vie nije potpuno raskorenjen, ili smo to ,moda, pomalo svi mi . Uprkos globalizaciji, odbegli lanovi etnikog stada, vraaju se i izgrauju svoje otadbine. Jermensko, izraelsko, rusko, grko, kinesko, hrvatsko pleme... Kineska dijaspora, na ulasku u XXI vek, u otadbini ima svoju televiziju, svoje medije, specijalne teritorije koje joj matica prioritetno odreuje i nudi za kupovinu, svoje kvartove Znai li to da e dijaspore razliitih naroda nestati? Ne. Dijaspora je bila i ostae vean fenomen. Vean je odlazak, ali vean je i povratak, kao smrt i raanje. U Srbiju ele da se vrate penzioneri iz centralne i obodne Evrope, ljudi koji sanjaju da im se ivotna zavrnica isplauje u matici. Da li je srpska otadbina svesna ta znai injenica da milion dua evropske dijaspore svoje penzije troi ba u njoj, umesto da ih galantno ostavlja u, za penzionere sigurno udobnijim, zemljama prihvata? Ali, zato da se vraaju samo ljudi druge i tree mladosti? Zato se ne bi vraali i radno sposobni ljudi? Razvijene zemlje, ovo pitanje sebi su odavno postavile i na njega potvrdno odgovorile. Srbija nema sreu da bude razvijena. Ali, ima sreu u nesrei da je njena dijaspora jedna od najemotivnijih na svetu, iji su roaki odnosi toliko komplikovani, da se mnoga rasejana lica iracionalno vraaju kui. Teko da ima ieg dosadnijeg i traginijeg u veku jednog oveka od ivota i rada samo u jednoj teritoriji, jednoj geografiji, jednoj zemlji, ma koliko je voleli. To je kao da niste izali iz jedne sobe. ovek samog sebe ne moe da upozna dok negde ne ode. Odlazak je odiseja i psihoterapija, sagledavanje stvari i smisla ivota, opratanje razlikama, poetak povratka. Prvi put, Kongres Srba Evroazije (najveeg kontinenta), razradio je sopstveni nauni, privredni, politiki projekat i mapu povratka srpskog rasejanja, odnosno depatrijacije. Prvi put dijaspora od Brisela do angaja, sama kae ta daje, a ta trai. Od : neu da se vratim nikada, osim u pesmama i snovima, preko vratiu se do pola, treinom ili etvrtinom, do vratiu se potpuno. Francuska dijaspora kroz visoki savet Francuza sveta uinila je ovo davno pre nas, napravila projekat uslova svog povratka, a telo pri ministarstvu spoljnih poslova , uveliko se njima bavi. Prvi put, danas, srpsko rasejanje se samo (privrednici koji mogu da se kreu, deo od 5.000 doktora nauka koji mogu da uzmu slobodan semestar itd) prihvatilo toga da pobije princip sve ili nita, koji je carevao decenijama i pisao tune seoske prie. Razraeni su modaliteti, uslovi i tehnike povratka, po evropskom modelu. Izraen je ozbiljan nauni, ekonomski i pravni projekat depatrijacije. Relativizovani povratak ljudi sa iskustvom, pokazao bi zemlji u tranziciji kako de fakto funkcioniu kapitalistiko-socijalistika drutva (Francuska). ekaemo odgovor matice. Videemo da li je buka
[SNN] „Zaboravni” Josip Broz
Zaboravni Josip Broz Istina o Bosni i Hercegovini, 13. januar U petom nastavku Politikinog feljtona Istina o Bosni i Hercegovini posebnu panju privlai sledea reenica: Istinskog faistu i nemakog poslunika Anta Pavelia Broz je pustio da pobegne na Zapad ne elei ak ni da organizuje njegovo suenje u odsustvu. Ako je navod u prvom delu reenice taan, bilo bi veoma zanimljivo da se dozna i neto vie o tome kako je i zbog ega maral Tito pustio jednog od najkrvavijih zloinaca Drugog svetskog rata da se spase bekstvom na Zapad i ko mu je tamo pruio utoite. Valjalo bi takoe podrobnije razjasniti i neobinu zaboravnost voe jugoslovenskih komunista, jer u naoj zemlji nije, makar i u odsustvu, organizovano suenje najveem zlotvoru srpskog naroda u 20. veku (dok je, recimo, Slobodan Jovanovi, predsednik jugoslovenske vlade u emigraciji, kome je sueno u odsustvu, za ratne zloine (! ) osuen na 20. godina robije). Ratni zloin ne zastareva, pa je udno to vlast u Srbiji ni danas nita ne ini da ispravi zaboravnost Josipa Broza i organizuje suenje ne