[SNN] ISTINA Upitnik
From: Nikolic Nikolic [EMAIL PROTECTED] Sent: Wednesday, December 07, 2005 11:35 AM Subject: RE: ISTINA Upitnik Postovani brate, A sada jedan vazan zadatak u sluzbi srpskog naroda, protiv rezima Mila Djukanovica!!! Uspostavljen je direktni kontakt sa sefom Odseka Venecijanske komisije za izbore i REFERENDUME! Odluka Venecijanske komisije o referendumu u Crnoj Gori se donosi za 7 dana. Hitno treba uraditi sledece sa raznih strana sveta, ukljucujuci otadzbinu! Poslati na njegov E-mail sve dokaze o saradnji Sekule Drljevica, Savica Markica Stedimlije (koje rezim Mila Djukanovica u Crnoj Gori promovise!) sa Antom Pavelicem i ustaskim rezimom koji je bio Hitlerova marioneta na Balkanu u II svetskom ratu. Sve dokaze na bilo kom jeziku: francuskom, nemackom, ili engleskom slati sa raznih strana sveta na E-mail gospodina Pierre Garron [EMAIL PROTECTED] Ovaj posao treba hitno odraditi u toku narednih 48 casova. Ja sam mu poslao dosta materijala, ali i Vi sa raznih strana sveta, MORATE isto da uradite. Unapred se zahvaljujem, Petar Milatovic, urednik Istine Yahoo! Groups Sponsor ~-- Get fast access to your favorite Yahoo! Groups. Make Yahoo! your home page http://us.click.yahoo.com/dpRU5A/wUILAA/yQLSAA/NfOolB/TM ~- Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[SNN] DA POSTANEMO BREND SRBIJE
VESTI iz Frankfurta, nezavisni dnevni list dijaspore za Evropu, Ameriku i Australiju, Objavljeno 08.decembar 2005. NEMANJA BOGUNOVI, MUZIAR IZ SAN DIJEGA, UOI HUMANITARNOG KONCERTA U BEOGRADUDA POSTANEMO BREND SRBIJE Mladom umetniku elja da sa Beogradskim kvartetom gitare, koji je osnovao, doprinese imidu otadbine u svetu Mladi virtuoz na klasinoj gitari Nemanja Bogunovi iz San Dijega u Kaliforniji odrae 15. decembra humanitarni koncert u beogradskom Centru "Sava". Koncert e se odrati pod pokroviteljstvom princeze Linde Karaorevi, u organizaciji dobrotvornog Fonda "Kraljevi Tomislav", a uz podrku Ministarstva kulture Srbije i panskog kulturnog centra "Servantes" u Beogradu. U prvom delu Bogunovi, kome je ovo inae peti koncert u otadbini, nastupie uz pratnju orkestra "Simfonijato" iz Beograda, a zatim sa Beogradskim kvartetom gitare koji je Nemanja i oformio. - Publici e premijerno biti predstavljen koncert za etiri gitare i orkestar, "Koncerto de Aranhuez" panskog kompozitora Hoakina Rodriga. Na programu e biti i dela nemakog kompazitora Johana Sebastijana Baha, austrijskog Volfganfa Amadeusa Mocarta i italijanskog ulijana Regondija. Koncert e se zavriti izvoenjem "Srpskog kola" Aleksandra Vujia - najavljuje Nemanja Bogunovi, koji je nedavno bio gost beogradskog dopisnitva "Vesti" u drutvu sa princezom Lindom Karaorevi, poto je i umetniki direktor pomenutog fonda koji je osnovala udovica kraljevia Tomislava.Ovaj 24-godinji mladi, roeni Zemunac i srpski vunderkind sa Gardoa, upisao se sa svega 16 godina na fakultet Muzikih umetnosti na univerizitetu Nevada u Las Vegasu i dobio specijalni status kao najtalentovaniji u klasi klasine gitare. - Mada volim San Dijego, nadomak Los Anelesa, jer je lep i miran grad, udoban za ivot i blizu mora, ipak nameravam da se uskoro vratim u moj Zemun, jer ovde su mi roditelji, rodbina i prijatelji. Samo da zavrim postdiplomske studije na San Francisko konzervatorijumu kod Duana Bogdanovia - kae Bogunovi i dodaje da mu je velika elja da Beogradski kvartet gitara postane brend Srbije i srpske prestonice u svetu. Poetak u rodnom Zemunu Nemanja Bogunovi poeo je da svira klasinu gitaru sa sedam godina u rodnom Zemunu, sa 14 je napisao svoju prvu kompoziciju, a sad komponuje opus "Devet ljubavnih pisama". ivi u San Dijegu, svira na koncertima i dri privatne asove gitare. esto eta i voli da svira pored okeana. - U Kaliforniji su ljudi prijatni i ljubazni, a svest o nainu ivota je drugaija od ostalih delova Amerike - pria Bogunovi. R. LONAR YAHOO! GROUPS LINKS Visit your group "SrpskaInformativnaMreza" on the web. To unsubscribe from this group, send an email to:[EMAIL PROTECTED] Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
[SNN] Drzava Janeza Drljevicia
From: oliver vulovic [mailto:[EMAIL PROTECTED] Drþava Janeza Drljevicia Kriminalci koji pljaèkaju koristeãi pri tom samo um i pacifistièke metode ipak imaju neki kodeks. Crnogorska hunta, zacementirana na vlasti na osnovu pljaèke sopstvene drþave i naroda i pljaèkanju fondova Republike Italije i ostalih evropskih drþava, pogazila je i sopstvene kriminalne kodekse te je sada ogoljeno pokazala da je postala pride kriminalu i jedna anacionalna, duhovno degenerisana i izdajnièka klika, primajuãi u goste pod jakom policijskom zaðtitom i blagoslovom Miraða Dedejiãa, nasuprot jasno izraþenog protesta Srbije i Srba , predsednika Slovenije, Janeza Drnovðeka, èoveka koji svoj kompletni politièki angaþman od poèetka svoje karijere gradi na antisrpskim politièkim projektima. To su ujedno i projekti koji su protiv interesa i 35 % populacije Crne Gore koji se izjaðnjavaju kao Srbi i 70 % populacije koji govori srpskim jezikom. U ovom narodu, sa obe strane Brodareva, kriminalci donekle i mogu da dobiju neki oreol poðtovanja jer nam je takav mentalitet, tako i da se , osim ljudi iz visoke politike, niko nije mnogo ni interesovao za laso koje su italijanske vlasti bacile iznad Djukanoviãeve glave i glava njegovih najbliþih saradnika zbog mafijaðkih poslova ali, oðtra i mrþnjom nafilovana antisrpska politika koju te individue sprovode u poslednjih sedam godina a najviðe i najþeðãe sada, kada je Srbiji najteþe, treba i nas da konaèno nauèi da stvari stavljamo na pravo mesto i nazivamo ih pravim imenima. Milo Djukanoviiã, Filip Vujanoviã, Ranko Krivokapiã, Vukoviã i ostali su deo medjunarodnog kriminalnog oloða i juriðnici iz prvih redova srpskih neprijatelja. Ti stvorovi, koji viðe nisu ni Crnogorci, ni Srbi, ni Evropljani, a Amerikanci postati nikada neãe, moþda i sprovedu do kraja svoj mafijaðko-zloèinaèki poduhvat koji pompezno nazivaju drþavotvornim projektom te secesijom Crne Gore obezbede sebi krakoroèni diplomatski imunitet od gonjenja od strane evropskih policija. Ne smeju ipak ti kvazi oèevi kvazi nacije da zaborave ni da Srbija neãe uvek biti slaba i ako ikako umaknu karabinjerima, jednog dana naðim þandarima sigurno neãe. Crnogorska vladajuãa politièka oligarhija danas ima samo jednu politiku. Negiranje svega srpskog i zatiranje svega srpskog i u tom smislu se ne biraju saveznici. Otuda i Drnovðekova poseta Podgorici. Uskoro moþemo oèekivati da Podgorici u prijteljskoj i medjunarodnoj poseti vidimo i Haðima Taèija, Ibrahima Rugovu, komandata Ðalju, komandata Jonuza i njeno antisrpsko velièantsvo Doris Pak. Pomenuti komandanti su veã bili pod zaðtitom i pokroviteljstvom Crne Gore 1998-e godine kada su se kao civili tamo prebacili sa Kosmeta gde su vrðili teroristièke akcije a u Podgorici i Roþajama davali laþne izjave protiv srpske vojske i policije pripadnicima UNHCRa u kojem je najmanje bilo humanitarnih radnika..Ova poslednja iz pomenutog niza, Doris Pak, je opet jasno i glasno stavila do znanja da se zalaþe za otimanje Kosmeta od Srbije a naðe ministarstvo spoljnih poslova joð uvek tu spodobu nije proglasila personom non grata u Srbiji, ðto je najmanje ðto mogu uraditi i ako smo kao drþava do kraja poniþeni i marginalizovani. Ðta ãe ova drþava u Savetu Evrope ako njen najistaknutiji èlan direktno radi protiv interesa ove drþave i naroda? Ðta traþi ova drþava u Savetu Evrope koji tako olako ðtancuje rezolucije protiv Srbije a ne nalazi ni jedan jedini razlog da se makar povrðno angaþuje u zaðtiti bilo kojeg ugroþenog Srbina na Kosmetu gde nas ubijaju kao divlje zveri, u Hrvatskoj gde nas tretiraju kako kolektivni seksualni objekat, u Bosni gde nam ne priznaju ni mrtve, ubijene od mudþahedinsko-ustaðke ratne koalicije. Dokle ãe Solana koji nas je kasapio i Ferero Valdner koja je prodavala vize po Srbiji da nam javno rade o glavi a da mi sve to mazohistièki posmatramo i ãutimo. Na krilima tih politika je i uzleteo Milo Djukanoviã i njegova razbojnièka druþina. Neka se barem neðto kaþe i ostane for records and history za dane kada planetom neãe vladati jedna drþava nego jedno zajednièki priznato medjunarodno pravo. Dokle takav mlitav stav ove Srbije i prema Djukanoviãu kome treba lièno kao i ostalima iz te secikesiãke druþine staviti jasno do znanja da i mi imamo i pamãenje i policiju i da ãe ona jednog dana kao takva biti integrisana u Evropu i da ãe on kao ðef mafijaðke organizacije biti predmet njenog interesovanja i obrade i ako Bog da i hapðenja. Ne samo iz naðih interesa, nego i interesa bað onih koja ga sada poseãuju i podrþavaju u antisrpskoj kampanji. Kada veã banditi ðirom sveta imaju hrabrosti da Republiku Srpsku nazivaju genocidnom tvorevinom zaðto onda ova drþava Srbija kada veã za to ima sve argumente i dokaze , javno ne kaþe da se buduãi Milov kalifat od nas moþe jedino tretirati kao kriminalna organizacija koja kontroliðe odredjenu teritoriju i da ãe njegovi podanici morati po srpske vize u konzulat u Tirani, gde ãe biti jurisdikcija za taj prostor. I onako je
[SNN] e-bilten DSS 08-12-2005
UPOZORENJE: Ovaj e-mail ne sadrži slike ili fajlove kao Attachment. Ako e-mail sadrži attachment ili neki .exe fajl, obavezno ga odmah obrišite, bez otvaranja, jer je verovatno zaražen nekim virusom. Hvala 08.12.2005. SKUPŠTINA SRBIJE USVOJENA STRATEGIJA PROTIV KORUPCIJE Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković potpisao je u novinarskoj sali republičkog parlamenta 200. zakon koji je izglasan u ovom sazivu Poslanici Skupštine Srbije usvojili su odluku o utvrđivanju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, kao i više zakona.Usvojeni su Zakon o inovacionoj delatnosti, Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti, Zakon o Srpskoj encikoplediji, zakon o rečniku Srpske akademije nauka i umetnosti, a i razrešeni su neki nosiloci pravosudnih funkcija na njihov zahtev.Poslanici Skupštine Srbije usvojili su većinom glasova set zakona iz oblasti nauke. Novim zakonima o naučno-istraživačkoj i inovacionoj delatnosti treba da se doprinese većem privrednom i društvenom razvoju. Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti usklađen je sa međunarodnim standardima i temeljno će reformisati ovu važnu oblast, obezbediti efikasniji naučno-istraživački rad i zameniti zakon iz 1993. godine. Utvrđeno je planiranje naučno-istraživačke delatnosti strategijom naučnog i tehnološkog razvoja, koju donosi Vlada, zatim sistem obezbeđivanja kvaliteta i efikasnosti naučno-istraživačkog rada kroz postupak akreditacije.Institucije koje se staraju o kvalitetu naučno-istraživačkog rada su Nacionalni savet, Odbor za akreditaciju, Komisija za sticanje naučnih zvanja i telo koje se prvi put uvodi - matični naučni odbori, koji će odlučivati o svim suštinskim stručnim i naučnim pitanjima. Naučno-istraživačku delatnost obavljaće institucije od nacionalnog značaja SANU i Matica srpska, instituti i visokoškolske ustanove i centri izvrsnosti. Instituti se mogu privatizovati po posebnom programu koji donosi vlada, ali instituti od strateškog značaja za Republiku mogu biti privatizovani tako da najmanje 51 odsto kapitala ostane u državnom vlasništvu. Pored dosadašnjeg projektnog finansiranja, predviđeno je i institucionalno finansiranje, odnosno finansiranje materijalnih troškova naučno-istraživačkog rada i instituta, čiji je osnivač Republika, kao i finansiranje posebnih programa i projekata od nacionalnog značaja.Zakonom o inovacionoj delatnosti prvi put se uređuje ova oblast i negov cilj je pospešivanje te delatnosti. Vlada će na predlog ministarstva usvajati program inovacione delatnosti za tekuću budžetsku godinu. Programi i projekti realizovaće se putem javnog konkursa, a uređuje se finansiranje inovacione delatnosti sredstvima budžeta Republike, jedinica lokalne samouprave, fondova i donacija. Biće osnovan fond za inovacionu delatnost, a pokrajinama i lokalnim samoupravama omogućeno takođe da osnivaju fondove za inovacione delatnosti.Zakonima o srpskoj enciklopediji i o rečniku SANU uređuju se dva projekta od kapitalnog nacionalnog značaja i obezbeđuje njihovo intitucionalno finansiranje. Zakonom je predviđeno da nosioci rada na srspkoj enciklopediji budu SANU i Matica srpska, dok će nadležno Ministarstvo finansirati taj rad. Očekuje se da deset tomova bude urađeno za deset godina. Zakonom o rečniku SANU, obezbediće se kontinuirani rad na rečniku i uređuje način finansiranja ovog posla, u okviru kojeg je do sada objavljeno prvih 17 tomova.Skupština Srbije razrešila je danas sudijske dužnosti više sudija sudova opšte nadležnosti na lični zahtev, zbog odlaska u penziju ili na druge poslove. Skupština je sudijske dužnosti razrešila sudiju Vrhovnog suda Dragicu Marjanović, sudiju Okružnog suda u Negotinu Jelku Aranđelović, sudiju Drugog opštinskog suda u Beogradu Gordanu Mihajlović, sudiju Opštinskog suda u Bačkoj Topoli Lazu Petrića. Odlukom parlamenta, sudijske dužnosti razrešeni su i sudije Opstinskog suda u Ubu Vesna Veljović i Mladen Nikić i sudija Opstinskog suda u Prizrenu Maja Stojković.Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković potpisao je u novinarskoj sali republičkog parlamenta 200. zakon koji je izglasan u ovom sazivu, a to je zakon o rečniku Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je usvojen danas. Marković je novinarima izjavio da su za taj rezultat - 200 usvojenih zakona, zaslužni svi poslanici.Posle ove, odmah je otpočela sledeća sednica Skupštine, a na usvojenom dnevnom redu je predlog zakona o raspodeli tranfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zaradu u 2006. godini, predlog zakona o imovini lokalne samouprave, kao i predlog zakona i izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu Republike Srbije, po osnovu preuzimanja obaveza republičkog Zavoda za penzijsko-invalidsko osiguranje zaposlenih nastalih po osnovu neisplaćenih penzija. 08.12.2005. MILAN PARIVODIĆ SLOBODNA PRODAJA GRAĐEVINSKOG ZEMLjIŠTA DOVODI INVESTITORE Pokrenut je postupak za ukidanje ustavne odredbe prema kojoj gradsko građevinsko
[SNN] Srpska politika, 8.decembar:
http://www.srpskapolitika.com/ A K T U E L N O HITLEROVA GRANICA ZA KOSOVO Sve firerove granice nametnute agresijom davno su ukinute izuzev jedne koja i danas ograuje Kosovo i Metohiju od ostale Srbije - Od 44 granice koje je Hitler ratovima i agresijom nametnuo irom Evrope, sve su posle Drugog svetskog rata uklonjene, ponitene, izuzev jedne. To je granina barijera koja ograuje, nasilno odvaja, Kosovo i Metohiju od Jugoslavije, od matine Srbije. Tu granicu su NATO i Ujedinjene nacije Unmik nametnuli u leto 1999, agresijom, bombardovanjem SR Jugoslavije, ukljuujui i junu srpsku pokrajinu Kosmet.Nikad u istoriji nisu dravne granice u svetu tako masovno ruene kao za sedam godina Hitlerove agresije i ratovanja. Od 1938. KLINTON IDE U HAG Pokrenuto pitanje Klintonove krivice za RTSLONDON Britanski mediji su optuili Bila Klintona da je protivzakonito i protiv svakog morala to, to je svojevremeno bombardovao RTS.Neki mediji su bez uzdravnja dali predlog da Klinton treba i krivino da odgovara, zbog ovog nehumanog ina.Zbog ega su britanski mediji okirani u vezi tvrdnji da su ameriki Predsednik i britanski Premijer razgovarali o moguem bombardovanju arapske televizijske stanice AlDazira. Zato je Bilu Klintonu dozvoljeno da uradi neto to Buu nije? Pitaju britanski mediji. SUENJEM MILOEVIU ZAPAD "BRIE" SVOJE ZLOINE Sergej Baburin i Remzi Klark u Beogradu brane biveg predsednika - Nikako se ne moe porediti ono to su inile zaraene strane u bivoj SFRJ, te ono to je radio Miloevi i SR Jugoslavija, sa zloinom poinjenim nad vaom zemljom. Razbijanje suvereniteta SFRJ i elja SAD da je porobe, zatim agresija NATO-a, ako bi se sudilo prema kriterijumima kao u Nirnbergu posle okonanja Drugog svetskog rata, bili bi proglaeni najteim zloinima - Nikada nisam bio ravnoduan prema bezakonju i samovolji. Autori neproglaenog rata prema Jugoslaviji 1999. godine NATO, a pre svih SAD, ostali su nekanjeni i preko Hakog tribunala pokuavaju da rehabilituju krivce za zloine. Zbog toga sam i prihvatio da budem lan komiteta za Miloevievu odbranu, a time kao pravnik branim linu ast. Miloevi, eelj, Krajinik i drugi srpski politiari u Hagu titili su interese srpskog naroda. KAKO JE DOSTOJEVSKI NAPAO TOLSTOJA ZBOG RAVNODUNOSTI PREMA SRBIMA Kako e se ponaati Rusija tokom pregovora o Kosmetu i kako su dvojice najveih ruskih pisaca gledali na "istono pitanje" - Danas, kada Srbija bije jo jednu bitku nadajmo se, bez oruja za Kosovo i Metohiju, i kada ce se u tu bitku, na ovaj ili onaj nacin, svakako umeati najmocniji "faktori", i kada u svetu nema ozbiljnijeg analiticara koji se tim problemom ne bavi svakako, zbog njegove specificnosti: prvi put se raspravlja da li jedna nacionalna manjina moe da se otcepi od jedne drave, iako ta nacionalna manjina svoju maticnu dravu (Albaniju) vec ima, u naoj javnosti se i tiho i glasno postavlja pitanje - kako ce se ponaati Rusija? NEPOZNATE STVARI O RATU NA KOSOVU Knjiga "CIA i amerika vojska" sa podnaslovom "Intervencije u razliitim delovima sveta od II Svetskog rata" - Dok je vest o poetku pregovora o odredjivanju konanog statusa Kosova zauzela glavno mesto na naslovnim stranicama stampe ili TV vestima, malo ko se setio da pomene ili napise nesto o svim onim dogadjajima koji su doveli do otvaranja ovih razgovora. Jos je manje onih koji se jos uvek seaju vremena, dana bombardovanja bivse Jugoslavije od strane NATO snaga ili perioda koje je nagovestavalo vojnu intervenciju. Ipak, jedan kratak pregled predstavlja knjiga koja analizira upravo ovaj period koja je izasla na albanskom jeziku u isto vreme kada je objavljena vest o poetku diplomatskih pregovora. SKANDAL U NARODNOJ SKUPTINI NT do najsitnijih detalja otkriva kako je doslo do najnovije afere u srpskom parlamentu. Duan Petrovic, ef poslanicke grupe DS, optuzuje: - Srbija, sudeci po najnovijem skandalu u Narodnoj skupstini, ponovo ulazi u ozbiljnu politicku krizu. I to u trenutku kad se zahuktavaju pregovori o Kosovu, a poslanici mesecno, i bez svojih donatora i kupaca", inkasiraju i do 200.000 dinara. Afera oko navodne kupovine poslanika kulminirala je u ponedeljak, 28. novembra, kad je Dusan Petrovic, sef poslanicke grupe DS, obelodanio, kako kaze, ... YAHOO! GROUPS LINKS Visit your group "SrpskaInformativnaMreza" on the web. To
[SNN] Covek koji Srbima otima Kosovo
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/novi/2-3.htmlNedeljni telegraf7. 12. 2005. broj 502Ofanziva Bedzeta Pacolija, najbogatijeg Albanca na svetuCovek koji Srbima otima Kosovo-Finansira mocnu lobi grupu blisku Beloj kuci-Ponosan sto je bio Titov gardistaDa li ce Kosovo postati prosirena hacijenda mocnog albanskog biznismena Bedzeta Pacolija? Kako NT saznaje, on poslednjih meseci ozbiljno radi na ostvarivanju tog cilja, i to na mestu gde ce se krojiti buducnost juzne srpske pokrajine - u Vasingtonu.Pacoli je u americku prestonicu slio ogromne sume novca da bi zauzeo najbolju startnu poziciju u borbi za ekonomsku i politicku nezvisnost Kosova. Kako je NT pisao u proslom broju, Pacolijeva udarna pesnica bice nova politicka grupa The Alliance New Kosovo, u kojoj su se okupila uticajna imena americke i medjunarodne politike, bliska i samoj porodici Bus.Ko je zapravo covek koji svoje bogatstvo zeli da pretoci u policijski uticaj na rodnom Kosovu i koji medju svoje prijatelje ubraja Bila Klintona i Borisa Jeljcina?Uzor - deda OsmanStanovnik Lugana, Svajcarac albanskog porekla iz sela Marevca na Kosovu, rodjen je 30. avgusta 1951, kao najstariji od petoro brace i pet sestara. Kako pise u Pacolijevoj zvanicnoj biografiji, uzor, ucitelj i duhovni vodja bio mu je deda Osman.Zbog teske finansijske situacije, 1970. odlazi na studije u inostranstvo, u Hamburg. Ne birajuci poslove da bi platio fakultet, uspeo je da se posle cetiri godine vrati na Kosovo "s diplomom iz oblasti marketinga i trgovine i znanjem mnogih jezika: nemackog, ruskog, francuskog, engleskog, italijanskog, turskog i svih slovenskih jezika"!Pacoli s ponosom istice i da je deset meseci "imao cast da bude u specijalnoj gardi predsednika Tita".Posle dve godine i iskustva stecenog radom u industriji tekstila, Pacoli ponovo odlazi u inostranstvo. Posle kraceg boravka u Austriji, 1977. se nastanjuje u kantonu Ticino, u Svajcarskoj, gde i danas zivi s tri kcerke: Arberesom, Selenom i Hanom.Zahvaljujuci njegovom smislu za biznis, svajcarska firma Interplastika dostigla je godisnji obrt od 290 miliona franaka, uglavnom u istocnim zemljama. Podelivsi kompaniju, 1990. osniva Mabetex. Ovo preduzece, osim nekoliko potkompanija u Svajcarskoj, ima strana predstavnistva i nezavisne kcerke-firme u Rusiji, Nemackoj, Austriji, Italiji, Kini, Ukrajini, Ceskoj, Sloveniji, Moldaviji, Kazahstanu, Uzbekistanu, Iranu, Bosni, Albaniji, Kosovu, ali i na Floridi u SAD.Prvi veliki uspeh firma Mabetex postigla je u Rusiji, gde su sagradili fabriku decjeg pudera. Usledila je izgradnja dve velike bolnice, mnogo poslovnih zgrada, Nacionalnog pozorista, nekoliko luksuznih hotela... Najpoznatiji posao koji su odradili je obnova Kremlja, za sta su dobili i posebna priznanja od tadasnjeg ruskog predsednika Jeljcina.Pacolijeva firma specijalizovala se za rekonstrukciju prestiznih gradjevina i ekskluzivnih projekata. Obnavljali su pozoriste Feniks u Veneciji, koje je izgorelo u pozaru, zatim zgrade nemacke vlade, kao i mnoge znacajne objekte u Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Tuskoj, Argentini. Na Karibima su gradili turisticke komplekse. Nakon toga prosirili su poslovanje na Istok, pre svega na Kazahstan i Kinu.Pasioniran ljubitelj konjaMnogo posla imali su i na Kosovu: obnavljali su zgrade kancelarija ambasada SAD, Nemacke, Kanade i Svedske u Pristini. Tamo su gradili i luksuzne prodajne centre, sportske dvorane, poslovne zgrade. U Zenevi su obnovili zgradu ambasade Kazahstana i renovirali Swiss Diamond Hotel Olivella sa 5 zvezdica, na jezeru u blizini Lugana.Pacoli od 1992. poseduje 12 kompanija sirom sveta koje se bave raznim delatnostima: od medicine, preko turizma, finansija, gradjevinarstva, do medija i sporta. On sponzorise reli Pariz-Dakar, tenisere, a vlasnik je i jednog kosarkaskog kluba. Pacoli je veliki ljubitelj zivotinja, pogotovo konja, pa je uzgojio i posebnu pasminu. Procenjuje se da je godisnji promet njegovih firmi nekoliko milijardi dolara.Ipak, u srediste svetske javnosti ovaj Albanac s Kosova dospeo je tek 1997, kad se u Luganu na spektakularan nacin ozenio italijanskom pevacicom Anom Oksom. (Italijanski tabloidi tvrde da je trenutno u vezi s tamosnjom pevacicom Ivanom Spanjom.) Mediji su se ponovo za njega zainteresovali i pocetkom 1999, kad je Karla del Ponte, u to vreme svajcarski drzavni tuzilac, upala u kancelarije njegove firme Mabetex u Luganu. Po zahtevu ruskog drzavnog tuzioca Jurija Skuratova, dve godine je istrazivala da li je Pacoli davao mito ruskom predsedniku Jeljcinu i njegovim saradnicima, da li je prao novac za njih i da li su Jeljcinove kcerke koristile kreditne kartice njegove firme. "Kremljingejt" je bio prvoklasan svetski skandal koji je godinama drmao Rusiju.Bedzet Pacoli, kao suvlasnik, ima znacajan udeo i u profitu benzinskih pumpi austrijske kompanije OMV, postavljenih sirom Srbije. Proteklih desetak godina na Kosovu i jugu Srbije radio je s naftom, gradjevinskim materijalom i