samo Anti Paveliu, ve i itavom ustakom pokretu. Bila bi to prilika da se obelodani istina o njegovim namerama i delovanju, o podrci i pomoi koju je dobijao iz inostranstva (Vatikan, Maarska, Italija, Nemaka i moda jo neke drave) i utvrdi bar priblian broj pobijenih i proteranih Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i proceni ogromna materijalna teta naneta srpskom stanovnitvu. I ne samo to. Ustae su inile zlodela i na teritoriji Srbije i nad njenim graanima. Naa dananja vlast, meutim, ponaa se kao da je jo 1945. godina, a Josip Broz iv. I dok ona nita ne preduzima radi naplate ratne tete od naslednice NDH Republike Hrvatske, ova Meunarodnom sudu pravde u Hagu bez imalo kolebanja i srama podnosi tubu protiv Srbije za agresiju tokom rata 1991-1995. Vojislav M. Stanoji Beograd http://www.politika.co.yu/ Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[SNN] PRED 150. GODIŠNjICU ROĐENjA NIKOLE TESLE
PRED 150. GODINjICU ROENjA NIKOLE TESLE Prvi telemost Jo 1895. godine, uz pomo dvorske telefonske linije uspostavljena prva u svetu svojevrsna veza izmeu Nia i Beograda NI Nedavnom promocijom monografije Muzej Nikole Tesle 1952-2003, koju su sainile Zorica Civri, Dubravka Smiljani i Marija ei, a koja je odrana 18. januara u Skuptini grada Beograda, zapoelo je obeleavanje znaajnoj jubileja 150. godinjice roenja genijalnog Nikole Tesle. Cela ova godina u itavom kulturnom i naunom svetu bie u znaku Alberta Ajntajna, dok e ve naredna 2006. godina biti posveena Srbinu, amerikom dravljaninu, Nikoli Tesli, sinu prote Milutina iz Zmijanja, na teritoriji dananje Hrvatske. Pripreme za obeleavanje jubileja organizuje Muzej Nikole Tesle u Beogradu, jedinstvene naune i kulturne institucije u naoj zemlji i svetu, koja uva linu arhivu velikog genija, koja je upisana u Registar svetske batine. Jubilej e biti obeleen i u Niu, jer sa gradom na Niavi Tesla imao udesne, a malo poznate dodirne take. Prema tvrdnjama Milovana Matia, fiziara i, kako za sebe kae teslologa, saradnika beogradskog muzeja, u Niu su veoma davno, ali brzo reagovali na otkria Nikole Tesle: Na prve informacije, koje su u Ni stigle sa one strane okeana o udesima koje stvara Srbin Nikola Tesla, u Niu su i brzo i veoma inventivno reagovali. Niki potari su iskoristili jedinu telefonsku vezu, bila je to dvorska telefonska linija izmeu Beograda i Nia, i 1895. godine priredili su jedan od prvih, a moda i prvi pravi telemost u svetu. Naime, sa postojeim zvunicima i drugom tadanjom tehnikom organizovali su telefonski prenos nastupa jednog muzikog orkestra, koji je svirao u Beogradu, a koji su Nilije sluale. Kada je beogradski orkestar zavrio svoj koncert direktan prenos je produen jer je zasvirao niki orkestar, a publika u Beogradu sluala i pratila izvoenje iz centra Nia. Velika je srea da je sauvan program tada izvedenih muzikih dela. Ne povezuje samo ovaj, verovatno prvi telemost u svetu Ni sa Nikolom Teslom, kae Mati: Mnogima je poznato da je prota Milutin, Nikolin otac, pisao pesme. Ni jedna do skora nije bila poznata da bi se tek nedavno otkrilo da su jedini poznati stihovi prote Milutina tampani ba u Niu, u godinama poslednje decenije devetnaestog veka. U periodu izmeu 1976. i 1995. godine u saradnji sa kulturnim institucijama u Niu Muzej Nikole Tesle priredio je vie izlobi i tribina o ivotu genija. U Niu je u to vreme, 1983. godine, osnovano i Drutvo Nikole Tesle, a Univerzitetska biblioteka, takoe dobila je ime po velikom nauniku. Iz tog razloga su i oekivanja da e se sadanji gradski oci u Niu pridruiti obeleavanju 150. godinjice roenja Nikole Tesle, u narednoj, a da e ve u ovoj, 2005. godini nai naina da se obelei 110. godinjica prvog telemosta, uspostavljenog po jednom od mnogobrojnih Teslinih otkria kae Milovan Mati. Toma Todorovi http://www.politika.co.yu/ Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