[SNN] Gotovina uhapsen u hotelu sa cetiri zvezdice
Gotovina uhapen u hotelu sa cetiri zvezdice MADRID, 8. decembra 2005. (Beta) - Haki optuenik hrvatski general Ante Gotivina uhapen je u hotelu sa cetiri zvezdice, a kod sebe je imao lazna dokumenta. Kako je u cetvrtak javila panska nacionalna televizija, panska policija je vec nekoliko dana pratila Gotovinu, koji je u trenutku hapenja kod sebe imao lana dokumenta, bio je u hotelu sa cetiri zvezdice, pored plae i blizu aerodroma Tenerife. Gotovina ce, kako je navela ta televizija, popodne najverovatnije vojnim avionom biti prebacen u Madrid gde treba da se pojavi pred sudijom Nacionalnog suda. Nije poznato da li ce nacionalni sud odluciti da ga odmah poalju u Hag. Moguce je da ce Gotovina noc provesti u madridskom zatvoru. Hrvatska ambasada nema informacija o hapenju. Haki sud je 2001. godine optuio generala Gotovinu po zapovednoj odgovornosti za zlocine protiv srpskih civila pocinjene tokom i nakon operacije Oluja 1995, ali je Gotovina odbio da se preda Tribunalu i od tada je bio u bekstvu. http://www.beta.co.yu/ Yahoo! Groups Sponsor ~-- Get fast access to your favorite Yahoo! Groups. Make Yahoo! your home page http://us.click.yahoo.com/dpRU5A/wUILAA/yQLSAA/NfOolB/TM ~- Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[SNN] BETA-PREGLED
Beta - pregled vesti zaetvrtak, 8. decembar 2005. u 18 asova Srbija i Crna Gora BEOGRAD - Glavna tuiteljka Hakog tribunala Karla del Ponte izjavila je u etvrtak da u izvetaju Savetu bezbednosti UN o saradnji Srbije i Crne Gore i Tribunala, nee sugerisati ta treba da rade politiari, ve e izneti ocene o toj saradnji iz ugla tuioca.BEOGRAD - ef poslanike grupe Demokratske stranke Srbije Milo Aligrudi ocenio je u etvrtak da je dobro to je uhapen haki opstuenik Ante Gotovina.BEOGRAD - Pred veem za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu u etvrtak je okonan glavni postupak na suenju za ratni zloin na Ovari, zavrnim reima svih iz grupe od 16 pripadnika Teritorijalne odbrane (TO) Vukovara, koji su izjavili da nisu krivi za ubistvo 200 hrvatskih zarobljenika.BEOGRAD - Portparol Vlade Srbije Sran urih izjavio je u etvrtak da nisu tane informacije da srpski premijer Vojislav Kotunica u petak putuje u Brisel, na sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a Japom de Shopom Sheferom.BEOGRAD - Predsednik Vlade Srbije Vojislav Kotunica izrazio je nadu u razgovoru sa zamenikom predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislavom Nikoliem da e biti "intenzifikovan" rad na novom Ustavu Srbije, izjavio je u etvrtak generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vui.BEOGRAD/MERDARE - Na administrativnoj liniji izmeu Kosova i centralne Srbije kod Merdara, zvaninici UNMIK-a predali su u etvrtak vlastima Srbije posmrtne ostatke sedam identifikovanih kosovskih Srba i Roma.BEOGRAD - Bezbednosno-informativna agencija (BIA) zatraila je u etvrtak pokretanje krivinog postupka protiv dnevnika "Blic" zbog pisanja o navodnom prislukivanju poslanika Skuptine Srbije.NOVI SAD - Ljiljana Buha, supruga voe surinskog klana Ljubie, rekla je u etvrtak da su je lanovi zemunskog klana primorali da da iskaz protiv svog supruga Okrunom javnom tuilatvu u Beogradu. Svet i region BRISEL - efovi diplomatija NATO su u etvrtak, u Briselu, pruili punu podrku pregovorima o statusu Kosova, pozvali "sve strane da tim pregovorima pristupe konstruktivno" i naglasili da, "uporedo kosovske zajednice i vlasti prelazne samouprave moraju nastaviti s napretkom u ispunjavanju meunarodno podranih standarda".BRISEL - ef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Drakovi u etvrtak je na ministarskom zasedanju NATO naglasio da je Beograd spreman na kompromis u reavanju statusa Kosova, na naelima Kontakt grupe, Povelje UN i bez menjanja granica ili stvaranja nove drave na teritoriji Srbije.BRISEL - Srbija predlae "evropsko reenje" za Kosovo koje podrazumeva "veoma iroku samoupravu koja ne kri postojei suverenitet Srbije nad pokrajinom", izjavio je u etvrtak u Briselu predsednik Boris Tadi, zauzevi se ponovo za stvaranje srpskog entiteta na Kosovu i Metohiji.MADRID/HAG - Optueni hrvatski general Ante Gotovina, koga trai Haki tribunal za ratne zloine, pojavie se u etvrtak popodne pred visokim panskim sudom, rekao je jedan sudski izvor u Madridu.HAG - Optueni Slobodan Miloevi zatraio je u etvrtak od sudskog vea Hakog tribunala da mu odobri jo 380 sati za odbranu, a tuilac Defri Najs (Geoffrey Nice) tome se usprotivio, zahtevajui da suenje bude uskoro okonano. http://www.beta.co.yu/ SPONSORED LINKS Yugoslavia phone card Flag of yugoslavia Yugoslavia Yugoslavia flight YAHOO! GROUPS LINKS Visit your group "SrpskaInformativnaMreza" on the web. To unsubscribe from this group, send an email to:[EMAIL PROTECTED] Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
[SNN] TANJUG-SRBIJA I CRNA GORA
Srbija i Crna Gora UPR:SRBIJA-SKUPSSTINA-ZAKONI PREDSTAVLJENE IZMENE NEKOLIKO ZAKONA 8.12.2005 19:14 BEOGRAD (Tanjug) - Skuptina Srbije pocela je veceras nacelnu raspravu o nekoliko zakona iz oblasti penziono-invalidskog osiguranja, socijalne zatite i finansijske pomoci porodici, koju ce nastaviti u ponedeljak, 12. decembra. Ministri finansija i za zapoljavanje, rad i socijalnu politiku Mladan Dinkic i Slobodan Lalovic predstavili su izmene Zakona o javnom dugu Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republickog Fonda za PIO zaposlenih i Republickog fonda PIO poljoprivrednika, Zakona o socijalnoj zatiti i Zakona o finansijskoj podrci porodici. UPR:VLADA-PRAVDA-PRITVOR PREDLOENO DA PRITVOR BUDE PRODUEN NA CETIRI GODINE 8.12.2005 19:11 BEOGRAD (Tanjug) - Vlada Srbije je danas, na inicijativu specijalnog tuioca, utvrdila predlog da na cetiri godine bude produen pritvor osumnjicenima za najtea krivicna dela, izjavio je ministar pravde Zoran Stojkovic. Stojkovic je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije dodao da se radi o odredbi kojom se sa dve, pritvor produava na cetiri godine, i to od podizanja optunice do donoenja prvostepene presude za najtea krivicna dela. UPR:VLADA-SEDNICA- UTVRÐEN PREDLOG IZMENA ZAKONA O KRIVICNOM POSTUPKU 8.12.2005 18:46 BEOGRAD (Tanjug) - Vlada Srbije je na dananjoj sednici utvrdila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivicnom postupku i uputila ga skuptini na usvajanje po hitnom postupku, saoptila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima. Na sednici je doneta Odluka o obrazovanju Komisije za ostvarivanje i zatitu prava na nepokretnostima u vlasnitvu Republike Srbije koje se nalaze van teritorije Republike. Predsednik Komisije je ministar za dijasporu u Vladi Srbije Vojislav Vukcevic. UPR:SRBIJA-MUP-POSLANICI POLICIJA SASLUALA CETIRI POSLANIKA 8.12.2005 17:30 BEOGRAD (Tanjug) - Policija je obavila razgovor sa cetiri poslanika u vezi sa istragom navodne trgovine mandatima u Skuptini Srbije, za koje je tuilatvo naloilo, receno je danas Tanjugu u Ministarstvu unutranjih poslova Srbije. Kako je najavljeno u MUP-u, izvetaj ce biti uskoro prosleden tuilatvu, koje ce odluciti da li je potrebno preduzimati dalje radnje. U policiji nisu precizirali o kojim poslanicima je rec, ali su trojica poslanika izjavili da su dali iskaze. UPR:NSAD-KOSTRESS-HAG KOSTRE: MLADIC I KARADIC MORAJU ODMAH U HAG 8.12.2005 17:28 NOVI SAD (Tanjug) - Predsednik Skuptine Vojvodine Bojan Kostre izjavio je danas da se Ratko Mladic i Radovan Karadic ''odmah moraju naci u Hagu'' i pozvao vlasti u Beogradu da ucine sve kako bi se optueni za zlocine nali u Tribunalu. ''Sasvim je jasno zato je tuiteljica Karla del Ponte upravo u Beogradu saoptila da je Ante Gotovina uhapen i da je na putu za Hag'', ocenio je Kostre. UPR:KORUPCIJA-KONFERENCIJA-LONCCAR LONCAR: ZAOKRUITI SET NORMATIVNIH PROPISA O KORUPCIJI 8.12.2005 16:25 BEOGRAD (Tanjug) - Srpski ministar za dravnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Loncar izjavio je danas da je za uspenu borbu protiv korupcije potrebno doneti jo nekoliko normativnih propisa i efikasno primenjivati sve antikorupcijske zakone. Paralelno s tim, potrebno je raditi i na prevenciji korupcije i podizanju svesti gradana o tome koliko je drutveno zlo ta pojava, kazao je Locar na konferenciji o borbi protiv korupcije. UPR:NSAD-SKUP-NAJAVA AKCIJA 'STOP FAIZMU' U SUBOTU U NOVOM SADU 8.12.2005 16:24 NOVI SAD (Tanjug) - Povodom Medunarodnog dana ljudskih prava, u subotu 10. decembra, na Trgu Slobode u Novom Sadu, bice organizovan performans i mirovni mar ''Stop faizmu'', najavili su danas organizatori. Akciju organizuju nevladina organizacija ''Esperanca'', ''Zzene u crnom'', ''Antifaisticka organizacija Novog Sada'' i Novosadska lezbijska organizacija. UPR:SRBIJA-DIJASPORA-MINISTARSTVO DANI OTVORENIH VRATA, OD 20. DO 30. DECEMBRA 8.12.2005 16:23 BEOGRAD (Tanjug) - Ministarstvo za dijasporu bice od 20. do 30. decembra otvoreno za sve srpske dravljane iz inostranstva koji za boicne i novogodinje praznike dolaze u Srbije, saoptilo je danas Ministarstvo. ''Ministarstvo ce imati za njih irom otvorena vrata svakog radnog dana od devet do 21 cas i odgovarace na sva pitanja i predloge koje imaju u pogledu odnosa izmedu matice i dijaspore'', kae se u saoptenju. UPR:PRAVOSUDJE-SAVET-TUZZIOCI VISOKI SAVET PRAVOSUÐA PREDLOIO KANDIDATE ZA TUIOCE 8.12.2005 16:10 BEOGRAD (Tanjug) - Visoki savet pravosuda saoptio je danas da je predloio Skuptini Srbije kandidate za izbor javnih tuilaca i njihovih zamenika, poto je sagledao rezultate rada svih kandidata i miljenja nadlenog tuilatva. UPR:SAVET-RADIODIFUZIJA-PROGRAMI (RPT - DOPUNA) STEKLI SE USLOVI ZA KONKURS ZA IZDAVANJE DOZVOLA 8.12.2005 15:48 BEOGRAD (Tanjug) - Savet Republicke radiodifuzne agencije konstatovao je da su se stekli svi uslovi za raspisivanje konkursa za izdavanje dozvola za emitovanje programa na nacionalnom nivou, saoptio je danas
[SNN] PCNEN VIJESTI
8. Decembar 2005. Vijesti 15:17 Rasprava prekinuta zbog verbalnog incidenta U Skupstini Crne Gore prekinuta je rasprava o budzetu za narednu godinu, zbog verbalnog incidenta izmedju potpredsjednika Skupstine Dragana Kujovica i poslanika Socijalisticke narodne partije Momcila Vucetica. Incident je poceo kada je Kujovic upozorio poslanika SNP-a Vuksana Simonovica da ne koristi raspravu za promociju svoje partije uoci lokalnih izbora na Cetinju. Nakon toga je reagovao Vucetic, na sta mu je Kujovic kazao da nije pristojan poslanik i covjek, prenijela je RTCG. Rasprava o Vladinom Predlogu budzeta za narednu godinu bice nastavljena u utorak, 13. decembra. 14:56 Prijetnje novinaru Ferala Redakcija splitskog nedjeljnika Feral Tribune zatrazila je od policije i Drzavnog tuzilastva Hrvatske hitnu istragu zbog prijetnji smrcu novinaru i uredniku u ovom listu i dopisniku Radija Slobodna Evropa Dragu Hedlu. Redakcija Ferala objavila je da je Hedl primio pismo u kojem mu nepoznati autor prijeti smrcu zbog tekstova o zlostavljanjima i ubistvima srpskih civila u Osijeku 1991.godine. Nacelnik u Osjecko-baranjskoj policiji Stipo Rimac izjavio je Hini kako policija radi izvidne radnje u cilju otkrivanja autora prijeteceg pisma, a zbog sigurnosti Drage Hedla, poduzete su mjere njegove osobne zastite. 14:29 Borisu Novkovicu zbog gostovanja u SiCG zabranjen nastup u Vukovaru Gradsko vijece Vukovara zabranilo je jednom od najpopularnijih hrvatskih pjevaca Borisu Novkovicu da ubuduce nastupa u tom gradu, zato sto je 18. novembra, na dan sjecanja pada Vukovara, gostovao i pjevao u Srbiji i Crnoj Gori, pise Vecernji list. Odluka je donesena vecinom glasova, a na predlog predsjednika vukovarskog SDP-a, uz obrazlozenje da bi bilo moralno da Novkovic toga dana nigdje nije pjevao. Novkovic je prvi hrvatski pjevac kojem je zabranjen nastup u nekom hrvatskom gradu. 14:05 Vjestaci svjedocili na sudjenju Damiru Mandicu Sudjenje Damiru Mandicu optuzenom za ubistvo urednika dnevnog lista Dan Duska Jovanovica nastavljeno je u Visem sudu u Podgorici, saslusavanjem vjestaka Radmile Femic, Dragoljuba Krgovica, Aleksandra Ivanovica i Miodraga Soca 13:43 Uhapsen Ante Gotovina Hrvatski general Ante Gotovina uhapsen je sinoc na Kanarskim ostrvima, saopstila je u Beogradu glavna tuziteljica Haskog tribunala Karla del Ponte. Gotovina je u bijegu od 2000. godine, a optuznica ga tereti za zlocine pocinjene nad srpskim civilima toko akcije Oluja 1995. godine. Pored ratnih lidera bosanskih Srba Ratka Mladica i Radovana Karadzica, koji su i dalje u bjekstvu, Ante Gotovina bio je najtrazeniji haski optuzenik. 13:24 Nastavljena rasprava o budzetu za 2006. Skupstina Crne Gore nastavila je danas raspravu o Predlogu budzeta za 2006. godinu, koji je planiran u iznosu od 518 miliona eura, sto je tri odsto vise od ovogodisnjeg budzeta. Ministar finansija Igor Luksic kazao je da planirani deficit iznosi 30 miliona eura, sto ce biti pokriveno domacim i stranim zaduzenjima, prihodima od privatizacija i stranim donacijama. 12:58 Bogdanovic savjetuje Vujanovica o ekonomiji Predsjednik Crne Gore Filip Vujanovic imenovao je Aleksandra Bogdanovica za savjetnika za ekonomske odnose, saopsteno je danas iz kabineta crnogorskog predsjednika. Bogdanovic je do sada bio savjetnik ministra ekonomije u Vladi Crne Gore. On je i predstavnik Crne Gore u Stalnoj grupi na visokom nivou za energetiku, u okviru Atinskog procesa. 12:32 (Ne)Protivimo se fer referendumu Predsjednik Socijalisticke narodne partije Predrag Bulatovic izjavio je da ne bi bilo dobro 2006. godine odrzati referendum o nezavisnosti Crne Gore, jer je to izborna godina, a Crna Gora je u ovom trenutku duboko podijeljeno drustvo u kome postoji veliko nepovjerenje izmedju vlasti i opozicije. Bulatovic je u emisiji Poligraf Televizije B92 rekao da crnogorski premijer Milo Djukanovic forsira referendum prije izbora da bi podigao tenziju oko navodne ugrozenosti drzavnosti Crne Gore i na taj nacin izbjegao predizborno polaganje racuna biracima. On je rekao da opozicija nije ucestvovala u donosenju Zakona o referendumu, koji je jedini zakon koji nije usvojen konsenzusom i pati od jednostranosti, sto je predoceno i izaslaniku Evropske unije Havijeru Solani. Opsirnije
[SNN] Humanitarna Akcija Deca za Decu
Humanitarna Akcija Deca za Decu, FA Sveti Sava Oplenac pri hramu Svih Srpskih Svetitelja. Nedelja, 11. decembar, Srpski Centar, Misisaga. POSLE SVETE LITURGIJE (12 h) Na 2520 Dixi Rd. U cilju skupljanja HUMANITARNE pomoci za fizicki I mentalno hendikepiranu decu O kojoj brinu monahinje manastira Sveta Petka, Ravanica I Cicevac Odrzace se sesti po redu, posni RUCAK uz proekciju DOKUMENTARNOG FILMA (drugi deo)I kraceg duhovnog programa SLOVO RODU Ulaznica sa bogatim ruckom $20. mozete kupiti u nasim crkvama, Kod clanova Sveti Sava - Oplenac i u Srpskom Centru. Sav prihod ide direktno u manastire Sveta Petka i Ravanica. Yahoo! Groups Sponsor ~-- Get fast access to your favorite Yahoo! Groups. Make Yahoo! your home page http://us.click.yahoo.com/dpRU5A/wUILAA/yQLSAA/NfOolB/TM ~- Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[SNN] IT je u Srbiji još uvek vanzemaljac
http://www.b92.net/srbija2020/b92_komentar.php?nav_id=182137 8. decembar 2005. | Dejan Restak Ako je kamen temeljac svake civilizacije znanje, onda bi se posmatrenjem onoga što se (ne)dešava u Srbiji moglo zaključiti da se Srbija gradi bez temelja. Svakome od nas je dovoljno da upali TV u bilo kom trenutku i da shvati koji su to prioriteti Srbije 21. veka. Pitanja Kosova i Crne Gore, berza poslanika u skupštini, BK transakcije, Hag, Karadžić i Mladić, pomirenje četnika, partizana i ostalih frakcija drugog svetskog rata... Ni jedno od ovih pitanja običnom Zemljaninu u Srbiji neće doneti nikakvu opipljivu korist. Neće dobiti veću platu ili penziju, novi posao, nova znanja ili kvalitetniji život u bilo kom smislu. To je samo ono preventivno vađenje krajnika da nam kasnije ne bi bilo gore. Pronaći način za popularizaciju suštinskih tema za razvoj jednog modernog društva u kakofoniji bizarnosti zaista izgleda kao nemoguća misija. Dotle vitalne funkcije jedne moderne Srbije i dalje atrofiraju, a mnoge još uvek nisu ni nastale. Sredinom novembra u Tunisu je bio održan Svetski samit o informacionom društvu. Koliko vas je informisano o tome šta se događalo na ovom skupu? Opravdano većina zaključuje da ih se to ne tiče, što su uostalom procenili i mediji pa se tako i poneli prema temi. Našu delegaciju predovdio je predsednik Skupštine Zoran Šami koji je u svom obraćanju učesnicima zaključio ... duboko sam ubeđen ako smo razumni i mudri i imamo viziju, uspećemo u izgradnji srećnijeg sveta vrednog 21. veka. A da li razumnih i mudrih vizionara ima u Srbiji? Jedna od glavnih tema Samita bila je prevazilaženje ogromnog jaza koji postoji između bogatih i siromašnih zemalja po pitanju pristupa intenetu. Pristup Srbije odiše razumevanjem ovog problema. Naime, Srbija, zaokupljena svojim severom i jugom propušta da primeti koliko je na svetskoj karti znanja ona danas skroz na skroz južno. Toliko da nas je, osim po boji kože, teško razlikovati od Afrikanaca. Zemljama terećeg sveta na Samitu u Tunisu otvorena je nova šansa da nadoknade tehnološki zaostatak. Nikolas Negroponte direktor čuvenog Tehnološkog instituta iz Masačusetsa (MIT) promovisao je nove računare od 100$. Predstavnici nekih afričkih zemalja izrazili su spremnost da naruče milione ovih računara. Ništa manje od toga nije potrebno i Srbiji. Pametno je neko primetio da se mi još uvek zanosimo tvrdnjama da je na svakom velikom svetskom univerzitetu bar po neki učeni Srbin. Ali zar to danas ne može da kaže i bilo ko iz, recimo, Gvineje Bisao? Pa čak i da jesmo ispred nekih afričkih zemalja po broju stručnjaka u svetu, kako ćemo stvarati nove naraštaje tog kalibra kada danas Srbija po svim parametrima društva znanja zauzima poslednja mesta u svetu. Dok, recimo, na Islandu od 1.000 stanovnika njih 648 koristi internet, u Srbiji na isti broj stanovnika dolazi oko 190 korisnika interneta, a tek nešto preko 200 poseduje računar. U anketi Republičkog zavoda za statistiku konstatovano je da 21% domaćinstava u Srbiji ima računar, a da 19% domaćinstava koristi priključak na Internet. Još 2003. godine 44% domaćinstava u zemljama EU je imalo pristup Internetu. Takođe, u zemljama EU 85% firmi ima pristup Internetu, što je 3,4 puta više nego u Srbiji gde samo 20% kompanija ima pristup Internetu. Prema podacima istraživačke kompanije Mineco, prodaja računarske opreme u našoj zemlji ove godine opala je za najmanje 20 posto. I pored velikog pada prodaje računarske opreme, ovogodišnja ukupna IT potrošnja u SCG imaće rast od blizu pet posto. Sve zemlje u okruženju imaće daleko veći rast IT potrošnje: Bugarska 15%, Hrvatska 10% i Slovenija 12%. IT potrošnja po stanovniku u našoj zemlji iznosi oko 43 američka dolara, dok svaki stanovnik Hrvatske prosečno potroši oko 148 dolara, a u Sloveniji čak 292 dolara. Na osnovu svega ovoga sasvim jasno može se zaključiti da od informacionog društva u Srbiji još dugo neće biti ni I ... osim ako se mnogo toga ne promeni i to što pre. Odakle početi? Na primer da vidimo kome su to na nedavnoj svečanosti u organizaciji časopisa Mikro PC World u Hajatu, urednici najpoznatijih domaćih IT magazina dodelili Crni globus za najveći IT promašaj 2005. godine. Gle čuda, ovaj vrući orden završio je u posedu Zavoda za informatiku i interenet. Doduše hrabro su ga primili na dodeli i to je za poštovanje ali ne i za utehu. Čuli smo i opravdanje za jedan deo optužnice i to onaj jači, o nepostojanju web stranice institucije koja u svom nazivu ima internet. Rekoše nešto u stilu i obućar nosi pocepane cipele. O tome zašto nema očekivanih rezultata u razvoju informatike i interneta, odnosno čime opravdavaju svoje postojanje, nije se moglo čuti ništa. Šta ćemo sa strategijom razvoja informacionog društva, e-governmenta, e-healtha, e-commerca, e-obrazovanja ? Evo šta na pitanje novinara Danasa Dokle se stiglo s kreiranjem e-governmenta? odgovara Čedomir Šuljagić pomoćnik ministra za nauku i zaštitu životne sredine: Trenutno se u ovom ministarstvu
[SNN] SSTA NOBELOVAC MISLI O BUSSU I BLERU
SSTA NOBELOVAC MISLI O BUSSU I BLERU 8.12.2005. 0:40 NOBELOVAC NAZVAO BUSSA I BLERA RATNIM ZLOCINCIMA (London, RIA Novosti) Dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost za 2005. godinu, britanski dramaturg Harold Pinter nazvao je predsednika SAD Dzordza Bussa i premijera Velike Britanije Toni Blera ratnim zlocincima. Kako saopstava Bi-bi-si, takvu otvorenu i nekarakteristicnu za svetsku zajednicu karakteristiku dao je politicarima britanski pisac u njegovoj nobelovskoj besedi. Tesko bolesni 75-godisnji Pinter ne moze prisustvovati 10. decembra u Stokholmu na urucivanju nagrade, i umesto njega nju ce primiti izdavac. Nobelovska beseda dramaturga snimljena je na video unapred. Govoreci o podrsci koju je Bler pruzio iniciranom od strane SAD vojnom napadu na Irak 2003. godine, Pinter je okarakterisao Veliku Britaniju kao jagnjessce koje bleji vuceno na konopu iza SAD. On je apelovao na to da se Buss i Bler pojave pred medjunarodnim krivicnim sudom. Medjutim, Buss je pametan, on se nece pridruziti jurisdikciji medjunarodnog krivicnog suda - konstatovao je dramaturg. Harold Pinter se smatra najpoznatijim medju danas zivim britanskim dramaturzima. On je rodjen u Londonu 10. oktobra 1930. godine u porodici jevrejskog krojaca. Godine 1948. upisao se na Kraljevsku akademiju dramske umetnosti, a dve godine kasnije objavio je prva poetska dela, da bi 1957. godine objavio debitantsku dramu Soba (The Room), koja je postavljena na scenu u Bristolu. Nakon toga napisao je druge cuvene drame: Povratak kuci (The Homecoming). Rodjendan (The Birthday Parti, Uravitelj (Cartetaker), Izdaja (Betrayal) i druge. Pinter je i sam nastupao u pozoristu, pisao scenarije za televizijske komade i postao poznat ne samo u Velikoj Britaniji, vec i u inostranstvu. Njegove drame prevedene su na mnoge evropske jezike. On je takodje i uspesan reziser i scenarista filmova, medju kojima su Sluga (The Servant), Zzdera tikava (The Pumpkin Eater), Nesrecni slucaj (Accident), Posrednik (The Go-Between), Supruga francuskog porucnika (The French Lieutenant,s Woman), Izdaja (Betrayal). Od detinjstva, suocen sa ispoljavanjima antisemitizma, dramaturg, vec kao odrastao, posvetio je znacajan deo svog zivota pravozastitnom radu. Poznat je po svojim otvorenim izjavama. On je vise puta kritikovao politiku premijera Velike Britanije Margaret Taccer i njenog bliskog istomisljenika - predsednika SAD Ronalda Regana. - 0 - Yahoo! Groups Sponsor ~-- Get fast access to your favorite Yahoo! Groups. Make Yahoo! your home page http://us.click.yahoo.com/dpRU5A/wUILAA/yQLSAA/NfOolB/TM ~- Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[SNN] Medunarodna krizna grupa o crnogorskom referendumu
Medunarodna krizna grupa o crnogorskom referendumu Crna Gora da odlucuje bez pritisaka Brisel/Beograd- Crnoj Gori treba omoguciti da sama, bez pritisaka iz Evropske unije i Beograda, odluci naredne godine o svojoj buducnosti, ocenila je Medunarodna krizna grupa (MKG). Crna Gora slobodnim odlucivanjem o svom statusu nece ugroziti stabilnost u regionu, vec ce je samo osnaziti, navodi se u juce objavljenom izvestaju MKG o pitanju referenduma u Crnoj Gori. Ta nevladina organizacija, sa sedistem u Briselu, ocenila je da o uslovima i terminu odrzavanja referenduma o nezavisnosti treba da odlucuje Crna Gora. Pitanje crnogorske nezavisnosti nece, kako se povremeno strahuje, uticati na medunarodni proces utvrdivanja statusa Kosova, koji je u toku, ili izazvati domino efekat u smislu pokusaja otcepljenja u Makedoniji i BIH, navodi se u izvestaju. EU treba da ohrabri opozicione grupe u Crnoj Gori da mirno ucestvuju u procesu o referendumu i da jasno stavi do znanja da ce prihvatiti njegov ishod ako Crna Gora odluci da napusti drzavnu zajednicu sa Srbijom, rekao je direktor Evropskog programa MKG Nikolas Vajt. Protivargument stavu Beograda Vrhovni sud Crne Gore zauzeo je nacelan stav da drzavljanima Srbije, koji na teritoriji Crne Gore imaju prebivaliste duze od 24 meseca, mora biti dozvoljen upis u biracki spisak i, na taj nacin, glasanje na izborima ili referendumu. Sudovi u Crnoj Gori ranije su odbijali zahteve za upis, uz obrazlozenje da drzavljani Srbije nemaju biracko pravo na teritoriji Crne Gore, vec na teritoriji Srbije. Prema navodima iz Pravne analize, objavljene na sajtu Ministarstva za drzavnu upravu Srbije, upravo je Vrhovni sud Crne Gore u aprilu 2004. godine odbio zahtev drzavljanke Srbije za upis u biracki spisak u Herceg Novom, a istovetnu presudu, po drugom predmetu, doneo je i Upravni sud Crne Gore u maju ove godine. U analizi se ne navode detalji o trajanju prebivalista, ali se zakljucuje da to znaci da odluka suda upucuje drzavljane Srbije sa prebivalistem u Crnoj Gori da biracko pravo koriste u Srbiji. U pravnoj analizi, koja je izazvala burne reakcije u Crnoj Gori, dalje se ukazuje da bi, po analogiji sa stavom crnogorskog pravosuda i tumacenjem Ustavne povelje, crnogorski drzavljani u Srbiji morali da imaju pravo glasa na referendumu u Crnoj Gori. Prema navodima RTV Crne Gore, crnogorski Vrhovni sud je novu odluku doneo na zahtev Upravnog suda od 14. novembra. Ustavna povelja SCG, na koju se poziva Ministarstvo za drzavnu upravu i na koju su se pozivali sudovi u Crnoj Gori kada su odbijali zahteve, predvida da drzavljanin drzave clanice ima jednaka prava i slobode u drugoj drzavi clanici kao i njen drzavljanin, izuzev izbornog prava. Ministarstvo je takode ukazalo da referendum o drzavnom statusu Crne Gore moze da promeni pravni status drzavljana Crne Gore koji nemaju prebivaliste u toj republici i nisu upisani u biracki spisak, pa bi oni tako ostali bez mogucnosti da se izjasnjavaju o svom pravnom statusu - drzavljanstvu, na primer. Prema podacima Ministarstva za drzavnu upravu, u Srbiji zive 263.984 osobe sa crnogorskim drzavljanstvom. Na popisu 2002. godine, inace, oko 69 hiljada stanovnika Srbije nacionalno su se izjasnili kao Crnogorci. On je upozorio da postaje jasno da srpski nacionalisticki elementi interpretiraju signale EU kao zeleno svetlo za bojkot referenduma i mozda cak pribegavanje nasilju. U organizaciji referenduma, Crnogorci treba da postuju preporuke Venecijanske komisije, koju treba podstaci da ih objavi do 20. decembra 2005. godine, navodi se u izvestaju. EU treba da bude spremna da, u slucaju opredeljenja vecine za nezavisnost Crne Gore, pomogne i Crnoj Gori i Srbiji kako bi ostvarile plisani razvod. Beograd i Podgorica treba da miroljubivo prihvate rezultate referenduma i pregovaraju o resenjima za pitanje drzavljanstva, imovine, penzija, poreza, zdravstvene brige, obrazovanja i stanarskog prava. Crna Gora i Srbija, takode, treba da u tom slucaju razmotre da li postoji zajednicki interes za nastavak saradnje u nekim oblastima, poput diplomatske infrastrukture i sporta. Srpska pravoslavna crkva i Vojska SCG treba da javno naglase da nece zauzimati stavove o politickom pitanju nezavisnosti, o kome treba da se izjasne gradani u mirnom i demokratskom procesu. Vojska, takode, treba da stavi do znanja da se nece mesati u odrzavanje referenduma, a odrzavanje javnog reda, ako bude potrebno, treba da prepusti crnogorskoj policiji. U slucaju nezavisnosti Crne Gore, VSCG treba da izbegava provokativne akcije, pre svega premestanje ili iznenadno povlacenje vojnih kapaciteta. Vlastima u Srbiji se preporucuje da javno saopste da zele da odrzavaju dobre odnose sa Crnom Gorom bez obzira na ishod referenduma i da ohrabre crnogorske opozicione stranke da konstruktivno razgovaraju sa vlastima o mogucem referendumu. U slucaju da se Crna Gora opredeli za nezavisnost, treba usvojiti zakone koji ce Crnogorcima u Srbiji i Srbima u Crnoj Gori omoguciti da zadrze sadasnja prava i
[SNN] SPS TRAZI REZOLUCIJU ZA MILOSEVICA
SPS TRAI REZOLUCIJU ZA MILOEVICA Beograd - Poslanicka grupa Socijalisticke partije Srbije dostavila je republickom parlamentu Predlog rezolucije o zatiti prava na zdravlje i prava na ivot Slobodana Miloevica, sa predlogom da se donese po hitnom postupku, zbog njegovog zdravstvenog stanja. Socijalisti su predloili da Skuptina Srbije tom rezolucijom izrazi zabrinutost zbog nastavka sudenja Slobodanu Miloevicu, cime se kre njegova osnovna ljudska prava, kao i da zatrai od Hakog suda da ispotuje zahtev lekarskog konzilijuma da mu se omoguci estonedeljni prekid sudenja. Beta http://www.beta.co.yu/ Yahoo! Groups Sponsor ~-- Get fast access to your favorite Yahoo! Groups. Make Yahoo! your home page http://us.click.yahoo.com/dpRU5A/wUILAA/yQLSAA/NfOolB/TM ~- Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[SNN] Sta krije testament kraljice Natalije
Sta krije testament kraljice Natalije Za podnosenje zvanicnog zahteva francuskim vlastima za otvaranje testamenta kraljice Natalije Obrenovic vec je angazovana jedna francuska advokatska kuca. Sadrzinu testamenta niko pouzdano ne zna i o tome postoje samo nagadanja - kaze u izjavi za Blic Nebojsa Pavlovic, pravni zastupnik Milutina Novakovica, koji je prema resenju Opstinskog suda u Cacku proglasen zvanicnim potomkom Jakova Obrenovica, a time i ove srpske dinastije. Resenje Opstinskog suda je meritorno i za upotrebu u inostranstvu, kaze Pavlovic i dodaje da tek predstoji pronalazenje testamenta kraljice Natalije, a onda ce od volje testatora, kao i od francuskih vlasti zavisiti da li ce i ko imati pravo na nasledstvo. - Francuska drzava ce sigurno nastojati da za sebe zadrzi sve ono sto moze jer zavisi mnogo i od toga koji je rok cuvanja testamenta - smatra Pavlovic. On kaze da samo u cacanskom kraju postoji najmanje 50 ljudi koji su u srodstvu sa Jakovom, ali da su Novakovici najblizi srodnici, sto je bio i cilj pokretanja sudskog postupka porodice Milutina Novakovica iz Donje Gorevnice. - Da li ce i drugi potomci imati pravo na nasledstvo, zaista je rano govoriti jer sve je tajna dok se testament ne otvori - kaze Pavlovic. Porodica Milutina Novakovica, zvanicnog potomka dinastije Obrenovic, nece imati bog zna sta da naslede. Zna se pouzdano da je sacuvan intimni dnevnik kraljice Natalije, a materijalne vrednosti loze Obrenovica, kraljica Natalija zavestala je drzavi. Umetnine se, po recima istoricara, nalaze po muzejima, privatnim kolekcijama... Kolika je vrednost dnevnika, srpske kraljice u nemirna vremena i jedne od najlepsih zena s kraja 19. veka? Istorijska je svakako neprocenjiva, ali je materijalna strana nepoznanica. Sa sigurnoscu se ne zna i mesto gde se intimni rukopis cuva. Po nekim procenama, on je u Vatikanu i to ne slucajno. - Ne znamo tacno pod kojim je naslovom. U dnevniku je kraljica Natalija opisala zasto je presla u katolicanstvo. Mnogo je razloga tome prethodilo. Dogadaji u Srbiji i na kraju ubistvo sina Aleksandra - kaze za Blic Rados Ljusic koji vazi za najboljeg poznavaoca loze Obrenovica. Pre nekoliko dana sud u Cacku doneo je odluku po kojoj je Milutin Novakovic (81) proglasen najblizim potomkom dinastije Obrenovic. On je cukununuk Jakova Obrenovica, brata po majci kneza Milosa. Istoricar Rados Ljusic kaze da je kraljica Natalija 1903. godine zelela da pokloni imovinu u Srbiji porodici Jakovljevic, ali oni nisu smeli da prime dar u strahu od odmazde tadasnje dinastije Karadordevic. Tako 7.777 hektara sume odlazi Beogradskom univerzitetu. Ostalo se mahom raskrcmilo, dodaje Ljusic. Takode se ne zna kakva je sudbina vile Sasino u Bijaricu koja je navodno bila njeno vlasnistvo. Koliko je tesko povratiti imovinu za koju postoje cak i tapije, svedoci visegodisnja muka Beogradskog univerziteta. Devet hektara sume i dva rudnika zlata u okolini Majdanpeka, zavestanje kraljice Natalije i danas su nedostizno naslede. Na Beogradskom univerzitetu i danas poseduju tapije o vlasnistvu. Medutim, svoja dobra nacionalizovana posle Drugog svetskog rata nisu povratili. Rudnike zlata u Milosevicevo vreme po navodima upucenih eksploatisali su neki njegovi saradnici. A da su pre nekoliko dana dati na eksploatisanje engleskoj firmi Mureks, nije bilo moguce zvanicno ni potvrditi ni demantovati u Ministarstvu za rudarstvo i energetiku. Sef sektora za imovinsko-pravne poslove BU arhitekta Jasmina Kabadaja kaze za Blic da, ukoliko se ispostavi da su rudnici i zaista dati Englezima, Univerzitet ce se zaliti na takvu odluku. - Svi pokusaji da povratimo imovinu Univerziteta nisu uspeli. Jedino sto deo dobra koristi Sumarski fakultet i to oko 2,5 hektara, a o ostalo Srbijasume. Na tom zemljistu imamo rudnike zlata, Blagojev kamen i Svetu Barbaru. Zbog najava da ce biti privatizovani pisali smo premijeru, Vladi, svim ministarstvima... Obratili smo se svim nadleznima i ukazali da obrate paznju da se i danas tapije vode na Univerzitet - istice Kabadaja. Bista najveceg dobrotvora BU kraljice Natalije izbacena po dolasku komunista ni danas nije vracena. Takode ni njeni posmrtni ostaci. Profesor Ljusic pokusava vec 15 godina da u Srbiju vrati posmrtne ostatke. Grob srpske kraljice je i danas na 40 kilometara od Pariza u mestu Lardi. V. T. - Z. J. http://www.blic-europa.com/ Yahoo! Groups Sponsor ~-- Get fast access to your favorite Yahoo! Groups. Make Yahoo! your home page http://us.click.yahoo.com/dpRU5A/wUILAA/yQLSAA/NfOolB/TM ~- Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[SNN] Letecemo u Ameriku
Letecemo u Ameriku V. PETROVIC, 8. decembar 2005 BEOGRAD - Nacionalna avio-kompanija unela je u plan poslovanja za narednu godinu otvaranje dve linije za severnu Ameriku i od toga necemo odustati. Ali, za ostvarivanje te ideje neophodna nam je pomoc Vlade Srbije, kao osnivaca i vlasnika. Nebojša Starcevic, v. d. generalnog direktora Jat ervejza, u razgovoru za Novosti dodaje i da je, u tu svrhu, isplanirana nabavka jednog dugolinijskog i dva manja aviona. - Uzecemo na lizing boing 737-200 za letove do Amerike i Kanade - otkriva Starcevic. - Istovremeno, takode na lizing, unajmicemo i dva aviona za regionalni saobracaj, sa oko 70 sedišta, jer nam je cilj da, preko Beograda, do Njujorka i Toronta prevozimo i putnike iz Makedonije, Bugarske, Rumunije, Hrvatske, BiH. Na taj nacin bi smo, o istom trošku, pojacali i naš regionalni saobracaj. Prvi covek JAT kaže da strucnjaci kompanije uveliko traže adekvatan avion, a da je sada došla na red faza žestokih pregovora i pritisaka na nadležne državne organe, kako bi svako odradio svoj deo posla. - Neophodno je da država, Srbija i Crna Gora, prede iz kategorije 2, u kojoj su zemlje koje Americka agencija za civilnu avijaciju (FAA) smatra nebezbednim, u Kategoriju 1 - dodaje Starcevic. - Nema tu, više, šta JAT da ispunjava, jer na ispunjavanju americkih standarda moraju zajedno da rade Direktorat za civilno vazduhoplovstvo SCG, republicko Ministarstvo za kapitalne investicije i Ministarstvo inostranih poslova SCG. Cim država prede u Kategoriju 1, i naši avioni letece za Ameriku. JAT planira da, pod uslovom da FAA Srbiju i Crnu Goru svrsta u Kategoriju 1, od 15. maja 2006. godine, leti tri puta nedeljno do Njujorka i dva puta sedmicno do Toronta. - Za obnavljanjem linija za Ameriku, sa avionom sa našom registracijom i domacom posadom, treba nam oko sedam miliona dolara i to, sigurno, necemo moci sami da uradimo - izricit je Starcevic. - Bice nam neophodna, bar delimicna, novcana pomoc Vlade Srbije. Ukoliko, ipak, država ostane u Kategoriji 2, morali bi da letimo preko okeana sa stranim letelicama, posadom, održavanjem... To bi bilo preskupo i neisplativo. MOSKOVSKI UGOVOR PREDSEDNIK Aeroflota Vitalij Akulov i v. d. generlanog direktora Jat ervejza Nebojša Starcevic potpisali su prošle sedmice u Moskvi ugovor o zajednickom korišcenju linije. - Na relaciji Beograd - Moskva tako ce leteti 13 aviona nedeljno, sedam naših i šest ruskih - sumira Starcevic. SRPSKO NAJSKUPLjE CENA kerozina koju Jat ervejz placa najveca je u svetu, kategorican je Starcevic. - Tankovanje aviona u Surcinu placamo 20 odsto skuplje nego što je na bilo kom svetskom aerodromu - tvrdi Starcevic. - Naš mesecni trošak za kerozin je oko cetiri miliona evra, od kojih bacamo u vetar izmedu 700.000 i 800.000 evra zbog skupljeg domaceg goriva. MINUS U KASI PLANOM poslovanja Jat ervejza za ovu godinu predvideno je da se Nova godina doceka sa gubitkom od 16-17 miliona evra. - Cena goriva skakala je dramaticno na svetskom i našem tržištu, a istovremeno su poskupljivale i sve aerodromske usluge - takse, hendling, lending - navodi Starcevic. - Tek krajem novembra dostigli smo i prestigli prihode iz prošle godine, ali zbog svih problema koji su postojali, a najveci su, svakako, bili štrajkovi, finansijski rezultat bice negativan. Medutim, to se ne dešava samo nama, vec svim svetskim avio-kompanijama. NA PISTU I NOCU TIVAT - Komisija vazduhoplovnog inspektorata SCG izdala je odobrenje da tivatski aerodrom može da krene sa radovima za pripremu tivatskog aerodroma za nocno sletanje. Da bi, pak, avioni domacih i inostranih avio kompanija mogli da slecu na ovo vazdušno pristanište i bez dnevne svetlosti, potrebno je zaokružiti svetlosni sistem. Zasad postoje ivicna i takozvana prilazna svetla uz pistu u dužini od 900 metara. Potrebno je da se na brdima Obosnik i Ilijino, iznad Kumbora, ostave uredaji koji ce pilote voditi ka aerodromu Tivat. Takode predstoji postavljanje radio-navigacionih uredaja na brdu Vrmac, koje deli tivatsku od kotorske opštine. O osposobljavanju ovog, pre svega turistickog aerodroma, za nocno sletanje, prica se još od sredine sedamdesetih godina. Bili su, pocetkom osamdesetih, delimicno postavljeni i uredaji potrebni za to, ali se ubrzo ispostavilo da su - ukradeni! Poslu koji predstoji najviše ce se obradovati carter kompanije iz Evrope koje tokom turisticke sezone dovede goste na Crnogorsko primorje, ali i domaci avio prevoznici koji su do sada svoje letilice usmeravali na Tivat i sa njegove piste poletali po dnevnom svetlu. Koliko ce ovi radovi koštati i kada ce biti završeni nije saopšteno. Postoji, medutim, objašnjenje da ih treba privesti kraju do pocetka naredne turisticke sezone, jer Crna Gora i njeno primorje spadaju u izrazite avio destinacije. S. G. http://www.novosti.co.yu/ Yahoo! Groups Sponsor ~-- Get fast access to your favorite Yahoo! Groups. Make Yahoo! your home page
[SNN] Amnestiju ceka 2.500 obveznika
Vojislav Vukcevic, ministar za dijasporu, o Srbima u rasejanju, vojnim obveznicima... Amnestiju ceka 2.500 obveznika Nacrt predloga zakona o amnestiji jednom sam licno predao u pisarnici Vlade Srbije. Nema Srbina, koga sam sreo bilo gde u svetu poslednjih godina, koji je bio ravnodusan prema sudbini Kosmeta Ministar za dijasporu Vojislav Vukcevic kaze za Glas da se srpska dijaspora organizuje da u svetu lobira za Kosovo i Metohiju u nasem interesu. Znacajniji koraci, u tom smislu, ostvareni su na konvenciji Kongresa srpskog ujedinjenja, koja je nedavno odrzana u Americi, gde su nasi ljudi, zajedno s predsednicom Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sandom Raskovic-Ivic, raspravljali kako da pomognu Srbiji. Da li nasi ljudi po svetu skupljaju novac za placanje lobi agencija, ili neki drugi vid lobiranja u srpsku korist? - Kongres srpskog ujedinjenja i ti nasi istaknuti ljudi stekli su ugled u svetu, ne samo svojim poslovnim uspesima i materijalnim dobitima nego i svojom cascu i moralnim kvalitetima. Tokom prethodne godine, delom i zahvaljujuci ulozi dijaspore, formiran je Srpski kokus u americkom Kongresu, koji je do sada okupio 29 kongresmena, koji uticu na tok politickog zivota u Sjedinjenim Americkim Drzavama. Nasi ljudi u Americi se sa njima sastaju, raspravljaju i traze nacine kako da zastupaju interese Srbije i srpskog naroda sa Kosova i Metohije. Naravno, to bi bilo mnogo uspesnije da imamo materijalna sredstva koja, za razliku od nas, imaju Albanci. Albanci ne pitaju koliko kosta, nalaze pare i obilato daju u tu svrhu. Medutim, taj novac potice od svakojakih nedopustenih, nezakonitih i nemoralnih poslova. Novac ne trazimo za sebe Dobija li vase ministarstvo dovoljno novca iz iz budzeta? Koliko god se dobije, uvek je malo. A mi ne trazimo novac za sebe, vec da bismo ga dali drugima. Od 50 miliona dinara, koliko nam sleduje, samo Matici iseljenika treba da damo 7.000.000 dinara, a ostalo delimo drugima. Finansijski podrzavamo brojne kulturno-umetnicke manifestacije Srba u dijaspori, kupujemo udzbenike i bukvare srpskoj deci u zemljama okruzenja, pomazemo projekte koji za cilj imaju priblizavanje dijaspore i matice, dajemo pomoc dopunskim skolama. Na primer, poslednje sto smo izdvojili, oko 260.000 dinara, jeste finansiranje odlaska sastava Teodulija na predstavljanje kulture nacionalnih manjina u Madarskoj. Mozemo li mi, na zakonit i moralan nacin, da nademo ta sredstva? - Mozemo. Samo treba imati volju, treba se na to odluciti. Da li imamo ikakve sanse u trci sa albanskim lobijem? - To zaista ne znam. Medutim, znam da nema Srbina, koga sam sreo bilo gde u svetu poslednjih godina, koji je bio ravnodusan prema sudbini Kosova i Metohije. Znam i da nema tog Srbina koji ce da stavi svoj potpis ispod teksta u kojem pise da se odrice Kosova. Ne zaboravite da nasih ljudi ima u svim zemljama, a ne samo u Americi, a to je potencijal koji nije dovoljno angazovan kada je rec o lobiranju. Odbor Skupstine Srbije koji se bavi odnosima sa Srbima izvan Srbije imao je proslog petka sednicu na kojoj se raspravljalo bas o tome kako da se dijaspora ukljuci u promovisanje nasih interesa kada je rec o sudbini Kosova i Metohija. Vas predlog zakona o amnestiji nije prosao u Vladi Srbije. Zasto vas ignorise Vojislav Kostunica? - Nacrt predloga zakona o amnestiji sam licno predao u pisarnici Vlade Srbije. Ucinio sam to sa ubedenjem da tim nasim mladim ljudima, rasutim po svetu, treba sto pre da pomognemo. Medutim, ispalo je da po vladinom poslovniku moje ministarstvo nije nadlezno da predlaze bilo koji zakon, osim Zakona o dijaspori. Za ovaj posao nadlezno je Ministarstvo pravde, koje je posle nase prve inicijative u nacrtu naslo tehnicku gresku - nije pisalo od kada ce se zakon primenjivati. Iako smo odmah to ispravili i vratili Ministarstvu pravde, ono jos nije reagovalo. Ima li to veze sa odnosom DSS-a prema SPO-u? - Ne znam. U korektnim odnosima sam s ministrom Zoranom Stojkovicem, koji je obecao da ce mi odgovoriti. Medutim, nije to ucinio. Barem kako ga citiraju mediji, on kaze da je to politicko pitanje. Napominjem da po zakonu nije krivicno delo ono koje ima neznatnu drustvenu opasnost, bez obzira na to sto ima obelezja krivicnog dela. To moze da se odnosi na ovaj slucaj. Medutim, vlada je ta koja treba da se izjasni i da kaze da li u ovom slucaju postoji neznatna drustvena opasnost. Kada bi vlada tako odlucila, ne bi to bila odluka na svoju ruku i samovoljno, jer se Vojska vec tako izjasnila. Vojska, koja je do juce podnosila krivicne prijave, odlucila je da to vise ne cini. Cak mi je bivsi ministar odbrane rekao i da ce, ionako, za dve-tri godine Vojska biti profesionalna. Da li ste o tome razgovarali s Kostunicom? - Da, razgovarali smo o tome nekoliko puta. Samo mi je rekao da to treba razmotriti i videti s ministrom pravde. Medutim, do tog razmatranja nije doslo, iako je Ministarstvo za dijasporu Predlog zakona o amnestiji uputilo Zakonodavnom odboru Skupstine Srbije jos u avgustu.
[SNN] Polovina mladih zeli da ode iz zemlje
Polovina mladih zeli da ode iz zemlje BEOGRAD - Vise od polovine od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji cine mladi, dok jedna petina radi kod privatnika na crno. Vise od 400.000 mladih ljudi otislo je iz zemlje, ukljucujuci i 30.000 strucnjaka iz raznih oblasti. Samo jedna petina smatra da je obrazovni sistem u nasoj zemlji zadovoljavajuci, a cak 75 odsto studenata i srednjoskolaca nikada u zivotu nije preslo granicu. Prema recima Nadice Jelic iz Koalicije mladih Srbije, istrazivanja pokazuju da bi vise od polovine ljudi koji imaju manje od 30 godina napustilo zemlju cim bi im se ukazala prilika, dok 65 odsto njih uopste ne veruje da ce drzava u naredne dve godine uciniti nesto cime bi se njihov status poboljsao. To se odnosi, kako ona kaze, pre svega na kvalitetnije obrazovanje, zaposljavanje, kao i na mogucnost odlaska u inostranstvo i upoznavanje sa novim kulturama i jezicima. - Iz svih ovih razloga neophodno je formirati jedno telo pri Vladi Srbije koje bi imalo zadatak da se bavi iskljucivo mladim ljudima. Upravo zato danas ce biti i odrzan skup pod nazivom Ovoj zemlji je potrebna mladost, gde ce ucestvovati predstavnici 200 organizacija koje se bave ovim problemom, kao i predstavnici medunarodnih organizacija i resornih ministarstava koji, nazalost, nisu pokazali preveliko interesovanje za to. Mi cemo se ubuduce zalagati za sto hitnije formiranje tog tela, koje postoji u gotovo svim zemljama u Evropi, a kako on funkcionise kod njih objasnice nam gosti iz Irske, Slovenije i Nemacke - kaze Jeliceva. Ona dodaje da su poslednja istrazivanja o polozaju i zivotu mladih u Srbiji radena 2002. godine, sto samo govori da za resavanje njihovih problema nema interesovanja. Ona kaze da je situacija u unutrasnjosti Srbije mnogo gora nego u Beogradu, a to potvrduje i podatak da su migracije mladih ljudi izmedu cak 80 i 90 odsto. M. S. B. http://www.glas-javnosti.co.yu/ Yahoo! Groups Sponsor ~-- Get fast access to your favorite Yahoo! Groups. Make Yahoo! your home page http://us.click.yahoo.com/dpRU5A/wUILAA/yQLSAA/NfOolB/TM ~- Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[SNN] PODIGNUTA OPTUŽNICA PROTIV 35 LJ UDI KOJI SU SE U VILI MIR OPIR ALI HAPŠENJU SLOBODANA MILOŠEVIC A
Cetiri godine i šest meseci posle drame u rezidenciji na Dedinju i odvodenja bivšeg predsednika SRJ u CZ, odakle je (u selektivnoj tajnosti) izrucen Hagu PODIGNUTA OPTUŽNICA PROTIV 35 LJUDI KOJI SU SE U VILI MIR OPIRALI HAPŠENJU SLOBODANA MILOŠEVICA @ Dragoljub GAJEVIC Drugo opštinsko tužilaštvo u Beogradu, posle cetiri godine i šest meseci, 27. septembra 2005. podiglo je optužnicu protiv 35 lica, koja su u noci 30. na 31. mart 2001. godine bila u obezbedenju bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševica, u vreme njegovog hapšenja u vili Mir na Dedinju. Optužnica je Drugom opštinskom sudu u Beogradu dostavljena 26. oktobra ove godine, a kako Svedok saznaje, u toku je njeno dostavljanje optuženima. Slobodan Miloševic je, podsetimo, posle dramaticnih dogadaja na Dedinju odlucio da se preda (ali tek pošto je dobio pismene grancije tadašnjeg državnog vrha da nece biti izrucen Hagu), iz vile Mir je prebacen u Centralni zatvor, odakle je na Vidovdan 2001. (u selektivnoj tajnosti, jer su tadašnji celnici DB jednom nedeljniku omogucili da ekskluzivno snima Miloševicev odlazak, sa platoa ispred Instituta bezbednosti, u blizini VMA) helikopterom prebacen u Tuzlu, a onda u Ševeningen, gde se i sada nalazi. Još je nejasno kada ce poceti procesuiranje, a vecini optuženih se na teret stavlja po nekoliko krivicnih dela. Ipak, najveci deo njih tereti se za tri pocinjena krivicna dela: ucestvovanje u skupini koja sprecava službeno lice u vršenju službene radnje, neovlašceno nošenje vatrenog oružja i municije, kao i krivicno delo protiv opšte sigurnosti. Kako smo saznali, spisak optuženih nije konacan, jer postoji mogucnost podizanja novih optužnica tokom trajanja procesa. Za sada je optužnica podignuta protiv: Bogoljuba Bjelice, Siniše Vucinica, Ratka Zecevica, Borivoja Drakulovica, Jovice Bojinovica, Saše Rudica, Vladana Andelkovica, Milivoja Krstica, Igora Raicevica, Dragana Radulovica, Dragana Filipovica, Srdana Stamenkovica, Dušana Rakocevica, Vladimira Kmezica, Gorana Mitrovica, Gorana Pajica, Milana Svilara, Nebojše Pajcina, Saše Rodica, Jovana Kneževica, Viktora Golubovica, Slavka Jankovica, Dejana Lekica, Žarka Mijanovica, Radomira Krivokapica, Veselina Đurnica, Radovana Markišica, Dragana Savovica, Radovana Šešlije, Saše Matica i Dejana Đikica. Oni su u noci 30/31. mart 2001. u vremenu od 22.30 do 03.30 casova, u krugu rezidencijalnog objekta Mir, kao i samom objektu, koji se nalazi u Beogradu, u Užickoj br. 11-15, ucestvovali u skupini - piše u optužnici - koja je zajednickim delovanjem pokušala da spreci ovlašcena službena lica MUP Srbije u vršenju službene radnje - lišavanja slobode Slobodana Miloševica. I to: okr. Bogoljub Bjelica, Siniša Vucinic, Jovica Bojinovic, Saša Rudic i Borivoje Drakulovic, kao kolovode, koji su predvodili skupinu i svojim primerom i uticajem usmeravali njeno delovanje, dok su ostali ucesnici, upotrebljavajuci ili noseci vatreno oružje i municiju, a neki od njih prisustvom i svojstvom u kojem su se nalazili, omogucavali zajednicko delovanje skupine, svesni da ucestvuju u grupi ljudi koja sprecava službena lica u vršenju službene radnje. Time su hteli da ostvare zajednicki cilj, pa su tako, svi zajedno, okupljeni na istom mestu i prostorno vezani, predstavljali skupinu ciji su jedan deo cinili radnici obezbedenja - policajci okr. Jovica Bojinovic, Saša Rudic, Srdan Stamenkovic, Goran Pajic, Dušan Rakocevic, Vladimir Kmezic, Goran Mitrovic i Dragan Filipovic. Drugi deo, civilna lica angažovana i dovedena od strane okr. Bogoljuba Bjelice, su: Vladan Andelkovic, Milivoje Krstic, Igor Raicevic i Dragan Radulovic. Treci deo, civilna lica angažovana i dovedena od strane okr. Siniše Vucinica, i to: Jovan Kneževic, Viktor Golubovic, Slavko Jankovic, Saša Rodic, Saša Bratic i Dejan Đikic. Cetvrti deo, civilna lica koja je angažovao i doveo okr. Borivoje Drakulovic: Dejan Lekic, Žarko Mijanovic, Radomir Krivokapic, Veselin Đurnic, Radovan Markišic, Dragan Savovic i Radovan Šešlija. I peti deo, civilna lica dovedena i angažovana od strane okr. Saše Rudica: Nebojša Pajcin i Milan Svilar, ovu skupinu je cinio i Ratko Zecevic, kojom prilikom je okr. Bogoljub Bjelica, koji je prethodno ucestvovao u naoružavanju civilnog dela skupine, noseci automat marke HiK, izdavao uputstva i naredenja i tako vršio usmeravanje civilnog dela skupine, govoreci njenim ucesnicima da ima dojavu za napad, da podu za njim sa naoružanjem, da paze na odredene punktove u krugu rezidencije, zauzmu položaje, preuzmu kontrolu na kapijama, pucaju iz naoružanja, vrate se na napuštene položaje... Siniša Vucinic, noseci automatsku pušku, takode je usmeravao delatnost civilnog dela skupine govoreci da naoružani podu za njim, da ce pripadnici DOS-a izvršiti napad preko kapije, da ce svi iz skupine biti likvidirani, da ne dozvole nikom da preskoci ogradu i ude u krug rezidencije, da svim silama udare po onom ko pokuša da ude, da je
[SNN] Ako se proglasi nezavisnost Kosova planuce ceo region
Predsednik Koordinacionog centra i clan državnog tima za pregovore o buducem statusu Kosova i Metohije Ako se proglasi nezavisnost Kosova planuce ceo region @ Uglješa MRDIC Foto: Dragan GAJIC Cinjenica je da sudbina Kosova i Metohije, kako od domacih politicara, zavisi i od stranog faktora i uticaja svetskih medunarodnih organizacija. Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju postoji nekoliko godina, a pre nekoliko meseci na mesto predsednika ovog državnog tela umesto Nebojše Covica postavljena je dr Sanda Raškovic-Ivic, potpredsednik Demokratske stranke Srbije i ugledni psihijatar. Novi šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohije boravila je u poseti Sjedinjenim Americkim Državama gde je zvanicni stav o Srbiji i pitanju statusa Kosmeta znatno promenjen. Svedok: Kako komentarišete americki stav po pitanju sudbine Kosova i Metohije? Da li je i dalje administracija SAD neosvojiva tvrdava za predstavnike srpskih vlasti? Sanda Raškovic-Ivic: Kada sam kretala u Ameriku, imala sam jednu predrasudu i utisak da cu u Kongresu, Stejt departmentu i Savetu za nacionalnu bezbednost naici na otpor i na maltene neku albansku neosvojivu tvrdavu, kao i na neujednacene holbrukovske stavove. Vrlo dobro znamo kakvi su ti stavovi, a to je nezavisno Kosovo i tacka. Medutim, nije bilo tako. U Kongresu, Savetu za nacionalnu bezbednost i Stejt departmentu bili su veoma razložni i željni da saslušaju argumente druge strane. Podelila sam naše razgovore o Kosovu i Metohiji u cetiri grupe. Prva je bila prica o državno-pravnom statusu i objasnila je Amerikancima šta je ono što mi nudimo, a to je jedna vrsta autonomije Kosmeta i to u formi više od autonomije manje od nezavisnosti. Pricalo se i o ekonomskom paketu, gde spada i državna i privatna i crkvena imovina, a tu je i privatizacija kao i briga o nezaposlenima. Privatizacija na Kosmetu je za sada pljackaška, a naša imovina je enormna, od privatne pa do državne. I poslednji paket se tice bezbednosti na Kosmetu, tu spada ne samo zaštita pojedinaca na terenu, nego i instuticionalna zaštita etnickih zajednica, borba protiv organizovanog kriminala, potencijalnog terorizma i zaštita religioznih i kulturnih spomenika. S: Šta se najviše dopalo Amerikancima u Vašem izlaganju? S.R.I: Njima se veoma dopalo što Srbija izlazi sa nizom tema i time pokazuje ozbiljnost i želju da se zaista neke stvari stave na pravo mesto. S druge strane, albanska strana izlazi na pregovore sa samo jednom jedinom idejom a to je - nezavisno Kosovo. Ono što je poruka SAD, jeste da ce pregovora biti i da ce oni biti jako tvrdi, ali i jako principijelni. S: Da li Vas principijelnost SAD ohrabruje? S.R.I: Ta principijelnost nas jako ohrabruje. Pod principijelnošcu se podrazumeva da nema nametanja rešenja i nema sprovodenja unapred dogovorenog rešenja. To znaci da su SAD spremne da isprate pregovore i urade sve da dode do dogovora koji predstavlja održivo rešenje za citav region a ne samo za Srbiju i Crnu Goru. Sama ta principijelnost govori da ce se Amerika ipak držati medunarodnog prava. Ja sam se naslušala prica da su Amerikanci jaki i da ne haju mnogo za medunarodno pravo. Medutim, niko nije u SAD sporio Rezoluciju 1244. Niko nije sporio ulogu Saveta bezbednosti, Helsinški završni akt i povelju Ujedinjenih nacija. A svi ti cinioci i dokumenti govore o državnom suverenitetu, teritorijalnom integritetu i nepromenjivosti granica. Pominjala sam i odluke i principe Badinterove komisije, gde pravo na samoopredeljenje imaju države republike i po tom sistemu se raspala bivša SFRJ. To znaci podela na republicke granice. Cak narodi koji su bili konstitutivni, kao što je srpski narod u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, nisu imali pravo na samoopredeljenje, koje bi bilo validno i priznato od medunarodne zajednice. S: Hoce li se taj sistem primeniti i u slucaju Kosmeta, gde su Albanci vecinsko stanovništvo? S.R.I: Isti taj sistem, ako se primeni na situaciju kod nas, odnosno na Kosovu i Metohiji, Albancima ne daje ni pravo na nezavisnost ni pravo na samoopredeljenje do otcepljenja. Pri tom oni nisu konstitutivni narod, ali i takvim narodima, po Badinteru, nije data šansa za samoopredeljenje, kao što je slucaj Srba u Hrvatskoj. To su neki principi na koje se oslanjamo u medunardnom pravu, koji je naša polazna tacka. S: Da li Vi, kao šef Koordinacionog centra za Kosmet, verujete da ce se u ovom slucaju poštovati medunarodno pravo? S.R.I: Verujem u poštovanje medunarondog prava i verujem da ce ga medunarodna zajednica poštovati. To medunarndo pravo nije pisano na Staroj planini, nego u centrima moci, koji su ga smislili i na ovaj nacin sprovodili. Možemo da ocekujemo da ce ista stvar biti primenjivana i prema nama. S: Da li ste, u globalu, zadovoljni posetom SAD? S.R.I: Vrlo sam zadovoljna posetom SAD i u ovome što sam vam rekla ima svakako razloga za zadovoljstvo. Meni
[SNN] Episkop Irinej 30 godina na tron u Niške eparhije
Episkop Irinej 30 godina na tronu Niške eparhije O NOVOM PATRIJARHU ODLUCUJE ŠEŠIR, A O RASKOLIMA - LJUDI @ Zoran MARJANOVIC FOTO: Kokan KAMENOV U nedelju uvece je u Nišu održana nesvakidašnja svecanost. Akademijom u sali Narodnog pozorišta obeležen je jubilej dostojan poštovanja - 30 godina od kako je na tron Niške eparhije došao vladika Irinej. Uvažen kao sreden i promišljen covek, graditelj crkava i diplomata kojem je namenjeno da izlazi na kraj s raskolima, vladika Irinej je u ocima mnogih vec viden kao jedan od realnih kandidata za patrijarha u nekom buducem vremenu. On ne voli da mu se to pominje, ali novinari, ko novinari, bivaju uporni. Svedok: Patrijarh Pavle je, zbog onemocalosti, vec dva puta nudio ostavku. Šta ce se desiti? Vladika Irinej: Nije on nudio ostavku, samo je pominjao. Govorio je da više ne može da prati dogadaje ali, kako vreme prolazi, on na to sve manje misli! Doci ce jednog dana i do toga... Pre rata se, za vreme kralja, otprilike znalo, ili je to bila želja vladara, ko bi mogao biti patrijarh. Danas se to ne zna. Patrijarha biraju samo episkopi... S: Bilo je ideja da se patrijarh bira javnim glasanjem, a ne iz šešira? V.I: Govorilo se o tome, ali je odluceno da ostane po starom. Dakle, episkopi (njih 40) ce opet predložiti tri kandidata, njihova imena ce biti kovertirana i stavljena u kamilavku (vladicansku kapu), a odatle ce biti izvuceno ime buduceg patrijarha. To je apostolski nacin biranja, tako su apostoli radili posle Jude... Predlog da se patrijarh bira aklamacijom nije prihvacen. S: Znaci, mora se lobirati za trojicu? V.I: Glasanjem se može postici samo to da se odaberu trojica kandidata. Ostalo je u Božjoj ruci. S: Bili ste episkop 15 godina u socijalizmu i još toliko u fazi promene društvenih odnosa. Šta ste zabeležili kao prelomni trenutak za Crkvu? V.I: Veoma važan dogadaj u crkvenom životu desio se 1989. Tada su, povodom obeležavanja 600 godina od boja na Kosovu, mošti kneza Lazara odnete iz beogradske Saborne crkve na Kosovo, odakle su putovale kroz Kuršumliju, Prokuplje i Leskovac do Niša, gde su ostale cele zime u ovdašnjoj Sabornoj crkvi, a naprolece su nastavile put po Srbiji. Taj dogadaj predstavljao je svojevrstan presek vremena, od tada duva Srbijom drugi vetar. S: Nije li to bio smišljen potez, u trenutku kada je Miloševic podgrevao srpski nacionalizam? V.I: Mislim da prenos moštiju kneza Lazara nije bio vezan za Miloševica. Bio je to predlog nekih licnosti iz nauke. Bilo je i protivnika te ideje. Đorde Trifunovic je pisao: Kud s tim suhim kostima!? i nije bio jedini koji je tako mislio. Medutim, želelo se da se obeležavanje jubileja Kosovske bitke poveže s moštima kneza Lazara, što je bila cisto crkvena stvar. Bilo je i problema, narocito u Nišu i Kruševcu. Tadašnja kruševacka politicka struktura imala je zadatak da ceo dogadaj svede na najmanju mogucu meru. Gde god su mošti donete, održana je svecanost, ali u Nišu i Kruševcu su te svetkovine najviše sprecavane. Ipak se i tu okupila masa sveta. S: Znaci li to da je Miloševic želeo da licno on podigne srpstvo, a ne Crkva? V.I: Ne verujem da je Miloševic racunao na ovaj dogadaj kada je pravio svoje planove za pokretanje naroda. Prenošenje moštiju zaista je bilo cisto crkvena stvar. A drugo je pitanje kako je Miloševic podizao nacionalizam, i kakav mu je nacionalizam bio potreban - destruktivan ili konstruktivan! S: Zašto je prenošenje moštiju bilo važno za Crkvu? V.I: Zato što se u tim trenucima dogadao moralni preobražaj naroda. Bio je to svecani cin, sa svakodnevnim molitoslovljima i bogosluženjima. Narod je masovno dolazio na celivanje. U svakom gradu mošti su boravile najmanje nedelju dana, negde i tri. Tako je mnoštvo ljudi moglo da dode, a to je sve stvaralo drugacije raspoloženje. U tom vremenu osetio se drugaciji duh u narodu. S: Da li je Crkva u dovoljnoj meri iskoristila taj veliki politicki prelom i izmenjen odnos Srbije prema sebi samoj? V.I: Ne znam da li je Crkva tu nešto koristila, i koliko. Mi smo, manje-više, uvek bili malo uzdržani. Kad su se javljale lako shvatljive ideje, Crkva nije žurila da ih upotrebi. U svakom slucaju, ona to nije cinila planski! S: Svejedno, okolnosti su joj veoma išle na ruku i mnogo toga se promenilo? V.I: To je neosporno. Jedno vreme je Miloševic bio velika nada, pogotovo onda kada Titovo ime nije spominjao i kada je pokazivao nekakve znakove svoje želje da reši neke stare probleme Crkve s državom. S: Na primer? V.I: Na primer povratak dela crkvene imovine. Bilo je nekih obecanja, radala se nada i narastala su naša ocekivanja, ali se vrlo brzo pokazivalo da to nije iskreno i obecanja nisu ispunjavana. S: Verovatno je i to doprinelo da se Crkva definitivno ogradi od Miloševica? V.I: Vrlo rano su se u Saboru i Sinodu culi glasovi da je to obmana.
Re: [SNN] Covek koji Srbima otima Kosovo
Svidja mi se recenica :" Zbog teske finansijske situacije 1970 odlazi na studije u Hamburg". Obicno je obratno, zbog teske finansijske situacije covek nema od cega ni da plati jednu autobusku kartu. Kako moze NT da toliko hvali tog dripca? From:: "ANTIC.org-SNN" [EMAIL PROTECTED] To: [EMAIL PROTECTED], "'NSP'" STOP-NSP@TOPICA.COM, [EMAIL PROTECTED], [EMAIL PROTECTED], "'SIM'" sim@antic.org, "'Sorabia'" sorabia@yahoogroups.com, [EMAIL PROTECTED], "'Srpska Informativna Mreza'" SrpskaInformativnaMreza@yahoogroups.com Subject: [SNN] Covek koji Srbima otima Kosovo Date: Thu, 8 Dec 2005 13:11:01 -0500 http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/novi/2-3.htmlNedeljni telegraf7. 12. 2005. broj 502Ofanziva Bedzeta Pacolija, najbogatijeg Albanca na svetuCovek koji Srbima otima Kosovo-Finansira mocnu lobi grupu blisku Beloj kuci-Ponosan sto je bio Titov gardistaDa li ce Kosovo postati prosirena hacijenda mocnog albanskog biznismena Bedzeta Pacolija? Kako NT saznaje, on poslednjih meseci ozbiljno radi na ostvarivanju tog cilja, i to na mestu gde ce se krojiti buducnost juzne srpske pokrajine - u Vasingtonu.Pacoli je u americku prestonicu slio ogromne sume novca da bi zauzeo najbolju start nu poziciju u borbi za ekonomsku i politicku nezvisnost Kosova. Kako je NT pisao u proslom broju, Pacolijeva udarna pesnica bice nova politicka grupa The Alliance New Kosovo, u kojoj su se okupila uticajna imena americke i medjunarodne politike, bliska i samoj porodici Bus.Ko je zapravo covek koji svoje bogatstvo zeli da pretoci u policijski uticaj na rodnom Kosovu i koji medju svoje prijatelje ubraja Bila Klintona i Borisa Jeljcina?Uzor - deda OsmanStanovnik Lugana, Svajcarac albanskog porekla iz sela Marevca na Kosovu, rodjen je 30. avgusta 1951, kao najstariji od petoro brace i pet sestara. Kako pise u Pacolijevoj zvanicnoj biografiji, uzor, ucitelj i duhovni vodja bio mu je deda Osman.Zbog teske finansijske situacije, 1970. odlazi na studije u inostranstvo, u Hamburg. Ne birajuci poslove da bi platio fakultet, uspeo je da se posle cetiri godine vrati na Kosovo "s diplomom iz oblasti marketinga i trgovine i znanjem mnogih jezika: nemackog, ruskog, francusk og, engleskog, italijanskog, turskog i svih slovenskih jezika"!Pacoli s ponosom istice i da je deset meseci "imao cast da bude u specijalnoj gardi predsednika Tita".Posle dve godine i iskustva stecenog radom u industriji tekstila, Pacoli ponovo odlazi u inostranstvo. Posle kraceg boravka u Austriji, 1977. se nastanjuje u kantonu Ticino, u Svajcarskoj, gde i danas zivi s tri kcerke: Arberesom, Selenom i Hanom.Zahvaljujuci njegovom smislu za biznis, svajcarska firma Interplastika dostigla je godisnji obrt od 290 miliona franaka, uglavnom u istocnim zemljama. Podelivsi kompaniju, 1990. osniva Mabetex. Ovo preduzece, osim nekoliko potkompanija u Svajcarskoj, ima strana predstavnistva i nezavisne kcerke-firme u Rusiji, Nemackoj, Austriji, Italiji, Kini, Ukrajini, Ceskoj, Sloveniji, Moldaviji, Kazahstanu, Uzbekistanu, Iranu, Bosni, Albaniji, Kosovu, ali i na Floridi u SAD.Prvi veliki uspeh firma Mabetex postigla je u Rusiji, gde su sagradili fabriku decjeg pudera. Usledila je izgradnja dve velike bolnice, mnogo poslovnih zgrada, Nacionalnog pozorista, nekoliko luksuznih hotela... Najpoznatiji posao koji su odradili je obnova Kremlja, za sta su dobili i posebna priznanja od tadasnjeg ruskog predsednika Jeljcina.Pacolijeva firma specijalizovala se za rekonstrukciju prestiznih gradjevina i ekskluzivnih projekata. Obnavljali su pozoriste Feniks u Veneciji, koje je izgorelo u pozaru, zatim zgrade nemacke vlade, kao i mnoge znacajne objekte u Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Tuskoj, Argentini. Na Karibima su gradili turisticke komplekse. Nakon toga prosirili su poslovanje na Istok, pre svega na Kazahstan i Kinu.Pasioniran ljubitelj konjaMnogo posla imali su i na Kosovu: obnavljali su zgrade kancelarija ambasada SAD, Nemacke, Kanade i Svedske u Pristini. Tamo su gradili i luksuzne prodajne centre, sportske dvorane, poslovne zgrade. U Zenevi su obnovili zgradu ambasade Kazahstana i renovirali Swiss Diamond Hotel Olivella sa 5 zvezdica , na jezeru u blizini Lugana.Pacoli od 1992. poseduje 12 kompanija sirom sveta koje se bave raznim delatnostima: od medicine, preko turizma, finansija, gradjevinarstva, do medija i sporta. On sponzorise reli Pariz-Dakar, tenisere, a vlasnik je i jednog kosarkaskog kluba. Pacoli je veliki ljubitelj zivotinja, pogotovo konja, pa je uzgojio i posebnu pasminu. Procenjuje se da je godisnji promet njegovih firmi nekoliko milijardi dolara.Ipak, u srediste svetske javnosti ovaj Albanac s Kosova dospeo je tek 1997, kad se u Luganu na spektakularan nacin ozenio italijanskom pevacicom Anom Oksom. (Italijanski tabloidi tvrde da je trenutno u vezi s tamosnjom pevacicom Ivanom Spanjom.) Mediji su se ponovo za njega zainteresovali i pocetkom 1999, kad je Karla del Ponte, u to vreme svajcarski drzavni tuzilac, upala u kancelarije njegove firme Mabetex u Luganu. Po zahtevu
